Vesti – 06.02.2018.

Šarčević na poslovnom forumu Slovenija – Srbija

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević učestvovao je 1. Februara  u okviru Poslovnog  foruma Slovenija-Srbija na panelu „Startap životna sredina“.  Na panelu je bilo reči o razvoju uspešnih modela  finansiranja startapa u Sloveniji, kao i o uspostavljanju „Inicijative startap Slovenija“, koja daje jako dobre rezultate. Kada je reč o Srbiji, kao jako dobri primeri  su kao dobri primeri istaknuti Fond za inovacionu delatnost, Naučno-tehnološki park Beograd kao i ubrzana izgradnja naučno tehnoloških parkova u Nišu i Novom Sadu. Takođe, istaknuto je i da je veza prosvete, istraživanja i startap zajednice izuzetno važna, počev od najranijih koraka u obrazovanju, preko studija do podsticanja startapa kroz naučnotehnološke parkove.

Saradnja sa ministarstvom obrazovanja Slovenije

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Mladen Šarčević i ministarka obrazovanja Republike Slovenije Maja Makovec Brenčič ocenili su u četvrtak  tokom bilateralnog sastanka u Sloveniji da postoji dobra saradnja dva ministarstva i najavili bolju saradnju u oblasti visokog obrazovanja, kao i obnavljanje protokola o saradnji na svim nivoima obrazovanja. Ministar Šarčević je naveo je da postoji dobra i kvalitetna saradnja sa slovenačkim ministarstvom i izrazio zahvalnost zbog iskustva koje je Ministarstvo obrazovanja Slovenije prenelo svojim kolegama u Srbiji. On je rekao i da se raduje obnovi protokola o saradnji koji će, posebno  podržati  mobilnost studenata kroz programe ERAZMUS i ERAZMUS PLUS. Zahvalni smo na iskazivanju želje da  pomognu oko iskustva vrednovanja  kvaliteta visoko obrazovnih ustanova, rekao je Šarčević.
Ministarka obrazovanja Slovenije Maja Makovec Brenčič ukazala je na značaj vrednovanja visokoškolskih ustanova jer to utiče i na finansiranje. Ona je navela da u Sloveniji postoji bazično finansiranje, varijabilno i razvojno koje ukazuje da je neophodno imati definisane ciljeve i da dostizanje tih ciljeva utiče na konkuretnost. Brenčič je ocenila da postoji dobra saradnja sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  Republike Srbije i ministrom Šarčevićem, naročito po pitanju naučne saradnje i dualnog obrazovanja, kao i da će u narednom periodu akcenat biti na saradnji u oblasti visokog obrazovanja. Slovenačka ministarka najavila je da bi u martu trebalo da se obnove protokoli o saradnji dva ministarstva na svim nivoima obrazovanja i nauke i formiraju timovi za evaluaciju.

Isplata učeničkih i studentskih stipendija i kredita

U četvrtak 1. februara počela je isplata treće i četvrte rate učeničkih stipendija i kredita i isplata prve i druge rate studentskih kredita i stipendija za školsku 2017/2018 godinu. Mesečni iznos učeničke stipendije i učeničkog kredita je 5.400,00 dinara, a studentskog kredita i studentske stipendije 8.400,00 dinara.
Za isplatu učeničkih stipendija iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izdvojeno je 131.090.400,00 dinara, a isplatu učeničkih kredita 4.924.800,00 dinara. Za isplatu studentskih kredita u budžetu je predviđeno 195.316.800,00 dinara, a studentskih stipendija 147.285.600,00 dinara.

Pančevo: Najspretniji osnovci nagrađeni biciklom

Marija Milenović, učenica 5. razreda OŠ Miroslav Antić, jedna je od sedmoro pančevačkih đaka koji su zbog odličnih rezultata na takmičenjima u poznavanju saobraćajnih propisa od grada na poklon dobili bicikle. Marija je osvojila prvo mesto na gradskom i drugo na okružnom takmičenju. “Meni je ovo bilo prvi put sa testovima da radim pa sam morala malo duže da se spremam ali pošto sam počela ove godine zadovoljna sam. Poklon je odličan i mnogo mi se sviđa”, rekla je Marija Milenović.
Najviše nagrađenih je iz OŠ “Dositej Obradović” u Omoljici. Veljko Potkonjak učestvovao je i na evropskom takmičenju. “Učestvovao sam na opštinskom takmičenju gde sam osvojio drugo mesto, na okružnom sam bio prvi, republičkom četvrti, a na evropskom sam isto osvojio četvrto mesto. Obožavam da vozim bicikl i sa ovim biciklom ću se potruditi da nastavim takmičenja”, kaže Veljko Potkonjak. “Učenik sam osmog razreda, takmičim se još od petog. Tada sam takođe otišao na evropsko takmičenje gde smo bili četvrti. Prošle godine sam završio kao drugi na okružnom, ali nastavljam i dalje da se takmičim i nadam se da će ove godine biti mnogo bolje”, kaže Vuk Golubović.
Ovakva edukacija je za decu veoma značajna jer podiže saobraćajnu kulturu, naglasio je gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov. “Imajući u vidu to da su deca najugroženija kategorija učesnika u saobraćaju, time je značaj ovako jedne edukacije i takmičenja izuzetno bitan. To je lokalna samouprava prepoznala i nekim manjim sredstvima nagradila učenike koji su ostvarili najbolje rezultate”, dodaje Pavlov. Drugi put grad najboljim takmičarima u poznavanju saobraćajnih propisa dodeljuje nagrade. A cilj je da se što više mladih uključi u ovakvo nadmetanje i savlada znanja i veštine koje će pomoći pre svega njima, ali i podići nivo bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. https://www.youtube.com/watch?v=rFXsy0StUao

Akademac: “Proces individuacije”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u nedelju u 13.30 časova je  emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj je tema bila proces individuacije. Jedan od mogućih odgovora na pitanje, kakva je moja lična misija, svrha postojanja u svetu, jeste lična individuacija. Individuacija nam, drugim rečima, daje podsticaj da iskreno i neumoljivo, potražimo “pravog”, iskonskog sebe u sebi. Isuviše mnogo ljudi u današnjem svetu ne živi sopstvene živote. Oni gotovo ništa ne znaju o svojoj stvarnoj prirodi i čine grčevite napore da se “prilagode”, da se ne ističu na bilo koji način. Da čine tačno ono što okolina smatra ispravnim.
Kako da razumete, saznate i prihvatite sebe takvog kakav jeste? Da svesno pođete putem individuacije, i postepeno, korak po korak, sebi i svome sopstvu, unutarnjoj duši, omogućite put ka sazrevanju i dostizanju njenih najviših dometa? Kako doći do potpunog ispunjenja ličnih kapaciteta? Pored doktora Lazara Trifunovića o ovoj korisnoj temi u studiju govorili su  i studenti UNS. Emisija  može da se pogleda i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Međunаrodni bijenаle umetničkog dečjeg izraza – BUDI

Kulturni centar Pančeva i udruženje BUDI, kao organizatori 7. Međunarodnog bijenala umetničkog dečjeg izraza (7. BUDI), koji se 2018. godine održava od 11. maja do 11. juna pod sloganom “Lepo se igraj!”, pozivaju sve obrazovne i kulturne institucije, te decu uzrasta do 15 godina, da pošalju svoje radove najkasnije do 30. marta 2018. godine na Konkurs pod nazivom: 7. BUDI: Lepo se igraj! Kažu da je Danska zemlja najsrećnijih ljudi, a srećni ljudi nastaju od srećne dece. Možda je razlog to što roditelji u Danskoj neće grditi dete ako se po veoma hladnom vremenu igra bez šala i kape. Ako mu bude mnogo hladno, sledeći put će se samo setiti da se toplije obuče. Svaki roditelj brine za svoje dete, ali se u Danskoj trude da se deca od malena osamostale i postanu otporna na životne prilike. Tako su vrtići bez igračaka, često na otvorenom, dok su kod nas okrečeni u vesele boje, ušuškani i sa puno raznih igračaka. Danska deca se hrane zdravo, ne jedu često slatkiše. Oblače ih skromno, kupuju im garderobu samo kad iznose staru, pa se ne brinu da li će se tokom igre uprljati ili pocepati.
Na 7. BUDI-ju ovi i drugi primeri kulture Danske biće predstavljeni praveći recepte za srećno detinjstvo. Gosti-domaćini upoznaće nas sa zemljom najsrećnijih ljudi i inspirisaće nas da tema sledećeg BUDI-ja bude „Lepo se igraj!”. Upoznajmo druge sredine i kulture, gradimo prijateljstva, uživajmo u igranju.
Radove na konkurs možete poslati u sledećim kategorijama: Vizuelna umetnost: BUDI svuda – napiši, nacrtaj ili snimi svoj recept za srećno detinjstvo – predstavi svoj najsrećniji trenutak, omiljenu igru. Vizuelna umetnost: BUDI info – dečja prava na sav glas – Šta želiš da odrasli čuju bolje? Pozorište: BUDI Andersenijada – napravite predstavu ili performans na otvorenom po motivima Andersenovih bajki i pošaljite snimak okačen na Youtube. Književnost: BUDI pisac – imaš dobru ideju, napiši svoju pesmu, bajku, strip ili priču. Muzika: BUDI original – predstavi svoj umetnički rad, svoj bend, hor, plesnu grupu ili nešto što sam stvaraš.
Ekologija: BUDI kreativac – napravi maketu za policu u obliku neke zanimljive životinje od recikliranih materijala. Ekologija: BUDI eko akcija – napravi predlog za uređenje školskog dvorišta ili ekološku akciju koje bi hteo da sprovedeš. Nauka: BUDI naučnik – osmisli naučno-fantastični ekperiment ili izum, crtež/snimak/maketa. Humanitarna akcija: BUDI drug/drugarica – humanitarna akcija koju si napravio sa svojim odeljenjem ili biste želeli zajedno da je pokrenete, a potrebna vam je stručna pomoć.
Svi konkursi su otvoreni do 30. marta 2018. godine. Autorski i/ili grupni radovi mogu se dostavljati poštom ili lično na adresu: Kulturni centar Pančeva, Vojvode Živojina Mišića 4, 26 000 Pančevo, Srbija ili elektronskom poštom na adresu: budifestival@gmail.com, sa naznakom: “Za 7. BUDI konkurs”. Uz svaki rad neophodno je dostaviti: ime i prezime autora, godinu rođenja, naziv škole ili organizacije, poštansku i e-mail adresu, kao i kontakt telefon.
Autor/ka i/ili podnosilac prijave na Konkurs 7. BUDI može učestvovati sa više radova i u okviru različitih konkursa. Radovi moraju biti propisno upakovani i zaštićeni ukoliko su lomljivi. Ne smeju se savijati ili uramljivati. Oštećene ili neuredno realizovane radove žiri neće uzimati u obzir prilikom nagrađivanja, niti izlagati publici. Radovi se ne vraćaju. Učešćem na Konkursu autori su saglasni da se njihovi radovi mogu reprodukovati i koristiti za promociju festivala.
O kvalitetu radova odlučivaće stručni žiri, a najbolji radovi biće uvršteni u zvaničnu selekciju 7. Međunarodnog bijenala umetničkog dečjeg izraza. Dodela nagrada i priznanja učesnicima i mentorima biće upriličena na specijalnoj svečanosti tokom BUDI festivala. BUDI ne samo da promoviše stvaralaštvo za decu i nudi im zanimljive sadržaje koje su za njih stvorili odrasli, već jednaku pažnju posvećuje i dečjem stvaralaštvu odnosno deci kao umetnicima, što ga čini veoma kompleksnim i jedinstvenim dečjim festivalom u zemlji i regionu. Jedan od osnovnih BUDI ciljeva jeste povezivanje dece različitih kultura sveta, a u tome su mnogo pomogle zemlje gosti–domaćini festivala. Dosad su se u ovoj ulozi pojavile Velika Britanija, Kuba, Mađarska, Japan, Švedska i SAD. Ove države su istovremeno bile gosti festivala, ali i domaćini koji su sa nama učestvovali u kreirenju dela programa.
BUDI podržavaju Grad Pančevo, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ambasada Kraljevine Danske, ali i brojne ugledne institucije, inostrani kulturni centri, pozorišta… U organizaciju BUDI-ja uključene su i ostale gradske institucije uz veoma veliku podršku uprave Grada Pančeva. http://www.rtv.rs/sr_lat/mladi/konkursi/medjun%D0%B0rodni-bijen%D0%B0le-umetnickog-decjeg-izraza-budi_890024.html

Naši studenti sve manje znaju srpski

Ideja o uvođenju srpskog jezika na sve fakultete, za šta se zalaže Odbor za standardizaciju srpskog jezika kako bi se podigla pismenost budućih profesora, pravnika, ekonomista… , naišla je na pozitivan odjek među univerzitetskim profesorima. Na osnovu iskustva dugog četiri decenije u radu sa studentima novinarstva, profesor novinarstva Neda Todorović zapaža da je nivo poznavanja srpskog jezika iz generacije u generaciju sve niži, i da je neophodno uvesti srpski jezik na fakultete, naročito na fakultete društvenih nauka. Već na prijemnom ispitu na Fakultetu političkih nauka, a testovi su i iz srpskog jezika, uočljiv je, prema njenim rečima, nizak nivo pismenosti budućih brucoša. “Kada čitamo kasnije njihove radove iz novinarstva, suočeni smo u velikom procentu sa nepoznavanjem osnovnih pravila pisanja – gramatičkim i jezičkim. Ali, tada je kasno da se odrasle osobe uče osnovnim pravilima koja se usvajaju u osnovnoj školi”, upozorava Todorović.
Možda primeri nekih drugih zemalja o značaju koji se daje nacionalnom jeziku mogu biti inspirativni za naš obrazovni sistem, upućuju Tanjugovi sagovornici. Tako, Sreto Tanasić kaže da u Rusiji ruski jezik ima poseban status, da je nacionalni jezik u Češkoj , Mađarskoj, Francuskoj…zastupljeniji u obrazovnom sistemu nego kod nas.

Todorović: Nove tehnologije podstiču nepismenost

Profesorka  novinarstva Neda Todorović  kaže da je, pored nedostataka koje previđa škola ,jedan od uzroka za ovakvo stanje – masovna upotreba novih tehnologija koje podstiču nepismenost. SMS poruke, mejlovi, upotreba skraćenica i emotikona umesto korektno napisanih rečenica ne podstiče pismenost, naglašava Todorović. Ona skreće pažnju i na činjenicu da sve nove sprave, od laptopa do mobilnog telefona, uglavnom koriste latinicu, da mlade generacije izrazito malo čitaju, ni knjige ni novine im nisu zanimljive, već su stalno na internetu gde ima svega – od lažnih vesti do nepismeno napisanih tekstova, od primitivizma i psovki do elementarnog neznanja. “Mi smo bogatiji od drugih. Imamo dva ravnopravna pisma – ćirilicu i latinicu. Od osobe koja sebe smatra obrazovanom očekuje se da ih odlično poznaje i da njima suvereno vlada. Način kako govorimo i pišemo je naša najbolja vizitkarta. Nepismenost i neobrazovanje se ne mogu sakriti – kao kašalj”, naglasila je Todorović.

Tomašević: Gramatičke i pravopisne greške i u doktorskim radovima

Vršilac dužnosti dekana Elektrotehničkog fakulteta Milo Tomašević kaže da ETF upisuju svršeni srednjoškolci sa pristojnim znanjem srpskog jezika, ali da u radovima – diplomskim, master i doktorskim zapaža gramatičke i pravopisne greške. “U tehničkom tekstu veoma je bitno da imate jasno i struktuirano odvojen tekst, da se tačno zna redosled misli. S druge strane način izražavanja semantički može biti korektan, međutim imate gramatičkih grešaka. Možete tu da pronađete i grube greške kao što je pisanje rečce ‘ne’ spojeno sa glagolom ili ‘trebamo da uradimo’, dosta se koriste poštapalice i slično”, rekao je Tomašević Tanjugu. On priznaje da su studenti ETF mahom okrenuti literaturi na engleskom jeziku, da je u stručnoj terminologiji veoma teško pronaći odgovarajući prevod , da se mahom pišu naučni radovi na engleskom jeziku i da studenti zbog specifičnosti predmeta ređe koriste ćirilicu i upućeniji su na latinicu.
Tomašević takođe smatra da bi bilo dobro uvesti srpski jezik na fakultete, ali upozorava da za uvođenje jezika kao obaveznog predmeta nema prostora zbog broja stručnih, a predlog da srpski bude izborni, ne vidi kao najbolje rešenje, jer smatra da bi konkurisao većem broju stručnih i da ga zato veliki broj studenata ne bi uzimao. “Možda bi pri univerzitetu mogao da postoji centar koji bi se bavio srpskim jezikom i gde bi studenti pohađali kraće kurseve, što bi onda moglo da bude navedeno u i dodatku njihove diplome kao vannastavna aktivnost”, predlaže Tomašević. On dodaje da bi trebalo razmotriti ideju da se prilikom uvođenja u stručno zvanje budućeg docenta, pored stručnih aspekata, uzme u obzir i njegovo poznavanje srpskog jezika. Tomašević se slaže da sve polazi iz osnovne škole i da je potrebno povećati broj časova.

Mali broj časova srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama

Da je reč o problemu koji se preliva po sistemu spojenih posuda govori i ipredsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tanasić i i šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Veljko Brborić, jeste mali broj časova srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama i prilično loše znanje učenika koji upisuju fakultete.

Od 44 učenika samo 4 napisala rečenicu bez greške

Profesor srpskog jezika u Filološkoj gimnaziji u Beogradu Dragana Ćećez-Iljukić je pre šest godine radila istraživanje na manjem uzorku dece i zapazila da od 44 učenika samo četiri su napisala rečenicu ćirilicom po redu bez greške, pisanim slovima. “Kada sam to ponovila u sledećoj generaciji od njih 47, 12 je znalo da napiše ćirilicu po redu bez greške, pisana velika i mala slova. Na tom uzorku možda jedan posto zna da napiše abacedu po redu. O pisanim slovima da ne pričam. Znači uglavnom se piše štampanim slovima. Zbog čega? Zato što ih to više niko ne pita kada izađu od učitelja”, rekla je Ćećez Iljukić Tanjugu. Ona podseća da jeste obaveza u osnovnoj, kao i u srednjoj školi i gimnaziji da se pišu pismeni zadaci naizmenično ćirilicom i latinicom, međutim pitanje je, dodaje ona, da li se i na koji način vodi računa o tome.

Naučnici: Granica puberteta treba da je od 10. do 24. godine

Naučnici smatraju da treba pomaći donju i gornju granicu adolescencije, odnosno puberteta, koji bi trebalo da traje od desete do 24 godine. Nekad se smatralo da je čovjek odrastao kada napuni 19 godina, ali danas obrazovanje traje duže, a većina mladih duže živi sa roditeljima i ne zasniva rano bračnu zajednicu. Smatra se da pubertet započinje kada hipotalamus počne da ispušta hormone koji aktiviraju hipofizu i polne žlezde Nekada su ljudi u pubertet ulazili sa 14 godina, ali danas u razvijenim zemljama, zbog poboljšanja opšteg zdravlja i prehrane, ovaj karakteristični period u odrastanju započinje oko desete godine.
U Velikoj Britaniji devojčice prvu menstruaciju dobijaju četiri godine pre nego što je to bio slučaj pre 150 godina. Postoje i biološki argumenti zašto bi trebalo produžiti vreme adolescencije, navode naučni časopisi. Ljudsko telo nastavlja da se razvija i nakon puberteta. Rad mozga poboljšava se tokom dvadesetih, a velikom broju ljudi umnjaci izrastu tek oko 25. godine. U Engleskoj je, prema službenoj statistici, 2013. godine starost pri prvom stupanju u brak za muškarce iznosila 32,5 godina, a za žene 30,6 godina. To je gotovo osam godina više nego 1973. godine. Politika bi trebalo da vodi računa o promenama u društvu i produži podršku mladima do 25. godine, smatraju naučnici.

Koliko često vodite dete na sistematski pregled?

Sistematski pregledi za decu dovoljni su da se neke bolesti na vreme otkriju i leče, ali je važno da se na njih redovno ide.

Vremeplov: Osnovano Društvo Crvenog krsta

Na današnji dan 06. februara  1876. godine  u Srbiji je osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Akciju je pokrenuo mladi vojni lekar Vladan Đorđević, budući ugledni političar i književnik. Osnivački skup održan je u svečanoj sali beogradske opštine. Za prvog predsednika “Srpskog društva Crvenog krsta” – kako je glasio zvanični naziv, izabran je mitropolit Mihajlo (Jovanović). Prvi zadatak novoosnovanog društva bio je zbrinjavanje izbeglica u vreme i nakon Hercegovačkog ustanka. Dva meseca nakon osnivanja Društvo je postalo član Međunarodnog Crvenog krsta. Zakonskim odredbama iz 1896. Društvo je postalo autonomno od države. Temelji Doma srpskog Crvenog krsta postavljeni su juna 1879. u Siminoj ulici na Dorćolu, gde se nalazi i danas.

Vremeplov: Objavljen Vujaklijin leksikon

U izdanju Beogradske knjižare i izdavačke kuće Geca Kon na današnji dan 06. februara 1937 objavljen je “Leksikon stranih reči i izraza” Milana Vujaklije, delo koje će vremenom doživeti niz izdanja, klasičan naslov srpske leksikografije.

Vremeplov: Umro Vuk Karadžić

Na današnji dan 06. februara  1864 u Beču je umro Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku (“Pismenica”) i rečnik (1818). Njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu.

Vremeplov: Hatišerif o autonomiji Srbije

U Srbiji je na današnji dan 06. februara  1830 objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan je izdao berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo, pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.

Vremeplov: Rođen Čarls Vitstoun

Na  današnji dan 06. februara  1802. godine rođen je engleski fizičar Čarls Vitstoun, pionir telegrafije. Pronašao je i metod za određivanje električnog otpora i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.

Vremeplov: Umro Džozef Pristli

Engleski hemičar i filozof Džozef Pristli, koji je otkrio kiseonik, amonijak, hlorovodonik, azot-oksid, ugljendioksid i sumpornu kiselinu umro je na  današnji dan 06. februara 1804. Bio je vatreni pristalica Francuske revolucije i ogorčeni protivnik ateizma prosvetitelja – verovao je u besmrtnost duše. Dela: “Hartlijeva teorija o ljudskom duhu na principima asocijacije ideja”, “Slobodni razgovori o materijalističkim učenjima”, “Sokrat i Isus”, “Istorija i sadašnje stanje elektriciteta”.

Pronađena tinejdžerka iz Laćarka

Trinaestogodišnja Jelena Kurajić iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, koja je nestala 1. februara, pronađena je pre par sati u Grockoj, potvrdio je za ”Novosti” njen otac Milan Budurinović. “Policija mi je javila da je ona dobro i da nije povređena. Još sam potresen i jedva čekam da je vidim, zagrlim”, rekao je Milan koji kaže da ne zna kako se devojčica našla u Grockoj, kao i da on ne zna da li ona ima tamo nekoga od poznatih. Jelena, koja je u četvrtak krenula ujutru u osam u školu, nije bila na nastavi, od kada joj se izgubio svaki trag. Kako je za Večernje novosti rekao njen otac Milan, 13-godišnjakinja je već nekoliko meseci smeštena u jednu hraniteljsku porodicu. On je odmah isključio mogućnost da je dete sa majkom, jer kako je rekao, već osam godina nisu imali nikakav kontakt sa njom.

Roditelji podneli krivične prijave protiv 43 protivnika vakcinacije   

Grupa od 270 roditelja iz cele Srbije, na čelu s doktorom Tomislavom Stevanovićem iz Zrenjanina i Vladimirom Cimermanom iz Beograda, podnela je Prvom osnovnom sudu u Beogradu krivičnu prijavu zbog izazivanja panike i nereda protiv 43 osobe koje su protivnici vakcinacije dece, pišu Večernje Novosti. Kako navode, prva na spisku prijavljenih je Slađana Velkov iz Vladičinog Hana s trenutnim prebivalištem na nepoznatoj adresi u Skoplju, a na listi su i estradne i javne ličnosti poput Jelene Karleuše, Maje Volk, Mirjane Bobić Mojsilović i Miroljuba Petrovića.
Krivična prijava je obimna i u njoj je taksativno navedena svaka za podnosioce prijave sporna delatnost tuženih, navode Novosti. Tako se među 43 osobe našao i poznati niški imunolog za koga je u prijavi navedeno da “postoji osnovana sumnja da za novac odlaže vakcinaciju do daljeg ljudima koji ne žele da vakcinišu decu”, a Stevanović kaže i da taj doktor sada ima privatnu praksu. On dodaje da su bili prinuđeni na podnošenje krivične prijave jer smatraju da jedino tako može da se stane na put onima koji šire paniku u strah i tako ugrožavaju zdravlje čitave nacije. “Pokušali smo da se naučnim dokazima borimo protiv laži antivakcinera, ali su stvari otišle predaleko. Trenutno imamo 1.200 zaraženih i tri smrtna slučaja i nemamo vremena za gubljenje”, rekao je Stevanović ističući da su mesecima radili na prikupljanju dokaza. Najveći broj roditelja koji podržava ovu krivičnu prijavu je iz Niša, navode Novosti.

Poznati lekar napustio TV emisiju zbog tzv. iscelitelja koji mu je i pretio

Specijalista opšte hirurgije i pomoćnik direktora KBC Dragiša Mišović, dr Moma Jakovljević, napustio je 30. januara  Jutarnji program TV Pink nakon hvalisanja samozvanog isceljitelja i navodnog doktora prirodne medicine Alena Azarića da je “stotine hiljada ljudi izlečio od karcinoma”. Incident se desio  to jutro u programu TV Pink nakon što je Alen Azarić isprovocirao čuvenog hirurga dr Momu Jakovljevića pričama da je izlečio 50.000 potom sto hiljada ljudi svojim prirodnim lekom. Doktor Jakovljević je ustao, i skinuo bubicu i izašao iz studija dok mu je Azarić, inače poznat po skandalima, dobacivao i pretio. – Napustio sam studio kada sam čuo šta taj čovek priča, a kriv sam što sam dozvolio da to izgovori u prisustvu lekara. To što on govori je šarlatanstvo i to je za mene krivično delo. Kada su me pozvali da gostujem u programu, pristao sam, jer sam mislio da je reč o čoveku koji zastupa homeopatsko lečenje. I to je u redu, zvali su nas da imaju obe strane. Međutim, na šarlatanstvo nisam mogao da ne reagujem – kaže dr Jakovljević za “Blic”.
Azarić se u programu uživo hvalio, doktor je najpre ćutao, a potom je pokušao da objasni da to što “iscelitelj” priča u stvarnom životu nije tako i da oboleli muku muče do izlečenja.  – Pričam to godinama, bitno je otkloniti uzrok bolesti. Ja sam imao maligni melanom i izlečio sam se, eto, ja sam živi primer – nije prestajao Azarić. On je, inače, poznat po tome da je lečio “mnoge pevačice, glumce i političare”, a zbog toga je bio učesnik i rijalitija “Parovi”. Tvrdi da ima i lek protiv raka.
– Vi kažete da lečite rak u terminalnoj fazi, znate li vi šta je to uopšte – pitao je doktor Jakovljević Azarića nakon čega mu je “iscelitelj” pretio tužbom, što se nastavilo i ispred studija. – Vikao je “videćeš ti, ko sam”.. Tako nešto, ali to nije bitno. Neću da ga prijavljujem policiji, institucije same treba da reaguju na nadrilekarstvo – dodaje hirurg i naglašava: – Žao mi je neukog naroda, kojeg će ubediti u svoju priču. Ti takozvani iscelitelji zloupotrebljavaju muku teških pacijenata, i onda realnu medicinu podrivaju. Može alternativna medicina, čajevi… kod prehlada, virusa, ali karcinom je nešto drugo i nadrilekarstvo treba kažnjavati krivično. To je tog čoveka iznerviralo, jer sam mu razbio marketing. On je došao da se promoviše, a naišao je otpor i zato je pretio. Međutim, brine me što narod takvima veruje – dodaje doktor Jakovljević. On napominje i da smo došli u situaciju da svako danas može da piše na Tviteru da bi bio vest, pa ispada da “šarlatani, književnici i pevaljke znaju više od lekara”. – Dok god estrada diskutuje o vakcinaciji dece neće biti dobro. Nama pevaljke, književnice i šarlatani govore da ne vakcinišemo decu. Pa, da li je moguće da oni stvarno znaju o medicini više od lekara – pita se dr Jakovljević.

“Iscelitelj” “doktorat” stekao online za 950 €  kod čoveka koji  kontinuirano uznemirava javnost

Alen Azarić, “iscelitelj” koji neizlečive bolesti dijagnostikuje vizijama, a otklanja gljivama, svoju diplomu doktora stekao je na Fakultetu za prirodnu medicinu, čiji je osnivač niko drugi do Miroljub Petrović, javnosti najpoznatiji po izjavi “Ideš pod mač, bato”. – Ja sam završio kiropraktiku, nameštam jako lepo leđa, vrat, kosti, ono što se kaže “17 u 1” – i kiropraktika i fitoterapija. Završavao sam jake kurseve, da ne kažem škole, jer za mene nije škola ako ne ideš četiri, pet godina. To što sam ja talentovan za mnogo stvari ne znači da se smatram jakim učenim čovekom – rekao je Azarić prilikom jednog televizijskog gostovanja. On je dodao i da mnogo čita, ali da nije završio konvencionalnu medicinu. Ipak, u onkologiju se, kaže, baš razume.
– Polje u koje ja ulazim je onkologija. Pročitao sam jedno 3.000 stranica konvencionalne medicine i da mogu da polažem samo taj deo onkologije, mislim da bih sa desetkom završio, čak i doktorirao, 100 odsto. Nisam sebi dozvolio da može ijedan onkolog profesor doktor da me matira u tom polju – ispričao je Azarić. Jedinu diplomu je, kako kaže, stekao na fakultetu Miroljuba Petrovića, čoveka koji škole vidi kao “debilane”. – Završio sam Fakultet prirodne medicine (FPM) Miroljuba Petrovića preko interneta, koji nije priznat, ali taj fakultet meni je pomogao da utvrdim znanje, iako nisam ništa mnogo naučio, ali sam na njemu završio doktorat – rekao je Azarić.
Ova ustanova inače je, navodno, deo Instituta za prirodnu medicinu (IPM) sa sedištem u Njujorku. Ipak, prilikom detaljnije pretrage postaje jasno da je ustanova sporna koliko i njen osnivač. Naime, na adresi sedišta Instituta u Njujorku nalazi se stambena zgrada, a ni škola ni Institut ovog tipa nisu navedeni među institucijama tog dela grada. Fejsbuk stranicu prati mali broj ljudi, a objave koje nisu na srpskom jeziku, napisane su na lošem engleskom. Ipak, u opisu fakulteta, tokom kojeg budući lekari, ako već studiraju samo onlajn, nijednom ne vide pacijenta, stoji da ova škola postiže “rezultate u lečenju koji su među najboljim u svetu” – ipak, bez ikakvih dokaza. “ FPM nudi obrazovanje u različitim granama prirodne medicine. Studiranje se obavlja preko interneta, a brzina studiranja zavisi isključivo od studenta – navodi se dalje. To će reći da za kratko vreme i samo 950 evra, studenti mogu postati doktori. Njima se nude znanja iz pripreme melema i “braon napitaka”, osnova religije, patologije, kućnog porađanja, a onda i sve o zdravlju očiju i emocionalnoj inteligenciji, kao i lečenju postom. To su samo neki od predmeta koji polaznike dele od zvanja “doktora”, a tačka koju Alen Azarić povremeno stavlja posle skraćenice dr verovatno treba da ukaže o kakvom je doktoru reč. Jer iako se ogradio od svog mentora, Azarić sa njim deli mnoge stavove, a jedan od njih je onaj o vakcinaciji. – Vakcinacija je zlo. Zašto ja nisam primio MMR vakcinu – zato što sam preležao zauške i svako dečje oboljenje. Sad meni tamo da neki doktor, profesor ne znam kojeg fakulteta, dođe i priča o vakcini? – pita se ovaj čovek.
Inače, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv navodnog iscelitelja Azarića zbog sumnje da je izvršio krivično delo nadrilekarstvo, odnosno nadriapotekarstvo, i naložilo policiji da ga sasluša.

“Fakultet” prirodne medicine bez akreditacije

Na stranici Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, među ustanovama koje jesu akreditovane, ne navodi se Fakultet za prirodnu medicinu. – Prema našoj evidenciji, ova institucija nikada nije podnela zahtev za akreditaciju, te je od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokoškolskom obrazovanju i nema – izjavio prof. dr Ćemal Dolićanin, predsednika Komisije. Ako, pod pretpostavkom da je navodni osnivač insitut iz inostranstva, ovaj fakultet i ne podleže našoj akreditaciji, stečene diplome bi svejedno morale da se nostrifikuju. – Centru za informisanje o priznavanju inostranih visokoškolskih i srednjoškolskih isprava nije se nikada obratio niko ko je želeo da nostrifikuje diplomu sa fakulteta koji je u okviru Intituta za prirodnu medicinu – rekli su nam iz Ministarstva prosvete.       

Pucnjava u školi u LA: Devojčica se igrala pištoljem?

Policija Los Anđelesa saopštila je 2. februara da ne veruje da je pucnjava u lokalnoj srednjoj školi “Salvador Kastro”, u kojoj je teže ranjeno dvoje učenika, a tri osobe lakše povređeno, bila namerna, navodi “LA tajms”. Nakon pucnjave uhapšena je 12-godišnja učenica. List prenosi i mišljenje učenika da se “neko slučajno igrao” poluatomatskim pištoljem. “Prema trenutnim informacijama, izgleda da je u pitanju izolovani incident i nehotično pucanje iz oružja u kojem su nažalost povređena nedužna deca i član osoblja”, saopštila je policija Los Anđelesa. Pucnjava se dogodila u četvrtak oko 09:00 u školi “Salvador B. Kastro”, nedaleko od centra Los Anđelesa. “Neko je odlučio da donese pištolj, valjda se neko igrao sa tim. Mislili su da je u pitanju lažni pištolj”, rekao je jedan od dečaka iz škole. Na licu mesta je pronađen poluautomatski pištolj. Roditelji i žitelji imaju različite stavove o bezbednosti u školi. Jedni govore da je tamo problem maltretiranje, dok drugi kažu da su veći problem bande koje se okupljaju oko škole i u susedstvu.

About the Author

admin