Председнику Владе Србије
Н/р Ани Брнабић
Средствима информисања
 

Школа на добош, а одговорни у фотеље

Чудна је и космичка правда на овом парчету копна. Земаљске правде овде свакако и нема, али баш толико да нас и онај горе не погледа…

Ако имате навику да попут Ваших претходника прелиставате дневну штампу, сигурни смо да сте приметили наслов који сугерише да ће једна школа, Железничко-техничка школа у Београду, бити предмет јавне продаје. Чак да је таква информација производ лошег пословања школе, губитака судских поступака које би покренули неки лоши директори, чак и тада би Ви морали да се бар мало забринете. Тако нешто би евентуално било могуће и другде, на неком другом парчету копна. Али није то! Овде се школа продаје због дуга АД Железница Србије. Е то је већ нешто уникатно, нешто по први пут у историји Србије, а вероватно и шире.

Како би упутили неупућене, а надамо се да и Ви нисте међу њима, покушаћемо што краће и једноставније да Вам то разложимо и што једноставније представимо. Дакле, некада давно у „некој земљи на брдовитом Балкану“, била нека држава. Имала та држава и власт оличену у некој влади. Та влада имала неке министре, а министри нису имали памети. Познато? Такви министри решили да се играју законима  и правима људи. Читају министри законе па се питају о каквим то правима закони пишу? Регрес, топли оброк, минули рад, ноћни рад, прековремени рад…ма, све су то глупости, помислише министри. Играли се они тако док објекти у овој причи нису решили да узму мало другачију улогу. Пресавили табак па тужили. Судови рекли да су закони писани за њих, да им припада регрес, топли оброк, прековремени и минули рад, ноћни рад…па пресудили да су неки министри неуки. Наложио суд да министри и њихови сатрапи који су одлуке проводили морају да плате. Али министри пресвукли одело, променили имена…нису то више ти људи. То су сада други људи. Ови други немају везе са првима па неће да плате. Кажу да нису они криви. А неко јесте, неко мора да плати. Ту се, ваљда, умеша и онај одозго, онај са почетка приче. Помисли, вероватно он, да је у питању неки експеримент. Коме би тако шта и пало на памет, а да није експеримент у питању? Не чудимо се, и сами се то често питамо. И тако, да би се у Страдији покриле штете неуких министара и њихових сатрапа платиће школа. Ма јасно! Тако и треба у експерименту. Што луђе то корисније. Тако ће министри у новим оделима и са новим лицима у нове фотеље, а деца….ма они ће и овако напоље. Чим заврше има да пале одавде, како им билборди по Страдији лепо сугеришу.

А ко зна, можда се умеша још нека сила, па уместо неког тржног центра опстане школа. Додуше приватна. Са старим или новим власницима. Познатим или познатијим. Тај посао је у процвату па можда и испадне нешто од тога. Само, шта ће бити када суд каже да исто право имају и просветни радници. Само се питамо шта ћемо тада продати. Можда…..ма не вреди. Не умемо му ту игру да играмо. Ми смо још са рођеним лицима и првобитним оделима.

Ех… да је ово само експеримент у питању!

У Новом Саду
22. јануар 2018.године
Потпредседник НСПРВ
Душан Кокот

2018-01-22 dopis A.Brnabić Škola na doboš a odgovorni u fotelje

 

By admin