Vesti – 31.01.2018.

PKU ostaje na snazi do kraja godine?

Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika (PKU), koji je potpisan tokom „štrajka“ 2015. godine, 05. marta 2018. godine prestaje da važi, stoga su još avgusta 2017. godine predstavnici NSPRV u SRPS-u zatražili da se uputi zahtev za hitno otpočinjanje pregovora oko izrade novog PKU, ali i oko cene rada za 2018. godinu. „Pregovori su počeli u decembru, dakle, po običaju, kasno! Naravno, reč je o sindikalnoj kratkovidosti i o izostanku pravog sindikalnog delovanja. Po ustaljenom običaju nije urađena nikakva analiza onoga što do sada nije bilo dobro, onoga što se može popraviti“ kaže potpredsednik NSPRV i član predsedništva SRPS-a Dušan Kokot.
„Koliko znamo, a znamo, 4 reprezentativna sindikata, ne da se nisu sastala pre otpočinjanja pregovora, već tako nešto nisu ni pokušali. Šta više, ono što se tiče našeg Sindikata (SRPS) je da u izboru pregovarača nije poštovan ni Zakon o radu u delu u kojem se navodi da lica koja učestvuju u pregovaranju za zaključivanje kolektivnog ugovora i koja zaključuju kolektivni ugovor moraju da imaju ovlašćenje svojih organa“ kaže prof. Kokot.
Do ponedeljka, 29. januara se na sajtu samo jednog od 4 reprezentativna sindikata moglo videti da nekih pregovora uopšte i ima.  (→Obaveštenje SRPS-a) Niko od članova tih sindikata, a kamoli drugi zaposleni, ne zna šta se dešava! Tek kada je Ministarstvo prosvete predložilo da se važeći PKU produži do kraja 2018. godine sindikati su se setili da je važan posao u toku. Našli se iznenađeni, iako su u poslednjih mesec dana svoje PKU već produžili sindikati u oblasti zdravstva i kulture. Iznenadila ih je država kao putare sneg u januaru! Na kraju su nam juče „dali priliku“ da kažemo šta o svemu mislimo, odnosno da podelimo odgovornost. Tako odgovornost treba da padne na sve nas, a da nas pri tome nisu ni pitali za mišljenje kada su odlazili na „pregovore“. Nisu nas pitali šta treba promeniti, ali nas pitaju šta da rade kada su sve pokvarili. Licemerno i bezobrazno! (→Saopštenje NSPRV)

Srpski za sve studente, da bi naučili da pišu i govore

Studenti Filološkog fakulteta već 10 godina u okviru programa “Studenti za studente” drže nastavu srpskog i stranih jezika svojim kolegama na drugim fakultetima, a dekan Ljiljana Marković kaže da su spremni da se daju doprinos i ideji o uvođenju srpskog jezika na sve fakultete. Marković je u intervjuu Tanjugu primetila da bi uvođenje srpskog jezika na sve fakultete bilo jako korisno, jer je uočljiv pad kvaliteta diskursa usmenog i pisanog, na srpskom jeziku i to baš na jeziku struke.

Učitelj/ica/ više nije ono što je nekad bio/la/

Zanimanja su živi organizmi – jedna umiru, druga se rađaju, a treća evoluiraju s vremenom. Za neka od njih su pre 20-ak godina ljudi potezali veze preko strine ujakovog komšije, danonoćno bubali samo da upišete faks koji će vas dovesti do te profesije, zamišljali sebe kako sa aktn tašnom ili u uskom kostimu žarite i palite hodnicima firme – a sada njihovi potomci od istih beže kao đavo od krsta. Jedno  od zanimanja koja su se iz korena promenilo  je posao učitelja/ice.
Većina devojčica odrastala je zadivljeno gledajući svoju učiteljicu i maštajući da će i ona jednog dana, baš kao i njena Dragica/Zora/Mira prenositi znanje deci i učiti ih kako da budu dobri drugari, pametni đaci i marljivi ljudi. Ovo zanimanje je nekada bilo jedno od najprestižnijih na tržištu rada. Nikada prosvetari nisu bilo mnogo plaćeni, ali su zato bili izuzetno poštovani. U selu ili manjem mestu – učitelj je bio najpametniji čovek, pitali su ga za sve, od toga kako se kiseli kupus do odnosa u Hladnom ratu. Đaci su ih obožavali i gotovo bespogovorno slušali, dok su roditelji cenili ljude koji njihovoj deci prenose znaje.
Danas se situacija okrenula za 180 stepeni. I učitelji su postali sunđeri koje svako može da baca kako želi i natapa pogrdnim rečima. – Sistem nas je pretvorio u administrativne radnike, a pojedini roditelji u osobe, na koje mogu da se izviču kada im nije dan. Deci više ne možemo ništa da kažemo, čak ni da se očešljaju kada dođu u školu, a oni ne biraju reči kojima nam se obraćaju. Osam sati rada u školi nastavlja se kada dođemo kući, jer treba popuniti te silne tabele i formulare, ko je je izmislio neko ko nikada nije kročio u školu – samo su neki od komentara potlačenih i obespravljenih učitelja, koji se mogu naći na društvenim mrežama.
Od starijih kolega nisu samo manje poštovani, već neretko i bolje obrazovani. Viša pedagoška za njih nije opcija – moraju da završe osnovne studije, pa onda i master, ali znanje koje imaju neretko su onemogućeni da prenesu. Promene koje je pretrpela ova profesija osetile su se i na prijemnim ispitima, te se tako na  Pedagoškom fakultetu u Vranju lane prijavilo najmanje brucoša od osnivanja – njih 67 na 260 mesta. Pretprošle godine na Univerzitetu u Beogradu samo je 77 budućih studenata videlo sebe u učionici nižih razreda, a moglo je barem 235.

Ada: Dualno obrazovanje sprečava odlivanje stanovništva?

Opština Ada susreće se sa velikim problemom odliva stanovništva iz ekonomskih razloga, a sa druge strane privrednici se susreću sa problemom nedostatka radne snage. Stoga su se poslodavci iz ove opštine okrenuli dualnom obrazovanju, uz stipendiranje srednjoškolaca koji su se odlučili da ostanu u Adi. Tema poslovnog foruma održanog u Adi u kome su učestvovali predstavnici Privredne komore Srbije, RPK Severnobančkog okruga iz Subotice, ađanske opštine i privrednici iz ove sredine, bio je novi Zakon o dualnom obrazovanju koji stupa na snagu iduće godine.
– Neka vrsta dualnog obrazovanja se godinama unazad primenjuje u Adi i to na način da firme prepoznaju potrebu i putem stipendija zadržavaju mlade. Stipendiranje od strane firmi već postoji i na taj način obezbeđuju sebi radnu snagu, a sve to u dogovoru sa srednjim školama – kaže zamenik predsednika ađanske opštine Zoran Dragin.
Rukovodilac kluba za dualno obrazovanje Privredne komore Srbije Ana Stojanović naglašava da je cilj da se usklade potrebe privrede i da se mladim ljudima obezbedi zaposlenje, da im se pomogne da ostanu i da ovde rade i stvaraju svoju budućnost. – Na ovom području problem je „odliv mozgova“, a naš cilj je da dualnim obrazovanjem to predupredimo jer smatramo da je to samo jedan od efikasnih načina – smatra Ana Stojanović.
Direktor RPK Severnobačkog okruga Slobodan Vojinović ukazuje da se pioniri dualnog obrazovanja u Srbiji nalaze upravo na ovom prostoru. Subotica i Senta uspešno su sproveli program prema potrebama privrede i mnogi đaci su odmah po završetku srednje škole našli posao. – Osnovna svrha Zakona o dualnom obrzaovanju jeste da poslodavac ima radnika kakvog treba, a sa druge strane da radnik ima siguran posao i obezbeđeno radno mesto još u toku školovanja. To je prvi efekat i prva osnovna stvar. Druga stvar je socijalni motiv da se zadržavaju ljudi u sredinama gde je migracija velika i koja ugrožava funkcionisanje lokalnih samouprava – ukazuje Vojinović. https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/dualno-obrazovane-sprecava-odlivane-stanovnistva-24-01-2018

Roditelji svojim školarcima često čine medveđu uslugu

Pisanje puškica, prepričavanje lektira i isuviše zaštitnički stav prema nastavnicima, samo su neke od stvari koje mame i tate čine umesto dece kako bi im pomogli, dok zapravo postižu suprotno. “Prvacima zadam da ispišu dva reda, a onda primetim da su neki u stvari samo podebljavali tanke linije koje su im drugi pisali. Deca odmah priznaju da su im mame pomagale, a te iste mame me ubeđuju da nisu. Onda ja kažem deci da je bolje da sami ispišu i dva slova nego da im drugi ispune dva reda. Roditelji im “pomažu” čak i da prepisuju, sve se to dosta promenilo”, rekla je Mica Baštovanović, učiteljica u najvećoj osnovnoj školi u Srbiji “Nikola Tesla” u Vinči.
Dešava se i da roditelji čitaju lektire koje potom prepričaju deci ili im sami nalaze skraćenu ili ekranizovanu verziju. “Učenicima uvek pokušavam da objasnim da suština umetničkog dela nije u tome šta je predstavljeno već kako. Ne čitajući delo oni ostaju uskraćeni za neponovljiv estetski momenat koji oplemenjuje dušu, a o bogatstvu rečnika da i ne govorimo. Što se tiče domaćih zadataka, tu takođe ima obmane u vidu intervencije roditelja, što se vidi na pismenom zadatku koji je udaljen od domaćeg zadatka kao Dostojevski od nekog trećerazrednog pisca”, rekla je nastavnica srpskog jezika u OŠ “Branko Ćopić” u Beogradu Milica Bijelić.
Učiteljica u novobeogradskoj OŠ “Ratko Mitrović” Tatjana Krsmanović smatra da šta god da roditelji urade umesto dece, oni njemu šalju indirektnu poruku da je dete nesposobno da to samo uradi i time prave veliku štetu. “Koliko čujem kod kolega, to se tek kasnije oseti jer već u petom razredu deca dobiju 11 predmeta kod isto toliko nastavnika i onda se teže snalaze. Dešava se i da roditelji crtaju umesto njih kako bi zadata ilustracija izgledala savršeno, onda se trudim da deci objasnim da je bitnije da oni to urade najbolje moguće”, objasnila je učiteljica Krsmanović.
“Deca čak odmah priznaju da su im mame pomagale oko domaćeg zadatka, a onda te iste mame me ubeđuju da nisu ništa uradile”, kaže Mica Baštovanović, učiteljica.

Roditelji od početka  da budu upućeni u školovanje svog deteta

Školski psiholog Marina Bunčić ističe da bi roditelji od prvog razreda trebalo da budu upućeni u školovanje svog deteta, da prate da li ono izvršava svoje obaveze, da li radi domaće zadatke, donosi pribor, prati nastavu, piše na času i prati instrukcije nastavnika. “To ne znači da roditelj treba da piše domaće zadatke i popunjava radne sveske, čita lekcije i podvlači gradivo. To dete treba samostalno da radi jer na taj način efikasnije uči i razvija svoje strategije učenja, kako kasnije ne bi bilo neuspešno. Ukoliko procene da dete ulaže previše napora, a nema rezultata, važno je da razgovaraju sa nastavnicima o tome da li ono uspeva u tome”, psiholog Bunčić. Prema njenim rečima, najveća greška je ukoliko mame i tate ne vrednuju dovoljno školu i učenje. “Roditelji bi trebalo da podrže ono što nastavnici zahtevaju jer i jedni i drugi žele da deca imaju što više znanja, budu vredna, kreativna i obrazovana. Umesto toga, oni su često dve sukobljene strane i jedni druge pozivaju na odgovornost. Roditelji treba dobro da promisle, kao i nastavnici, šta rade i govore i da li razvijaju negativan odnos deteta prema školi”, ističe Marina Bunčić.

Kada privatni časovi odmažu

Ukoliko dete ima nezadovoljavajuću ocenu ili da bi zadržalo postojeći uspeh, roditelji ponekad plaćaju privatne nastavnike. “Na taj način je dete dodatno opterećeno časovima kod kuće i često se ne trudi da uči u školi i na nastavi. Međutim, problem je i način na koji mnogi nastavnici predaju i obim gradiva koji traže od dece i kako ocenjuju, pa se mnoga deca ne snalaze i uče uz roditelje kod kuće, odnosno roditelji pomažu u dobijanju boljih ocena, a ne u poboljšanju kvaliteta znanja”, priča školski psiholog Marina Bunčić.

Roditelji ne razgovaraju s decom

Učiteljica Krsmanović ističe da možda još veću štetu roditelji nanose deci time što nedovoljno razgovaraju s njima. “Dešava se da deca godinama idu kod bake i deke na selo a da ne znaju kako se ono zove, iz čega se zaključuje da oni jako malo razgovaraju s roditeljima. Ili, recimo, oni ne znaju šta znače reči “podvožnjak”, “nadvožnjak”, “trolejbus” i “tramvaj”, a u pitanju su deca s Novog Beograda, koja žive okružena tramvajskim stanicama”, priča učiteljica.

Problem je i u sistemu

Na dan kada dete ima više provera znanja, roditelji decu “štite” tako što im tog dana dozvole da ostanu kod kuće. “Dešava se u nekim gimnazijama da đaci imaju oko 120 opravdanih časova, što znači da skoro mesec dana nisu bili u školi. I pored toga, polovina njih ima odličan uspeh. Tu se već postavlja pitanje gde su deca učila, odnosno da li je sistem dobar ako oni imaju potrebu da umesto u školi uče kod kuće sa privatnim profesorima”, ističe Bunčić.

“Pčelica” jedan od najznačajnijih izdavača literature za decu

Teolog Đorđe Čolović i direktor Izdavačke kuče “Pčelica” Goran Marković su nekada bili učenik i učitelj, a danas su autor i izdavač planiraju da nastave saradnju u oblasti literature za decu, ali im je sada najvažniji cilj da objavljena knjiga, neposredno pred Savindan, pronađe put do mladih čitalaca, navodi se u saopštenju. Izdavačka kuća dodaje da je osnovna škola “Milica Pavlović ” iz Čačka iznedrila je mnogo uspešnih ličnosti tokom osamdeset godina postojanja, navodi se u saopštenju.
“Javnosti je poznato i da su Maja Koraksić i Goran Marković, učitelji pomenute škole, pre skoro dvadeset godina napisali radne sveske “Pčelice”, koje su postale omiljena literatura za učenike u školama širom Srbije i regiona, a Pčelica je danas izrasla u jednog od najznačajnijih izdavača literature za decu,” navode iz te izdavačke kuće.
Ipak, manje je poznato da je Pčelica dala priliku i drugim učiteljima pomenute škole da se bave autorskim radom, tako da danas odobrenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za svoje knjige imaju i autori Snežana Kovačević, Mara Janković, Mira Kukić, Milena Aćimović, Lela Petrović i Goran Milisavljević. Tako je samo iz jedne čačanske škole osam učitelja uvršteno u Katalog udžbenika i nastavnih sredstava u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Milićević: U Srbiji ćirilice jedva do 30 odsto

“Bilo bi dobro da upustva bilo kog proizvoda koji kupujemo u Srbiji, bila to tegla ajvara ili mobilni telefon, budu na ćirilici jer bi na taj način zaštitili naše nacionalno pismo”, istakao je Predrag Milićević iz Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Skup RNIDS koji je održan 23. januara u Beogradu, prema Milićevićevim rečima bio je posvećen tehnologiji. “Pojašnjavali smo ljudima koji žele da koriste ćirilicu na internetu kako to da učine na pravi način. Probali smo da objasnimo korisnicima kako “Gugl” prepoznaje duple stranice na latinici i ćirilici. Sve je interesantnije imati sajt na latinici i ćirilici pa smo se bavili softverskim alatima koji manipulišu pismima. Bavili smo se i ćiriličnim fontovima”, rekao je Milićević. Milićević navodi da se u Srbiji u svakodnevnoj upotrebi latinica javlja u nekih 70 i kusur procenata, a da ćirilica jedva dobacuje do 30. “Teško je danas u Srbiji kupiti ćiriličnu tastaturu. Postoji inercija i navika kod ljudi, jer ruku na srce, kada se internet pojavio svi alati za njegovo korišćenje bili su na engleskom jeziku i latinici. Ko je počeo da funkcioniše na latinici on je ostao na latinici. To je jednostavno tako”, kaže Milićević.
U međuvremenu se mnogo toga promenilo. Milićević napominje da u ovom momentu tehnologija pomaže ćirilici. “Svako može na bilo kom uređaju da instalira ćiriličnu tastaturu od pametnih telefona do računara, ali ljudi su navikli da rade na latinici. Sa druge strane ako želite danas da pošaljete mejl u kom god pismu da radite vi morate na kraju da pređete u latinicu da bi označili adresu gde taj mejl šaljete. Mejlovi na nelatiničnim pismima ne rade”, kazao je Milićević.
On ističe da koliko god imali bogatstvo jezika sa dva pisma ćirilicom i latinicom u Srbiji, to u velikoj meri građanima stvara problem. “Bugari recimo nemaju nikakv problem. Oni ne pišu latinicom i tamo je jednostavno sve na ćirilici. Coca-cola i Mekdonalds se pišu ćirilicom. Softverski alati su na ćirilici, a Bugarska nije neka ekonomska sila pa da velike kompanije prilagođavaju modele komunikacije njihovom nacionalnom pismu. Jednostavno stanovništvo ne poznaje drugo pismo osim ćirilice”, kazao je Milićević.

Za veću prisutnost ćirilice nekoliko rešenja

Za bolju vidljivost i veću prisutnost ćirilice u svakodnevnoj komunikaciji u Srbiji, Predrag Milićević iz Registra nacionalnog internet domena Srbije ima nekoliko rešenja. “Bilo bi dobro da upustva bilo kog proizvoda koji kupujemo u Srbiji, bila to tegla ajivara ili mobilni telefon, budu na ćirilici jer bi na taj način zaštitili naše nacionalno pismo. Ustav kaže da je to naše zvanično pismo i onda nema razloga da sva zvanična komunikacija bude na ćirilici. Nema razloga da uvoznici proizvoda pretpostavljaju da svi građani Srbije znaju latinicu i strane jezike”, kazao je Milićević. Za njega nema dileme i da mediji mogu mnogo da doprinesu boljoj vidljivosti ćirilice. “Samo na jednoj televiziji u Srbiji postoji titl na ćirilici. Novine i časopisi bi mogli u većoj meri da koriste ćirilicu. Niko ljudima u Srbiji ne brani da pišu ćirilicu, ali to nije isti slučaj sa čitanjem. Ljudi nemaju gde u Srbiji da čitaju ćirilicu”, kazao je Milićević. Život ćirilice na internetu prema njegovim rečima zavisiće u mnogom od života ćirilice u svakodnevnoj živoj komunikaciji. “Osim logotipa firme, može i neki meni u restoranima da bude napisan ćirilicom”, kazao je Milićević.

I razgovor sa robotom delotvoran

Humanoidni robot Marko, prvi takav u Srbiji, ovih dana je u novosadskoj Dečjoj bolnici i radi ono za šta je i napravljen – pomaže deci s cerebralnom paralizom prilikom terapija. O tome koliko je motivacija koju Marko pruža mališanima moćna govori i sučaj jedne devojčice koja vrlo teško hoda. Profesor Branislav Borovac objašnjava da je ona insistirala na tome da svaki dan dođe u bolnicu i „porazgovara” s Markom. Kada je dobila štap za hodanje, to veče je bila uporna i s mamom hodala oko bolnice, samo da bi sutradan mogla da pokaže Marku da je savladala tu vežbu kako bi je on pohvalio, kaže naš sagovornik.
Autorski napori, kaže Borovac, urodili su plodom, a od dvadesetak dece s kojima je robot radio, samo jedno ga nije prihvatilo. Borovac ističe da se pokazalo da je motivacioni efekat najvažniji. Ukoliko dete nije shvatilo šta lekar od njega traži, Marko može da demonstrira te vežbe. Ima poremećaja gde dete nema pojam o sebi te ako treba da dodirne glavu, ne zna gde je to. Onda se terapeut obrati robotu s molbom da dodirne glavu, on demonstrira, pa dete ponovi. Kad Marko nešto kaže, to je za njih zakon, našalio se Borovac. Naš sagovornik kaže da bi Marko u budućnosti mogao dobiti „posao” s punim radnim vremenom u Dečjoj bolnici, ali da njega i njegove kolege tada čeka još mnogo posla. Na redu je da se robot unapredi tako da doktor s njim može da radi samostalno, bez pomoći inženjera. Borovac dodaje i da se stručnjaci koji stoje iza Marka nadaju da će u budućnosti imati mogućnost da stvore Markovu „devojku” Saru, za koju već imaju nacrt.

Šarčević: Škole na KiM dele probleme ostalih škola u Srbiji

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da je tokom njegovog boravka na KiM dogovoreno obnavljanje škole i gimnazije u Orhovcu i da škole na KiM uglavnom dele slične probleme kao škole u ostatku Srbije samo što su tamo ti problemi izraženiji. “Osim pažnje, nemaju ono što nedostaje svim školama, nemaju dovoljno kompjutera, stari je nameštaj. S obzirom da su u nekim delovima čitave zgrade građene sedamdesetih godina kao mešovite, uzurpirane su od strane Albanaca, pa su Srbi samoposlugu pretvorili u školu, nema dvorišta, sale i male su prostorije”, rekao je Šarćević za Pink TV.

Višak soli na dnevnom nivou

Prema istraživanjima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, prosečan unos soli kod odraslog stanovnika iznosi 12 grama na dnevnom nivou umesto najviše 5 grama, koliko preporučuje Svetska zdravstvena organizacija To bi značilo da svaki Novosađanin unese dva i po puta više soli, nego što je preporučeno. Konzumiranje soli gotovo je nemoguće izbeći, a najviše je ima u gotovim supama, suhomesnatim proizvodima i osnovnoj životnoj namirnici, hlebu i pecivima. Međutim, preteran unos tog začina češće je loša navika, nego stvarna potreba, kažu građani. U 100 grama hleba nalazi se oko 1,37 grama soli, što znači da sa 200 grama hleba unosimo polovinu ukupne bezbedne dnevne količine tog sastojka. Dugoročno presoljavanje hrane može izazvati hipertenziju i bolesti bubrega i želuca, a so se dodaje čak i flaširanim napicima.
“Jedini izuzetak kada možemo da kažemo da je indikovano i značajno da se so nalazi u takvim tečnostima, rastvorima, odnosno napicima su napici koji su posebno namenjeni određenoj kategoriji stanovništva, to su fizički aktivne osobe, sportisti”, kaže Milka Popović, specijalista higijene, Institut za javno zdravlje Vojvodine. Eksperiment, sproveden među studentima, govori da se upotreba soli u menzama smanjila za polovinu, samo zato što su slanici sklonjeni sa stolova. Kontrolom i edukacijom zaposlenih koju je sproveo Institut za javno zdravlje Vojvodine sa Gradskom upravom za zdravstvo, u predškolskim ustanovama u poslednjih devet godina, smanjena je upotreba soli u ishrani za više od 50 odsto. https://www.youtube.com/watch?v=xutGs_bH2O0

Vremeplov: Umro Nikola Čupić

Na današnji dan 31. januara 1870. godine  umro je srpski dobrotvor Nikola Čupić, osnivač književnog fonda “Čupićeva zadužbina”, kojem je zaveštao kuću u Šapcu i 16.000 dinara u zlatu. Rođen je 1834. u Šapcu u porodici Kurtović, ali je uzeo devojačko prezime majke, ćerke Stojana Čupića, u narodnim pesmama poznatog kao Zmaj od Noćaja. Sredstvima njegovog fonda pokrenut je jedan od najboljih srpskih časopisa iz oblasti humanističkih nauka – “Godišnjica Nikole Čupića”. Ta publikacija uživala je veliki ugled, zbog retko kvalitetne sadržine, sve do poslednjeg broja 1941. godine.

Vremeplov: Rođen Dušan Džamonja

Dušan Džamonja, jugoslovenski vajar, poznat po brojnim spomenicima vezanim za NOB rođen je na današnji dan 31. januara 1928. godine. Diplomirao je na zagrebačkoj Akademiji likovnih umetnosti, prvu izložbu imao je 1954. Najčešće je kao materijale koristio bronzu, gvožđe i aluminijum. Njegove skulpture nalaze se na trgovima u Parizu, Londonu i Lisabonu kao i ispred Palate pravde u Briselu.

Vremeplov: Rođen Norman Majler

Na današnji dan 31. januara 1923. godine rođen je Norman Majler američki književnik, dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade i autor bestselera “Goli i mrtvi”. Iako je po obrazovanju bio avioinženjer, Majler se posvetio pisanju i međunarodnu slavu stekao je u 25. godini romanom “Goli i mrtvi” koji se smatra jednom od najboljih knjiga o Drugom svetskom ratu. Prvog Pulicera dobio je 1967. za roman “Armije noći” o maršu na Pentagon u vreme Vijetnamskog rata. Otuda su ga smatrali za glasnogovornika Vudstok generacije. Majler je doživljavan kao čovek žestoke naravi, sklon alkoholu i incidentima.

Vremeplov: Umro Dragiša Nedović

Dragiša Nedović, tekstopisac i kompozitor umro je na današnji dan 31. januara 1966. Rođeni Kragujevčanin, zanatlija po zanimanju, kao samouki muzičar i tekstopisac stvorio je stotine pesama, među kojima su pojedine toliko prihvaćene da se doživljavaju kao izvorne. Pesme: ” Stani, stani Ibar vodo”, “Obraše se vinogradi”, “Lepe li su nano gružanke devojke”, “Kad si bila mala Mare”, “O lipa ti neznanko”, “U lijepom staru gradu Višegradu”, “Prođoh Bosnom kroz gradove”.

Vremeplov: Rusija prešla na Gregorijanski kalendar

Na današnji dan 31. januara 1918. godine  u Rusiji (tada pod vlašću Boljševika) je 31. januar bio poslednji dan računanja vremena po Julijanskom kalendaru. Sledećeg dana datum je označen kao 14. februar prema Gregorijanskom kalendaru, koji je od tada postao službeni.

Vremeplov: Prestala da postoji Dubrovačka Republika

Dubrovačka Republika i formalno je prestala da postoji na današnji dan 31. januara 1808.  godine. Gotovo dve godine prethodno grad je bio pod okupacijom Francuza (maršal Marmon, tada general). Posle sloma Napoleona i Bečkog kongresa 1815. grad je pripojen Austriji. Godine 1918. pripojen je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Vremeplov: Rođen Franc Šubert

Na današnji dan 31. januara 1797. godine rođen je austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od najizrazitijih predstavnika romantizma. Muzički ga je obrazovao otac koji ga je podučavao sviranju violine. Kasnije je učio pevanje, harmoniku i orgulje. Živeo je svega 31 godinu a stvorio je čak 998 muzičkih dela. Dela: ciklusi solo pesama “Lepa mlinarica”, “Zimsko putovanje”, “Labudova pesma”, scenska muzika za “Rozamundu”, simfonije “Sedma u c-molu”, “Osma u h-molu” (tzv. nedovršena), klavirske kompozicije “Muzički trenuci”, “Impromptija”, opera “Alfonso i Estrela”, operete, kamerna muzika, mise, kompozicije za muške horove.

Rektor Arsenijević ponovo u žiži javnosti

Rektor Univerziteta u Kragujevcu Nebojša Arsenijević, ponovo je ovih dana dospeo u žižu javnosti nakon objavljenih snimaka razgovora sa saradnicima i načina donošenja odluka, a od ranije je poznato da je Agencija za borbu protiv korupcije preporučila njegovo razrešenje sa te funkcije. Agencija je krajem novembra prošle godine donela Preporuku za razrešenje sa javne funkcije rektora Univerziteta u Kragujevcu, jer je sa svojim zetom zaključivao ugovore i plaćao ga za obavljanje poslova koji, kako navode, pokazuju da je Arsenijević javni interes podredio privatnom.

Last News: Rektorovom sinu oduzimaju doktorat

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo je  juče dopis Savetu Univerziteta u Kragujevcu, u kome navodi da je inspekcijski nadzor nad radom Fakulteta medicinskih nauka, koji je okončan polovinom januara ove godine, utvrdio nepravilnosti u radu. U dopisu se navodi, saopštilo je Ministarstvo, da se saglasno odredbama člana 127. Zakona o visokom obrazovanju i mišljenju nadležnog sektora, samostalnoj visokoškolskoj ustanovi nalaže da poništi javnu ispravu i stečena nastavno-naučna zvanja po osnovu te isprave studentu Aleksandru Arsenijeviću. “Student Aleksandar Arsenijević upisan je na doktorske akademske studije u školskoj 2012/2013. godini. Rok za prijavu na konkurs bio je 12. oktobra 2012. godine, dok je u diplomi broj 2038 od 9. decembra 2012. godine Univerziteta u Kragujevcu Fakulteta medicinskih nauka navedeno da je imenovani stekao visoko obrazovanje i stručni naziv doktor medicine, završivši studije medicine na navedenom fakultetu dana 31. oktobra 2012, odnosno posle roka za prijavu na konkurs za upis doktorskih akademskih studija”, navedeno je.
Ministarstvo je članovima Saveta ukazalo i na prvostepenu meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije rektora Univerziteta Nebojše Asenijevića u Kragujevcu, koju je donela Agencija za borbu protiv korupcije, kao i na činjenicu da je Agencija već jednom utvrdila da je Arsenijević prekršio zakon i donela meru javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije. “Imajući u vidu da je funkcija rektora jedna od najodgovornijih u akademskoj zajednici i da rektor Univerziteta treba u svakoj prilici da podstiče akademsku vrlinu i svojim primerom pokaže profesionalni integritet, boreći se za kvalitet visokoškolskih ustanova, Ministarstvo preporučuje članovima Saveta da, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, pokrenu postupak pred Etičkom komisijom Univerziteta u Kragujevcu protiv rektora prof. dr Nebojše Arsenijevića i razmotre sve činjenice kako bi se utvrdila istina”, navedeno je u dopisu.

Vakcinacija zdravstvenih radnika MMR vakcinom

Počinje vakcinacija MMR vakcinom zdravstvenih radnika u Srbiji, zbog epidemije malih boginja koja vlada od oktobra prošle godine. Vakcinacijom će biti obuhvaćeni svi zdravstveni radnici rođeni od 1971. do 1989. godine, koji nisu vakcinisani ili su nepotpuno vakcinisani. “Obavljena je preraspodela vakcina po zdravstvenim ustanovama i počinje vakcinacija”, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu zdravlja. Kako kažu očekuje se i donacija MMR vakcina Svetske zdravstvene organizacije. Vakcine iz donacije biće namenjene onima koji nisu predviđeni za vakcinaciju Pravilnikom o vakcinaciji, a tu spadaju i zdravstveni radnici. Juče je u Lekarskoj komori potpisana Deklaracija o promociji vakcinacije, koju su potpisali predstavnici svih nadležnih institucija u zdravstvu – predsednik SANU, dekan Medicinskog fakulteta, ministar zdravlja, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju.

Maloletna Karlovčanka utajila pronađeni novac

Policija u Sremskim Karlovcima podnela je krivičnu prijavu protiv jedne maloletnice zbog sumnje da je učinila krivično delo utaja, pošto se tereti da je pronašla torbicu šezdesetdvetogodišnjeg sugrađanina sa dokumentima i znatnom sumom novca. Policijska uprava u Novom Sadu saopštila je da se sumnja da je ta maloletnica zadržala novčanik, a da je bacila torbicu sa dokumentima koju je na ulici pronašla druga Karlovčanka i predala je oštećenom. Operativnim radom policija je identifikovala osumnjičenu, a kasnije i pronašla novčanik sa novcem kod te maloletnice i vratila ga vlasniku. Protiv maloletne Karlovčanke će biti podneta krivična prijava u redovnom postupku, dodaje se u saopštenju.

Požarevac: Počinio nedozvoljene polne radnje nad detetom

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Požarevcu uhapsili su G.K. (49) iz okoline Požarevca, zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo nedozvoljene polne radnje. Osumnjičeni se tereti da je izvršio navedeno krivično delo nad detetom i on je uz krivičnu prijavu priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu, saopštila je Policijska uprava iz Požarevca.

SAD: Upozorenje građanima za putovanje u Srbiju zbog boginja

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti izdao je “upozorenje prvog nivoa” za putovanje u Beograd i Srbiju zbog prijavljene epidemije malih boginja. To je objavljeno na Tviteru Stejt departmenta, uz preporuku svima koji putuju u Srbiju da provere da li su vakcinisani protiv boginja vakcinom MMR. Kako je Centar naveo, pre odlaska iz SAD, deca starosti od 6 do 11 meseci trebalo bi da prime jednu dozu MMR vakcine, a odrasli i deca starija od jedne godine dve doze te vakcine.
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti SAD naveo je da su “zdravstveni zvaničnici u Srbiji prijavili epidemiju malih boginja”. “Male boginje su bolest koju izaziva virus koji se širi vazduhom disanjem, kašljanjem ili kijanjem. Virus malih boginja je veoma zarazan i može da opstane i do dva sata u vazduhu ili na nekoj površini. Simptomi su osip, visoka temperature, kašljanje i zapušen nos”, navodi američki Centar.
Za tri i po meseca u Srbiji je registrovano 1.114 slučajeva malih boginja, a dvoje pacijenata je umrlo zbog komplikacija, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović – Batut”. Evropska nedelja posvećena prevenciji raka grlića materice, još jedna je prilika da se ukaže na značaj redovnih ginekoloških pregleda. Ukoliko se rak otkrije u ranoj fazi, mogućnost izlečenja je velika, kaže profesor dr Aljoša Mandić, ginekolog onkolog na Institutu za onkologiju Vojvodine. https://www.youtube.com/watch?v=uYvvRmDWYaY

About the Author

admin