Opet sami “na crtu” Ministarstvu

NSPRV se još 9. januara pisanim putem obratio svim  relevantnim prosvetnim sindikatima sa željom da se svi zajedno obrate Inspektoratu za rad, a vezano za “cenu rada” (osnovica za obračun i isplatu zarada, prim. ured.) koja za zaposlene u prosveti sa nižim koeficijentom proizvodi osnovnu platu ispod  zakonm utvrđene minimalne zarade. Zbog takve osnovice za obračun plata važeća Uredba o koeficijentima ne znači apsolutno ništa. Na žalost, drugi sindikati ne misle da se trebaju baviti ovim pitanjem te smo zahtev  23. januara republičkom inspektoratu predali sami. (→Saopštenja)

Školovati kadrove koji trebaju tržištu

Ministar prosvete Mladen Šarčević u utorak  je posetio Zrenjanin gde je sa predstavnicima lokalne samouprave i škola, između ostalog, razgovarao i o obrazovnom sistemu i unapređenju dualnog obrazovanja. On je razgovarao sa predstavnicima domaćih i stranih kompanija iz različitih oblasti koje su se uključile u sistem dualnog obrazovanja, kao sa predstavnicima Aktiva direktora o novinama u sistemu obrazovanja. “Sledi novi ciklus upisa, odnosno pripreme za konkurs za srednje škole, tako da je jako važan i sastanak sa poslodavcima koji smo imali. Već smo i čuli neke nove potrebe, da više treba trgovaca, mehatroničara, i drugih profila. Tako da je ono što smo mi počeli da radimo prošle godine upravo nešto što je dobro za decu i omladinu, znači da školujemo onaj kadar koji treba tržištu”, rekao je Šarčević.
U Tehničkoj školi ministar je sa predstavnicima lokalne samouprave obišao i nastavni kabinet opremljen specijalnom opremom iz oblasti proizvodnje nafte i gasa i izvođenje bušenja. Taj projekat je realizovan kroz saradnju NIS-a i ove škole. Ovo je jedan od primera sprovođena dualnog obrazovanja u Zrenjaninu. “Mislim da je to pravac kojim ćemo dalje nastaviti i da radimo i da podstičemo pre svega naše poslodavce da se obrate i nama i ministarstvu zbog svojih potreba”, kazao je Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.
“Kompanije iz Zrenjanina su najčešće dolazile u Beograd na naše sastanke. Raduje ono što s ponosom mogu da kažem da mnoge italijanske kompanije imaju sada menadžere i generalne menadžere naše građane. Što je pore deset godina bilo nezamislivo. Sve eto kao u Srbiji jeftina radna snaga, pa izvinite, prepoznali su i kvalitet. Moramo da damo još kvalitetniji kadar i taj kadar mora da odgovara uslovima privrede. Velike se reforme pripremaju na visokom i nauci, koje će govoriti o samom kvalitetu vrednovanja rada svršenih studenata i kroz mišljenje poslodavaca”, dodao je  ministar. Šarčević je rekao da se više pažnje mora obratiti na visoko obrazovanje, a radi se i nova mreža škola gde i lokalne samouprave moraju dati određene predloge i rešenja.

Šarčević: Zgrada Železničke škole neće biti prodata

Do prodaje zgrade srednje Železničko-tehničke škole u Beogradu zbog izmirivanja dugova “Železnica Srbije” prema svojim radnicima neće doći, a Šarčević kaže da je u pitanju greška do koje je došlo prilikom podele srpskih železnica na četiri preduzeća. “Došlo je do podele ‘Železnica Srbije’ na četiri kompanije i onda je sa imovinom te škole tako zapalo. U suštini, ta podela nije dobro odrađena. Nas je Pravobranilaštvo Srbije izvestilo odmah, mi smo juče uložili prigovor da se to ne desi. Došlo je do previda”, rekao je Šarčević danas tokom posete Tehničkoj školi u Zrenjaninu.
On je dodao da je razgovarao sa upravom “Železnica Srbije” i da su zaposleni iz njegovog ministarstva imali sastanak sa ministarkom saobraćaja Zoranom Mihajlović. “Davno sam čak i radio u tom kompleksu, tu je smeštena srednja škola, visoka Železnička škola, kao i srednjoškolski i studentski dom i taj kompleks je bio deo standarda za železničare. Ta škola neće ići iz svojih prostorija, jer državi treba taj kadar i greška koja je nastala u podeli te imovine će biti ispravljena”, rekao je Šarčević. http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/sarcevic-skolovati-kadar-koji-treba-trzistu_887765.html

Igor Jurić ličnost godine u izboru NIN-a

Predsedniku fondacije “Tijana Jurić”, Igoru Juriću, u ponedeljak uveče je na svečanosti u Jugoslovenskoj kinoteci uručena NIN-ova nagrada “Ličnost godine”. Tijani mogu samo da obećam da moja borba neće prestati dokle god budem živ, jer želim da se borim za svako dete, kazao je Igor Jurić, otac Tijane koja je ubijena 2014. godine.  Nagradu Igoru Juriću uručila je prošlogodišnja dobitnica Branislava Kostić iz Leskovca. Jurić je napomenuo da je sanjao da bude u društvu dobitnika NIN-ovih nagrada i da mu se taj san ostvario. “Sada sam ovde. Svi dobitnici nagrade u prošlosti zaslužili su je radom, ponašanjem, životom, a ja sam nagradu dobio zahvaljujući mojoj Tijani. Nisam uspeo da je sačuvam, ali želim da joj se odužim i idejom da svi možemo da se okupimo oko ideje da nam država bude bezbednija i bolja” kazao je Jurić.

Šarčević: Smanjićemo broj vikend profesora na KiM

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posetiće uskoro škole u metohijskim enklavama i Biničkom Pomoravlju, kako bi se, kaže, organizovala nova odeljenja, uvelo dualno obrazovanje, rešio problem “viškova” u školama, ali i “uozbiljio univerzitet u Kosovskoj Mitrovici”. U februaru će posetiti Gnjilane, Kamenicu, Šilovo i Ranilug i okolna mesta, jer, kaže, tu je školska uprava “na tankim nogama”. Navodi da je dogovor s predsednikom Aleksandrom Vučićem da se razgovara i o prištinskom univerzitetu čije je sedište u Kosovskoj Mitrovici, gde je nakon konkursa postavljen novi rektor.
“Imamo nameru da uozbiljimo rad prištinskog Univerziteta, da se smanji broj takozvanih vikend profesora, da se taj univerzitet mnogo više poveže sa drugim univerzitetima u svetu i da se poboljša kvalitet nastave, a ja mislim da je rektor Rade Grbić neko ko to može da ispuni”, kazao je Šarčević Tanjugu.
Dodaje da će prvi sastanak tokom obilaska ustanova u južnoj srpskoj pokrajini biti s direktorima srednjih škola, koji, kako kaže, uz organizovanje novih odeljenja moraju da odrede dualne modele obrazovanja, ali i da obezbede da se pomogne stanovništvu koje živi u teškim uslovima. http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/ministar-smanjicemo-broj-vikend-profesora-na-kim_887804.html

I sa diplomama teško do posla

Da diploma određuje koliko će trajati put do zaposlenja, pokazuju i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje – među visokoobrazovanim nezaposlenim ljudima najbrojniji su diplomci ekonomskih i pravnih fakulteta, dok najduže na posao čekaju mašinski tehnolozi. Dok su već krenule pripreme za upis na pojedine fakultete, brucoši bi trebalo da prave mudar izbor, barem kada se pogledaju podaci sa Biroa. Tako od ukupno 56.053 lica sa završenim osnovnim studijama na evidenciji NSZ, čak 9.508 čine ekonomisti, a 7.285 pravnici. Na listi nezaposlenih slede vaspitači i nastavnici društveno-humanističkih nauka, kojih je 6.906, a među njima je najviše profesora razredne nastave. Na zaposlenje čeka i 5.371 akademac, koji se obrazovao za bavljenje društveno-humanističkim zanimanjima, od čega je najviše diplomiranih filologa i psihologa. Na birou je i 3.065 nezaposlenih medicinara, koje većinom čine doktori medicine (2.788).
I dok fakultetski obrazovani ljudi u proseku traže posao dve i po godine (29,96 meseci), mašinski tehnolozi čekaju skoro duplo više, čak 52,31 mesec. Strpljenje je potrebno i onima koji su se školovali za geologe, elektroničare, mašinske konstruktore i projektante, mašinske tehnologe… Iako podaci NSZ ukazuju na to koje su diplome manje poželjne na tržištu rada, državnim fakultetima koji ih školuju pridružio se i veliki broj privatnih fakulteta. Tako je poslednjih godina primetno smanjenje interesovanja za ekonomskim i pravnim fakultetima širom Srbije, dok je sve veća navala za studijama u oblasti informacionih tehnologija i medicine.

Najbrže do posla IT stručnjaci, najduže čekaju mašinci

Prema dosadašnjem iskustvu, do posla najbrže dolaze IT stručnjaci i lekari sa specijalizacijom. – Ukoliko posmatramo broj prijavljenih potreba i broj prijavljenih lica konkretnih obrazovnih profila, odnosno zvanja, možemo reći da najveće šanse za zapošljavanje na tržištu imaju visokoobrazovani profili iz sledećih oblasti: diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva, diplomirani inženjeri elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, profesori matematike, fizike nastavnici/profesori stranih jezika, lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, oftalmolozi, ginekolozi…), diplomirani farmaceuti, biohemičari, stručnjaci za finansije, računovođe – kažu iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Baš zato i pojedini fakulteti idu u korak sa potrebama poslodavaca i osavremenjuju svoje programe povezivanjem sa informacionim tehnologijama. Mašinski fakultet u Beogradu pre nekoliko godina uveo je master studije Mašinstvo i informacione tehnologije, a ove nedelje je usvojen i nov studijski program za osnovne akademske studije – Informacione tehnologije u mašinstvu. Ekonomski fakultet uvodi tri nova smera, Poslovnu analizu i konsalting, Ekonomiju i finansije po programu Londonske škole ekonomije na srpskom jeziku i IT smer – Poslovnu informatiku. Na Biološkom fakultetu u planu je uvođenje bioinformatičkog studijskog programa na master i doktorskim studijama. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/ovo-su-diplome-koje-cete-tesko-unovciti/7b8wgsf

Bečej: Projekat za integrisanje Roma

Humanitarno udruženje “Đina” iz Bačkog Gradišta i Bečejsko Udruženje Mladih prezentovali su u utorak  zajednički projekat – “Želimo, znamo, radimo – Da se i mi čujemo i vidimo!”. U sklopu projekta, koji je namenjen za integrisanje Roma i Romkinja, mladi su se upoznali sa medijskim sadržajima, kako iz ugla novinara, i snimatelja, tako i sa montažnom delom ovog posla. Cilj projekta je da se afirmišu mladi Romi, i da se pokaže njihova kreativnost, da se i oni prikažu onako kako zaista jesu, mladi, vredni, i kritički nastrojeni prema okolini.
Značaj ovog projekta pored neformalnog obrazovanja je i u tome što se odvijalo u ruralnoj sredini, to jest u Bačkom Gradištu, gde mladi jedva ili skoro uopšte nemaju mogućnost da učestvuju u sličnim dešavanjima. Pored ovakvih projekta i neformalnog obrazovanja Humanitarno Udruženje “Đina” se aktivno angažuje i oko formalnog obrazovanja mladih Roma i Romkinja, kako bi što više njih steklo srednje ili visoko obrazovanje. Projekat – “Želimo, znamo, radimo – Da se i mi čujemo i vidimo!” je finansijski podržao Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i rodnu ravnopravnost.

Đaci u trci za stipendije

U „T end T centru za obrazovanje” u Beogradu je održano  dvodnevno testiranje 45 srednjoškolaca iz Srbije koji konkurišu za stipendije kako bi nastavili školovanje u prestižnim američkim i britanskim školama. Da bi ih dobili, morali su najpre da dođu na intervju s tročlanom komisijom u kojoj su dvoje stručnjaka iz SAD i jedan iz Velike Britanije i da pričaju o svojim interesovanjima, ali i da daju odgovore na raznovrsna pitanja. Jedno od njih, primera radi, glasi – da li biste uzeli sat koji bi vam rekao sve o vašoj budućnosti. Na to pitanje, Una Kozić je odgovorila odrično jer, kako objašnjava uz smeh, ne želi da zna šta će da se desi. Ova učenica beogradske Filološke gimnazije kaže da je pre dolaska na intervju bila veoma nervozna, ali da se ispostavilo da razgovor nije bio strašan. „Ispitivači su bili veoma prijatni i druželjubivi, a i društvo je super. Celo iskustvo je zato bilo mnogo lakše da se proživi”, navodi Una. Ako dobije stipendiju, kaže, verovatno će tek po odlasku u SAD ili Veliku Britaniju shvatiti koliko je teško provesti jednu ili dve godine van svoje zemlje, daleko od roditelja. Ali, kako dodaje, baš zato treba da upoznaš tu zemlju u koju si otišao, njenu kulturu i druge ljude. „Biće tu dece koja dolaze iz raznih zemalja, imaćemo priliku da se usavršimo bolje nego što bi mogli u Srbiji. Svakako bi jednog dana morali da se odvojimo od roditelja, a mislim da je 16 ili 17 godina sasvim taman za taj veliki korak”, ističe Una.

Novi Sad: Robot pomaže deci s cerebralnom paralizom

Humanoidni robot Marko, prvi takav u Srbiji, ovih dana je u novosadskoj Dečjoj bolnici i radi ono za šta je i napravljen – pomaže deci s cerebralnom paralizom prilikom terapija. Naime, Marko je nastao pre dve godine i na njemu je radio tim od 40 stručnjaka, među kojima su doktori, umetnici i dizajneri, psiholozi, kao i inženjeri s Fakulteta tehničkih nauka. Kako kaže jedan od Markovih tvoraca, profesor na Katedri za robotiku, mehatroniku i automatizaciju na FTN-u dr Branislav Borovac, deca su prilično zavolela robota i često ga tretiraju kao čoveka.  
Izraz mališana kad gleda u Marka je fascinantan i prosto je grehota ne iskoristiti ga da dete trenira malo više, kaže Borovac. Kako je dalje rekao naš sagovornik, nakon prve terapije s Markom, terapeut je prišao devojčici koja je vežbala i uverio se da je bila potpuno preznojana.  Naime, kako su nam objasnili lekari, devojčici su vežbe inače teške, ali se posebno trudila zbog Marka, više nego ikad do tad. Letos smo imali prvo testiranje u bolnici i prosto je zapanjujuće da dete koje, na primer, ide u četvrti razred osnovne škole, tretira Marka kao da je živo biće. Jedna devojčica mu je prišla i pitala „Šta ima?” i time nas potpuno iznenadila, priča Borovac.
Marko, ili „plavi robot”, kako ga neki nazivaju, nastao je kao pomagalo u terapijama dece s cerebralnom paralizom. Naime, to stanje nastaje usled oštećenja mozga, što za posledicu najčešće ima poremećaje motoričke prirode. Zbog toga lekari najviše preporučuju vežbe u ranoj fazi života, ali terapeuti često imaju problem da motivišu decu da istraju kroz celu terapiju, koja traje i po dva sata. Zbog toga je tim stručnjaka došao na ideju da konstruiše robota koji će mališane zabaviti i podstaći da istraju. Borovac objašnjava da ništa na Marku nije slučajno te je, na primer, zaobljen, bucmast oblik izabran jer su psiholozi utvrdili da je deci najprijemčiviji oblik poput „teletabisa”, kao i plava boja.

Poklon–paketi za bebe u hraniteljskim porodicama

U Centru za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad, predstavnici Udruženja „Mamita” juče su svoju donaciju – poklon-pakete – uručili onima kojima su najpotrebniji. Za porodice koje se bave urgentnim hraniteljstvom Udruženje je obezbedilo deo stvari neophodnih za brigu o bebama koje su kod njih smeštene. – Trenutno, kod nas je dvoje dece u redovnom i imamo jedno dete u urgentnom hraniteljstvu. To je bebicu za koju nam je ovaj poklon jako značajan i zato veliko hvala Udruženju „Mamita“ – kaže Vesna Medić, hraniteljka koja se hraniteljstvom bavi već 10 godina. – Kada deca dođu u porodicu, najpotebnija nam je hrana za bebe, pelene i odeća. Ovo nam je četvrto dete na urgentnom hraniteljstvu. Kod nas dolaze deca različitog uzrasta, novrođenčad, bebica od 10 dana, kao i deca do tri godine. Ona se ne zadržavaju dugo, ali kao hranitelj imate veliku odgovornost, i vi i cela porodica, morate dati sve od sebe. Svi moraju učestovovati u poslu koji traži veliki angažman. Zaista, ovaj posao morate voleti da biste se njime mogli baviti. Zahteva to i odricanja, ali ako volite decu, onda ništa nije teško. Čovek se prepusti deci, a ona su nam najveća blago – objašnjava Vesna Medić.
Novac za poklon pakete prikupljen je poslednjih dana prošle godine u humannitarnoj akciji Udruženja „Mamita“. – U akciji organizovanoj u povodu promocije našeg udruženja sakupili smo 45.000 dinara. Od tog novca uspeli smo da napravimo tri velika paketa i nekoliko paketića za decu koja su u hraniteljskim porodicama – kaže predsednica Udruženja „Mamita“ Ivana Anđić. -Ti veliki paketi sadrže neke od osnovnih, početnih stvari potrebnih bebama. Jedan paket je za bebe uzrasta od 0 do četiri meseca , drugi za one od čretiri do osam, a treći za bebe od osam do 12 meseci. Pakete smo tako napravili zato što svaki uzrast novorođenčeta, odnosno bebe, ima određenu ishranu, one brzo rastu, treba im određena garderoba i pelene, pa smo sadržaje paketa prilagodili potrebama navedenih uzrasta – objašnjava Ivana Anđić, na čelu novootvorenog Udruženja „Mamita“ koje se pre svega bavi zdravljem trudnica i žena. Cilj udruženja je da podiže nivo svesti trudnica i mladih žena o značaju njihovog ponašanja, ishrani, potrebnim vežbama u trudnoći i postizanja smirenosti i oslobađanja od stresa tokom trudnoće.
Podstičemo građane da se jave, da konkurišu za hranitelje, prođu našu edukaciju i dobiju licencu za bavljenje ovim poslom, postanu hranitelji i pomognu nekom detetu da odrasta u dobroj porodičnoj atmosferi

Direktor ŽTŠ: Garancije da zgrada škole neće biti prodata

Direktor Železničko tehničke škole iz Begrada Dejan Aleksić rekao je da  su u ponedeljak   iz ministarstva prosvete dobili garancije da zgrada škola neće biti prodata, te da im je  izjavom ministra Šarčevića od utorka to i potvrđeno. “Ministarstvo se angažovalo po hitnom postupku i još juče smo dobili garancije da će sve biti u redu. Ja sam to i pretpostavio i apsolutno verujemo u našeg ministra da neće dozvoliti da se učini nepravda”, rekao je Aleksić Tanjugu. Kako kaže, oglas o prodaji škole je greška koja je srećom uočena. “Došlo je do greške u raspodeli imovine kada su se železnice podelile na četiri firme. Srećom, greška je uočena i nadam se da će se to ispraviti”, kaže Aleksić. Dodaje, da iako je na prodaju stavljena samo škola na čijem se čelu nalazi, taj prostor dele sa Visokom železničkom strukovnom školom.
“Mi zajedno imamo oko 6.000 kvadrata i ukupno 1.200 đaka i studenata i 150 zaposlenih”, naveo je on i dodaje da se nada da će već danas prodaja biti obustavljena, a oglas skinut sa sajta Komore izvršitelja Srbije. “Za sada nismo dobili nikakav dopis od ministarstva, ali očekujemo tokom dana ili ujutru da sve bude rešeno”, rekao je Aleksić.

Vremeplov: Umro Pelagić

Na današnji dan 25. januara 1899. godine  umro je srpski socijalista Vasa Pelagić. Ideju socijalizma u njenoj utopijskoj verziji prihvatio je u Rusiji, gde je boravio od 1864. do 1866. Na Moskovskom univerzitetu studirao je medicinu, istoriju i političku ekonomiju. U Brčkom, gde je  bio učitelj, osnovao je srpsku čitaonicu, jednu od prvih u Bosni. Bio je arhimandrit i upravnik Srpske pravoslavne bogoslovije u Banja Luci, odakle ga je 1869. turska vlast prognala u Malu Aziju. Odatle se uz rusku pomoću spasao 1871. i tada dolazi u Srbiju. Učestvovao je u Hercegovačkom ustanku 1875. Raščinjen je, a zbog širenja socijalističkih ideja proterivan je i iz Srbije. Izvesno vreme proveo je i u psihijatrijskoj ustanovi a umro je u Požarevačkom zatvoru. Njegove knjige, popularne u svim srpskim krajevima, štampane su još za njegovog života u neverovatnih 250.000 primeraka. Dela: “Istorija bosansko-hercegovačke bune”, “Odgovor na četiri društvena pitanja”, “Spas Srbije i srpstva”, “Socijalizam i osnovni preporođaj društva”, “Nauka i radni narod”, “Blagodatnik”, “Preobražaj škole i nastave”, “Nova nauka o javnoj nastavi”, “Umovanje zdravog razuma”, “Poslanica Bogu”, “Koliko nas košta Bog i gospodar”, “Narodni učitelj”, “Rukovođa za srpsko-bosanske, hercegovačke, starosrbijanske i makedonske učitelje”.

360 prognanih prosvetara sa KiM  ima poseban status

Inače, Šarčević je ranije u intervjuu za Tanjug kazao da ima oko 360 prognanih Srba sa KiM koji su nekada radili u obrazovnom sistemu i koji imaju poseban status. Oni su, dodao je, godinama primali naknadu od osam hiljada dinara mesečno, a da pri tome nisu nigde radili. Šarčević je tada rekao da bi ta kategorija ljudi trebalo da bude raspoređena na nova radna mesta, kao i da će neki, koji tako odluče, moći da se prijave za otpremnine. Taj broj se u međuvremenu smanjio i sada ih je manje od 60, objašnjava ministar, ali napominje da su novim sistemskim zakonom sve kategorije “viškova” dovedene u situaciju da moraju da počnu da rade. “Oni su se mahom uklopili u kategoriju ‘viškova’, a ponuđeni posao ne može da se odbije”, poručio je ministar.

Vremeplov: Prvi put korišćena reč “robot”

Reč “robot” prvi put se javno čula na  današnji dan 25. januara 1921. godine  u Narodnom pozorištu u Pragu na premijeri izvođenja komada “RUR” Karela Čapeka, gde je označila likove radnika koji se pojavljuju u predstavi, a potekla je od stare češke reči “robota”, koja je nekad označavala ropski rad, a sada samo rad ili posao.

Vremeplov: Rođen Robert Bojl

Na  današnji dan 25. januara 1627. godine rođen je irski hemičar i fizičar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi je utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.

Vremeplov: Rođen  Luj Lagranž

Na  današnji dan 25. januara 1736 godine rođen je francuski matematičar, mehaničar i astronom Luj Lagranž, koji je s 19 godina postao profesor matematike na Artiljerijskoj školi u Torinu, a potom je radio u Akademiji nauka u Berlinu i na Politehničkoj školi u Parizu. Objavio je niz radova iz oblasti teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, nebeske mehanike, sferne astronomije. Mnoga Lagranžova otkrića nose njegovo ime. Dela: “Analitička mehanika”, “Teorija analitičkih funkcija I-II”, “O libraciji Meseca”, “O teoriji Jupiterovih satelita”.

Vremeplov: Rođena Virdžinija Vulf

Engleska književnica Virdžinija Vulf rođena je na  današnji dan 25. januara 1882 godin. Primenjivala je tehniku unutrašnjeg monologa i pisala je veoma istančanim intelektualnim stilom. Ostvarila je majstorske portrete, posebno žena iz viših slojeva engleskog društva. Osetljiva, zgrožena ratom 1941. je izvršila samoubistvo. Dela: romani “Izlet na svetionik”, “Gospođa Delovej”, “Godine”, “Talasi”, “Orlando”, eseji “Sopstvena soba”, “Između činova”, “Smrt moljca”, “Običan čitalac”.

Niš: Porodilja preminula od malih boginja, beba zaražena

Nišlijka stara 21 godinu preminula je u ponedeljak ujutro oko šest sati na Infektivnoj klinici u Nišu od komplikacija izazvanim morbilama, prenose mediji. Beba preminule porodilje je zaražena, ali van žživotne opasnosti. 
Direktor Infektivne klinike u Nišu Miodrag Vrbić saopštio je da je pacijentkinja primljena 16. januara u teškom opštem stanju sa kliničkom slikom morbila, komplikovanom sa upalom pluća. ”Na osnovu njenog stanja, pretpostavljamo da je bila bolesna bar dve nedelje pre nego što se javila lekaru. Primila je antibiotsku i polisimptomatsku terapiju, ali je pored svih primenjenih mera lečenja jutros preminula”, saopštio je Vrbić u Nišu. On je kazao da je žena bila podložnija infekciji pošto se porodila početkom decembra. Za sada nema informacija da li je preminula žena bila vakcinisana od morbila.

Tri osobe umrle od komplikacija malih boginja

Tri osobe umrle su u Srbiji od komplikacija malih boginja – teške upale pluća, a od početka oktobra prošle godine do 23. januara zaraženo je 1.255 ljudi. Najčešću komplikaciju bolesti – upalu pluća do sada je imalo 158 obolelih osoba, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut, a na Infektivnoj klinici u Nišu primljena je i jedna osoba sa upalom mozga kao komplikacijom malih boginja.
Direktror Klinike za infektivne bolesti u Nišu prof. Miodrag Vrbić kaže da je u toj klinici zbrinuto 10 pacijenata sa komplikacijama, da je njihovo stanje stabilno i da niko nije vitalno ugrožen. “Primili smo sinoć (u ponedeljak uveče, prim. ured.) pacijenta sa upalom mozga”, rekao je Vrbić za RTS i apelovao na sve pacijente da ne zanemaruju izuzetno visoke temperature, malaksalost, već da se obavezno jave lekaru za pomoć.

Imunolog: Vakcina pruža zaštitu u visokom stepenu, ali …

Imunolog Srđa Janković iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj kaže da je rizik za smrtni ishod kod malih boginja jedan na 1.000 zaraženih, ali da ljudi nisu statistika i da je u Srbiji već bilo tri žrtve na 1.255 zaraženih pacijenata. “Tragično je što je to bolest koja nije morala da se desi, ona je bila eliminisana tako bi i ostalo da nije došlo do gubitka poverenja u vakcinaciju”, rekao je Janković za RTS. On je podsetio da vakcina pruža zaštitu u visokom stepenu, ali ne apsolutnu te je najsigurnija zaštita eliminacija bolesti, a za to je potreban kolektivni imunitet koji se postiže kada je obuhvat dece vakcinacijom veći od 95 odsto. “Male boginje nisu jedina bolest koju vakcina sprečava. Ovo je prva, najmanje smrtonosna bolest koju smo vakcinacijom držali pod kontrolom”, naglasio je on i pozvao još jednom roditelje da vakcinišu svoju decu. Govoreći o dodatnim preventivnim merama on je rekao da maska na licu može da pomogne, ali da je posebno važno pranje ruku. “Higijena jeste važna, izbegavanje kontakata”, zaključio je on.

Nabaviti dopunske vakcine i vakcinisati sve zdravstvene radnike

Srbija razmatra nabavku dodatnih količina vakcina protiv malih boginja i vakcinaciju svih lekara i medicinskih sestara zbog toga što u ovom trenutku među zdravstvenim radnicima ima dosta obolelih od te zarazne bolesti. I prema rečima epidemiologa Predraga Kona, to jeste preporuka u ovakvim situacijama, a dodao je i da ni po koju cenu ne bi trebalo odgađati pomeranje granice za vakcinaciju dece do 18 godina. – Od proglašenja epidemije malih boginja na teritoriji Srbije u Nišu je znatno veći broj dece koja su primila MMR vakcinu. Tako je na kraju 2017. godine izvršenje bilo 120 odsto i revakcinacije od 98 odsto – kaže za „Blic“ doktorka Snežana Zdravković, načelnik pedijatrije Doma zdravlja u Nišu.
“Redovno sprovodimo mere pojačanog epidemiološkog nadzora, vršimo redovnu reviziju kartoteka i pozivamo roditelje nevakcinisane dece. I ovom prilikom apelujemo na roditelje da se odazivaju pozivima za vakcinaciju njihove dece zato što je to jedina moguća zaštita i prevencija određenih zaraznih bolesti. Postizanjem kolektivnog imuniteta od 95 odsto smanjujemo mogućnost izbijanja novih epidemija u narednom period” – dodaje doktorka Zdravković.

“Ferari” slama mališane: Ordinacije su pune iznemogle dece

Kombinacija gripa i norovirusa, poznatijeg kao “ferari”, poslednjih dana hara vrtićima i školama. Zbog učestalog povraćanja i visoke temperature, domovi zdravlja puni su iznemoglih i malaksalih mališana. Zbog brzine širenja zaraze, norovirus je među epidemiolozima nazvan i “ferari među virusima”. Stariji lekari ga zovu i “zimsko povraćanje”. Napada organe za varenje, a pre svega se manifestuje kroz dijareju i povraćanje, koji traju i po nekoliko dana. Nije isključena ni povišena temperatura. – Poslednjih dana imamo mnogo veći broj pacijenata, upravo zbog ovog virusa. Oko 90 odsto dece ima mučninu, bolove u stomaku, odnosno “zavijanje” ili povraćanje. Uz to imaju visoku temperaturu, glavobolju, slab apetit – priča pedijatar, dr Dejan Jonev iz Doma zdravlja “Simo Milošević” na Čukarici.
Ono što je karakteristično za ovaj “ferari” virus jeste da prvog dana deca povraćaju i po 10 i više puta, najčešće tokom noći. Deluje prilično dramatično. Nakon tri dana sve prolazi, ali virus se brzo širi i na ukućane, tako da čitave porodice mogu da se razbole. Ipak, često se dešava, kaže doktor, kada povraćanje prestane, da se oboljenje nastavi sa respiratornim virusima, i da pacijent počne da kašalje, ima gušobolju, gubi apetit. U odnosu na druge viroze, ovaj “ferari” virus traje nešto kraće, ali zbog obilnog povraćanja, roditelji treba da obrate pažnju da deci nadoknade izgubljenu tečnost.

Šta raditi ako dete napadne “ferari” virus?

– Na tri minuta detetu treba davati gutljaj tečnosti i zalogaj neke lako svarljive hrane. Ukoliko povraćanje i dalje traje, onda treba praviti pauzu od desetak minuta. Međutim, roditelji treba da budu uporni sa davanjem tečnosti i hrane, jer u suprotnom može doći do problema – upozorava dr Jonev. Kada je ovaj virus u pitanju bitna je higijena. Pored temeljnog pranja ruku (u trajanju od 15-20 sekundi) posle upotrebe toaleta i pre jela, treba posebno obratiti pažnju na samo pripremanje namirnica, jer virus ubija temperatura iznad 95 stepeni, a u zamrznutom stanju može da se održi i nekoliko meseci.

Sve češći i grip

Što se tiče gripa i on je poslednjih dana počeo sve više da se javlja. Prema Batutovim podacima, imamo 4.866 registrovanih slučajva, od kojih je kod 46 ljudi zabeležena teška akutna respiratrna infekcija, a tokom prošle nedelje kod desetoro je kao koplikacija gripa javio i akutni respiratorni distres sindorm, koji može da izazove i smrt. To je sindorm koji dovodi do akutnog plućnog edema, odnosno dolazi do popuštanja respiratornog sistema, a disanje postaje teško. U Srbiji za sada vlada virus tipa B, koji nema veliki epidemijski potencijal, a kod dvoje pacijenta izolovan je i virus A H1N1. Mutirani virus, AH3 još uvek nije pronađen kod nas.

Dr Kon: Evropa za sada bezbedna

Epidemiolog, dr Predrag Kon objašnjava da u Evropi uopšte nije zabeleženo veliko prisustvo AH3 virusa gripa, ali da u Americi ovaj tip virusa pravi velike probleme. – Još uvek je virus niskog intenziteta, malo je povećan broj obolelih poslednjih dana, ali još nije vreme kada bi mogao da se očekuje njegov maksimum. Do ponovnog većeg broja oboljevanja moglo bi doći tek kada se deca vrate sa raspusta – objašnjava dr Kon.

Bošnjaci bojkotuju nastavu u selu kod Zvornika

Direktor Osnovne škole “Sveti Sava” iz Zvornika Radomir Petrović potvrdio je da bošnjačka deca danas nisu došla na nastavu u područno odeljenje ove škole u Liplju. Petrović je pojasnio da 16 dece bošačke nacionalnosti nije došlo na nastavu u drugom polugodištu, jer im roditelji ne dozvoljavaju da idu na nastavu dok se ne reši pitanje maternjeg jezika. – Roditelji traže da se u đačke knjižice upisuje ‘bosanski jezik’, umesto jezik bošnjačkog naroda – rekao je Petrović.  On je dodao da to nije problem škole, nego onih koji bojkotuju nastavu.
U svih 187 osnovnih i 93 srednje škole u Republici Srpskoj 22. januara je počelo drugo polugodište u školskoj 2017/2018. godini. U školske klupe o ponedeljak  je  selo oko 92.000 osnovaca i oko 42.000 srednjoškolaca. Prolećni raspust trajaće od 2. do 6. aprila, a nastava u drugom polugodištu završiće se najkasnije 22. juna.

By admin