Vesti – 27/28.01.2018.

Sv. Sava najznačajnija ličnost svog vremena

Danas je Savindan, školska, ali i slava mnogih porodica i institucija. Najboljim učenicima, nastavnicima i prosvetnim institucijama biće dodeljene i Svetosavske nagrade. Iako decenijama  obeležavamo ovaj praznik, o pravoj zaoštavštini Svetog Save, njegovom doprinosu u razvoju vere i obrazovanja čini se da i dalje malo znamo. Diplomata, prosvetitelj, osnivač autokefalne srpske crkve, zakonodavac, književnik, hodočasnik, svetac, neiscrpno blago koje se isto toliko vekovima neiscrpno istražuje.
Princ Rastko Nemanjić bio je najkreativnije dete u istoriji srpskog naroda. Želeo je da promeni i osmisli istoriju na jedan drugačiji način i uspeo je u tome.  “Zbog njega je svetorodna loza Nemanjića. On je poručio svima nama – bez sukoba, bez mržnje, samo ljubavlju možemo sve pobediti. On je zavoleo Hrista na pravi način, a ko voli Hrista ne može da mrzi druge ljude. To je bilo njegovo opredeljenje i on je Jevanđeljski evropejac”, kaže protojerej Ljubomir Stojanović.
Da je najznačajnija ličnost svog vremena saglasni su ne samo naši istoričari, čiju neiscrpnu zaostavštinu vekovima istražuju. To potvrđuje i Radivoj Radić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. “Bio je kratko vreme upravnik oblasti, prvi pravi pisac svoje epohe, veliki diplomata, stručnjak za kanononsko pravo, zakonodavstvo, bio je poštovan u vreme turkokratije iako su Turci spalili njegove mnošti, a poštovali su ga i muslimani. U Jugoistočnoj Evropi samo je Aleksandar Makedonski imao veći uticaj”, rekao je Radić. Ono o čemu se u razumevanju Savinog dela spori jeste da li je ikada izgovorio da smo istok zapadu i zapad istoku. “Dvededesetih godina prošloh veka, pojavila se ta navodno Savina izreka da su Srbi istok na zapadu i zapad na istoku, a da poštuju iznad sebe samo nebeski Jerusalim, a na zemlji nikoga. Nijedan hrišćanin pogotovo ne kakav je bio Sveti Sava nikada ne bi rekao da smo sudbinom preodređeni. Sudbina to je kod pagana, hrišćanima je bog gospodar naših života”, kaže profesor Radić.
U Srbiji deca i najmlađeg školskog uzrasta već dosta znaju o Svetom Savi. Danas  đaci osnovnih i srednjih škola širom Srbije obeležavaju Savindan kao školsku slavu i to je prilika da se nešto o svetom Savi i nauči. Veliki broj škola u Srbiji nosi njegovo ime, a Hram Svetog Save u Beogradu najveći je pravoslavni hram na Balkanu. Kroz lik Svetog Save, otkriveno nam je lice božje, kaže protojerej Stojanović, a ideje svetosavlja su vodilja ka životu u ljubavi i slozi.
Školarcima, njihovim roditeljima i nastavnicima,  kao i svim posetiocima našeg sajta koji slave Savindan srećnu Slavu želi redakcija NSPRV vesti!

Školska slava među „prečanima“ od 1734. godine, u matici od 1823.

Prvi pisani trag o školskoj proslavi Svetog Save datira iz 1734. godine i nalazi se u Austrijskoj narodnoj biblioteci u Beču. To je udžbenik za treći i četvrti razred Srpsko-latinske škole u Sremskim Karlovcima. Istoričari su zabeležili i da je zemunski protojerej Jefta Ivanović još 1. novembra 1812. uveo pravila o školskoj proslavi na dan svetog Save, kada je  Ustavom o ustanovljenju  Srpskog crkveno-školskog fonda naglašeno da se Savindan u srpskim školama u Zemunu ima uvek i na isti način proslavljati i obeležavati: spominjanjem svih priložnika, živih i mrtvih, kratkom besedom u kojoj će jedan učenik izreći zahvalnost svim „fundatorima“, a u korist „nauke i prosveštenija“.
Knez Miloš je 1823. godine doneo naredbu da se Dan svetog Save slavi kao školska slava, a knez Mihajlo Obrenović je to ozakonio Ukazom Praviteljstvujuščeg sovjeta Knjaževstva Srbskog 1840. godine.
Posle Drugog svetskog rata Sveti Sava se u školama proslavljao, ali sve tiše i tiše, da bi sećanje na njega vlast ubrzo proterala iz škola. Međutim, pre nešto više od dve decenije ponovo je ušao u škole. Prvih godina bio je to dan sećanja na njegovu državničku i prosvetiteljsku ulogu u mladoj srednjovekovnoj srpskoj državi, a od 2003. godine Savindan se proslavlja kao školska slava, te u proslavi u školi važno mesto zauzimaju sveštenik i crkveni obred s kumom i slavskim kolačem.

Svetosavska svečanost na somborskom Pedagoškom fakultetu: Šantićevo čovekoljublje i bogoljublje

Danas (subota, 27. januar), u amfiteatru Pedagoškog fakulteta u Somboru biće priređena Svetosavska svečanost povodom školske slave Svetog Save. Nakon Svetosavske himne i pozdravne reči dekana prof. dr Željka Vučkovića, uslediće tradicionalna Svetosavska beseda, a ove godine o liku i trajanju dela Svetog Save u našem vremenu govoriće prof. dr Saša Marković, istoričar. Uz prigodne kompozicije, koje će izvesti Hor studenata Pedagoškog fakulteta pod dirigentskom palicom doc. dr Biljane Jeremić, stihove Alekse Šantića o Svetom Savi govoriće dr Nataša Gojković i studentikinja treće godine učiteljskog smera Sanja Marjanović. Šantićeva poezija je odabrana jer je nadahnuta svakodnevnim čovekovim životom sa izazovima biblijskog karaktera. Šantićevo čovekoljublje istovremeno je i bogoljublje, i obrnuto. Takođe, još jedan od razloga za izbog Šantićeve poezije jeste i jubilej: u maju će biti obeležena stopedeseta godišnjica od rođenja velikog srpskog poete iz drevnog Mostara. Svetosavsku svečanost će scenski i umetnički uobličiti doc. dr Milivoje Mlađenović, a početak je u 12 časova.

Svetosavski koncert u NBS

U holu ispred Centralne čitaonice Narodne biblioteke Srbije, u subotu  će povodom obeležavanja poslave Dana svetog Save, u okviru šestog ciklusa programa “Subotom u 6”, nastupiti najuspešniji virtuozi Master art akademije. Publici će se predstaviti mladi violinisti, pijanisti i čelisti iz različitih muzičkih škola sa teritorije Srbije, višestruki dobitnici priznanja na domaćim i međunarodnim takmičenjima.

Ne(i)ma prekonormnog rada za vreme raspusta

Nakon isplate drugog dela decembarske zarade, ovom sindikatu obratilo se više naših članova koji su ukazali na to da im je prilikom isplate tog dela zarade ukinut deo zarade, odnosno dodatka na platu koji se tiče prekonormnog rada, sa obrazloženjem da je to zahtevano iz školskih uprava – od strane lica nadležnih za školske finansije i to usmeno, a pod ucenom da u protivnom neće biti isplaćene plate i za ostale zaposlene koji nemaju prekonormni rad.
“Iako je izostao bilo kakav pismeni trag po tom nalogu i tumačenje, ljudi zaduženi za isplate listom su se pozivali na član 22. PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, kao i na usmene naloge viših organa prosvetnih vlasti koji, navodno, tumače pomenuti član 22., odnosno njegov stav 3.: „U slučajevima rada preko pune norme, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, plata se uvećava po času, a vrednost časa se izračunava tako što se ukupna plata zaposlenog podeli sa mesečnim brojem časova redovne nastave“ da se plata uvećava samo po održanom času, a kako ni redovni, ni prekonormni časovi se ne drže u vreme raspusta, onda ovi drugi ne mogu biti ni plaćeni“ kaže prof. Hadži Zdravko M. Kovač, savetnik u Sindikatu.
„Napominjemo da se očigledno radi o proizvoljnom tumačenju PKU, jer, koliko znamo, sve ono što nije napisano, ni ne podrazumeva se, pa tako podvlačimo da se plata zaposlenom i u slučaju prekonormnog rada mora isplatiti u skladu sa ugovorom o radu, odnosno utvrđenom godišnjom i mesečnom normom i nije moguće, bar u ovom slučaju, plaćati prekonormni rad samo za vreme redovne nastave, jer ako bi primenili isti princip i na časove redovne nastave, kao i na časove prekonormne nastave, tek onda bi se našli u velikom problemu – zaposleni bi u svakom mesecu imali različitu platu, a u nekim mesecima pola ili manje od pola plate, jer jednostavno u poslednjim mesecima nastavne godine odlaze i mali i veliki maturanti i potpuno se menja struktura radnog vremena. U tom slučaju bilo bi neophodno svaki mesec obračunavati realizaciju i jednih i drugih časova, voditi paralelne liste održanih časova redovne nastave i održanih časova prekonormne nastave za zaposlene, a to bi urušilo postojeći sistem koji je i uveden zato da bi se ljudima u nedeljnu i mesečnu normu „na mala vrata“ ugurao poneki čas više, koji je „pojeden“ godišnjom normom“, kaže prof. Kovač. (→Saopštenja)

Vlada APV o  prvacima i priprеmnom prеdškolskom programu

Pokrajinska vlada razmatrala jе na sednici održanoj  24. januara informacijе o upisu učеnika u prvi razrеd osnovnе školе i o obuhvatu dеcе obavеznim priprеmnim prеdškolskim programom u AP Vojvodini, u školskoj 2017/2018. godini. Ukupan broj učеnika upisanih u prvi razrеd osnovnе školе jеstе 17.498, što jе za 381 prvaka manjе nеgo prošlе školskе godinе.
Nastava sе rеalizujе na srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jеziku. Priprеmnim prеdškolskim programom obuhvaćеno jе 16.908 dеcе, što jе za 243 dеtеta manjе nеgo prеthodnе godinе.

Šarčević najavio novu školsku mrežu

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije, Mladen Šarčević, posetio u sredu Vršac gde je razgovarao sa predstavnicima lokalne samouprave, a potom obišao Vršačku Gimnaziju, Osnovnu školu “Mladost” i pilotsku akademiju SMATSA u Vršcu. Razgovarano je o sadašnjoj mreži škola koja je, kako je rekao ministar Šarčević, skupa i loša i najavio da će uskoro resorno ministarstvo konsultovati opštine u vezi sa novom mrežom škola. Nakon razgovora sa predstavnicima lokalne vlasti o stanju škola na teritoriji grada u koje je u prethodnom periodu dosta uloženo, ministar Šarčević je posetio vršačku Gimnaziju, gde je razgovarao sa profesorima i đacima, a zatim i osnovnu školu Mladost. Tema je bila reforma obrazovanja, pre svega mreža škola na čemu je ministarstvo radilo prethodnih meseci. “Sada krećemo sa tim da narednu školsku godinu počnemo sa novom školskom mrežom svih ustanova, od vrtića do fakulteta i u taj proces se uključuju lokalne samouprave. Razgovarali smo o pojačanom sportu u školama, ishrani đaka , primeni novih zakonskih rešenja, o obukama nastavnika i direktora što sve čini reformu obrazovnog modela”, rekao je ministar Šarčević.

Leteći ministar Šarčević

U Pilotskoj akademiji SMATS-a ministar se upoznao sa procesom nastave koju trenutno pohađa 125 studenata iz mnogih svetskih zemalja. Akademija poseduje savremeni simulator letenja, obučeni kadar, a piloti iz ove ustanove lete na svim svetskim destinacijama. I Ministar  Šarčević se provozao avionom iznad Vršca. On je rekao da akademija može da doprinese obrazovanju za vazdušni saobraćaj i tako što bi se uključila u program “Studiranje u Srbiji” za koji postoji veliko interesovanje. “Naši fakulteti su visoko rangirani. Za beogradski fakultet se zna da spada u 201 nabolji univerzitet u svetu. Pojedini fakulteti imaju čak i bolje pozicije poput niškog i novosadskog i ostalih. Radi se katalog 24 nastavna sadržaja, odnosno akreditacije na engleskom jeziku. Biće uključeni i privatni fakulteti kada shvate da je kvalitet bitan”, rekao je Šarčević.
“Tu je i program učenja srpskog jezika u trajanju od godinu dana. Ministar je pozvao SMATSU da učestvuje u ovim programima obzirom na to da akademija radi po svim svetskim standardima ne samo za pilote, nego i aviomehaničare i druge. Prošle godine je bilo 10 obrazovnih profila za civilnu i vojnu avijaciju i sada se vidi koliko je to bilo korisno”, istakao je Šarčević. https://www.youtube.com/watch?v=J3E-cyAuGJI

Poverenica: Više žena u SANU

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pozdravila je listu kandidata i kandidatkinja za članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti koju je predložio Institut za filozofiju i društvenu teoriju. Janković je u pisanoj izjavi navela da u sastavu SANU ima veoma malo žena i zbog toga je izuzetno važno što se na listi od 16 kandidata nalaze renomirane naučnice iz različitih oblasti. Ona je istakla da se u Srbiji veliki broj žena veoma ozbiljno bavi naukom i umetnošću, ali da njihov rad često ne dobija odgovarajuće priznanje u društvu. Nesporan doprinos žena nauci i umetnosti, ne samo u Srbiji, nego i u svetu, zavređuje da sastav naše najuglednije institucije oslikava realno stanje, čime se doprinosi ostvarivanju rodne ravnopravnosti, ali i potvrđuje i jača ugled Akademije, zaključila je Janković.

Svim budžetskim studentima vaučeri za kulturne i sportske manifestacije

U okviru realizacije projekta za unapređenje kulturno – sportskih aktivnosti studenata u akademskoj 2017/2018. godini, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević uručio je 24. januara 21.403 vaučera predstavnicima studentskih parlamenata 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, i 9 visokih škola, čiji je osnivač Skupština AP Vojvodine. Milošević je podsetio da je reč je o projektu vrednom 3,5 miliona dinara, koji je Sekretarijat pokrenuo u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom i predstavnicima UNS-a. Cilj je bio da se studentima ponude i učine dostupnim kvalitetni kulturni i sportski sadržaji, koji će njihov život u sklopu studiranja učiniti sadržajnijim, uz odabrane kulturne vrednosti.
“Na ovaj način studenti će moći da posete najuglednije kulturne ustanova širom Vojvodine, kao i da koriste usluge i sadržaje sportskih centara koji su im u njihovim gradovima na raspolaganju”, istakao je Milošević, i pohvalio lokalne samouprave koje su takođe pomogle da cene vaučera iznose simboličnih 150 dinara. Nakon zamene vaučera za ulaznicu, oni će biti naplativi preko Studentskog kulturnog centra. Resorni sekretar je rekao da je ovo skroman doprinos namenjen studentima, gde je pokazano da se zajednički mogu realizovati izuzetno lepi i korisni projekti. On je naveo da će u zavisnosti od njegove uspešnosti ovakvi projekti biti i dalje u fokusu.
Direktor KCNS Obrad Škrbić je pohvalio ideju, koja daje mogućnost da sportske hale i ustanove kulture široko otvore vrata mladim ljudima i tako i same ostvare bolju posećenost.
Predsednik studentskog parlamenta u Novom Sadu Jovan Žugić izneo je da je dodela vaučera svim budžetskim studentima fakulteta i visokih škola sa područja AP Vojvodine, značajan korak u približavanju kulturnih i sportskih sadržaja mladim ljudima u vreme kada masovna kultura rijalitija ima veliki prostor.
Pored Srpskog narodnog pozorišta, Novosadskog pozorišta i SPC „Vojvodina” u Novom Sadu, institucije koje su se pridružile ovom projektu su i narodna pozorišta i sportski centri u Somboru, Subotici, Kikindi, Zrenjaninu, Vršcu i Sremskoj Mitrovici.

Razbibriga za mališane sa KiM u Novom Sadu

U okviru projekta “Svim srcem za osmeh deteta” koji realizuje Udruženje građana Novi Sad, četrdesetoro učenika, uzrasta od 12 do 14 godina sa Kosova i Metohije, boravi u osmodnevnoj poseti kod svojih vršnjaka u Novom Sadu. Decu iz mesta Donja Gušterica u Opštini Gračanica i njihove domaćine, učenike osnovnih škola “Dušan Radović” i “Žarko Zrenjanin” primio je član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić. “Grad Novi Sad posredstvom Gradske uprave za kulturu podržava projekat „Srcem za osmeh deteta” koji ima za cilj da prijateljima sa Kosova, boravkom u našem gradu ulepša svakodnevicu, upoznajući ih sa prirodnim lepotama, kao i sa kulturnim i istorijskim nasleđem grada. Ipak, najveća vrednost ovakvih akcija ogleda se u upoznavanju, razmeni iskustva i sticanju prijateljstva”, izjavio je Rožić i zahvalio se osnovcima iz škola “Dušan Radović” i “Žarko Zrenjanin” i njihovim roditeljima, na gostoprimstvu pružaju već četvrtu godinu za redom vršnjacima sa Kosova.
U ime prisutnih, članu Gradskog veća za kulturu zahvalio se predsednik Udruženja građana Novi Sad Goran Bajšanski. On je naglasio da su se prethodnih godina rodila nova prijateljstva i da su deca nastavila da se druže i viđaju i nakon boravka u Novom Sadu. Želja organizatora je da u narednim godinama projektom obuhvate što više različitih mesta i više dece sa Kosova.
Prema rečima profesora Osnovne škole “Knez Lazar” iz Donje Gušterice Radmile Jovanović deca su se radovala dolasku u Novi Sad, ali nisu očekivala toliko topao prijem i gostoprimstvo. “Shvatili su da granice ne postoje i da su deca svuda ista. Ovakve prilike su neprocenjive, jer rasterećuju decu koja žive teškim životom i vraćaju im osmeh na lice”, objasnila je ona. U nastavku boravka, deca će imati priliku da pešače po Fruškoj gori, idu na klizanje, da posete Sremske Karlovce, učestvuju u kreativnim radionicama i upoznaju sportiste iz Novog Sada.

Pokrajinska vlada imеnovala dirеktoraDеčjеg sеla”

Pokrajinska vlada imеnovala jе Mirka Jankеlića, diplomiranog socijalnog radnika, za dirеktora Ustanovе za dеcu i omladinu Dеčjе sеlo “Dr Milorad Pavlović” u Srеmskoj Kamеnici i Nеnada Ivanišеvića, doktora еkonomskih nauka, za dirеktora Gеrontološkog cеntra u Subotici.

Vremeplov: Umro Sveti Sava

Na današnji dan 27. januara  1236. godine umro je Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske crkve. Zaštitnik srpske države, najpoštovaniji srpski svetitelj. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, otišao je veoma mlad oko 1192. u Svetu Goru gde se zamonašio u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon. Nakon očeve smrti 1200. s bratom, kraljem Stefanom Prvovenčanim (od 1217.) usmeravao je državni brod Srbije. U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju, za čije je središte odredio manastir Žiču. Napisao je manastirske tipike (monaški ustavi) – Karejski, Hilandarski i Studenički. Prevodio je sa grčkog i posrbio važne pravno-teološke tekstove kao što su “Zakonopravilo” (Krmčija od krma-upravljanje) – što je prevod Justinijanove “Šeste novele”. Taj važan pravni spomenik koji određuje odnose Crkve i države putem takozvane simfonije, tek sa srpskog je preveden na jezike drugih pravoslavnih naroda.
Bio je neobično vešt i u državno-diplomatskim poslovima – 1208. u manastiru Studenica nad očevim telom, koje je preneo sa Svete Gore, izmirio je braću Vukana i Stefana i tako je zaustavio građanski rat u Srbiji. Njegove mošti su iz tadašnje bugarske prestonice Trnovo, gde je umro na povratku iz Jerusalima u Srbiju, prenete i sahranjene u manastiru Mileševa 6. maja 1237. Kult Svetog Save veoma je snažan kod svih pravoslavnih naroda. Njegove mošti zbog ogromnog poštovanja koje su uživale, ne samo kod pravoslavnih Srba, spalio je Sinan Paša 1594. na Vračaru, tada pored Beograda. Na tom mestu nalazi se današnji velelepni hram posvećen Svetom Savi. U delu “Život Gospodina Nemanje” (Sveti Simeon) prikazao je život svoga oca, između ostalog i kako je zajedno s njim, u junu 1198. od vizantijskog cara Aleksija III Anđela izdejstvovao dozvolu da na Svetoj Gori podigne srpski manastir. Hilandar je ubrzo postao centar srpskog duhovnog i intelektualnog stvaralaštva, unekoliko on je to i danas.

Vremeplov: Umro Petar Dobrović

Srpski slikar Petar Dobrović, majstor kolorita i jasnog ekspresivnog crteža umro je na današnji dan 27. januara 1942. Njegove slike svedoče o snažnom temperamentu i impulsivnoj strukturi ličnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju učestvovao je 1918. u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Mađarske vlasti su ga u odsustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjske srpsko-mađarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim u Beogradu gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.

Vremeplov: Sovjeti  oslobodili Aušvic

Na današnji dan 27. januara 1945 godine sovjetske jedinice su na juriš i uz znatne gubitke oslobodile Aušvic, najveći nacistički koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu. U logoru je ostalo oko 7.000 zatočenika koje Nemci u žurbi nisu stigli da pobiju. U gasnim komorama Aušvica ubijeno je, uključujući decu i žene, najmanje milion i po ljudi, ogromnom većinom Jevreja. U logoru je ubijeno više od 25.000 građana Jugoslavije.

Vremeplov: Javno prezentovana televizija

Engleski pronalazač Džon Logi Berd u Londonu je na današnji dan 27. januara 1926. godine  prvi put javno demonstrirao televiziju.

Vremeplov: Umro Verdi

Na  današnji dan 27. januara 1901. godine umro je italijanski kompozitor Đuzepe Verdi, uz Riharda Vagnera najistaknutiji romantičarski operski stvaralac 19. veka. Prve opere stvarao je u duhu ideja nacionalnog pokreta (rizorđimento) dok su kasnija dela vrhunac italijanskog romantizma. Dela: opere “Nabuko”, “Travijata”, “Trubadur”, “Rigoleto”, “Bal pod maskama”, “Moć sudbine”, “Don Karlos”, “Aida”, “Otelo”, “Falstaf”.

Vremeplov: Knez Mihajlo ukinuo Društvo srbske slovesnosti

Knez Mihajlo Obrenović ukinuo je na današnji dan 27. januara 1864. godine Društvo srbske slovesnosti (preteču današnje SANU), zbog primanja u članstvo Garibaldija, Černiševskog i Hercena.

Vremeplov: Rođen Mocart

Na današnji dan 28. Januara 1756 godine rođen je austrijski kompozitor Volfgang Amadeus Mocart, jedan od najgenijalnijih muzičkih stvaralaca u istoriji. Bio je “čudo od deteta”: u šestoj godini je napisao prvu kompoziciju, u osmoj sonatu, a u 12. operu pod nazivom “Jednostavna prevara”. Napisao je oko 600 dela: opere “Figarova ženidba”, “Čarobna frula”, “Otmica iz Saraja”, “Don Đovani”, “Tako čine sve”, “Idomeneo”, “Jednostavna prevara”, simfonije “Hafner simfonija”, “Lincerska simfonija”, “Praška simfonija”, “Simfonija u g-molu”, “Jupiter simfonija”, “Rekvijem”, “Mala noćna muzika

Vremeplov: Rođen  Ilija Garašanin

Na današnji dan 28. januara 1812 godine rođen je srpski državnik Ilija Garašanin, čije je delo “Načertanije” (prvu verziju je napisao Franja Zah), objavljeno 1844. predviđalo oslobađanje svih Srba i Južnih Slovena. Zalagao se za Savez balkanskih naroda kako bi se zajedno oduprli Osmanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je započeo kao oficir 1837. i bio je prvi starešina vojske knjaza Miloša Obrenovića, ali je posle abdiciranja knjaza Miloša 1839. morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević je najviše njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu sa Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takođe je vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi sa Katarinom Konstantinović.

Vremeplov: Prvi put  izveden “Srpski kvadril”

Na Srpskom balu u Beču, na današnji dan 28. januara 1846. godine, u sklopu koncertnog programa, u okviru obeležavanja Svetog Save, prvi put je izveden “Srpski kvadril” Johana Štrausa mlađeg. Ovu kompoziciju Štraus je načinio na osnovu tema karakterističnih za srpsko muzičko stvaralastvo, a po narudžbi kneza Miloša Obrenovića.

Vremeplov: Rođen Stojan Protić

Na današnji dan 28. januara 1857 godine rođen je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Narodne Radikalne stranke, prvi predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon ujedinjenja. Izdavao je i uređivao časopis “Delo” i list “Ođek”. Dela: “O Makedoniji i Makedoncima”, “Srbi i Bugari u Balkanskom ratu”, “Albanski problem i Srbija i Austro-Ugarska”, “Tajna konvencija između Srbije i Austro-Ugarske”.

Vremeplov: Umro Duško Trifunović

Srpski književnik Duško Trifunović umro je na današnji dan 28. januara 2006. Trifunović je jedan od najznačajnijih predstavnika takozvane estradne, govorne poezije. Dela: zbirke pesama “Zlatni kuršum”, “Pobednički krug”, “Šarena laža”, “Slobodni pad”, “Jetke pripovetke”, “Tumač tiranije”, “Bukvalno tako”, “Poezija”, “Šok soba”, romani “Gola seča”, “Kazneni prostor”, “Anđel do anđela”, “Davno i daleko”. Pop i rok muzičari sa prostora bivše Jugoslavije komponovali su muziku na Trifunovićeve stihove: “Ima neka tajna veza”, “Šta bi dao da si na mom mestu, “Pristao sam, biću sve što hoće”, “Ti si mi bila u svemu naj, naj”, “Glavo luda”.

Vremeplov: Umro  Henri VIII

Na današnji dan 28. januara 1547  godine umro je Henri VIII, kralj Engleske i crkveni reformator. Ustanovio je Anglikansku crkvu 1534. pri čemu je za poglavara određen sam engleski monarh. Verski raskid s Rimom je posledica odbijanja Vatikana da mu dozvoli razvod od Katarine Aragonske zbog ženidbe Anom Bolen. Zaposeo je Vels, Škotsku i Irsku i započeo gradnju flote koja će postati temelj kasnije engleske pomorske moći.

Vremeplov: Umro Karlo Veliki

Franački car Karlo Veliki umro je na današnji dan 28. januara 814 godin. Došao je na presto 768. i vladao je do smrti 814. Prekrojio je kartu čitave zapadne Evrope i proširio je Franačku državu od Severnog mora do Italije i od Atlantika do Češke. Papa Lav III krunisao ga je 800. za rimskog cara, što je bio čin s trajnim posledicama po istoriju Evrope.

Rizik da obolite od morbila, najviše zavisi od vaših godina

Pored sasvim male dece, uzrasta do 4 godine, na udaru malih boginja su svi koji imaju više od 25 godina. Generacija koja sada ima između 25 i 47 godina vakcinisana je samo jednom dozom cepiva, zbog čega su samo polovično zaštićeni, dok oni rođeni pre 1971. u velikom broju slučajeva uopšte nisu vakcinisani.  Do sada je u Srbiji od morbila obolelo 1.269 osoba, a više od 30 odsto zaraženih je bilo ili je i dalje hospitalizovano zbog komplikacija te bolesti, a to je najčešće upala pluća. Statistika još pokazuje da ipak najviše oboljevaju nevakcinisana deca, ali nije mali broj ni onih koji su oboleli, a primili su samo jednu dozu vakcine, i to najčešće osobe stare od 30 do 40 godina. U Beogradu je, na primer, baš ova grupa ljudi najviše na udaru malih boginja.

Ko je najugroženiji?

I zato, epidemiolozi upozoravaju da su pored nevakcinisane dece i odraslih, ugroženi svi građani rođeni pre 1993. godine, koji su od tog virusa zaštićeni smo jednom dozom cepiva. Naime, oni mogu da obole, a da im se uopšte ne pojave simptomi. U tom slučaju su takođe zarazni i virus mogu da prenesu na druge.  Druga opcija je da im klinički tok bolesti bude blaži. Međutim, postoji i kategorija stanovništva koja je rođena pre 1971. godine i koja uopšte nije zaštićena, ukoliko nije preležala male boginje.

Zašto baš 1993. godište

Do 1993. vakcina protiv morbila davala se u jednoj dozi. To znači da su rođeni između 1971. i 1993. primili samo jednu dozu takozvane monovakcine protiv morbila. Nakon toga, od 1978. godine počinje da se primenjuje MM vakcina, za morbile i zauške, a u Srbiji postaje obavezna 1981. godine i od tada je sva deca primaju, ali takođe samo u jednoj dozi. Tek 1993. godine počinje se sa primenom MMR vakcine, koja štiti od morbila, rubeola i zauški, i to u dve doze. Druga doza se u početku davala kada dete napuni 12 godina, ali je ustanovljeno da se virus najbrže širi u školama, pa se od 2006. godine revakcinacija radi pred polazak dece u školu.

Ugroženost od morbila po godištima

Rođeni do 1960. godine ako su preležali male boginje, a za većinu postoji mogućnost za to, imaju doživotni imunitet.
Rođeni između 1961. i 1971. godine zaštićeni su delimično. Oni stariji ako su preležali boginje, imaju trajni imunitet, dok su mlađe osobe iz ove kategorije primile samo jednu dozu vakcine, čije je dejstvo između 10 i 15 godina, pa postoji šansa da budu zaraženi u trenutnoj epidemiji.
Rođeni između 1971. i 1981. godine su primili isto samo jednu dozu vakcine i, oni spadaju u dlimično zaštićenu kategoriju.
Malo drugačije je sa kategorijom ljudi koja je rođena između 1981. i 1993. godine. Za ove ljude postoji šansa da su primili drugu dozu vakcine, koja se davala u 12 godini. Mlađi iz ove kategorije imaju veće šanse da su primili dve doze, nego stariji.
I na kraju rođeni posle 1993. godine je kategorija stanovništva koja je zaštićena sa obe doze, ali i oni mogu da obole, što se i dešava, kada dođe do narušavanja kolektivnog imuniteta, kao što je to slučaj sada.

Kako proveriti vakcinalni status?

Ispostavilo se i da mnogi građanini ne znaju da li su kao mali primili vakcinu protiv malih boginja ili su ih možda i preleželi, a to mogu da provere određenim testovima. Jednu od prvih laboratorijskih analiza koje rade žene čim zatrudne jeste “torch” test, kojim se između ostalog utvrđuje da li je trudnica preležala rubeole. Po istom sistemu, dakle običnom analizom krvi, može se ustanoviti da li je neka osoba preležala male boginje. Naime u laboratorijama, koje imaju “Eliza testove”, može se uraditi analiza krvi kojom se utvrđuje da li osoba ima antigene morbila. Ukoliko ima antigene, ta osoba ili ih je prebolela ili je vakcinisan. Jedan takav test u privatnim laboratorijama košta oko 11.000 dinara, a za pojedinačni virus oko 1.500 dinara.

Naknadno vakcinisanje odraslih

Odrasli koji nisu vakcinisani ili koji su primili samo jednu dozu cepiva, ukolio bi sada naknadno hteli da se zaštite vakcinom, to ne bi mogli da učine. Prema programu obavezne imunizacije, svake godine nabavlja se onoliko vakcina koliko je potrebno deci kojoj je vreme da se vakcinišu. Međutim, ukoliko se proglasi vanredna imunizacija, situacija se drastično menja, jer je tada proglašena epidemija. Tada se pomera gornja uzrasna granica za vakcinaciju, a nadležni određuju na osnovu podataka o strukturi obolelih, kao i gornji uzrast do kojeg se sprovodi imunizacija.

About the Author

admin