Vesti – 03/04.02.2018.

Upis u srednju školu:
Nedoumice rešavaju stručni saradnici, …

Kako preživeti malu maturu i izabrati najbolji profesionalni put, večita su pitanja koja s početkom drugog polugodišta najviše zaokupljaju pažnju i osmaka i njihovih roditelja. U pomoć im priskače stručni kadar škole, ali tu su i ostale institucije, pa i brojne brošure i informatori. “Jedan od vidova pripreme jesu radionice koje drže odeljenjske starešine, pedagozi ili psiholozi, a teme su različite: pisanje radne biografije, pravljenje vizitkarti, kako vidimo sebe za deset godina… – kaže školski pedagog Žana Manić iz OŠ „Žarko Zrenjanin”. – Drugi način je testiranje interesovanja, sposobnosti, veština i inteligencije, uz saglasnost roditelja. Nakon toga vodimo grupni razgovor s učenicima, a zatim individualni, kad analiziramo situaciju. Ako ima potrebe, zovemo roditelje da nam pripomognu idejom, željom, digresijom. “
U praksu su, saznajemo, uvedeni i tzv. realni susreti, tj. posete srednjim školama i preduzećima prema interesovanjima učenika, a koristi se i tehnika „senka na poslu”, gde deca tokom 48 sati imaju priliku da prate dešavanja na radnom mestu koje ih zanima.

Najpopularnije: Medicinska, Ekonomska i Elektrotehnička

Među najpopularnijim novosadskim školama već godinama prednjače Medicinska, Ekonomska i Elektrotehnička, a ništa manje nisu tražene ni gimnazije, mada to umnogome zavisi od toga da li đaci potiču iz ruralne ili urbane sredine. “Moje iskustvo je pokazalo da dečaci biraju zanimanja gde će moći da se takmiče jer su po prirodi skloni kompetitivnim aktivnostima – kaže Žana Manić. – Privlače ih i programerska zanimanja, ali nisam mogla da proniknem u to da li njihovi motivi imaju veze s dobrom zaradom u budućnosti ili s ljubavlju prema tom poslu. Sem izuzetno talentovanih, biraju malo lakše grane, tipa veb-dizajna, da bi ostali u zoni komfora. “
Iz ugla osnovaca, perspektivna su zanimanja u oblasti medicine jer mogu najlakše naći posao u inostranstvu. Benefit pronalaze i u Saobraćajnoj školi, zbog šanse da se besplatno polaže vozački ispit za sve kategorije. Osim onih vezanih za kompjutere, kao novi popularni smerovi isplivali su mehatronika i robotika, pa i neki drugi. “ Postoji čitava nomenklatura novih zanimanja. Gledajući reklame, devojčice su, recimo, počele da pričaju o lajf koučingu. Za nepunih 19 godina, koliko radim u prosveti, primetila sam i neke promene koje imaju veze s radikalnom feminizacijom u društvu. Saobraćajna odeljenja trećeg stepena donedavno su bila isključivo muška, dok sada u razredu imate i po pet devojčica. Kad sam tražila ko će sa mnom ići na promociju Vojne gimnazije, a broj je bio ograničen na njih 15, javilo se sedam-osam učenica, više nego što sam očekivala”, objašnjava Manićeva.

Roditelji pod pritiskom

Kako se bliži kraj školske godine, više su pod pritiskom roditelji nego đaci. “Ima dece koja su savesna i već su počela sama da se spremaju, ali ima i onih koji se probude pred završni ispit. Velika je olakšica što već od prvog polugodišta nastavnici vikendom drže besplatnu pripremnu nastavu i obaveštavaju roditelje koliko često njihova deca dolaze, a korisna smernica su i bodovi s pripremnog završnog ispita”, dodaje Lazićeva.

(Ne)realne želje

Činjenica da se tri četvrtine tinejdžera upiše u jednu od tri škole s vrha sopstvene liste želja potvrđuje da oni znaju da usklade ambicije i mogućnosti na osnovu prikupljenih bodova. „Prema podacima za prošlu školsku godinu u OŠ „Žarko Zrenjanin”, od 161 đaka koji je predao listu želja, 91 se upisao u školu koja je bila navedena na prvom mestu, što je 56 odsto, tj. nešto više od polovine ukupnog broja učenika, kao i dve prethodne školske godine”, kaže školski pedagog Ivana Lazić i dodaje da se petnaestoro njih, ili devet odsto, upisalo u drugu navedenu školu, a isti rezultati bili u i za treću želju.

Šarčević: Nadležni se bave slučajem rektora Arsenijevića

Optužbama koje su se u javnosti pojavile na račun rektora Univerziteta u Kragujevcu Nebojše Arsenijevića, moraju da se bave nadležne institucije i državni ograni, pre svega Agencija za borbu protiv korupcije, izjavio je u sredu  ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Na sastanku u Ministarstvu sa Arsenijevićem, kako je saopšteno, Šarčević je naglasio da on kao ministar ne može da se meša u postavljanje i smenu rektora, jer je to pitanje autonomije univerziteta, kao i da je o stavu Ministarstva obavestio Savet Univerziteta. Ministar je poručio da poslednju reč u imenovanju i razrešenju rektora ima Savet Univerziteta, ali da bi posle svih informacija koje su se pojavile u javnosti, Etička komisija morala da iznese svoj stav. “Moj stav je jasan, ja se kao građanin pitam kako je moguće da, i pored svih navoda, on i dalje obavlja funkciju rektora”, rekao je Šarčević, navodi se u saopštenju.
Ministar je podsetio da je inspekcija naložila Fakultetu medicinskih nauka da saglasno odredbama člana 127. Zakona o visokom obrazovanju poništi javnu ispravu i stečena nastavno-naučna zvanja po osnovu te isprave studentu Aleksandru Arsenijeviću.  Rektor je najavio žalbu povodom mere koju je naložila inspekcija.

Medalje za učenike na festivalu u Sloveniji

Učenici Srednje stručne škole ”Dr Radivoj Uvalić” iz Bačke Palanke, osvojili su dve zlatne medalje na Međunarodnom festivalu ”Više znanja za više turizma” u Sloveniji. ”Naši đaci nagrađeni su za sveukupan nastup na Sajmu turizma u Ljubljani. Oni su u tri dana, na najbolji mogući način predstavili lepote različitosti i život u Vojvodini. To je nagrada žirija”, kaže za RTV profesorka Miljana Popadić. ”Drugo zlato, učenici su dobili za video prezentaciju pod nazivom ”Mnoštvo čudesnih sunaca, u žutom oku suncokreta”.To su glasovi publike, koja je glasala putem interneta, naš film dobio je najviše glasova”, ponosno navodi ona. Delove nagrađenog učeničkog filma, pogledajte u četvrtak u Jutarnjem programu na RTV1.   https://www.youtube.com/watch?v=zo293_7l28w

Škola u Ledincima dobila fiskulturnu salu

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević u sredu  zajedno je  sa članom Gradskog veća za obrazovanje Vladimirom Jelićem posetio Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novim Ledincima gde je izgrađena nova fiskulturna sala. Opremljena je tribinama, te građena po principu energetske efikasnosti, koja se zagreva sistemom toplotnih pumpi.  U toj školi se nastava odvija u dve školske zgrade – matičnoj u Sremskoj Kamenici i u područnoj u Novim Ledincima. „Na lep način smo počeli obeležavanje 270. rođendana Grada Novog Sada, završetkom fiskulturne sale u područnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ u Ledincima. Sada možemo reći da praktično sve osnovne škole na teritoriji Novog Sada imaju ili su pri kraju izgradnje školskih sala, čime retko koji grad može da se ponosi. U Osnovnoj školi „Veljko Vlahović“, još je letos počela izgradnja i verujem da će ove godine biti završena potpuno nova i moderna fiskulturna sala“,  rekao je Vučević.  Naglasio je da su sada stečeni uslovi da se svi đaci osnovnih škola mogu baviti fiskulturom, raznim sportovima i „što je najvažnije, da budu na sportskim terenima,  a ne da provode vreme na manje kvalitetan ili nekvalitetan način“. Investicija u ovu fiskulturnu salu je finansirana iz budžeta Grada preko Uprave za obrazovanje u iznosu od oko 70 miliona dinara, a dodatno je Grad investirao i 35 miliona dinara za toplotne sisteme u matičnoj zgradi ove škole u Sremskoj Kamenici“, dodao je Vučević.
Učenici škole izveli su priredbu nakon koje je gradonačelnik uručio prigodne poklone prvacima te škole u vidu knjige-slikovnice o Novom Sadu „Grad golubijeg srca“. Istu knjigu, dobiće svi učenici prvog razreda novosadskih osnovnih škola, a povodom 1. februara Dana grada.
Direktorka Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ Aleksandra Ćirić zahvalila se Gradu i rekla da će to mnogo značiti učenicima kojih je u toj školi oko 180.  „Ova sala, površine oko 800 metara kvadratnih, je počela da se gradi u februaru 2016, a završena je krajem 2017. godine. Naša škola samo raste, a možemo se pohvaliti time da smo ove godine po prvi put u Ledincima upisali čak dva odeljenja đaka u prvi razred“, rekla je Aleksandra Ćirić.

Kikinda: Pratioci pomažu deci sa smetnjama

U Kikindi je u saradnji sa interresornom komisijom,trenutno angažovan 21 pratilac, ali su realne potrebe sasvim sigurno veće. Kikindski Centar za pružanje usluga socijalne zaštite preuzeo je ulogu stručne organizacije i kompletne koodinacije rada ličnih pratilaca, a ta usluga socijalne zaštite trebalo bi da pomogne deci sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju da odlaze u školu, komuniciraju sa okolinom, nesmetano se kreću.
“Mogu reći da je broj trenutno angažovanih pratilaca itekako značajan i da je lokalna samouprava tu bila maksimalno korektna. Uzimajući u obzir da do preuzimanja čitavog posla od strane Centra nisu imali stručnog nisioca usluge, ta potreba je svakako prepoznata. Praktično od 2010. godine, od kada je interresorna komisjija počela sa radom, o ovom vidu socijalne zaštite itekako se vodilo računa”, kaže Vesna Stanaćev, direktorka kikindskog Centra za pružanje usluga socijalne zaštite. Praksa je pokazala da je usluga ličnog pratioca više nego dobrodošla i korisna, ali se i u toj oblasti socijalne zaštite pravi rezultati tek očekuju.
Već nekoliko godina na tom poslu je angažovana i Kikinđanka Ljiljana Marinkov. Posao ličnog pratioca je pre svega odgovoran posao, za Ljiljanu jednako važan i profesionalno i ljudski.
“Meni kao vaspitaču taj posao jeste važan profesionalno, ali i ljudski. To je, pre svega human posao, pogotovo u ovom vremenu u kojem nam nedostaje empatije, saosećanja, razumevanja i kada su, nažalost ta deca, odnosno grupe marginalizovani. Čak i mali napredak za mene je lična statisfakcija”, kaže Ljiljana Marinkov.
Različiti su efekti primene tog vida socijalne zaštite u lokalnim samoupravama. Kikinda je svakako dobar primer, ali ni kikindski Centar još uvek ne raspolaže pravim podacima koji odslikavaju stvarne potrebe ne retko izolovanih porodica. Stručan rad, edukacija, dobra komunikacija sa roditeljima podrazumevaju se u radu ličnih pratilaca dece sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom. Taj vid socijalne zaštite, odnosno usluge od neprocenjivog je značaja kako za samu decu, tako i za njihove porodice.

Srbobran: Pripreme za Zmajev festival nauke u školi

U Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj” u toku su prireme za 6. Zmajev festival nauke koji se održava u ovoj školi u petak 9. februara, najavila je profesorka biologije i koordinatorka festivala Adrijana Vereš. Ona je pozvala sve iz opštine, ali i iz drugih sredina da dođu na festival nauke, da bi se promovisale i negovale prave vrednosti. Sve radionice i naučni štandovi, istakla je profesorka Vereš, biće u  učionicama, a predmetni nastavnici i učenici vredno pripremaju svoje štandove iz hemije, fizike, matematike, biologije, istorije, geografije, engleskog i nemačkog jezika, kao i štand učenika nižih odeljenja. Zmajev festivala nauke se održava  zahaljujući podršci Naftne industrije Srbije, koja je projekat Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj”  uvrstila u spisak projekata u okviru programa „Zajednici zajedno”. Na priredbi će posetioci imati priliku da uživaju u kratkim eksperimentima, filmovima, animacijama, prezentacijama, brojnim radionicama, pitalicama, ukrštenicama, slagalicama, kvizovima i manjim takmičenjima. Početak aktivnosti je u 16 sati za decu i učenike do četvrtih razreda osnovnih škola, dok se đaci starijih razreda i ostali posetioci očekuju od 17 časova. NIS je ovaj projekat podržao sa milion dinara, pa je za tu sumu kupljeno osam laptopova, osam projektora i osam belih tabli, koje se trenutno montiraju, potvrdila je Andrijana Vereš. „Savremena nastava zahteva savremenu obrazovnu tehnologiju i za takav vid nastave neophodna je upotreba kratkih edukativnih filmova, prezentacija i animacija . Jedna od takvih aktivnosti je upravo naš festival. Takođe, u eri interneta nauka nam je bukvalno na dlanu pa se stvaraju i mogućnosti za dodatne vannastavne aktivnosti za đake koje u većoj meri interesuje nauka.“

Priznanja zaslužnim Melenčanima

U organizaciji Srpske pravoslavne crkvene opštine Melenci i Crkvene omladinske organizacije iz ovog sela održana je prva velika svečana Svetosavska akademija, kako bi oživela tradicija koja je postojala u Melencima dugi niz godina. „Ideje su dolazile same od sebe, pa smo odlučili da nastupi KUD „Kolo” iz Melenaca, da učestvuju dva hora, kao i da nam se uz zvuke harmonike predstavi Ljiljana Protić, učenica muzičke škole.
Takođe smo želeli da nagradimo pojedince iz Melenaca koji su svojim trudom, zalaganjem i odricanjem uspeli u životu i izgradili karijere. Upravo ti veliki ljudi bi trebalo da budu uzor mlađim naraštajima“, kaže predsednik Crkvene omladinske organizacije „Sveti Sava” iz Melenaca Vladimir Eremić.
Među nagrađenima su učenica muzičke škole Ljiljana Protić, doktorka matematike Ružica Rakić, trenutno zaposlena na Humboldt univerzitetu u Berlinu, doktorka astrofizike Olivera Rakić, zaposlena na Leiden univerzitetu u Holandiji, master lingvistike i srpskog jezika Tatjana Makivić, slikarka Verica Lončarski, pukovnik hadži Stevica Karapandžin koji je zaslužan za uvođenje verske službe u Vojsku Srbije i koji je oblikovao kodeks časti za pripadnike vojske Republike Srbije. Tu su i studentkinja Jovana Ćurčić, kik i savate borac, višestruki državni šampion i svetski šampion Stefan Janjatov, zatim Košarkaški klub „Petrovgrad”, KUD „Kolo”, kao i učenici melenačke Osnovne škole „Dr Boško Vrebalov” Lazar Boškov i Miloš Đurić.
„Takođe su uručene i zahvalnice ljudima bez kojih ova akademija ne bi bila moguća, a izdvojili bismo Banju „Rusanda” i v.d. direktorku ustanove Zoricu Ćulibrk, ali i pripadnike Vojske Srbije – Garnizona Zrenjanin. Želeli bismo da istaknemo da će Srpska pravoslavna crkvena opština Melenci i Crkvena omladinska organizacija „Sveti Sava” nastaviti sa akcijama i aktivnostima tokom cele godine. Trudićemo se da kroz humanitarne aktivnosti pomognemo najugroženijim stanovnicima Melenaca, da ekološkim akcijama podignemo svest ljudi da ne zagađuju okolinu, da budemo prisutni u selu i da širimo duh svetosavlja tokom cele godine“, ističe Eremić.

“Ti sviraš u diple, a ja predajem etiku”: Knjiga o profesoru Đuriću

Knjiga “Ispit kod profesora Miloša N. Đurića” Milovana Vitezovića predstavljena je 30. januara u Starom dvoru. Izdavanjem ove knjige Zavod za udžbenike u saradnji s autorom obeležava 125 godina od rođenja i 50 godina od smrti profesora i akademika Miloša N. Đurića, rečeno je danas, a Milovan Vitezović izazio je nadu da će čitacima biti najprijemčivija etička strana knjige.
Gradski menadžer Goran Vesić izrazio je zadovoljstvo što je knjiga o profesoru Đuriću predstavljena u Skupštini grada, podsećajući da je Vitezović već pisao o mnogim važnim ličnostima naše istorije – Dimitrijem Tucovićem, Vukom Karadžićem, Milošem Obrenovićem… Vesić je podsetio i da je profesor Đurić za vreme okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu odbio da potpiše “Proglas srpskom narodu” protiv partizana koji su se borili protiv fašista. – U pesmi “Ispit etike u logoru” navodi se njegova čuvena rečenica koju je izgovorio prilikom susreta sa profesorom Muzičke akademije koji je ga je savetovao da potpiše proglas, a on mu je odgovorio: “Ti sviraš u diple, tebi je lako, a ja predajem etiku”, ispričao je Vesić.

Otac troje dece poginuo, majci preti deportacija, …

Brojni pojedinci i institucije javili su se da pomognu porodici Milana Kojića iz Popučaka, koji je poginuo u udesu na pruzi i čije troje dece strepe da će ostati bez majke, jer ona nema državljanstvo Srbije, a potiče sa Filipina. Talas humanosti usledio je posle priče u “Blicu” o tragediji ove porodice. Zahvaljujući angažovanju gradskih vlasti i Centra za socijalni rad, Luka (14), Elizabeta (11) i Jovana (6) dobili su zdravstvene knjižice, a Kojići su dobili i drva za ogrev, tako da je već organizovana radna akcija cepanja i slaganja u kojoj su učestvovali Lukini školski drugovi. Prva donacija u konzerviranoj hrani, povrću i voću i kućnoj hemiji stigla je od valjevskih firmi “Trgoteka”, “Mark šop” i Radio 014. Gradski čelnici uputili su poziv EPS-u da porodici koja dve godine živi u mraku uključi struju i pomogne u rešavanju duga od 380.000 dinara.
Prvi, ali ujedno i najkomplikovaniji zadatak jeste obezbeđivanje potrebnih papira da majka mališana i Milanova udovica, Marnit Duro Kojić, koja je državljanka Filipina, može da ostane u Srbiji kako njena deca, koja formalno-pravno sad nemaju staratelja, ne bi ostala i bez majke. Sa ličnom kartom za strance, za početak, Marnit bi mogla, bez bojazni da će biti deportovana, da čeka dobijanje našeg državljanstva, a deca bi onda mogla da ostvare pravo na socijalnu pomoć, dečji dodatak, stipendije… https://www.blic.rs/vesti/drustvo/otac-im-je-poginuo-na-pruzi-majci-preti-deportacija-a-za-ovu-porodicu-sada-se-bore/qysfm9b

Vremeplov: Umro Ljubomir Klerić

Na današnji dan 03. februara  1910. godine umro je srpski matematičar i pronalazač Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je više naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao je više naučnih radova i univerzitetski udžbenik “Teoriska mehanika”.

Vremeplov: Obešen Veljko Čubrilović

U Sarajevu je na današnji dan 03. februara  1915. godine obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od atentatora 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

Vremeplov: Tolstoj postao član Srpske kraljevske akademije

Na današnji dan  03. februara  1910. godine ruski pisac Lav Tolstoj postao je član Srpske kraljevske akademije.

Vremeplov: Umro Gutenberg

Johan Gutenberg, pronalazač tipografije umro je na današnji dan 03. februara  1468.  godine. Prethodno se bavio brušenjem dragog kamenja i proizvodnjom ogledala. Njegov izum označio je ogroman prelom u istoriji civilizacije – omogućio je masovno štampanje knjiga. Prvi je došao na ideju da izliva slova iz metala i od njih sastavlja redove, usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Prva knjiga odštampana njegovom tehnologijom je Biblija – 1455. godine, do danas je sačuvano četrdesetak primeraka, celih ili delimično.

Vremeplov: Održana prva sednica Društva naroda

Na  današnji dan 03. februara  1919. godine u Parizu je održana prva sednica Društva naroda, devet dana posle osnivanja prve svetske organizacije.

Vremeplov: Rođen Viktor Novak

Jugoslovenski istoričar Viktor Novak, profesor Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU rođen je na današnji dan  04. februara  1889. godine .Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku paleografiju, diplomatiku i metodologiju nastave istorije. Objavio je veliki broj rasprava i studija iz istorije jugoslovenskih naroda i istorije književnosti. U kapitalnom delu “Magnum crimen”, objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u “Nezavisnoj Državi Hrvatskoj”. Bio je veoma aktivan i u muzičkom životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Ostala dela: “Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva”, “Latinska paleografija”, “Vatikan i Jugoslavija”, “Scriptura Beneventana”, “Evangeliarium Spalatense”, “Masarik i Jugosloveni”, “Iz rimske književnosti”, “Sveslovenska misao”, “Dva antipoda”, “Franjo Rački”, “Valtazar Bogišić i Franjo Rački”, “Nikola Vulić, naučnik i čovek”.

Vremeplov: Rođen Goce Delčev

Na današnji dan 04. februara  1872. godine rođen je Goce Delčev. U Sofiji je izbačen iz vojne škole pošto je bio socijalistički orjentisan. Kasnije, zbog niskog rasta nije primljen na Vojnu akademiju u Beogradu. Dve godine bio je učitelj, a 1896. je s malom četom počeo borbu protiv Turaka. Zalagao se za federaciju balkanskih zemalja. Poginuo je u borbi protiv Turaka u maju 1903. tri meseca pre izbijanja Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao s pravom smatrajući da je preuranjen i slabo pripremljen. Makedonci ga smatraju svojim nacionalnim junakom, ali i Bugari.

Vremeplov: Rođen  Dragoslav Stojanović

Dragoslav Stojanović, srpski slikar, karikaturista i novinar rođen je  na današnji dan 04. februara  1890.godine Bio je saradnik lista “Ošišani jež”, autor je poznatog zaglavlja s ježom koji se ogleda u ogledalu. U međuratnom periodu radi u beogradskom listu “Vreme” i predaje dekorativno slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu. Godine 1942. nakon povratka iz logora u Nirnbergu, radi u listu Nedićeve vlade “Novo vreme”. Streljan je 1945. zbog plakata “Majko Srbijo pomozi” koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz ustaške Hrvatske, što je okarakterisano kao saradnja “na polju propagande sa nemačkim fašističkim okupatorom”. Okružni sud u Beogradu 2007. doneo je Odluku o njegovoj rehabilitaciji.

Vremeplov: Rođen Žak Prever

Na današnji dan  04. februara  1900. godine rođen je francuski pisac Žak Anri Mari Prever, nazvan “pesnik Pariza”. Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme. Njegovu poeziju karakteriše revolt, mladalački cinizam, ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea “Obala u magli”, “Hotel Sever”, “Dan se rađa”, “Ljubavnici iz Verone”, “Deca raja”, “Vrata noći”. Dela: zbirke pesama “Reči”, “Veliki prolećni bal”, “Kiša i lepo vreme”.

Vremeplov: Umro Svetozar Miletić

Srpski pisac, novinar i advokat Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma umro je na današnji dan 04. februara  1901. godine. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu (sada Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran 1864. a za poslanika u Hrvatsko-slavonskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme – najznačajnija je “Spasova noć”, a najpoznatija “Već se srpska zastava svuda vije javno”. Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu “Slavjanka”, čiji je bio urednik i izdavač. Bio je prvi urednik lista “Zastava”, koji je okupljao brojne srpske pisce i nacionalne radnike tog doba.

Vremeplov: Rođen  Peđa Milosavljević

Na  današnji dan 04. februara   1908. godine rođen je srpski slikar Predrag-Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je prava u Subotici, a zatim bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju je stekao 1937. na izložbi u Parizu na kojoj je dobio “Gran pri”. Napisao je eseje “Između trube i tišine” i dramu “Zopir”.

Vremeplov: Rođen  Borislav Pekić

Srpski pisac Borislav Pekić, romansijer sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psihološku i društvenu analizu, prožetu ironičnim odnosom prema svetu rođen je na  današnji dan  04. februara 1930. godine.Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji “Savez demokratske omladine Jugoslavije” posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke 1989. godine. Dela: romani “Vreme čuda”, “Hodočašće Arsenija Njegovana”, “Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana”, “Kako upokojiti vampira”, “Zlatno runo”, “Atlantida”, “Novi Jerusalim”, “Argonauti”, “Pisma iz tuđine”, “Godine koje su pojeli skakavci”, “Besnilo”, drame “Kako zabaviti gospodina Martina”, “Na ludom belom kamenu”, scenario za film “Dan četrnaesti”.

Vremeplov: Umro serdar Janko

Na današnji dan  04. februara  1927. godine umro je serdar Janko Vukotić. Kao načelnik štaba crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. Sandžačkom vojskom, i verovatno je presudno uticao na pobedu u bici kod Mojkovca. Bio je pristalica ujedinjenja Srba u jednu državu i protivio se Nikoli Petroviću i njegovoj politici uperenoj protiv ujedinjenja Srba.

Vremeplov: Rođen Čarls Ogastas Lindberg

Američki pilot Čarls Ogastas Lindberg, koji je prvi preleteo Atlantski okean rođen je na  današnji dan  04. februara 1902. godine. Avionom “Duh Sent Luisa” u maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni radara ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.

U PU „Radosno detinjstvo” dvoje zaposlenih ima male boginje

Među mališanima u Predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo” trenutno nema obolelih od malih boginja, ali su, za sada, prijavljena dva slučaja oboljevanja zaposlenih, saznajemo od koordinatorke Službe za preventivnu zdravstvenu zaštitu u toj ustanovi Ljubinke Vujić. Po njenim rečima, u vrtiću u Begeču od morbila je obolela servirka, koja je hospitalizovana, a još tri osobe koje su bile u neposrednom kontaktu s njom preventivno su udaljene s posla, dok je u objektu „Zvončica” obolela vaspitačica. Proveren je vakcinalni status sve dece u vrtiću i obuhvat je potpuno zadovoljavajući.“Kada izabrani lekar, na osnovu pregleda, sumnja na morbile, slučaj se prijavljuje Institutu za javno zdravlje Vojvodine, koji potom obaveštava „Radosno detinjstvo” da postoji sumnja, zatim se upitni brisevi šalju na dalju analizu u Institut „Torlak”, koji daje krajnju potvrdu da li se zaista radi o morbilama – kaže  Ljubinka Vujić. – Povodom prijavljenih slučajeva, Institut za javno zdravlje Vojvodine preduzeo je sve mere, epidemiolozi su bili na terenu, ispitali su sve zaposlene, proverili vakcinalne statuse dece po službenoj dužnosti i za sada je sve pod kontrolom. Još uvek traje period inkubacije, ali ne očekujem da će biti nekih posebnih promena.”

Lončar: Obezbeđene vakcine i za zaposlene u Zvečanskoj

Obezbeđene su vakcine i za zaposlene u Domu za decu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj, gde je od malih boginja obolelo sedam zaposlenih i troje dece, rekao je u sredu  ministar zdravlja Zlatibor Lončar. On je ponovio da se epidemija malih boginja nikada ne bi desila da su roditelji slušali zdravstvene radnike, a ne pojedine estradne umetnike. ”Imamo dovoljno vakcina za sve. Epidemija se ne može zaustaviti dok obuhvat vakcinacijom ne bude veći od 95 odsto””, rekao je ministar novinarima nakon obilaska Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.On je naglasio da zbog epidemije malih boginja, koja nije trebalo da se desi, zdravstveni sistem ima vanredne troškove, a da je taj novac mogao da se usmeri na lečenje dece.
Podsetio je da se zakon strogo primenjuje i da deca bez potvrde da su vakcinisana ne mogu u vrtić i u škole.Dodao je da je u poslednjih nekoliko meseci povećan broj vakcinisanih i da se obuhvat vakcinacijom popeo na 90 odsto.Upozorio je, međutim, da bi nam se epidemija “prelila” iz Rumunije i Bugarske da nije bilo dobre vakcinacije u Zrenjaninu i Vršcu.   U Rumuniji je, naveo je, od malih boginja obolelo 10.000 ljudi, a u Bugarskoj 5.000 ljudi.
Po preporuci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koja, kako kaže, prati šta se dešava u Srbiji, obezbeđene su dovoljne količine vakcina za zaštitu zdravstvenih radnika i njihova vakcinacija počela je u zdravstvenim ustanovama.””Ova situacija ne može da se reši sama od sebe. Roditelji su slušali ”umetnike” koji nisu prošli pored Medicinskog fakulteta, a nisu slušali one koji se ceo život bave lečenjem ljudi””, primetio je ministar.  Rekao je i da MMR vakcina protiv malih boginja nema veze sa autizmom kako pojednici govore jer, kako je naveo, u Japanu sedam godina deca nisu vakcinisana, a povećan je broj dece sa autizmom.

Dan bez duvana posvećen deci: „Odrasli puše i mene guše“

Ovogodišnji 31. januar – Nacionalni dan bez duvana obeležen je  pod sloganom „Odrasli puše i mene guše“, kako bi se skrenula pažnja na loš uticaj duvana na najmlađe stanovnike u Srbiji. Izloženost duvanskom dimu uzrokuje brojne ozbiljne bolesti, kao što su rak pluća, infarkt srca, moždani udar, srčana smrt, nastanak i pogoršanje astme i drugih oboljenja disajnih organa. Deca izložena duvanskom dimu češće oboljevaju od akutnih i hroničnih upala donjih respiratornih puteva, infekcija srednjeg uha i imaju češće astmatične napade koji su jačeg intenziteta. Izloženost duvanskom dimu predstavlja profesionalni rizik za ugostiteljske radnike kome su izloženi u radnom vremenu, te je i njima potrebno obezbediti zdravu i bezbednu radnu sredinu, kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.
Prema njihovom istraživanju za 2016. godinu, 38 posto punoletnih građana Srbije puši svakodnevno, barem jednu cigaretu svakog dana, a 13 posto punoletnih stanovnika spada u bivše pušače. Najveći procenat pušača, 41 posto, star je između 45 i 59 godina, a najveći broj svakodnevnih pušača 44 posto u kategoriji je nezaposlenih.
U Srbiji u manje od petine domaćinstava 16 posto pušenje nije dozvoljeno, dok je u čak 39 pšosto domaćinstava pušenje dozvoljeno u svim prostorijama. Više od trećine stanovništva 34 posto izjavljuje da je izloženo duvanskom dimu i na poslu, uprkos zabrani pušenja na radnom mestu, a 73 posto je duvanskom dimu izloženo na mestima na koje izlaze.
Skoro svakom drugom stanovniku izloženost duvanskom dimu smeta nezavisno od mesta na kojem su izloženi. Većina stanovništva Srbije (84 posto) podržava primenu važećeg Zakona o izloženosti stanovništva duvanskom dimu, a samo 11 posto stanovništva smatra da se ovaj Zakon u potpunosti poštuje.
Građani Srbije podržavaju zakonsku regulativu koja štiti decu od izloženosti duvanskom dimu. Većina stanovnika, 79 posto, podržava zabranu pušenja na dečjim igralištima. Oko polovine građana, 48 posto, kaže da bi pušenje trebalo zabraniti u otvorenim sportskim objektima, a veliki broj građana 85 posto smatra da bi trebalo zabraniti pušenje u kolima gde su prisutne maloletne osobe.

About the Author

admin