Vesti – 23.01.2018.

Saradnja Ministarstva sa Nemačkom službom za akademsku razmenu

Polazeći od potrebe da se unapredi naučna i tehnološka saradnja uz poštovanje zajedničkih i uvažavanje nacionalnih interesa, a na osnovu Programa zajedničkog unapređenja razmene učesnika na projektima, zaključenog 19. aprila 2013. godine između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Nemačke službe za akademsku razmenu  (DAAD) i nakon razmatranja administrativno korektnih predloga projekata, a u skladu sa prioritetima definisanim u tekstu Konkursa i na osnovu sprovedenih procedura ocene projekata u obe države, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD) usvojili su listu za finansiranje 15 projekata (od ukupno 42 predložena koja su ispunjavala uslove Konkursa) u dvogodišnjem periodu, sa početkom realizacije od 01. januara 2018. godine.

Za 7 mesta u Savetu čak 67 kandidata

Ministarstvo prosvete objavilo je 12. januara na svojoj internet stranici listu kandidata koji su se prijavili na Javni poziv za prijavljivanje kandidata za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Da podsetimo, Nacionalni savet za visoko obrazovanje ima 17 članova, koje imenuje vlada i to šest iz redova redovnih profesora, vrhunskih stručnjaka u zvanju naučnog savetnika, odnosno umetnika sa međunarodno priznatim radovima ili osvedočenim doprinosom nacionalnoj kulturi, vodeći računa o zastupljenosti obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja, kao i zastupljenosti univerziteta, na predlog Konferencije univerziteta. Po dva člana imenuju se na predlog Konferencije akademija strukovnih studija i visokih škola i priveredne komore Srbije i sedam na predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvija iz redova vrhunskih stručnjaka, odnosno umetnika s međunarodno priznatim radovima ili osvedočenim doprinosom nacionalnoj kulturi, vodeći računa o zastupljenosti obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja. Za ovih sedam mesta koje se u Nacionalnom savetu za visoko školstvo popunjavaju na predlog Ministarstva prosvete na javni poziv prijavilo se čak 67 kandidata. Najveći broj prijava, čak 22, stiglo je sa Beogradskog univerziteta, 11 s Univerziteta u Nišu, a osam s fakulteta i instituta Univerziteta u Novom Sadu.
S privatnih visokoškolskih ustanova stiglo je šest prijava, a s visokih škola u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu i Zvečanu jedna manje. Fakulteti Univerziteta u Kragujevcu zastuppljeni su sa četiri prijave, Prištinskog sa sedišetem u Kosovskoj Mitrovici s tri, sa Beogradskog univerziteta umetnosti stigle su dve prijav, kao i iz SANU, a po jedan prijavljeni je s Nacionalne službe za zapošljavanje, nezaposleni i iz osnovne škole.
Po Zakonu, član Nacionalnog saveta ne može biti neko ko je izabran, postavljen ili imenovan na funkciju u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili lokalne samouprave, u organu političke stranke ili na rukovodeću funkciju u visokoškolskoj ustanovi, kao ni član Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta ili zaposlen u Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju.
Mandat članova Nacionalnog saveta traje četiri godine s mogućnošću još jednog izbora. Članovi ovog tela dobijaju nadoknadu u visini koju odredi Vlada. Primedbe i predlozi u vezi sa prijavljenim kandidatima mogu se dostaviti  Ministarstvu, Beograd, Nemanjina 24, s naznakom za Javni poziv, isključivo putem pošte, s potpisom podnosioca, u roku od 15 dana od dana objavljivanja liste. Po proteku roka za dostavljanje primedbi i predloga, Ministarstvo će eventualno korigovanu Listu kandidata za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje objaviti na svojoj internet stranici.

Mediji: I Mićunović kandidat za besmrtnike

Dragoljub Mićunović, Borka Pavićević, Ljubomir Madžar, Mlađa Kovačević, Dragan Simić, Latinka Perović, neki su od kandidata za buduće dopisne članove SANU na Odeljenju društvenih nauka, pišu beogradski mediji. Sudeći prema dosadašnjim kandidaturama, najviše takmaca ove godine imaće upravo ovo odeljenje, koje ima najmanje, svega šest članova, i koje na prošlim izborima nije dobilo pojačanje, navodi list. Podsećajući da 31. januar rok za predlaganje kandidata i da se očekuje da ih najviše bude poslednjih nekoliko dana, list prenosi da je Fakultet političkih nauka predložio profesore Dragana Simeunovića, Miroljuba Jeftića i dekana Dragana Simića.
Naučno društvo ekonomista Srbije, piše list, predložilo je Ljubomira Madžara, Mlađana Kovačević, Pavla Petrovića i Miomira Jakšića. Iako tradicionalno i predlagači i SANU kriju imena kandidata dok traje konkurs, Institut za filozofiju i društvenu teoriju predložio i javno saopštio imena rekordnih 18 kandidata, među kojima su dve trećine žene, piše list. Na spisku su Marija Bogdanović, Dragor Hiber, Svenka Savić, Zagorka Golubović, Latinka Perović, Dragoljub Mićunović, Kornelije Ičin, Mladen Lazić, Svetlana Slapšek, Nada Popović Perišić, Dragan Mitrović, Miloš Arsenijević, Borka Pavićević, Jelena Đorđević, Milena Dragićević Šešić, Sofija Stefanović, Jovan Babić i Slobodan Divjak, navode Novosti.

Raspisan tender za renoviranje  studentskih domova

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisalo je tender za izbor izvođača radova za renoviranje đačkih i studentskih domova u nekoliko gradova u Srbiji. Radovi na renoviranju đačkih i studentskih domova trebalo bi da počnu u toku ove godine u Kragujevcu, Požarevcu, Šapcu, Subotici, Sjenici i na Paliću. Predviđeno je da radovi u domovima u Požarevcu i Šapcu traju 270 dana, izvođačima radova na Paliću i u Subotici je na raspolaganju 360 dana, dok bi radovi u Sjenici i Kragujevcu trebalo da traju 450 dana. Za ove radove, kažu, opredeljeno je ukupno 490.000 evra iz zajma Razvojne banke Saveta EU. Ponude se dostavljaju Ministarstvu do 13. marta ove godine do 12 časova, a njihovo otvaranje obaviće se pola sata po isteku tog roka. Podsećaju da je u toku i tender za nabavku nameštaja i kuhinjske opreme za domove u Užicu, Čačku, Trsteniku, Svilajncu, Kragujevcu i na Paliću, što se, navodi portal, takođe finansira iz zajma Razvojne banke Saveta EU (CEB).

Uključite decu u kućne poslove

Za uključivanje dece u jednostavnije kućne poslove nikada nije prerano. Ako im poverite zaduženja u skladu sa uzrastom, od malih nogu će početi da stiču radne navike, naučiće šta znači brinuti o sebi i o drugima, i zašto je važno biti odgovoran.  Ovo će im kasnije biti od koristi, jer će lakše prihvatati i savladavati i školske i porodične obaveze. Neki roditelji decu nagrađuju kako bi ih podstakli da se uključe u kućne poslove, ali psiholozi naglašavaju da to i nije tako dobra ideja. Naravno da dete treba pohvaliti, a ponekad i nagraditi kada uspešno obavi neki teži posao ili vam pomogne oko spremanja ručka, ali mu svakako ne treba kupovati poklone i davati novac zato što je sredilo svoju sobu.
Nagrade svakako treba da budu simbolične, mala igračka, omiljeni slatkiš ili nešto treće. Ovo ne sme da postane pravilo, jer će dete uvek kada vam u nečemu pomogne ili uradi nešto korisno za porodicu očekivati nagradu. Dete mora da nauči da su kućne obaveze nešto u čemu učestvuje cela porodica, da je to odgovornost koji delite i da se ništa od toga ne radi za nagradu.
Od treće godine dete bi moglo da počne da bira šta će obući i da se obuče, da pakuje igračke, da slaže slikovnice, da hrani kučnog ljubimca, da donosi lake i bezopsane predmete iz druge prostorije, da postavlja kašike i viljuške.
A da biste kućne poslove učinili zanimljivim i da se deca ne bi dosađivala i negodovala svaki put kada treba da vam pomognu u nečemu, pretvorite sređivanje kuće i kućne poslove u zabavu. Odaberite veselu muziku uz koji je moguće plesati, pesme koje svi znate, pa pevušite zajedno. Možete i da se takmičite, a da pobednik bude onaj ko je spakovao više igračaka do kraja pesme. Pohvalite dete kada dobro obavi neki zadatak, pa ga onda na osnovu toga zadužite da i ubuduće te posliće obavlja samo. Ukoliko zna da je dobro u obavljanju određenih zadataka, biće motivisanije.
Deca starija od osam godina mogu aktivno da učestvuju u spremanju obroka, usisavanju manjih površina u kući, svoje sobe, bacanju smeća, širenju veša i sl. Važno je da im od početka zadajete jednostavna i veoma precizna zaduženja. Ako mu kažete “Sredi sobu!”, ono neće znati šta tačno očekujete, a uz to će mu posao koji treba da obavi delovati kao teža, preobiman, kao nemoguća misija. Ali ako ga zadužite da sredi policu sa knjigama ili da prepakuje ormarić, to će mu već delovati izvodljivo. Bitno je takođe da pravite pauze, jer deci često pažnja može da odluta, da se pakujuči igračke zaigraju, pa stoga zastanite s vremena na vreme, popijte sok zajedno, gricnite nešto, pa potom ponovo nastavite sa sređivanjem.

Udruženje romskih studenata pomaže sunarodnicima

Pravnu, psiho-socijalnu, praktičnu i logističku pomoć i podršku dobila su 923 pripadnika romske zajednice u Novom Sadu tokom prethodne godine kroz projekat „Centar za romsku zajednicu” koji organizuje Udruženje romskih studenata. Udruženje je u romskim naseljima Bangladeš i Veliki rit otvorilo kancelarije u kojima funkcionišu pravna i psihološka savetovališta, dok su radi sprečavanja osipanja dece iz obrazovnog sistema pružali podršku učenicima u osnovnim školama „Dušan Radović”, „Jožef Atila” i „Dositej Obradović”. „U školama smo pomagali malim maturantima u učenju da bi ostvarili bolje rezultate na završnom ispitu i pružili im podršku u karijernom vođenju“, objašnjava koordinator projekta Nenad Vladisavljev. „Pomagali smo i učenicima koji imaju poteškoće u učenju, a organizovali smo i radionice s decom koja imaju probleme u adaptiranju.“
Nešto više od 170 Roma dobilo je lična dokumenta, ostvarilo pravo na socijalnu pomoć, uspostavilo komunikaciju s instituacijama, uspelo da legalizuje objekte i slično. Kada je reč o psihološkoj podršci, ona je podrazumevala individualne sesije, grupne sesije savetovanja, podršku u učenju, ali i programe porodičnog savetovanja.
„Centar jednom mesečno organizuje skup „Dan zajednice” kojim se teži povezivanju stanovnika naselja s institucijama“, kaže Vladisavljev. „Tokom 2017. godine smo organizovali deset takvih susreta, budući da je projekat počeo da se realizuje u aprilu. Na tim skupovima učestvovali su Gradska uprava za sport i omladinu, Trening-centar „Infopolis”, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, predstavnici Skupštine AP Vojvodine i Kancelarija za inkluziju Roma APV, Služba za zapošljavanje, predstavnici JKP „Čistoća” i Doma zdravlja „Novi Sad”, Univerziteta u Novom Sadu, Srednje mašinske i Srednje ekonomske škole, Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo” i Organizacije „Praksis”.“
Projekat traje do februara 2019. godine, a članovi Udruženja romskih studenata za sada su zadovoljni postignutim, iako smatraju da bi mogli ostvariti i bolje da ih ima više na tom projektu. U ovoj godini planiraju da otvore centar s istovetnim uslugama i u Beočinu, kao i da se fokusiraju na aktivnosti koje doprinose zapošljavanju Roma, a koje bi obuhvatale obuke, posredovanje u zapošljavanju i karijerno savetovanje. Projekat se realizuje u partnerstvu s Nemačkom organizacijom SODI i Forumom Roma Srbije, uz finansijsku podršku Federalnog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke.

Široka lepeza akcija

„Centar za romsku zajednicu” ima zadatak i da promoviše unapređenje kvaliteta života Roma u naseljima u skladu s iskazanim potrebama. S gradonačenikom Milošem Vučevićem rade na osmišljavanju odgovarajućeg rešenja za registraciju sakupljača sekundarnih sirovina i zaustavljanje prakse kažnjavanja za uzimanje otpada iz javnih nadzemnih komunalnih kontejnera. S JKP „Zoohigijena i veterina” su realizovali odnošenje pasa lutalica iz naselja Bangladeš. Mladi Romi iz Velikog rita su uključeni u obuku „Infopolisa”, s organizacijom JAZAS su obezbeđeni besplatni kondomi za stanovnike Bangladeša, a s „Praksisom” i Ekumenskom humanitarnom organizacijom je dogovoreno da za korisnike Centra snose troškove administrativnih taksi radi izdavanja ličnih dokumenata.

Potraga za najboljim mladim poslastičarem

Kompanija „Dijamant“ iz Zrenjanina otkrila je da budućnost poslastičarskog zanata leži isključivo među onima koji gaje ljubav prema ovom zanimanju i ulažu veliki trud, bez obzira na prilike. To su pokazali učenici Ekonomsko-trgovinske škole „Jovan Trajković“ u Zrenjaninu, u kojoj poslastičarski smer ne postoji, ali ih to nije sprečilo da se pokažu pođednako dobro kao drugari iz ostalih škola u Srbiji. U projektu „Mladi poslastičar“ još jednom su pobedili talenat i umeće.
U pomalo skrivenom kutku škole čekala su nasmejana, ali i nestrpljiva lica takmičara i učenika spremnih da čuju za njih značajnu priču čuvenog poslastičara Zdravka Gavrilovića. Na samom početku upoznao ih je sa svojim bogatim iskustvom i predstavio projekat, što je učenike uverilo da se nalaze na pravom mestu u pravo vreme. Čuli su značajne savete za svoje poslastičarsko umeće i svoje buduće školovanje i iskustvo. Zdravko je odao i poneku caku koju će retko gde imati priliku da čuju.
Posle degustacije eklera, profiterola i karamelizovanih kokica, koje su već isplanirali da prave za svoje drugare, učenici su se spremno uputili ka kuhinji i bez oklevanja počeli sa radom, naoružani pravim namirnicama, alatom i, što je najznačajnije, spremnošću i talentom. Na kuhinjskoj površini čulo se seckanje voća, iz prostorija je dopirao zvuk miksera, a toplina rerni zagrejala je prostor. Po završenoj pripremi, na ocenjivanje su pristizali šarenoliki tanjiri koji su već na prvi pogled obećavali i dobar ukus. Zdravko se, uz asistenciju profesora, dao u procenu i razgovor sa učenicima. Kao najbolji, pokazali su se Egon Barna, Nađa Kulić i Erika Tosanati, pa će se u nastavku takmičenja oprobati sa zadacima koje će imati učenici iz pet škola u Srbiji. https://www.dnevnik.rs/vojvodina/dijamant-traga-za-najbolim-mladim-poslasticarem-18-01-2018

O Tesli na Diskaveriju

Američki TV kanal “Diskaveri” koji se prikazuje na svim kontinentima pripremio je novu i ambicioznu dokumentarnu seriju o Nikoli Tesli “Tesla’s Death Ray”(Teslin zrak smrti), a kao autor najčitanijeg romana o Tesli intervjuisan je srpski pisac Vladimir Pištalo, javio je njegov izdavač Nenad Šaponja. Šaponjina izdavačka kuća Agora objavila je Pištalov roman “Tesla, portret među maskama”, koji je u Srbiji ostvario veliki uspeh i pored NIN-ove nagrade za roman godine osvojio i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu. Roman je ušao u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju, objavljen je sa uspehom u svim bivšim jugoslovenskim republikama, a u SAD je doživeo dva izdanja. Krajem 2011. godine pojavilo se i specijalno zvučno izdanje u interpretaciji glumca Petra Božovića, a 2015. zvučna knjiga i na engleskom jeziku, koju je za američke čitaoce/slušaoce pročitao poznati glumac L. J. Ganser.
Pištalo živi u Americi gde predaje svetsku i američku istoriju na Univerzitetu u Vusteru u Masačusetsu, a kao prevodilac dobio je nagradu “Miloš Đurić” za prevod poezije Čarlsa Simića, . Njegov roman o Tesli prema rečima Šaponje “kombinuje fresku i ikonu, sagu i intimu”. “Teslina biografija je nadahnuta hronika jedne od najvećih promena u ljudskoj istoriji, u nekoliko zemalja, na dva kontinenta. Povest o Tesli je priča o povesti epohe”, kaže Šaponja.

Institut APV: Novosađani unose 2,5 puta više soli

Prema istraživanjima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, prosečan unos soli kod odraslog stanovnika iznosi 12 grama na dnevnom nivou umesto najviše 5 grama, koliko preporučuje Svetska zdravstvena organizacija To bi značilo da svaki Novosađanin unese dva i po puta više soli, nego što je preporučeno. Konzumiranje soli gotovo je nemoguće izbeći, a najviše je ima u gotovim supama, suhomesnatim proizvodima i osnovnoj životnoj namirnici, hlebu i pecivima. Međutim, preteran unos tog začina češće je loša navika, nego stvarna potreba, kažu građani. U 100 grama hleba nalazi se oko 1,37 grama soli, što znači da sa 200 grama hleba unosimo polovinu ukupne bezbedne dnevne količine tog sastojka. Dugoročno presoljavanje hrane može izazvati hipertenziju i bolesti bubrega i želuca, a so se dodaje čak i flaširanim napicima. “Jedini izuzetak kada možemo da kažemo da je indikovano i značajno da se so nalazi u takvim tečnostima, rastvorima, odnosno napicima su napici koji su posebno namenjeni određenoj kategoriji stanovništva, to su fizički aktivne osobe, sportisti”, kaže Milka Popović, specijalista higijene, Institut za javno zdravlje Vojvodine. Eksperiment, sproveden među studentima, govori da se upotreba soli u menzama smanjila za polovinu, samo zato što su slanici sklonjeni sa stolova. Kontrolom i edukacijom zaposlenih koju je sproveo Institut za javno zdravlje Vojvodine sa Gradskom upravom za zdravstvo, u predškolskim ustanovama u poslednjih devet godina, smanjena je upotreba soli u ishrani za više od 50 odsto. https://www.youtube.com/watch?v=xutGs_bH2O0

Institut za javno zdravlje u borbi protiv pušenja

Povodom Nacionalnog dana bez duvanskog dima, koji se obeležava 31. januara, iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine pozivaju sve zanteresovane da posete njihovu internet stranicu na adresi www.izjzv.org.rs  i u delu „Dokumenta”/ F: „Edukativna sredstva”/ F: „Prevencija pušenja”, preuzmu zdravstveno-vaspitna sredstva na temu zavisnosti od pušenja za različite ciljne grupe. Na istoj adresi je i test za procenu. Oni su pozvali sve pušače da se prijave za grupni metod odvikavanja od pušenja u Domu zdravlja „Novi Sad” ili da to pokušaju da učine sami. Povodom Nacionalnog dana bez duvanskog dima, koji se obeležava pod sloganom „Odrasli puše i mene guše”, Institut će objaviti rezultate istraživanja o pušenju duvana i kanabisa kod šesnaestogodišnjaka u Novom Sadu. Osim toga, prvi put će se sagledati raširenost upotrebe elektronskih sistema za snabdevanje nikotinom i nargila u toj uzrasnoj grupi. 

Učiteljica života

Piše: Marko Tašković*
 Ne možemo imati zajedničku budućnost ako stalno gledamo u istoriju jedna je od najstidljivijh poruka pojedinih zvaničnika na Balkanu i ko da nije istina. A da je to surova realnost dokaz su udžbenici i to bas iz istorije. Naime, nemačka novinska agencija Dojče prese agentur, analizirala je iz kojih knjiga uče o prošlosti đaci u Srbiji i Hrvatskoj i zaključila da nije iznenađujuće što su i danas između dve države mnogi problemi nerešeni poput nestalih u ratu, plaćanja odštete, dogovora o razgraničenju.
Naravno, nepomirljivom regionu je i ovde potrebna treća strana da ukaže šta to pišete u našim, odnosno njihovim udžbenicima iz istorije, našem, to jest njihovom jeziku, ko da do juče to nisu bile jedne te iste srpsko-hrvatske reči. Doduše prevod i jednog i drugog štiva je zaista potreban, jer ono što je u srpskom udžbeniku „žrtva“ u hrvatskom je „zločinac“ i obrnuto. Mladim posleratnim generacijama pregledavanje na internetu ne može pomoći, pošto su Srbi na ćirilici u stvari Hrvati na latinici. Rodoljubivi i miroljubivi su zapravo agresivni osvajači i pokvareni, a mi smo jednostavno oni. U ovakvom srpsko-hrvatskom prevodu ostao bi izgubljen čak i dugovetni stanovnik balkanskog podneblja, a kamoli Nemci načitani istorije iz udžbenika, koje već godinama pišu zajedno sa vekovnim neprijateljima Francuzima.
Sreća ili nesreća je da učenici i ovamo i tamo sve manje čitaju, a sve više slušaju ćirilicu pa tako recimo, iz godine u godinu, kolone autobusa i studenata iz Hrvatske hrle u Beograd, ne bi li upoznali čari noćnog života srpske prestonice. Čak i takvi (ne)obrazovani morali bi da budu uzor najvišim i najškolovanijim državnicima koji se prethodnih dana utrkuju isticanjem neprijateljstva dva naroda i čestitanju božićnih i novogodišnjih praznika samo Hrvatima.
Ako nam Zapad i dalje nije uzor, ukoliko je još rano da objektivno pišemo o novijoj ratnoj prošlosti, ako nas Hag, Evropska unija nisu pomirili, učimo onda decu o nemaštini, bedi i patnji koju i nama i svima doneli i naši i njihovi zločinci. Dugujemo to istoriji, učiteljici života.
*novinar

Vremeplov: Umro  Teodor Taranovski

Na današnji dan 23. januara 1936. umro je srpski teoretičar prava Teodor Taranovski. Bio je član Srpske kraljevske akademije i profesor univerziteta u Varšavi, Petrogradu, Harkovu i Beogradu. U Srbiju je došao nakon revolucije u Rusiji. Najviše se bavio istorijom slovenskih prava. Dela: “Enciklopedija prava”, “Uvod u istoriju slovenskih prava”, “Dušanov zakonik i Dušanovo carstvo”, “Majestas Carolina i Dušanov  zakonik, prilog za istoriju staleške države u srednjevekovnoj Evropi”.

Vremeplov: Srbi otišli da se bore protiv Franka

Prva grupa od tridesetak građana Kraljevine Jugoslavije otišla je na današnji dan 23. januara 1937 u Španiju kako bi se borila protiv snaga generala Franka. Ukupno tamo ih je otišlo oko 1.300, a poginulo je 670.

Vremeplov: Rođena Žana Moro

Na današnji dan 23. januara 1928. godine  rođena je francuska filmska glumica Žana Moro, koja se proslavila u filmovima francuskog “novog talasa” posle Drugog svetskog rata. Filmovi: “Lift za gubilište”, “Ljubavnici”, “Opasne veze”, “Moderato kantabile”, “Noć”, “Žil i Džim”, “Proces”, “Eva”, “Dnevnik jedne sobarice”, “Viva Marija”, “Falstaf”, “Katarina Velika”. Prema sopstvenom scenariju režirala je film “Svetlo”.

Vremeplov: Počelo sahranjivanje u “Plavu grobnicu”

U Krfskom kanalu, u Prvom svetskom ratu, počelo je na današnji dan, 23. januara 1916 sahranjivanje srpskih vojnika u “Plavu grobnicu”. Posle natčovečanskih napora u gudurama današnje Albanije i dodatne golgote od 160 kilometara pešačenja močvarnim primorjem od Skadra do Valone, zbog toga što se nisu pojavili obećani saveznički brodovi, srpski vojnici su masovno umirali od tifusa, gladi i iscrpljenosti. Kako nije bilo dovoljno mesta na Krfu i ostrvcu Vido, na koje su prebačeni tifusari, a i zbog opasnosti širenja epidemije, odlučeno je da ih sahranjuju u moru. Prema zvaničnim ali nepotpunim podacima, jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira. Postojao je običaj da svi naši brodovi koji prolaze Krfskim kanalom zastanu kako bi odali počast stradalim srpskim ratnicima.

Vremeplov: Mehmed aga Fočić pogubio Birčanina

Na današnji dan 23. januara 1804 godine oborkneza u Valjevskoj Podgorini Iliju Birčanina pogubio je dahija Fočić Mehmed aga. Istog dana ubijen je valjevski knez Aleksa Nenadović, takođe jedan od najuglednijih Srba, u sklopu seče knezova na koju su Srbi odgovorili Prvim srpskim ustankom.

Vremeplov: Umro Đambatista

Italijanski filozof, istorigraf i teoretičar prava Đovani Batista Viko ili Đambatista, osnivač filozofije istorije i preteča moderne teorije estetike umro je na današnji dan 23. januara 1744  godine. Rođen je kao sin siromašnog knjižara. Na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. postao je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izučavao Platona i Tacita, jer je prema njegovim rečima prvi “opisivao idealnog čoveka, a drugi čoveka kakav jeste”. Napuljski kralj Karlo III imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Tvrdio je da je površni osećaj pravde nagonski i da se izražava u religijskim oblicima, da u kasnijem razvoju čovek postaje sposoban za apstraktno mišljenje i tek potom za filozofska načela prava. U skladu s tim, delio je rimsko pravo na božansku, herojsku i ljudsku fazu, a istoriju je – prema “zakonu istorijskih ciklusa” – posmatrao kao kružni tok i smenu tih triju faza. To shvatanje je podloga njegove filozofije istorije, koju je utemeljio kao posebnu naučnu disciplinu: Istoriju stvara čovek, izvan sveta prirode. Nasuprot kartezijanskom primatu razuma, stvorio je teoriju o trima glavnim fazama duha: osećajnoj, fantazijskoj i razumskoj, pri čemu umetnost nastaje na drugom stupnju, a filozofija je izraz čistog uma. Dela: “Principi nove nauke o zajedničkoj prirodi nacija”, “Univerzalno pravo”, “Autobiografija”.

Još bez HPV vakcina

U Vojvodini svake godine od karcinoma grlića materice oboli oko 500 žena. Najčešći uzročnik tog malignog oboljenja je Humani papiloma virus. Stručnjaci su još pre dve godine najavljivali početak imunizacije dečaka i devojčica protiv HPV-a. U Srbiji su registrovane dve vakcine, ali ih još nema u upotrebi. Institut za javno zdravlje Vojvodine je prilikom istraživanja zaključio da je od 200 ispitanih novosadskih studentkinja 70 odsto zaraženo nekim tipom Humanog papiloma virusa. Visok procenat infekcije tim virusom, koji izaziva rak grlića materice, naveo je lekare da pokrenu inicijativu za imunizaciju dečaka i devojčica starosti od 9 do 14 godina, međutim, imunizacija nikako da počne. “Uzimajući u obzir ovu epidemiološku situaciju ja očekujem da ćemo do kraja ove godine imati ovu vakcinu na raspolaganju našem stanovništvu, našoj deci, a ja se nadam i starijim devojkama, ako ne ove godine onda bar početkom naredne godine”, kaže prof. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine. “Propisana je i preporučena imunizacija protiv humanih papiloma virusa. U ovom trenutku ta imunizacija, u skladu sa zakonom bi trebalo da se plaća, međutim i Ministarstvo i republički fond za zdravstveno osiguranje intenzivno tragaju za rešenjem kako da se obezbedi besplatna imunizacija stanovništva, odnosno dece”, dodaje. U okviru pilot projekta imunizacije dečaka i devojčica, koji je pre dve godine sproveden, Dom zdravlja “Novi Sad” dobio je 20 doza vakcina protiv HPV virusa, a potrošio samo 4, što je prema rečima ginekologa, poražavajuće. Kao ključ uspeha u imunizaciji mladih, navode edukaciju stanovništva na svim nivoima. Iako je odobrena, ta vakcina još uvek nije u upotrebi. Njenom primenom, obolevanje od raka grlića materice smanjilo bi se za 70 odsto. Ukoliko počne krajem godine, vakcinacija bi se primenjivala kod devojčica 6. razreda osnovne škole, u tri doze, a rezultati imunizacije, bili bi primetni za desetak godina. https://www.youtube.com/watch?v=41Qq6ks_2oo

Devojčica (6) uzela lek protiv gripa, dobila halucinacije i pokušala da skoči kroz prozor

Šestogodišnja devojčica iz Teksasa pretrpela je šokantne posledice nakon što je uzela lek protiv gripa, piše “Njujork dejli njuz”. Roditelji, koji su želeli da ostanu anonimni, izjavili su da su detetu dali “Tamiflu” zbog gripa. Ona je nakon uzimanja leka počela da halucinira, pokušala da pobegne iz škole i, kako veruju, da povredi samu sebe. -Prozor na drugom spratu, koji je u njenoj sobi, je bio otvoren i ona se popela na sto kako bi došla do njega. Pripremala se da skoči kroz prozor kad smo moja žena i ja ušli u sobu i zgrabili je – ispričao je otac devojčice. Roditelji su odveli dete u bolnicu, gde su saznali da su poremećaji nervnog sistema, uključujući psihoze, retki sporedni efekti “Tamiflua”.
Roditelji su nakon svega proživljenog poručili ljudima da se što je moguće bolje informišu o uobičajenim lekovima. -Može se dogoditi. Verovatnoća je manja od 1%. Radim 20 godina i još nisam video ove specifične komplikacije – izjavio je lekar Glen Hardesti. Iako je upozorenje odštampano uz lek, roditelji kažu da bi bilo dobro da su im bolje objašnjene moguće nuspojave “Tamiflua”. -Znam da su sporedni efekti navedeni s razlogom. Zapisani su s razlogom. Oni se mogu dogoditi i nama su se, eto, dogodili – rekao je otac devojčice.
Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) je navela da u ozbiljne nuspojave “Tamiflua” po decu i tinejdžere spadaju napadi, konfuzija ili abnormalno ponašanje tokom bolesti. “Te ozbiljne nuspojave mogu se dogoditi nedugo nakon početka korišćenja Tamiflua… Te nuspojave nisu uobičajene, ali mogu dovesti do slučajnog povređivanja pacijenta. Ljudi koji uzimaju Tamiflu trebaju da paze na znakove neobičnog ponašanja…”, navela je FDA.

Dramatično spasavanje dva dečaka iz vode dronom

Dvojica tinejdžera iz Australije postali su prve osobe koje je iz okeana spasila bespilotna letelica, iz koje im je izbačena oprema za spasavanje, preneli su australijski mediji. Australija je vodeća zemlja u korišćenju tehnologije prilikom spasavanja, sa desetinama dronova koji se testiraju na plažama širom zemlje. U prvoj misiji spasavanja na vodi dronom, letelica je pomogla u spasavanju dvojice dečaka koji su se našli u vodi dubine oko tri metra, dok su plivali u blizini sela Lenoks Hed, koje se nalazi u Novom Južnom Velsu, u blizini granice sa Kvinslendom. Prisutni na plaži su obavestili spasioce, koji su zatim kontaktirali “pilota” koji upravlja bespilotnom letelicom i spasilački dron je odmah poslat ka mestu gde su dečaci plivali. -Pokrenuo sam letelicu, a ona je stigla na lokaciju i izbacila dušek za spasavanje, i sve to u roku od minut ili dva, izjavio je nadzornik službe za spasavanje Džej Šeridan i dodao da bi u normalnim okolnostima spasiocima trebalo nekoliko minuta više da stignu. Osim pretrpljenog straha, dvojica tinejdžera su nepovređena.
Pored mogućnosti da primete plivače u nevolji i dostave opremu za spasavanje, kao i njihove karakteristike da su brži od tradicionalnih tehnika spasavanja, dronovi se u Australiji koriste za uočavanje podvodnih predatora, kao što su ajkule ili meduze. Veštačka inteligencija se razvija korišćenjem hiljada fotografija koje je zabeležila kamera drona, sa 90 odsto preciznosti u poređenju sa golim okom, čija je preciznost oko 16 odsto.

Zbog video-igre ostala bez posla, momka i zaboravila dete

Nataša Volsej (34) zbog opsednutosti video-igrom “Candy Crush Saga” je uspela da izgubi momka, posao i da napravi dugove od nekoliko hiljada funti. Nataša je toliko zaluđena igranjem “Candy Crusha” i ne igra je jedino dok spava – tri sata tokom noći. Ona je jedna od čak 700 hiljada ljudi koliko se procenjuje da ih je u Velikoj Britaniji zavisno o video-igrama. –  Igrica mi je razorila porodicu, nisam prestala da je igram ni posle razvoda – kaže Nataša čija je priča objavljena nakon što je Svetska zdravstvena organizacija po prvi puta ovaj poremećaj uvrstila na svoj popis bolesti. “Candy Crush Saga” je zarazna igrica koja je zaludela milione igrača od kako se pojavila 2012. godine. Iako je besplatna, da bi prešli na viši nivo igrači moraju da plate simboličan iznos.
Nataša kaže kako je prvi put počela da je igra pre četiri godine. – Prijatelji na Fajsbuku su mi poslali zahtev da se priključim i tada sam mislila da neće biti neke veće štete ako probam. Od tada ne pamtim trenutak kada sam prestala da igram, ponekad i do 18 sati na dan. Igra je dostupna na mobilnom pa je mogu igrati bilo gde i bilo kada. Postala sam toliko opsednuta da sam se budila usred noći zbog ogromne želje da dođem na viši nivo, a stvar je kulminirala nakon što sam zbog “Candya” zaboravila da pokupim sina iz škole. Prestala sam da se trudim oko njegove užine i samo bih mu u kesu ubacila čips i čokoladu jer nisam imala ni vremena, a ni snage da napravim nešto zdravije – priča Nataša.
Počela je da spava tek tri sata na dan što je izluđivalo njenog partnera koji je zbog svega toga odlučio da prekine njihovu vezu. – Govorio mi je da će otići ako ne prestanem, ali nije pomoglo. I dalje je kuća bila u neredu, frižider prazan, a moj sin je sam sedeo ispred TV-a – kaže zavisnica koja je igrala i na poslu zbog čega je dobila otkaz. Procenjuje se da je njena zavisnost na mesečnom nivou košta oko 400 funti. Žrtvuje mnogo toga kako bi se posvetila igranju. – Mesecima nisam bila kod frizera, ne mogu da priuštim novu odeću, pa ni kafu sa prijateljicama – kaže. Pre devet meseci na nagovor majke potražila je stručnu pomoć, ali i dalje ima problem. – Proći će još dosta vremena dok sredim život, ali sam trenutno bar malo više posvećena sinu, a i ponovno sam počela da radim – izjavila je za The Miror.

About the Author

admin