Vesti – 26.01.2018.

Šarčević leteo iznad Vršca, najavio novu obrazovnu mrežu

U sredu 24. januara je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije, Mladen Šarčević, posetio Vršac gde je razgovarao sa predstavnicima lokalne samouprave, a potom obišao Vršačku Gimnaziju, Osnovnu školu “Mladost” i pilotsku akademiju SMATSA u Vršcu. Razgovarano je o sadašnjoj mreži škola koja je, kako je rekao ministar Šarčević, skupa i loša i najavio da će uskoro resorno ministarstvo konsultovati opštine u vezi sa novom mrežom škola. https://www.youtube.com/watch?v=J3E-cyAuGJI

Do 16. marta konkursi za stipendije vlade Francuske

Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji, raspisali su novi konkurs za dodelu stipendija za studije u Francuskoj za školsku 2018/2019. Pre konkurisanja za ove stipendije, koje su veoma izdašne, studenti sami nalaze fakultete na kojima žele da studiraju, a na raspolaganju im je 3.500 visokoškolskih ustanova, od čega je 73 univerziteta, 200 inženjerskih, 150 trgovačkih, 120 umetničkih i 20 arhitektonskih škola. Svake godine više od 750 studenta iz Srbije odabere Francusku za nastavak studija, a pedesetak ostvari svoj plan uz stipendiju vlade Francuske. Upis u visokoškolsku ustanovu i prijavljivanje za stipendiju dve su odvojene procedure, pa studenti treba pažljivo da prate rokove za upis na studijski program koji su izabrali, a savetuje se i da odaberu više visokoškolskih ustanova u Francuskoj, u slučaju da u nekoj budu odbijeni.
Državne francuske stipendije stranim studentima pokrivaju školarinu, smeštaj, ishranu, obavezno osiguranje, a omogućeno im je i da rade i zarade za džeparac, kao i da se posle studija zaposle u Francuskoj.
I ovaj put Francuska studentima iz Srbije nudi stipendije za master 2 studije iz svih oblasti, koje pokrivaju troškove školarine u iznosu do 1.000 evra i života u Francuskoj za period od najviše 10 meseci, kao i socijalnog osiguranja. Za ove stipendije mogu da konkurišu studenti koji su završili četvrtu ili petu godinu studija ili će je završiti najkasnije do juna ove godine. a imaju manje od 30 godina.

Stipendije za doktorat u komentorstvu

Konkurs je raspisan i za stipendije za doktorat u komentorstvu. U okviru ugovora o komentorstvu između univerziteta u Srbiji i odabranog Univerziteta u Francuskoj, stipendija omogućava da se naizmenično boravi u Srbiji i u Francuskoj u periodu od tri uzastopne godine, s tim što bi student trebalo godišnje da provede u Francuskoj najviše šest meseci, to jest najviše 18 meseci ukupno. Student mora da bude upisan na oba univerziteta i priprema doktorsku disertaciju u saradnji sa dva mentora. I ove stipendije pokrivaju troškove školarine i života u Francuskoj, kao i socijalnog osiguranja, a mogu da konkurišu studenti koji su završili petu godinu studija ili će je završiti najkasnije do juna ove godine i imaju manje od 35 godina.

Stipendija “Kopernik”

Za stipendiju “Kopernik” mogu da konkurišu diplomirani inženjeri, ekonomisti i pravnici koji govore francuski. Ona podrazumeva šest meseci teorijskog programa i obuku iz  menadžmenta i savremenog sveta ,računovodstva, upravljanja, finansijske matematike,  prava, finansija,  poslovnog pregovaranja i komuniciranja,  ekonomije  marketinga, politike,  strategije i  industrijskog menadžmenta  na najprestižnijim francuskim visokim školama od 1. oktobra ove, do 1. marta .2019. godine i potom šest mseci prakse u eminentnim francuskim firmama.

Stipendija „ENSBA“ za studije likovne umetnosti

Stipendija „ENSBA“ je za studije likovne umetnosti pokriva troškove upisa, socijalnog osiguranja i života u Parizu od 1. oktobra do 31. januara, kao i kupovinu umetničkog pribora. Za nju mogu da konkurišu studenti koji govore francuski i na trećoj su godini osnovnih studija ili na masteru. Za kofinansirane stipendije Vlade francuske mogu da konkurišu stipendisti “Dositeje” i Princa Aleksandra Drugog. Konkurs je otvoren do 16. marta ove godine.

Studenti žurnalistike osmislili emisiju „Pokretač”

Studenti žurnalistike s Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu pokrenuli su omladinsku emisiju pod nazivom „Pokretač” koja se putem interneta na „O radiju” emituje utorkom od 11 časova. Da bi se kroz praksu učili novinarskom zanatu, studentkinje i studenti su odlučili da pod mentorstvom profesorke Smiljane Milinkov, a na predlog glavne i odgovorne urednice tog radija Klare Kranjc, krenu u realizaciju svoje prve emisije. Marija, Svetlana, Milica, Filip i Nikola će se tokom jednočasovnog programa iz nedelje u nedelju baviti temama iz različitih oblasti, koje su uglavnom prilagođene njihovom uzrastu i ciljnoj grupi. – Urednica nam je rekla da se fokusiramo na to šta mladi misle, vole i šta ih zanima, pa smo se mi za početak okrenuli studentskim temama, ali će i ostale biti zastupljene – rekla je studentkinja Svetlana Paramentić. – Do sada kod nas nisam naišla na neku studentsku emisiju koju rade mladi i smatram da bi baš zbog toga ljudi trebalo da nas slušaju i da nam, možda, sugerišu neke nove teme. – Iako se u startu za učešće u projektu prijavilo više od 30 studenata, većina, ipak, nije opstala u nameri da učestvuje u emisiji – priča nam Marija Stojadinović. – Kada su shvatili šta treba da rade i da, zapravo, moraju da rade, ostalo nas je samo nas petoro, ali, naravno, otvoreni smo za sve koji žele da se uključe.
U emisiji „Pokretač” svakome od njih je dozvoljeno da se oproba u onome što želi, pa će se tako i voditelji smenjivati. U prvoj emisiji su vodeći glasovi bili Milica Bikicki i Filip Ilić. Kako je bilo malo treme, Milica nam je priznala da su već u drugoj emisiji bili dosta slobodniji. – Kada sam prvi put ušla u ovaj studio i stavila slušalice na uši, bilo mi je strašnije nego na fakultetu, gde smo sve to prošli s profesorima koje viđamo često i koje poznajemo – istakla je Milica.
Filip je dodao da je za njih rad na studentskoj emisiji veoma važan jer su do sada tek donekle imali priliku da se oprobaju kao radijski novinari. – Na fakultetu smo imali malo dodira sa studijskim radom kroz čitanje tekstova na Dikciji i na vežbama iz predmeta Radijsko novinarstvo, kada smo nekoliko puta ulazili u fakultetski studio – naglasio je Ilić, dodavši da mu se kroz rad na emisiji ta vrsta novinarstva mnogo više dopala.
Nikola Maticki je rekao da ne očekuje da nakon završenih studija bude svršeni novinar, stoga se već od prve godine oprobao u različitim novinarskim žanrovima i tipovima medija. – To je prvi put da sam na radiju i drago mi je što je to „O radio” jer mi je oduvek bio drag, kao i ljudi koji ovde rade – objasnio je Maticki. – Ovo je supermesto, koje dozvoljava i greške na kojima možeš da učiš, a tu su i ljudi koji će nas usmeriti.
Veliku podršku studenti, kažu, dobijaju od profesorke Smiljane Milinkov, koja kaže da je isupunjava kada vidi koliko se oni raduju kada savladaju nešto što im je nepoznato i što im se čini komplikovano, kao što je to u ovom slučaju radijska emisija. – Jedno je napraviti prilog i završiti obaveze, a sasvim druga priča je emisija, koja se emituje svake nedelje i nije obaveza, nego želja da se radi – objasnila je profesorka, dodavši da bi, osim teorije koja se uči na fakultetu, novinarski zanat ipak trebalo da se „peče” u medijima. – Emisija je odlična prilika da se uči, da se prave prve greške, a i nekako se kritike i sugestije najbolje prihvataju dok se još ne stekne zvanje „diplomirani novinar” odnosno „diplomirana novinarka”. 

„O radio”: Tema te zanima, radi je

Po rečima glavne i odgovorne urednice „O radija” Klare Kranjc, studenti imaju slobodu da se bave svim temama koje ih zanimaju, a koje se tiču mladih. – Mislim da je važno da studenti i mladi koji se bave novinarstvom dobiju prostora tokom školovanja za sticanje prakse, uz napomenu da ne sme da se odustane od fakulteta – kazala je Klara Kranjc, dodajući da je zbog toga studentska emisija u obliku prakse idealna za sticanje iskustva i novih znanja. – Do sada su studenti dolazili kod nas na praksu od pet dana, ali mislim da je mnogo bolje da imaju celu emisiju u kojoj mogu da se oprobaju i kao voditelji i kao neko ko radi priloge i da sami biraju muziku.

„Ledena šuma“ se zatvara u nedelju

Novosadska ledena bajka prestaje sa radom u nedelju, 28. januara. Naime, tada se zatvara Ledena šuma. Organizatori pozivaju sve koji do sada nisu uivali u ovom ambijentum da iskoriste preostalih pet dana. Za dva meseca koliko je trajala manifestacija Ledena šuma u klizanju je uživalo nekoliko desetina hiljada klizača, pre svega dece koja su u besplatnim jutarnjim terminima imala priliku da savladaju ovu zimsku sportsku disciplinu. „I ove zime, klizanje je zauzelo prvo mesto na listi rekreativnih sportova a Dunavski park na listi najboljih zimskih lokacija u zemlji. Uživali smo u ledenoj čaroliji, muzičkim nastupima, dečijem programu i mnogim drugim radostima. I ovu zimu smo učinili drugačijom od svih pređašnjih – bajkovitom. Najveću zahvalnost dugujemo svima vama koji ste bili naši gosti i koji ste nam ukazali poverenje“, kažu organizatori.

360 prognanih prosvetara sa KiM  ima poseban status

Inače, Šarčević je ranije u intervjuu za Tanjug kazao da ima oko 360 prognanih Srba sa KiM koji su nekada radili u obrazovnom sistemu i koji imaju poseban status. Oni su, dodao je, godinama primali naknadu od osam hiljada dinara mesečno, a da pri tome nisu nigde radili. Šarčević je tada rekao da bi ta kategorija ljudi trebalo da bude raspoređena na nova radna mesta, kao i da će neki, koji tako odluče, moći da se prijave za otpremnine. Taj broj se u međuvremenu smanjio i sada ih je manje od 60, objašnjava ministar, ali napominje da su novim sistemskim zakonom sve kategorije “viškova” dovedene u situaciju da moraju da počnu da rade. “Oni su se mahom uklopili u kategoriju ‘viškova’, a ponuđeni posao ne može da se odbije”, poručio je ministar.

Više od 70 učenika se prijavilo za ASIST i HMC program

Testiranje srednjoškolaca iz Srbije koji konkurišu za stipendije kako bi nastavili školovanje u prestižnim američkim i britanskim školama održano  20. januara je bilo „drugo poluvreme”, jer je više od 70 učenika koji su se prijavili za stipendije američkog ASIST i britanskog HMC programa za Srbiju najpre prošlo test jezika i pisanje eseja. Svako ko je imao rezultat bolji od 60 odsto, dospeo je na intervju na kojem su se, prema rečima Katarine Jovanović, učenice Trinaeste beogradske gimnazije, pitanja uglavnom ticala karaktera kandidata. „Komisija nije bila stroga, a pitali su nas i o našim aktivnostima van škole, kao i o stereotipima, odnosno šta mi mislimo o Amerikancima i Englezima i šta mi mislimo da oni misle o Srbima”, objašnjava Katarina.
Učenici koji prođu intervju, dobiće stipendije u iznosu od 60.000 dolara za godinu dana školovanja u SAD ili 70.000 funti za završetak dve godine srednje škole u Velikoj Britaniji. Godine školovanja u inostranstvu nadovezaće im se na razrede završene u Srbiji, a diplome koje steknu van zemlje omogućiće im da tamošnje fakultete upišu prema bodovanju koje važi za strance.
Među kandidatima je bilo i onih koji nisu polagali prvi put. Danica Stošić iz niške gimnazije „Svetozar Marković” prošle godine nije uspela da osvoji stipendiju ali to ju je, kako kaže, samo još više motivisalo da se sada ponovo prijavi i da sve od sebe. I da krene stopama svog brata, koji je 2014. zahvaljujući ovom programu dve godine proveo u Škotskoj. „Većina ljudi koji dobiju stipendiju za Veliku Britaniju najčešće u toj zemlji posle školovanja apliciraju za stipendije tamošnjih fakulteta. Moj brat je tako u Škotskoj aplicirao za pet različitih koledža i – primljen je na svih pet. Ali, nažalost, nije mogao tamo da ostane i studira medicinu jer nije bilo punih stipendija za taj fakultet, a jedna godina je dosta skupa, oko 60.000 funti. Naposletku se vratio u Srbiju i sada studira Medicinski fakultet u Nišu”, navodi Danica. 

Direktorka bečejske OŠ podnela ostavku

Školski odbor OŠ „Zdravko Gložanski“ dobio je ovih dana pismenu ostavku direktorke Suzane Đukić, što je ođeknulo Bečejom. Vest je neočekivana jer madat direktorki ističe 27. jula, pa je Školski odbor na proleće planirao raspisivanje konkursa. Sada će Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje morati da je razreši šest meseci ranije i postavi v.d. direktora. Suzana Đukić se potvrdila kao izuzetno uspešan direktor u aktuelnom mandatu, a koliko joj je bilo stalo do te funkcije videlo se kroz ranije događaje. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje razrešio je Suzanu Đukić funkcije direktora OŠ „Zdravko Gložanski“ 2011. godine. Ona se vratila u nastavu, ali je zadovoljenje potražila putem suda. Dve godine kasnije sudskom presudom je poništeno nezakonito razrešenje, ali onda ona nije htela da se vrati u fotelju. Kako vansudsko poravnanje nije donelo epilog, usledila je nova tužba i pokrajinska administracija je morala da plati odštetu Suzani Đukić. Potom je prihvatila šestomesečnu funkciju v. d. direktora, raspilala konkurs putem kojeg je izabrana za direktora u ovom mandatu. U tom periodu renomirana škola beleži uzlaznu liniju u svim segmentima.
Od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u eksternoj evaluaciji stigla je najviša ocena – četvorka. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje dodelio joj je nagradu „Dr Đorđe Natošević“, koja se daje za izuzetan doprinos i rezultate u radu. Lokalna samouprava je, takođe, znala da ceni napore „zdravkovaca“ i uručila im je godišnju Prvoavgustovsku nagradu. U međuvremenu je škola dobila sredstva i urađena je totalna sanacija zgrade u Bečeju i isturenih odeljenja u Radičeviću. – Sve što je moglo da se uradi u ovoj školi, završila sam. Vaspitno obrazovni rad je podignut na visoki nivo, što se infrastrukture tiče urađeno je sve. Novom direktoru ostaje da zajedno sa izvanrednim kolektivom održava sadašnje stanje, a ja sam željna novih izazova. Istina je da su mnogi iznenađeni, jer su smatrali da bi sada trebala da uživam u ostvarenom i da imam miran naredni mandat, ali ja želim nove izazove, ali svakako ostajem u obrazovanju – pojasnila je za „Dnevnik”, Suzana Đukić. Ona je uverena da ostavka neće bitnije uticati na rad škole, jer će njen pomoćnik Dušan Zahar biti v. d. direktor.

Futog: Bira se najlepša dečja ljubavna pesma

Kulturni centar „Mladost” iz Futoga i ove godine je raspisao  konkurs za najlepšu dečju ljubavnu pesmu „Ljubav (ni)je samo reč…”, koji će biti otvoren do 14. februara. Do tada pesnici mogu poslati svoje delo, a pravo učešća imaju mladi do 15 godina. Oni na konkursu mogu učestvovati s jednom pesmom na temu ljubavi. Radovi se mogu dostaviti u elektronskoj formi na imejl-adresu konkurs.ljubav­gmail.com ili poštom na adresu: KC „Mladost”, Futog, Cara Lazara 42, 21410  Futog. Radovi moraju biti otkucani.   Biće nagrađeno devet autora. Dodeljuju se tri nagrade za mlađi uzrast do četvrtog razreda, tri nagrade za stariji do 15 godina i tri „Fejsbuk” nagrade – za tri pesme koje budu imale najviše „sviđanja” jer će 21. februara biti objavljene na „Fejsbuk” stranici „KC Mladost Futog”. Glasanje će trajati do 28. februara u podne. Najlepše pesme biće izvedene i nagrađene na Poetskom druženju „Ljubav (ni)je samo reč…“, koje će biti održano 17. marta u 12 časova u Kulturnom centru „Mladost” u Futogu. Pedeset najlepših pesama biće objavljeno u zbirci pesama „Pesmarica”.
Članovi žirija su pesnik i direktor Zmajevih dečjih igara Dušan Pop Đurđev, rukovo-dilac Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke u Novom Sadu Katarina Novaković i direktor-ka KC „Mladost“ Aleksandra Rajak. Sve informacije moguće je dobiti i na brojeve 895-225 i 060/320-56-01. Prijatelji ovogodišnjeg konkursa za najlepšu dečju ljubavnu pesmu su Izdavačka kuća „Prometej“, Gradska biblioteka u Novom Sadu, Zmajeve dečje igre i fabrika vode „Minakva“, a pokrovitelj je Grad Novi Sad.

170 dece je na hraniteljstvu u Novom Sadu

Direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad Ivana Koprivica podseća da je Centar nova ustanova u sistemu socijalne zaštite. – Bavimo se zbrinjavanjem dece bez adekvatnog reoditeljskog staranja, njihovim smeštanjem u hraniteljske porodice. S obzirom na to da postoji zabrana smeštaja dace od 0 do tri godine u instititucije sistema, naše hraniteljske porodice su otvorene i za prihvat beba, odnosno male dece. Ova akcija Udruženja „Mamita“ od izuzetnog je značaja. Peketi koje dobijaju naše urgentne hraniteljske porodice će sigurno biti dragoceni. S ovim poklonima im olakašavamao i u velikoj meri pomažemo u brizi i staranju o deci – kaže Ivana Koprivica.
– Oko 170 dece je na hraniteljstvu u Novom Sadu. Nažalost, kontinuirano se povećeva broje dece kojoj je potrebno da budu u hraniteljskim pordicama. Zato smo prošle godine radili, a i u ovoj radimo na razvijanju hraniteljstva. Podstičemo građane da se jave, da konkurišu za hranitelje, prođu našu edukaciju i dobiju licencu za bavljenje ovim poslom, postanu hranitelji i pomognu nekom detetu da odrasta u dobroj porodičnoj atmosferi. Nažalost, nemamo dovolno hraniteljskih podordica. Raspolažemo s određenim brojem dobrih porodica. Prošle godine smo imali šest edukacija za 120 porodica u našem regionu koji pokrivamo i nadamo se da ćemo i u perspektivi dobijati nove porodice koje će se baviti hraniteljstvom – istakla je Ivana Koprivica.

Britanski lekar operisao troje dece sa teškim srčanim manama

U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj britanski kardiohirurg profesor Martin Kostolni nedavno  je obavio kompleksne kardiohirurške intervencije kod tri pacijenta. Kostolni je šesti put u Beogradu gde sa lekarima iz Tiršove obavlja najkomplikovanije operacije na srcu.  Republički fond za zdravstveno osiguranje nastavlja i ove godine da dovodi lekare iz prestižnih svetskih klinika kako bi lečili bolesnu decu u Srbiji, ali i obučavali domaće lekare da samostalno rade takve procedure. Načelnik kardiohirurgije u Tiršovoj dr Slobodan Ilić kaže da je reč o najkomlikovanijim operacijama na srcu koje traju i po nekoliko sati. “Metoda koju profesor Kostolni primenjuje je u ovom trenutku najbolja, nema anikonkulantne terapije, rezultati su odlični u smislu funkcionalnog statusa pacijenta”, rekao je Ilić.
Kostolni je pohvalio kardiohirurški tim u Tiršovoj i naglasio da su veoma uigran tim, da rade veliki broj operacija sa dobrim rezultatima. Posebno je ponosan što operacije radi sa njima i što će nakon njegovog povratka u London lekari u Tiršovoj moći samostalno da rade komplikovane operacije na srcu.
Direktor Tiršove Zoran Radojičić kaže da pacijenti sa teškim srčanim manama često pod pritiskom javnosti odlaze u inostranstvo na operacije i dodaje da su posete stručnjaka iz inostranstva bolji put za rešavanje tih zdravstvenih problema. Podseća da takve operacije u inostranstvu koštaju i do 100.000 evra, da se na taj način pravi velika ušteda u zdravstvenoj kasi.

Poljoprivredna škola u Lešku dobiće farmu koka nosilja

Podseća da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović imao plan da Srednja poljoprivredna škola u Lešku počne da primenjuje model dualnog obrazovanja na određenim farmama. “Imamo ideju da tamo ‘guramo’ farmu kokošaka nosilja i pilića, kako bi omladina mogla malo da se specijalizuje”, kazao je Šarčević te dodao da se slaže s konstatacijom predsednika Vučića da je korist višestruka ukoliko se ljudi na KiM obuče da sami započnu posao.
On primećuje da je poseta Vučića Kosovu i Metohiji inicirala mnoge ljude koji žele pomognu srpskom stanovništvu, a da je njegovo ministarstvo u tom smislu rešilo da organizuje donatorsko veče 30. januara u beogradskom hotelu “Palas”. On je podsetio da postoje grantovi od 100 do 500 hiljada dinara koji bi se mogli koristiti za popravku kombi vozila za prevoz školaraca, nabavku nekoliko elektronskih školskih tabli i slično, a posebno je naglasio da je svoju pomoć već najavilo nekoliko velikih kompanija.

Reforma  obrazovanog sistema na KiM

Govoreći o reformi obrazovanog sistema na KiM, Šarčević je naveo da je nekoliko ustanova uključeno u digitalni sistem elektronskog dnevnika, te da Ministarstvo prosvete nastoji da “oživi” istočni deo južne pokrajine, pošto je tamo došlo do promene rukovodstva školske uprave. S obzirom da je veliki broj Srba na KiM zaposlen u zdravstvu i školstvu, ministar ukazuje da je obrazovni sistem uvek u centru pažnje naših sunarodnika u pokrajini, te poručuje da je namera Ministarstva prosvete da pomogne u što većoj meri toj kategoriji društva. “Imamo i nameru da ih nateramo da što kvalitetnije rade, jer smo deo istog obrazovnog sistema, a obrazovanje na KiM je rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti pripalo Srbiji. Sa ljudima iz obrazovnog sektora na KiM imamo veoma dobre odnose, ja ih često posećujem , razgovaramo o svim problemima, a njih ima mnogo”, navodi Šarčević. Naročito je, dodaje, mnogo problema u enklavama, posebno u Metohiji, jer tamo žive “male grupe sa malim brojem dece koji imaju velike bezbednosne probleme”. “Teško je voditi razgovor o nekom redu kada imate saosećanje da tu treba mnogo više pomoći”, primetio je.

Vremeplov: Karlovački mir

Na današnji dan 26. januara 1699. godine potpisan je Karlovački mir, kojim je nakon 16 godina vojevanja okončan Veliki bečki rat (1683-1699). Mirom koji su u Sremskim Karlovcima sa Osmanskim carstvom sklopile Austrija, Rusija, Poljska i Venecija, Turci su izgubili Ugarsku, Slavoniju, Liku i Baniju, zadržavši severno od Save i Dunava samo Banat i deo Srema do Mitrovice. Venecija je dobila delove Dalmacije (zaleđe) Boku Kotorsku do Risna i Moreju (Peloponez).

Vremeplov: Rođen Kirilo Savić

Kirilo Savić, šef katedre za železnice i puteve Tehničkog fakulteta u Beogradu, projektant, graditelj, naučnik rođen je na  današnji dan 26. januara 1870  godine. Odlučujuće je uticao na sistem razvoja železničke mreže Srbije (i Jugoslavije) u međuratnom periodu. Tehnički fakultet završio je u Beogradu 1892. a potom se usavršavao u Berlinu i širom Rusije. Kao rezervni oficir, inženjeriski kapetan, učestvovao je u balkanskim ratovima 1912/1913. Njegovo ogromno iskustvo građevinskog stručnjaka bilo je veoma dragoceno srpskoj vojsci tokom I svetskog rata. Formirao je školu koja je postala rasadnik vrsnih inženjera, njegovi udžbenici i danas, 50 godina od izdavanja važe kao neprevaziđeni, što je prava retkost u tehničkim naukama. Kao gest priznanja ovom velikanu srpske nauke Železnički institut promenio je svoje ime 1969. u Naučno-istraživački Institut “Kirilo Savić”.

Vremeplov: Umro Nikolaus Oto

Na  današnji dan 26. januara 1891. godine umro je nemački inženjer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumeo je četvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao “Oto motor”.

Vremeplov: Rođen general Makartur

Američki general Daglas Makartur rođen je na  današnji dan 26.. januara 1880.  godine. U Drugom svetskom ratu bio je komandant američkih trupa na Dalekom istoku i u ime SAD u septembru 1945. bio je sapotpisnik kapitulacije Japana. Potom je postavljen za komandanta savezničkih snaga u toj zemlji a na početku rata u Koreji komandovao je snagama UN, ali je smenjen u aprilu 1951. zbog namere da rat prenese na teritoriju Kine.

Vremeplov: Umro Edvard Džener

Na  današnji dan 26. januara 1823 godine umro je engleski lekar Edvard Džener, pronalazač vakcine protiv boginja. Uočio je da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginje ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada 1796. razvio je vakcinu, koja je ubrzo u celom svetu prihvaćena kao pouzdana zaštita od smrtonosnih boginja.

Predstoji vakcinacija hiljadu dece u B. Palanci

Po saopštenju za javnost Doma zadravlja u Bačkoj Palanci, odnosno epidemiologa dr Mirjane Valan, u ovoj opštini, do sada, nije registrovana nijedna osoba obolela od malih boginja, a nije bilo ni sumnji na ovo oboljenje. Doduše, jedna osoba je bila pod zdravstvenim nadzorom zbog kontakta sa obolelom osobom. Uredno je vakcinisana sa dve doze vakcine i nije obolela. Ovde podsećaju da je poslednji slučaj malih boginja u Bačkoj Palanci registrovan početkom 2015. godine. – U skladu sa predloženim merama Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ na teritoriji Republike Srbije od 9. novembra prošle godine intenzivno se sprovodi vankcinacija nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece, uzrasta od 12 meseci do 14 godina života – navodi dr Valan. – U tom periodu, do sada, u opštini Bačka Palanka vakcinisano je 105 dece, što redovno, što dopunski. U ovoj opštini sa preko 55.000 stanovnika koji žive u 14 naseljenih mesta vakcinacija se sprovodi kontinuirano tokom cele godine na svim vakcinalnim punktovima, potvrđuju ovdašnji zdravstveni radnici.
Po trenutno dostupnim podacima (revizijom vakcinalnih kartona dece od jedne do 14 godina, a ima ih oko 7.500) vakcinu protiv malih boginja nije primilo 96 dece, a 23 dece nije dobilo drugu dozu vakcine, saopštila je dr Valan. – Razlog nevakcinacije je neodazivanje na poziv (46), odbijanje vakcinacije (26), a ostala deca nisu vakcinisana zbog bolesti ili zbog kontraindikacija. Tokom 2017. godine vakcinisano je 87 odsto dece u prvoj godini života, a drugu dozu, pred polazak u školu primilo je 95 odsto dece – navodi podatke dr Mirjana Valan.
Ove godine treba da se vakciniše oko 490 dece rođene prošle godine, a drugu dozu treba da primi oko 500 dece predškolskog uzrasta. Osim njih u riziku od oboljevanja su i deca koja će biti rođena ove godine, jer vakcinu mogu da prime tek sa 12 meseci života. U ovom momentu to je više od 1.000 dece što predstavlja realnu pretnju od pojave i širenja malih boginja i u našoj sredini. Zato još jednom podsećamo roditelje da redovno vakcinišu svoju decu, poručila je epidemiolog dr Mirjana Valan.

Lončar: Vakcinacija neophodna, boginje nisu političko pitanje

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je  da će Srbija nabaviti MMR vakcine u zavisnosti od broja zahteva pacijenata, ali da je najbitnije da ljudi žele da se vakcinišu. Ministar je apelovao da se uvažava stav struke da je vakcinacija neophodna: “Male boginje nisu političko pitanje. Bolnice u Srbiji pune su pacijenata obolelih od malih boginja”, istakao je ministar Lončar. On je istakao da je to ozbiljan medicinski, zdravstveni problem, ali i ukazao da su oboleli od malih boginja, koji su bili neodgovorni i nisu se vakcinisali, zauzeli, istovremeno, bolnička mesta, a država ima novi trošak, koji se mogaoi izbeći. Dodaje da stoga i sa nabavkom vakcina treba biti oprezan, precizan, jer je, kaže, uništavanje vakcine nekada skuplje nego sama nabavka.
Odgovarajući na pitanja novinara prilikom obilaska Klinike za rehabilitaciju ”Dr Miroslav Zotović”, ministar je podsetio da do sada nije bilo nijednog primera da su ljudi želeli da se vakcinišu, a da vakcine nije bilo, i istakao da je veći problem nevakcinisanje. Prema njegovim rečima, ako se potrebe za vakcinacijom poveća, država neće biti neodgovorna i nabaviće onoliko koliko je vakcina potrebno. “Gledaćemo da vakcine ne gomilamo u Srbiji, već da ih nabavljamo onoliko koliko je potrebno, a da kada se zahtevi za vakcinama povećaju, napravićemo liniju da se one što pre nađu u našim zdravstevnim ustanovama”, objasnio je Lončar.

Lončar: “Male boginje neće proći same od sebe”

U prilog tome da je vakcinacija neophodna, ministar je naveo i primer Japana gde se građani sedam godina nisu vakcinisali MMR vakcinom, a istraživanja su pokazala da je je za tih sedam godina povećan broj dece obolele od autizma, koji se, pogrešno, dovodi u vezu sa vakcinisanjem. Naveo je da Srbiji ne idu u prilog ni saopštenja stranih zemalja koji upozoravaju svoje građane na epidemiju malih boginja u našoj zemlji i upitao da li je poruka koju šaljemo svetu da smo neogovorni prema zdravlju. Zaključio je da svi moramo da se vakcinišemo: “Male boginje neće proći same od sebe”, zaključio je ministar.

Ozbiljno shvatili upozorenja: Vrtići odbijaju da prime nevakcinisanu decu

I pojedini privatni vrtići počeli su da vraćaju decu koja nisu primila obaveznu MMR vakcinu, koja štiti od rubeole, zaušaka i malih boginja, saznaje “Blic”. Kako nam je rečeno, nadležni u jednom privatnom vrtiću na Novom Beogradu su saopštili roditeljima, čija deca nisu vakcinisana, da ih ne dovode u kolektiv dok ih ne zaštite. To je naravno urađeno da bi se zaštitila ostala deca, pogotovo ona koja iz nekog razloga ne mogu da prime vakcinu. Za “Blic” u ovoj privatnoj predškolskoj ustanovi, međutim, ništa nisu hteli da komentarišu.
Kako smo saznali, Ministarstvo zdravlja nedavno je ponovo poslalo uputstvo svim opštinama i gradovima u Srbiji, koji trebaju da nalože vrtićima da provere vakcinalni status deca koja borave u njima. – Naloženo im je da u vrtić mogu da dolaze samo ona deca kod kojih je dokazano da ne mogu trajno da prime MMR vakcinu. Ta potvrda mora da bude izdata od stručnog tima za trajne kontraindikacije – kaže izvor “Blica”. Međutim, još uvek nje poznato šta će biti sa onom decom koja privremeno ne mogu biti vakcinisana, a koja su na primer, alergična na belanca. Njima će verovatno tu potvrdu izdavati pedijatri.

Privatni lekari ne prijavljuju obolele

U Srbiji je svakim danom sve više obolelih od malih boginja, pa je do sada registrovano 1.153 pacijenata sa ovom dijagnozom. Morbili se najviše šire u Beogradu, među decom od jedne do četiri godine, kao i u gradovima gde je obuhvat vakcinacije najmanji. Tako za sada u Beogradu imamo 408 obolelih, Nišu 201, a u Kraljevu 120 pacijenata sa malim boginjama. Izvor “Blica” kaže da je u poslednje vreme primećeno da blago opada broj obolelih, pogotovu u glavnom gradu, s obzirom da je u decembru prošle godine bilo 18.000 nevakcinisane dece uzrasta do 14 godina, a u januaru se taj broj smanjio na 12.750. Epidemiolozi su pomislili da je došlo do usporavanja epidemije zbog povećanog broja vakcinisanih. Međutim, ustanovili su da pacijenti kod kojih se pojave morbili odlaze i kod privatnih lekara. – Verovatno se dešava da oni sa blagim simptomima se ni ne javljaju lekaru, ali imamo pouzdanih informacija da neki privatni lekari, ne svi, ne prijavljuju da su imali pacijente obolele od malih boginja. Ipak, kada ih pritisnu nadležni epidemiolozi, oni na kraju prijave sve koji su se javljali kod njih – kaže izvor “Blica” upoznat sa sitemom nadzora nad malim boginjama na nivou cele zemlje.

About the Author

admin