Vesti – 02.02.2018.

Nema sloge: Jedni traži pregovore, drugi …produženo dejstvo

Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” zatražio je od ministra prosvete Mladena Šarčevića hitan nastavak pregovora o zaključivanju novog posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika. Predsednik tog sindikata Tomislav Živanović demantovao je informaciju koju je “Danas” objavio u utorak da su tri, od četiri sindikata obrazovanja podržala predlog Ministarstva prosvete da se postojeći PKU produži za još godinu dana, s obzirom da taj dokument mora biti usklađen sa Zakonom o zaposlenima u javnim službama, koji počinje da se primenjuje od 1. januara 2019.
Taj list tu informaciju je dobio u Sindikatu obrazovanja Srbije (SOS) i ona je objavljena na njihovom sajtu nakon sastanka u Ministarstvu prosvete 25. januara, kojem su prisustvovali predstavnici reprezentativnih sindikata. Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić potvrdila je za Danas da je na tom sastanku u načelu bila postignuta saglasnost predstavnika SOS-a, Sindikata radnika u prosveti Srbije i GSPRS “Nezavisnost” da se važenje postojećeg PKU, koji ističe 5. marta, produži na još godinu dana. Međutim, Živanović je  rekao da taj predlog za “Nezavisnost” nije prihvatljiv, te da bi pristali da se važeći kolektivni ugovor produži za mesec ili dva, što je, po njegovim rečima, realan rok u kojem mogu da se završe pregovori o novom PKU.

Na donatorskoj večeri za škole na KiM skupljeno 76.000 €

Na donatorskoj večeri za Kosovo i Metohiju, koja je održana 30. januara u Beogradu, prikupljeno je skoro devet miliona dinara ili oko 76.000 evra za podršku obrazovnom sistemu u južnoj srpskoj pokrajini, saopštilo je danas Ministarstvo prosvete. Prikupljena sredstva sa sinoćnjeg skupa biće ravnomerno raspoređena na celoj teritoriji Kosova i Metohije, navodi se u saopštenju. Ministar prosvete Mladen Šarčević zahvalio je privrednicima koji su se odazvali pozivu da pomognu. On je podsetio da je, kada je preuzeo funkciju, najavio da će misija obrazovanja početi sa Kosova i Metohije i da će svaka reforma obuhvatiti i prostore južne srpske pokrajine na kojima žive Srbi.
Vladika raško-prizrenski Teodosije rekao je da deca na Kosovu i Metohiji danas žive i uče u veoma otežanim uslovima, te da je njihovo obrazovanje primarni zadatak države i crkve. Prema njegovim rečima, na Kosovu i Metohiji nalaze se i neke od srpskih najvećih zadužbina, poput Pećke patrijaršije, Gračanice, koje su nekada bile jedini univerziteti srpskog naroda, u kojima su se deca vaspitavala i učila knjizi.
Pomoćnik ministra prosvete i organizator donatorske večeri Gabrijela Grujić rekla je da danas više nego ikada srpski narod u južnoj pokrajini vapi za obrazovanjem. Grujićeva je navela da je prikupljeno devet miliona, a da je za danas najavljena donacija još dva miliona dinara. Donatorsko veče biće organizovano i u Užicu, a potom i Novom Sadu.

Predsednik Italije odlikovao direktorku Instituta “M. Pupin”

Prof. dr Sanja Vraneš, direktorka Instituta „Mihajlo Pupin“, dobitnica je Ordena italijanske zvezde, visokog odlikovanja koje dodeljuje predsednik Italije. Iako je ovaj orden uglavnom uručivan za dostignuća u svetu kulture i umetnosti, ovog puta našao se u rukama jedne dame iz naučnoistraživačke sfere, i to iz Srbije. – Ukazana mi je velika čast time što mi je, na predlog italijanskog ambasadora u Srbiji, dodeljen orden predsednika Italije. Razlog, kako mi je objašnjeno, jeste to što sam ostvarila saradnju sa 44 institucije iz Italije, a u okviru nekih od naših 75 projekata, rađenih uz podršku Evropske unije. Odluci je doprinelo i to što sam kao potpredsednik asocijacije italijanskih i srpskih naučnika, takozvane AIS3, doprinela povezivanju naučnika dve zemlje. Italijani cene i to što govorim njihov jezik i volim njihovu kulturu – kaže Sanja Vraneš za „Blic“.
Među navedenim saradnicima Instituta „Mihajlo Pupin“ tako se našlo 16 italijanskih univerziteta i instituta, 15 asocijacija i 13 kompanija, a prema njenim rečima, plan je da se oblasti zajedničkog delovanja prošire u budućnosti. – Trenutno čekamo na evaluaciju još šest podnetih predloga međunarodnih projekata sa italijanskim partnerima – objašnjava naša sagovornica, inače redovan profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, redovan član Akademije inženjerskih nauka i ekspert Ujedinjenih nacija i Evropske komisije. Kako navodi Vraneš, „osvajati“ toliko EU projekata u početku nije bilo nimalo lako, jer stroge evaluatore valja uveriti da ćete ne samo napraviti naučni pomak u oblasti u kojoj projekat podnosite već i da će on naći svoju promptnu primenu u praksi. Pravo da učestvuje u evropskim projektima Srbija je dobila tek u takozvanom Šestom okvirnom programu 2004. godine.        https://www.blic.rs/vesti/drustvo/predsednik-italije-odlikovao-direktorku-instituta-mihajlo-pupin/89hc27d

Slepi i slabovidi đaci još nemaju udžbenike

I na izmaku prvog polugodiša Rade Ćaldović, učenik sedmog razreda OŠ “Dimitrije Tucović” iz Čajetine, tri najzahtevnija predmeta savladava iz redovnih knjiga – jer još nije dobio sve udžbenike na Brajevom pismu, kao ni drugi slepi i slabovidi đaci. Detetu koje je od rođenja bez vida, a koje je zahvaljujući “Blic fondaciji” i akciji “Srce za decu” dobilo novu kuću, teško je da savlada nauku jer izdavač još nema odgovarajuća učila iz hemije, fizike i matematike. A njegova škola je još u junu ispoštovala proceduru i Ministarstvu dostavila spisak đaka sa teškoćama u razvoju kojima pripadaju besplatni udžbenici. Od početka školske godine porodica Ćaldović obigrava na relaciji Ministarstvo prosvete – Izdavačka kuća “Klet” sa pitanjem kada će Rade dobiti učila. – Nešto nam je stiglo u oktobru, nešto u decembru, ali matematika, fizika i hemija još ne. Zvala sam izdavača više puta i nisam dobila nikakav iole konkretan odgovor, dok su mi iz Ministarstva rekli da ćemo preostale udžbenike dobiti posle novogodišnjih praznika, ali ništa ni od toga – kaže Živana Ćaldović, majka slepog dečaka.
Rade je odličan učenik uprkos hendikepu i među najboljima je u školi. U dnevniku su mu sve petice, samo četvorka iz fizike. – To je zato što ne mogu da učim iz knjiga koje koriste moji vršnjaci. Majka i brat mi čitaju gradivo, ali to mi nije nimalo jednostavno. Evo, polugodište prođe, a ja još ne znam kada ću i da li ću uopšte dobiti još tri udžbenika na Brajevom pismu – žali se mali Rade. Majka i brat mi čitaju gradivo, ali to mi nije nimalo jednostavno. Ne mogu da učim iz knjiga koje koriste moji vršnjaci, priča nam Rade
Sredinom oktobra prošle godine, dok Rade nije imao nijednu odgovarajuću knjigu, “Blicu” je iz izdavačke kuće rečeno da je sve posledica uvođenja pravilnika za štampanje udžbenika sa prilagođenim sadržajem i formatom. Tada nam je objašnjeno da je Ministarstvo prosvete sačinilo spiskove za 170 škola za čije učenike treba prilagoditi knjige i da je obiman posao oko toga uslovio kašnjenje u priređivanju 14 formata svakog udžbenika. Rečeno nam je da se samo jedna knjiga na Brajevom pismu štampa tri dana, a da su raspoloživa samo dva štampača. Iz “Kleta” su naveli da će od naredne školske godine učila biti izrađena i prosleđena na vreme.

EsDnevnik prepolovio izostanke

Pilot projekat “eProsveta” koji se od septembra primenjuje u 200 osnovnih i srednjih škola, već je dao izuzetne rezultate, saopštilo je  Ministarstvo. Od svih servisa eProsvete najvažniji rezultati postignuti su u primeni esDnevnika. Primenom elektronske evidencije vreme koje nastavnici troše na administraciju smanjeno je za više od 50 odsto, dok su digitalne kompetencije nastavnika podignute za jedan nivo.
To što sistem esDnevnika prati napredak svakog učenika i obaveštava razrednog starešinu, direktora i pedagoga kada se učenik približi alarmantnim granicama u broju izostanaka, uticalo je da broj izostanaka bude prepolovljen u odnosu na prvo polugodište prošle godine. Takođe, prijave za neadekvatno ocenjivanje su svedene na minimum, tačnije u svim školama u kojima se servis u potpunosti primenjuje, upućena je samo jedna prijava za neadekvatno ocenjivanje, dok ih je prošle godine bilo čak 12. Na smanjenje broja prijava uticalo je to što nastavnik, osim ocene upisuje i šta je učenik odgovarao i šta bi trebalo da uradi kako bi tu ocenu unapredio. Imajući u vidu da se u esDnevniku tokom jednog nastavnog dana mogu uneti samo dve ocene za istog učenika, poštuje se zakonska norma da učenici mogu biti pitani samo iz dva predmeta u jednom danu.
Od početka školske 2017/18. godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja intenzivno je radilo na unapređenju tehničkih uslova u školama i obukama nastavnika kako bi u servise eProsvete, a prevashodno u projekat esDnevnika bile uključene sve škole koje su pokazale interesovanje. Narednih dana biće okončan četvrti ciklus obuka nastavnika, a po završetku 5 i 6 ciklusa, u Nišu i Kragujevcu, u više od 500 osnovnih i srednjih škola steći će se uslovi za elektronsko vođenje evidencije, odnosno za primenu esDnevnika. Novina je i to što će u drugom polugodištu ove školske godine i roditelji imati pristup elektronskoj evidenciji, naravno, isključivo podacima za svoje dete. Nakon uvođena digitalnih udžbenika i masovne primene sistema esDnevnika, servisom Analitike učenja, između ostalog omogućićemo procenu za koje lekcije učenici dobijaju loše ocene. Ta informacija biće automatski prosleđena nastavnicima i đacima radi dopunske pripreme, ali i autorima kako bi eventualno izvršili izmene. Jedan od brojnih potencijala ovog rešenja jeste rangiranje škola, i njihovo poređenje na osnovu parametara, kao što su prosečne ocene, takmičenja, izostanci, dodatne aktivnosti, pa i naknadni profesionalni uspesi učenika po završetku obrazovanja u njima. http://www.rtv.rs/sr_lat/mladi/obrazovanje/esdnevnik-prepolovio-izostanke-i-vreme-za-administraciju_889717.html

Filharmonija mladih – muzička priča o kojoj se priča

Novi Sad, nakon više decenija, ponovo ima Filharmoniju mladih. Kroz koncept muzike kao univerzalnog jezika, ideja Filharmonije je da okuplja mlade muzičare i omogući im da stasavaju uz iskusne, poznate lokalne, regionalne i internacionalne muzičke stvaraoce. Kako je muzika i jezik dijaloga, u osnovi Filharmonije mladih je i priča o inkluziji dece i mladih koji dolaze iz socijalno ugroženih porodica. Nova Filharmonija mladih prvi nastup zabeležila je 13. januara u sklopu proslave Dočeka 7526. godine u organizaciji Fondacije „Novi Sad 2021“. Ovim novogodišnjim koncertom u Sinagogi pokrenuta je nova gradska muzička priča. O Filharmoniji mladih, njenom konceptu i ciljevima, iskreno, od srca, govori Marko Miletić, Umetnički rukovodilac Filharmonije mladih i Umetnički rukovodilac orkestra „Kamerata Akademika“.
Na pitanje “Šta je osnovni koncept Filharmonije mladih? Marko Miletić kaže: “Ideja Filharmonije mladih je da okupi mlade i talentovane muzičare, pre svega iz srednjih i nižih muzičkih škola, ali i studente muzičkih akademija, kako bi što pre krenuli sa sticanjem iskustva sviranja u simfonijskom orkestru. To je i sjajna prilika, za  naše najtalentovanije mlade muzičare da nastupe kao solisti ispred simfonijskog orkestra”, a na pitenje; “Kada ste počeli sa selekcijom članova? Da li su Vaša očekivanja ispunjena kada je odziv mladih u pitanju?,  Miletić odgovara: Sa selekcijom članova Filharmonije mladih, krenuli smo pred Novu godinu, a broj mladih muzičara koji su učestvovali u projektu nadmašio je i najoptimističnija očekivanja. Naš početni cilj bio je simbolično – 21 muzičar, no, svedoci smo izvanrednog koncerta u izvođenju 65-oro mladih i talentovanih muzičara (u najvećoj meri to su učenici Muzičke škole „Isidor  Bajić”), što zapravo najbolje govori o njihovoj motivaciji, odnosno želji i posvećenosti da se na pravi način bave muzikom. https://www.blic.rs/kultura/novi-sad-2021/filharmonija-mladih-muzicka-prica-o-kojoj-se-prica/xvx3jhr

Kikindski đaci najuspešniji na konkursu o energiji

Na nedavno završenom redovnom godišnjem konkursu “Energija je svuda oko nas” za 2017, među srednjoškolcima najuspešniji su bili učenici Tehničke škole “23. maj” iz Pančeva, dok je kikindskoj Osnovnoj školi “Feješ Klara” pripala prva nagrada u kategoriji osnovnih škola.      Tim povodom novinari RTV su posetili  školu “Feješ Klara”, inače jedinu dvojezičnu školu u Kikindi sa nastavom na mađarskom i srpskom jeziku. Program “Energija je svuda oko nas” osmišljen je kao svojevrsni doprinos na podizanje svesti o energetskoj efikasnosti, zaštiti životne sredine i upravljanju otpadom, ali i kao način popularizacija novih tehnologija u školskim nastavnim i vannastavnim aktivnostima. Kako u kikindskoj školi naglašavaju, kontinuiran rad sa decom i kreativan doprinos učenika kroz različite nastavne predmete i vidove izražavanja svakako daju poseban značaj samom projektu i nagradama: “Posebna draž ovog projekta je činjenica da je sve osmišljeno kao skup različitih aktivnosti koje podstiču decu da razmišljaju o ekologiji. Projekat u suštini ima za cilj da nas nastavnike podstakne da što više govorimo deci o tome u okviru različitih predmeta, a da učenici izraze svoje mišljenje i kreativnost kroz različite tehnike”, kaže Eleonora Volaš Cibula, mentor.
Pored priznanja u kategoriji osnovnih škola, na konkursu “Energija je svuda oko nas” učenici kikindske škole osvojili su pojedinačna priznanja za literarne i likovne radove, a uspešno je prezentovana maketa takozvane štedljive ulice. U skladu sa godinama, kikindski osnovci su svojim kreativnim doprinosom na korišćenju obnovljivih izvora energije, zaštiti životne sredine i očuvanju planete održali pravi ekološki čas svima nama.      https://www.youtube.com/watch?v=fGEXUSKbFXI

Panik tasteri do kraja godine u vrtićima

Kako bi se povećala bezbednost dece u vrtićima i bolje zaštitila imovina predškolskih ustanova, do kraja godine bi svi vrtići u Beogradu trebalo da dobiju panik tastere, nove sisteme brzog alarmiranja hitnih službi, najavio je danas gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak. On je za Večernje novosti izjavio da je prvi korak već napravljen krajem prošle godine, kada je izrađen elaborat o bezbednosti boravka dece u vrtićima i zaštiti imovine predškolskih ustanova. Bezbednost dece u vrtićima je prioritet, ali i zaštita imovine koja je naročito noću i vikendima često bila na meti vandala, rekao je Gak, prenosi Beoinfo. Panik tasteri su, kako je objasnio, moderni sistemi povezivanja policije i hitnih službi u situacijama kada je to potrebno, sa alarmnim sistemima za neovlašćene ulaske u objekte i dvorišta vrtića.

Deca detektivi istražuju postavku Titovih poklona

Svake prve nedelje u mesecu, od 4. februara, u periodu od 10 do 14 časova, Muzej Jugoslavije postaće mesto na kojem su deca najvažniji posetioci. Kada se deca pojave na ulazu u Muzej, dočekaće ih prodavci, pozdraviti lično, zamoliti da budu tajni detektivi tako što će da reše zadatu misiju na izložbi “Muzejska laboratorija”, gde ih dočekuje kustos muzeja i daje dalje instrukcije. Izložba “Muzejska laboratorija” kao da je stvorena za dečju igru jer je njome prikazan presek fonda Muzeja Jugoslavije, koji se pretežno sastoji od poklona koje je Josip Broz Tito dobijao tokom života. Kako su pokloni izuzetno raznoliki po oblicima, zemljama porekla, ali i po vremenu kojem pripadaju, prolazak kroz ovu izložbu za najmlađe posetioce zamišljen je kao svojevrsno putovanje oko sveta u formi detektivske igre.
Rešavajući jedan po jedan trag, deca se kreću kroz izložbu putujući od jednog do drugog kontinenta, iz jednog vremenskog perioda u drugi vremenski period, učeći kroz eksponate o istorijskim događajima i ličnostima, udaljenim kulturama, lokalnim običajima, ali i o samim muzejima. Na kraju, mapa ih dovodi do cilja gde se nalazi i nagrada za svakog učesnika. Program je zamišljen tako da aktivno učestvuju i deca i njihovi pratioci tako što deca dobijaju uputstva kako da uključe odrasle u igru, ali i da vode računa o tome da se oni u muzeju ponašaju na odgovarajući način. Tako deca brzo usvajaju kodeks ponašanja u ustanovi kulture osećajući da su izuzetno važni i odgovorni.
Ulaz je slobodan za sve učesnike koji se mogu priključiti programu u bilo kom trenutku između 10 i 14 časova, a program traje onoliko koliko je potrebno učesnicima da završe igru.

Za obnovu OŠ “B. Radičević” 18 miliona dinara

Rekonstrukcija Osnovne škole “Branko Radičević” u Novom Beogradu počeće uskoro, a za radove je izdvojeno oko 18 miliona dinara, najavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević. Šarčević je nakon obilaska škole u bloku 45 naveo da je na toj vaspitno-obrazovnoj ustanovi izgrađenoj 1975. godine “vidljiv zub vremena”, te da joj je, kako je primetio, potrebna “ozbiljna rekonstrukcija”. – Najpre će biti obnovljena fasada i stolarija zbog energetske efikasnosti. Novo doba zahteva jaču struju i mnogo više klima-uređaja i računara i zato je neophodno da se uradi mnogo toga u školi. Ovo je jedna od sedam škola u Beogradu koja ima bazen koji, takođe, treba obnoviti – rekao je ministar. On je ukazao i da sve škole u Srbiji izgrađene pre više od 40 godina zahtevaju kompletnu obnovu, počev od instalacija i kanalizacija, pa sve do podova.
Šarčević je dodao da je prošle godine izdvojeno skoro četiri milijarde dinara za rekonstrukciju 396 škola u Srbiji. – Ove godine su nam ambicije mnogo veće, mnoge škole nemaju sale i radićemo na tome da ih dobiju, kao i da se u što kraćem roku sve škole osveže i dobiju novo ruho. Sve se radi se kvalitetno i temeljno da bi koristilo učenicima i zaposlenima i narednih 30 godina – istakao je ministar.
Bivši učenik novobeogradske OŠ “Branko Radičević”, voditelj Dejan Pantelić, zahvalio se ministru Šarčeviću što je posetio školu i najavio radove posle kojih će, kako kaže, ta ustanova vratiti stari sjaj. – Bivši đaci ove škole udružili su se pre dve godine da pomognu OŠ “Branko Radičević” da ponovo izgleda kao 1975. godine, kada je bila jedna od najboljih škola u ovom delu Evrope. Mnogi nisu verovali da je to moguće, ali danas kada je ministar došao u školu, uvereni smo da će to biti ostvareno – rekao je Pantelić.

Vremeplov: Knjaz Miloš objavio hatišerif Mahmuda II

Na današnji dan 02. februara 1834 godine srpski knjaz Miloš Obrenović objavio je u besedi pred gardom postrojenom u Kragujevcu, hatišerif sultana Mahmuda II. Posle Prvog hatišerifa Porta je nastojala da ustupke Srbiji svede na minimum, ali je upornost knjaza Miloša dovela do novog hatišerifa. Sultan je Drugim hatišerifom priznao Srbiji nove granice, uključujući sporne krajeve (dodatnih 6 nahija).

Vremeplov: Rođen Brem

Nemački prirodnjak i zoolog Alfred Edmund Brem, direktor zoološkog vrta u Hamburgu i akvarijuma u Berlinurođen je na  današnji dan  02. februara 1829. godine. Iako arhitekta po obrazovanju, postao je prirodnjak i postupno je sakupio ogroman naučni materijal prilikom brojnih putovanja po Evropi, Africi i Aziji. Istraživao je i na teritoriji Srbije – na Fruškoj gori, kao i u Baranji, gde je proučavao do tada nepoznatu vrstu – orlove belorepane. Dela: “Životinjsko carstvo”, “Život životinja”, “Život ptica”, “Šumske životinje”.

Vremeplov: Umro Milovan Glišić

Na današnji dan 02. februara 1908 godine umro je srpski pisac Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju. Radio je kao novinar i urednik, bavio se i pozorišnom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka ali i dve komedije. Prevodio je s francuskog i ruskog, njegovi prevodi Tolstoja (“Rat i mir”) i danas su neprevaziđeni. Opisivao je život srpskog sela, nevolje sa seoskim zelenašima, nezadovoljstvo opštim društvenim prilikama. Dela: pripovetke “Glava šećera, “Roga”, “Redak zver”, “Šilo za ognjilo”, “Prva brazda”, pozorišni komad “Dva cvancika”, komedija “Podvala”.

Vremeplov: Umro Aleksa Šantić

Srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama “Ostajte ovdje”, “Emina”, “Veče na školju” umro je na današnji dan 02. februara 1924.  godine. Pripadao je književnom krugu oko mostarskog lista “Zora”, koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo “Gusle”. U vreme Aneksione krize, 1908.godine, izbegao je u Italiju, bio je zatim poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti hapsile su ga kao istaknutog srpskog nacionalistu. U početku stvaralaštva bio je pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Pisao je i dramske tekstove i prevodio je sa nemačkog i češkog. Ostala dela: drame “Hasanaginica”, “U magli”, prevod “Lirskog intermeca” Hajnriha Hajnea.

Vremeplov: Rođena Mira Alečković

Na današnji dan 02. februara 1924godine rođena je srpska pesnikinja Mira Alečković jedna od najplodnijih književnica srpske (i južnoslovenske) dečje literature. Diplomirala je u Beogradu književnost i lingvistiku, a potom Fušeovu školu u Parizu. Autor je preko 50 knjiga za mlade, urednica dečjih i omladinskih listova Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac. Dugogodišnja je predsednica Društva Jugoslavija-Francuska, kao i Udruženja književnika Srbije. Bila je učesnik NOP-a. Na muziku Nikole Hercigonje ispevala je pesmu “Jugoslavijo”, jednu od svečanih pesama negdašnje SFRJ. Nosilac je niza odlikovanja i priznanja među kojima su i dve Legije časti.

Vremeplov: Umro Ljuben Karavelov

Bugarski pisac i revolucionar Ljuben Stojčev Karavelov, koji je ostavio trag i u srpskoj literaturi umro je na današnji dan 02. februara 1879. U Beograd je došao 1867. i povezao se sa Ujedinjenom omladinom srpskom i sa Svetozarom Markovićem. Protivio se sentimentalizmu i romantizmu u književnosti. Pisao je na srpskom, novinske kritike kao i pripovetke iz beogradskog života. Zalagao se za stvaranje zajednice Južnih Slovena. Prikupljao je dobrovoljce i borio se 1876. u Srpsko-turskom ratu. Dela: “Je li kriva sudbina?”, “Kaznio je Bog”, “Gorka sudbina”, “Iz mrtvog doma”, “Soka”, “Bugari starog kova”.

Vremeplov: Rođen Džejms Džojs

Na  današnji dan 02. februara 1882  rođen je irski pisac Džejms Džojs, jedan od najvećih u 20. veku. Počeo je kao buntovnik protiv uskogrudosti irske provincije, ali je glavni grad Irske Dablin, njegovu istoriju, žitelje i topografiju učinio središnjom temom svog dela. U najpoznatijem delu, romanu “Uliks”, na 700 strana opisao je jedan dablinski dan svog junaka, prema jednom književnom kritičaru “na vešt i katkad neprimetan način, lica i događaji paralelni su onima u Homerovoj ‘Odiseji’, čiji se gotovo svaki detalj može naći u ‘Uliksu’”. Ostala dela: romani “Portret umetnika u mladosti”, “Fineganovo bdenje”, pesme “Kamerna muzika”, pripovetke “Dablinci”, drama “Izgnanici”.

Vremeplov: Umro Ljubomir Nenadović

Srpski pisac Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih književnika u 19. veku sa širokim evropskim obrazovanjem umro je na  današnji dan 02. februara 1895. Njegovi putopisi znatno prevazilaze uobičajen literarni nivo tog vremena. Na tradicijama Dositeja Obradovića od klasičnog romantičara postao je racionalist s verom u moć nauke. Dela: putopisi “Pisma iz Italije”, “Pisma iz Nemačke”, “Pisma iz Švajcarske”, “O Crnogorcima”.

Vremeplov: Rođen Sreten Stojanović

 Na  današnji dan 02. februara 1898 godine rođen je srpski vajar Sreten Stojanović, rektor Umetničke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U mladosti je pripadao srpskoj revolucionarnoj omladini u Bosni. Dela: reljefi “Ogrlice”, “Uteha”, monumentalna skulptura “Rob”, portreti “Moj otac”, “Nikola Vujić”, “Umetnikova kći”, spomenici na Fruškoj gori, u Podgorici, Grahovu, rodnom Prijedoru. Knjige: “Biste”, “O umetnosti i umetnicima”.

Vremeplov: Umro Mendeljejev

Ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, otac moderne hemije, koji se među najistaknutije naučnike svih vremena uvrstio otkrićem opšteg zakona o periodičnosti hemijskih svojstava, prema kojem su svojstva hemijskih elemenata periodično zavisna od njihove atomske težine umro je na  današnji dan 02. februara 1907 . Na osnovu tog zakona formulisao je Periodični sistem elemenata koji mu je omogućio da predvidi svojstva niza kasnije otkrivenih elemenata. Periodični sistem elemenata postao je osnova moderne nauke o strukturi materije. Njegova knjiga “Osnovi hemije” prevedena je na mnoge jezike, a u oko 500 radova obrađivao je sva područja hemije, pitanja fizike, mineralogije, filozofije, pedagogije, čak i slikarstva. Proučavao je razvoj industrije u Rusiji, naročito uglja, nafte i metala, prvi je preporučio podzemnu gasifikaciju uglja i hemijsku preradu nafte (sadašnja petrohemija). Bio je član Srpske kraljevske akademije.

Da su roditelji slušali lekare, ne bi bilo epidemije

Obezbeđene su vakcine za zaposlene u Domu za decu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj, gde je od malih boginja obolelo sedam zaposlenih i troje dece, kaže ministar zdravlja Zlatibor Lončar. On je ponovio da se epidemija malih boginja nikada ne bi desila da su roditelji slušali zdravstvene radnike, a ne pojedine estradne umetnike. – Imamo dovoljno vakcina za sve. Epidemija se ne može zaustaviti dok obuhvat vakcinacijom ne bude veći od 95 odsto – rekao je ministar. On je naglasio da zbog epidemije malih boginja, koja nije trebalo da se desi, zdravstveni sistem ima vanredne troškove, a da je taj novac mogao da se usmeri na lečenje dece.
Takođe, podsetio je i da se zakon strogo primenjuje, i da deca bez potvrde da su vakcinisana ne mogu u vrtić i u škole. Ministar je dodao i da je u poslednjih nekoliko meseci povećan broj vakcinisanih, i da se obuhvat vakcinacijom popeo na 90 odsto. Međutim, Lončar je upozorio da bi nam se epidemija “prelila” iz Rumunije i Bugarske da nije bilo dobre vakcinacije u Zrenjaninu i Vršcu. U Rumuniji je, naveo je, od malih boginja obolelo 10.000 ljudi, a u Bugarskoj 5.000 ljudi. Po preporuci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koja, kako kaže, prati šta se dešava u Srbiji, obezbeđene su dovoljne količine vakcina za zaštitu zdravstvenih radnika, i njihova vakcinacija počela je u zdravstvenim ustanovama. – Ova situacija ne može da se reši sama od sebe. Roditelji su slušali “umetnike” koji nisu prošli pored Medicinskog fakulteta, a nisu slušali one koji se ceo život bave lečenjem ljudi – primetio je ministar. Rekao je i da MMR vakcina protiv malih boginja nema veze sa autizmom kako pojednici govore jer, kako je naveo, u Japanu sedam godina deca nisu vakcinisana, a povećan je broj dece sa autizmom.

Otac hteo da ubije pedofila

Osnovni sud u Požarevcu odredio je pritvor do 30 dana Gordanu K. (49), rodom iz sela Jelača, kod Priboja, koji se sumnjiči da je izvršio nedozvoljene polne radnje nad sedmogodišnjom devojčiom iz sela Kasidol. Gordan K. je osumnjičen  da je u spavaćoj sobi devojčice, a po navodima iz krivične prijave, maloletnii skinuo donji veš, nakon čega ju je ljubio i dodirivao po genitalijama, dok je njen otac odmarao u susednoj sobi, nakon što je ceo dan cepao drva. Kada je devojčica počela da plače, Gordan K. je prestao da je seksualno zlostavlja i kazao joj da nikome ne sme ništa da priča, posle čega je pobegao iz kuće. Ali, maloletnica je odmah ispričala majci ‘’sve što joj je čika radio’’. – Uplakana, ćerka mi je kazala šta se desilo. Gordan K. je tog dana radio kod nas, i nakon završenog posla je popio nekoliko rakija. Bio je pijan – ispričala nam je majka devojčice. –
Po rečima majke, otac devojčice je kazao da će malo da se odmori, dok je Goran otišao u sobu devojčice da bi se, kako je kazao, “malo poigrao sa njom”. – Nisam ništa slutila – nastavlja majka – Gordan se i pre igrao sa mojom ćerkom, ali nikada ovako nešto nije uradio. Napadač je, dok je devojčica pričala majci šta joj je rađeno, stajao na vratima. Onda se okrenuo i pobegao. – Viknula sam za njim: “Šta to uradi skote? Gde bežiš?” Muža je probudila moja vriska. On je krenuo za Gordanom sa namerom da mu presudi, ali sam uspela da ga zaustavim, posle čega smo pozvali policiju – kaže majka.
Gordan je živeo u Kasidolu kao beskućnik, spavao je po napuštenim kućama i štalama, a izdržavao se radeći pod nadnicu, a posle saslušanja mu je određen pritvor do 30 dana. – Tokom istrage ustanoviće se da li je Gordan zaista mentalno zaostao. Nakon toga, biće doneta odluka da li će se protiv njega podići optužnica ili će mu biti određena mera obaveznog lečenja u zatvorenoj ustanovi. – kažu u Tužilaštvu.

U Srbiji više od 1.500 zaraženih malim boginjama

Od oktobra prošle godine u Srbiji, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovana su ukupno 1.543 slučaja malih boginja, među kojima je i beba stara 15 dana. Od tog broja, kod 745 laboratorijski je potvrđen u Institutu Torlak. Najstarija obolela osoba ima 62 godine, a najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. U saopštenju se navodi da je većina obolelih osoba (94 odsto) nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Od ukupnog broja obolelih, 34 odsto je bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku. Od težih komplikacija malih boginja registrovano je zapaljenje mozga kod jedne i upala pluća kod 194 obolele osobe. Epidemija malih boginja na teritoriji Kosova i Metohije sa većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom prijavljena je 23. oktobra prosle godine i do 30. januara registrovano je 300 obolelih osoba.

Ispred srednje škole na Banovom brdu ubodeni dečak i devojčica (15)

Dečak (15) i njegova vršnjakinja napadnuti su nožem u utorak oko 17 sati ispred Hemijsko-prehrambene škole na Banovom brdu. Prema nezvaničnim informacijama na njih je navodno nožem nasrnuo bivši dečko devojčice, dok su sedeli na klupi izvan školskog dvorišta. Napadač je pobegao sa lica mesta. Dečak je uboden nožem u stomak i nogu i u teškom stanju privatnim automobilom prevezen je u Urgentni centar. – Dečak je primljen u teškom stanju i nalazi se na intenzivnoj nezi. Sprovode se sve mere intenzivne terapije – rečeno je iz Urgentnog centra. Devojka je zadobila posekotinu prsta i lakše je poređena.

Sa malignim bolestima bori se čak 300 dece godišnje

Poslednjih godinu dana u Srbiji beleži se porast malignih bolesti među decom. Tokom 2007. godine u našoj zemlji je od malignih tumora obolelo 221 dete, dok je danas taj broj i preko 300 mališana godišnje. Tokom 2016. godine, prema podacima Instituta za javno zdravlje “Batut”, u Srbiji je od malignih bolesti obolelo 334 dece do 19 godina, a najzastupljeniji oblici raka su leukemije, tumori mozga i limfomi. U uzrastu do 19 godina u Srbiji je umrlo 49 dece, a skoro dve trećine preminule dece bilo je uzrasta do 15 godina. Docent dr Miloš Kuzmanović, specijalista pedijatrije, načelnik Službe za ispitivanje i lečenje hematoloških i onkoloških bolesti u Institutu za majku i dete, kaže za “Blic” da se uzroci malignih bolesti kod dece znatno razlikuju u odnosu na odrasle bolesnike i to utoliko što prepoznati faktori rizika za nastanak malignih oboljenja kod odraslih osoba – izostaju. – Kod dece izostaju faktori kao što su dugotrajna izloženost hemijskim supstancama, pušenje, nezdrav stil života. S druge strane, kod dece postoje urođene bolesti kod kojih je povećana verovatnoća za nastanak malignog oboljenja. Ova saznanja mogu da objasne nastanak malignih oboljenja kod malog broja obolelih, dok kod najvećeg broja dece s malignim oboljenjima tačan uzrok bolesti još uvek nije poznat – priča za “Blic” dr Kuzmanović. Za razliku od odraslih bolesnika, dr Kuzmanović ističe kada su u pitanju maligna oboljenja kod dece, najčešće su akutne leukemije, zatim tumori centralnog nervnog sistema i limfomi.
Prof. dr Dragana Vujić, načelnik Odeljenja za transplantaciju kostne srži sa laboratorijom za kriobiologiju u Institutu za majku i dete, dodaje da postoje brojni faktori koji mogu da dovedu do malignog oboljenja i da se, kada su ove bolesti u pitanju, ne sme generalizovati. – Nije samo genetika ta, već postoje i brojni spoljašnji faktori. Mora da se desi nekoliko događaja da bi ćelija promenila svoju ćud i postala maligna, da je organizam ne prepozna i da je ne eliminiše iz organizma. Naravno, zna se da kod nekih urođenih bolesti postoji veća sklonost za pojavu malignih bolesti, ali reč je o retkim oboljenjima – priča dr Vujić.

About the Author

admin