Vesti – 07.02.2018.

PKU upućen na  mišljenje MDULS

“Na sastanku  održanom 5. februara u Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja  predstavnici reprezentativnih sindikata prosvete istrajali su u stavu da se postojeći Poseban kolektivni ugovor (PKU)  produži na još tri godine. Takav predlog biće upućen na  mišljenje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Današnjem sastanku osim predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prisustvovali su i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva rada” saopštilo je Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja .
“Predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave  ukazali su tokom razgovora da bi produženje kolektivnog ugovora na godinu dana bilo najcelishodnije za interese zaposlenih, s obzirom da Zakon o zaposlenima u javnim službama stupa na snagu 01. 01. 2019. godine. Pregovori o zaključivanju novog Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika počeli su 5. 12 2017. godine, a važnost postojećeg PKU ističe 5. marta 2018. godine” kaže se u saopštenju Ministarstva.

Čak 60 odsto studenata bi državni posao

Čak 60 odsto studenata u Srbiji smatra da je uloga države da svakome ko želi da radi obezbedi posao. Ovo je jedan od rezultata istraživanja Libertarijanskog kluba (LIBEK), koje je takođe pokazalo da su studenti nezadovoljni, ali istovremeno i nezainteresovani i distancirani od političkih i ekonomskih procesa. Istraživanje, koje se bavi razumevanjem privlačnosti ekonomskog populizma kod studenata, sprovedeno je u pet univerzitetskih gradova u Srbiji, na osam univerziteta i 36 fakulteta i pokazalo je da čak oko 60 procenata studenata u Srbiji veruje da je rešenje za zapošljavanje u subvencijama ili otvaranju novih preduzeća čiji je vlasnik država. Upitnikom su obuhvaćeni stavovi studenata o osnovnim ekonomskim pitanjima kao što su (ne)zaposlenost, siromaštvo, subvencije, carine, privatizacija i uvoz, odnosno izvoz. Čak 82 odsto ispitanika nije zadovoljno razvojem demokratije u Srbiji, ali je, paradoksalno, značajan procenat studenata sklon da veruje u ekonomske mitove, poput onog da država treba da otvara firme koje će biti u njenom vlasništvu.
Ekonomski mitovi, u koje su studenti najviše skloni da poveruju, su da država treba da pomaže izvoz domaćih strateških proizvoda, u šta veruje čak 73,3 procenata. Takođe, čak 66 odsto mladih kaže da ne treba uvoziti ono što se može proizvoditi u Srbiji, a nešto manji procenat, 63 odsto njih, kaže da je poljoprivreda naša karta za ubrzani razvoj. U LIBEKU smatraju da je ovaj podatak čudan, s obzirom na to da, kako objašnjavaju, osim sklonosti ka ekonomskom nacionalizmu kroz protekcionističku politiku zaštite domaće proizvodnje, ispitanici imaju sklonost i prema diskursu o poljoprivredi kao glavnoj razvojnoj šansi. “Interesantno je da mladi ljudi koji po generacijskoj prirodi imaju tendenciju da podržavaju urbanizaciju, izlaz iz ekonomske krize vide u okretanju agraru”, kažu istraživači, uz ocenu da danas gotovo da ne postoji zemlja u svetu koja svoj ekonomski uspeh gradi isključivo na poljoprivredi.
Brojke pokazuju da 43,2 odsto mladih u visokoškolskim ustanovama veruje da država može podjednako dobro da upravlja preduzećima, kao i privatnici, a više od trećine smatra da su subvencije neophodne da bi se privukle strane investicije.

Politika nije u fokusu mladih

Političke teme, prema podacima ovog istraživanja, izgleda da nisu u fokusu mladih, jer gotovo 60 odsto ispitanika navodi da ne prati politička dešavanja, a tek svaki treći ispitanik je naveo da se uključuje i pokreće rasprave koje sadržinski imaju veze sa politikom. “Nemogućnost da se demokratija oseti u punom kapacitetu paradoksalno dovodi do toga da mladi ne traže više demokratije, već manje. Otuda ne treba da čudi podatak da demokratski način vladavine podržava tek 46 odsto ispitanika”, kažu u LIBEK-u.
U delu istraživanja koje se bavi ekonomsko ideološkim pozicioniranjem, svaki drugi ispitanik sa državnog fakulteta se na ekonomskoj skali pozicionirao umereno levo ili levo, dok je sebe tako profilisalo gotovo dve trećine ispitanika sa privatnih fakulteta. “Ocena ekonomskog stanja u Srbiji pokazuje da svega četiri odsto ispitanika smatra da je ekonomsko stanje dobro. Svi ovi uvidi ukazuju na to da su mladi veoma nezadovoljni i distancirani od političkih i ekonomskih procesa”, zaključuju istraživači.           http://www.rtv.rs/sr_lat/mladi/zaposljavanje/cak-60-odsto-studenata-bi-drzavni-posao_891213.html

Kuburović: Novi set zakona za zaštitu maloletnika

Ministarka pravde Nela Kuburović najoštrije je osudila propagiranje narkotika među omladinom i najavila set novih zakona za bolju zaštitu maloletnika. Propagiranje droga na društvenim mrežama i među omladinom nije nešto što samo navodi na nezakonito ponašanje već dovodi do degradiranja vrednosti porodice i celog društva, izjavila je Kuburović za Kurir. Srbija će učiniti sve da spase decu od narkomanije, poručila je ona. Povodom skandaloznih fotografija koje su se nedavno pojavile na Instagram profilu “Droga Srbija”, na kojima se vide učenici kako poziraju s narkoticima u rukama u školi, kod kuće pa čak i pored policijskih automobila, Kuburović je pozdravila inicijativu nadležnih organa da što pre ispitaju sve okolnosti ovakvih slučajeva. Ti slučajevi, naglasila je, pred sve nas postavljaju pitanje – prvo ponašanja i vaspitanja dece, a sa druge strane kontrole korišćenja socijalnih mreža, ne samo od njihovih tvoraca već i od roditelja. Ministarstvo pravde priprema nacrt novog zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, koji će obezbediti bolju zaštitu maloletnika, ali i efikasnije vođenje krivičnih postupaka protiv njih. Ministarstvo takođe apeluje da je potrebno da se u rešavanje slučajeva maloletničke delinkvencije uključe ne samo nadležni državni organi već i roditelji, obrazovne institucije, socijalne ustanove, odnosno celo društvo

Pokrajina kupila “Petra Drapšina” za potrebe Edukativnog centra

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović potpisao je 5. februara ugovor o kupoprodaji nepokretne imovine između AD “Petar Drapšin” u stečaju i Pokrajinske vlade sa stečajnim upravnikom Predragom Stojkovićem. Osnivač Edukativnog centra za obuke u profesionalnim i radnim veštinama je Pokrajinska vlada. Obuke se finansiraju iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine. “Ovo je bio važan posao za AP Vojvodinu, mi smo uspeli da za nešto više od 50 miliona dinara po početnoj ceni ova imovina postane vlasništvo građana AP Vojvodine, koju će koristiti Edukativni centar. Glavni cilj Pokrajinske vlade jeste ubrzan ekonomski razvoj a tome, kroz jedan deo svojih poslova, doprinosi i Edukativni centar,” rekao je Mirović.
On je dodao da je Edukativni centar za obuke u profesionalnim i radnim veštinama zabeležio izuzetne rezultate za protekle tri godine. Na godišnjem nivou u njemu se obuči preko 2.000 polaznika. Cilj Edukativnog centra je prevencija dugoročne nezaposlenosti, stručno usavršavanje i pomoć u sticanju novih znanja i veština radi lakšeg poslovanja. Obuke su besplatne za sva nezaposlena lica sa teritorije AP Vojvodine koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Za lica koja nisu sa teritorije Grada Novog Sada smeštaj je besplatan.

Uskoro novi Pravilnik za veću bezbednost dece na igralištima

Pomoćnik ministra privrede Aleksandar Starčević izjavio je u ponedeljak da je u pripremi Pravilnik o bezbednosti dečijih igrališta, kojim će biti propisano kakva treba da bude oprema na kojoj se mališani igraju, podloga i svi prateći elementi, kako bi se mogućnost povrede mališana svela na minimum. Gostujući na TV Pink, on je rekao da je formirana posebna Radna grupa koja će se baviti Pravilnikom, da je draft tog dokumenta završen, a uz poštovanje svih procedura, očekuje se da od 1. juna bude u upotrebi.
“Veoma je bitno za dečije igralište da bude bezbedno, a to znači da sva oprema koja je na igralištu mora biti izvedena i izrađena u skladu sa određenim standardom. Svi delovi na igralištima koji su pokretni, gde dete može da se povredi, moraju da budu zaštićeni, jer bi, primera radi, dete moglo da zavuče ruku i povredi se”, rekao je Starčević koji je pomoćnik ministra u Sektoru za kvalitet i bezbednost proizvoda. On objašnjava da je veoma važno i kakva je podloga na igralištu, te da i za podlogu postoji odgovarajući standard koji će morati da se poštuje.
“Važno je da podloga bude takva da, kada dete padne sa visine, ne dođe do ozbiljnije povrede. Podloga mora da ublažava pad dece, a nažalost, imamo dosta igrališta koja nisu u skladu sa tim standardom”, rekao je on. Novi pravilnik će, kako je rekao, dovesti do toga da se prevaziđu nejasnoće, da se tačno odredi mesto svakog učesnika u procesu. Nadležan će biti vlasnik igrališta.

Beograd: Kinesko-srpski fotografski festival mladih

U Etnografskom muzeju se do 23. februara organizuje Kinesko-srpski fotografski festival mladih u okviru koga se održava i Nedelja kineskog dokumentarnog filma. Oba događaja organizovana su povodom Kineske nove godine s idejom da se ojačaju partnerske veze dveju zemalja, produbi razumevanje između kultura, suzbije psihološki jaz i ojača razmena i saradnja među mladima. U okviru Nedelje kineskog dokumentarnog filma biće prikazano 10 filmova posvećenih različitim aspektima života u savremenoj Kini. Na izložbi “Kinesko-srpski fotografski festival mladih” biće prikazani radovi kineskih i srpskih mladih fotografa koji su tokom decembra prošle godine učestvovali na konkursu “Domovina i dom”. Konkurs je privukao skoro 100 učesnika sa 15 univerziteta i institucija kulture iz Kine i Srbije. Na izložbi je prikazano 80 radova koji svedoče o tradiciji, ljudima, prirodi i društvu.
Najboljim učesnicima će biti dodeljena priznanja, a u žiriju će biti više srpskih i kineskih fotografa, uključujući i Songa Jinga, dekana Katedre za fotografiju Pekinške filmske akademije, najveće u Kini i jedne od najvećih u svetu, Dubravka Lazić, profesor fotografije i prodekan Akademije umetnosti iz Novog Sada i Andrej Vasiljević, srpski umetnik, grafički dizajner i fotograf. Ideja vodilja ovog festivala je širenje kulturnog dijaloga i razmena ideja između Srbije i Kine u okviru projekta “Novi put svile”, stoji u saopštenju Etnografskog muzeja. Organizator događaja je Udruženje za obrazovnu razmenu između Kine i Srbije, u saradnji sa Etnografskim muzejom u Beogradu.

Dug put od hranitelja do staratelja

Smeštaj dece bez adekvatnog roditeljskog staranja, kao deo društvene brige o onima kojima je pomoć urgentno potrebna, institucionalizovano je podržana i uz trud i zalganja svih, održiva usluga. Hraniteljstvo nezbrinutoj deci omogućava da lakše prebrode nevolje koje ime je doneo život, a hraniteljima obezbeđuje human i koristan angažman. Da hraniteljstvo funkcioiniše u praksi, pored Centara za socijalni rad, kada je Vojvodina u pitanju, brine i Centar za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad. Stručnjaci Centra za porodični smeštaj u radu se susreću s mnogim problemima.
– Pored ostalih, najčešći izazov sa kojima se suočavamo je nedovoljan broj slobodnih hraniteljskih porodica. Potrebe za smeštajem dece bez adekvatnog roditeljskog staranja su znatno veće od trenutne raspoloživosti hraniteljskih porodica. Pored toga, smeštaj dece sa smetnjama u razvoju povremeno predstavlja izazov jer ne raspolažemo sa dovoljnim brojem hraniteljskih porodica koje su spremne da preuzmu brigu o ovoj deci – kaže direktorka Centra za porodičnoi smeštaj i usvojenje Novi Sad Ivana Koprivica. – Zato stalno apelujemo na sve vaše čitaoce koji prepoznaju sebe kao potencijalnog hranitelja, da se obrate mesno nadležnom centru za socijalni rad ili Centru za porodični smeštaj i usvojenje, gde se mogu bliže informisati o proceduri i svim uslovima.
Na pitanje da li se i koliko se često u praksi dešava da hranitelj želi da postane usvojitelj, Koprivica odgovara da se to dešava, ali da hranitelji tada moraju da prođu kroz kompletnu procedururu za dobijanje statusa usvojitelja. – Ukoliko centar za socijalni rad koji je nadležan za dete, kao Organ starateljstva, utvrdi da je u najboljem interesu za dete da se usvojenje sprovede, onda se može razmatrati mogućnost da dete bude usvojeno od strane hranitelja. Ovo pod uslovom da su hranitelji, u međuvremeni, stekli podobnost i kao usvojitelji – kaže savetnica za hraniteljstvo CPSU Novi Sad Jelica Marić. Ipak, dešava se da, kao u slučaju dr Mile Alečković koji je uzdrmao javnost, hranitelj izgubi status hranitelja.

Razlika između hranitelja i staratelja

U oviru zakonskih procedura, preispitivanje podobnosti za bavljenje hraniteljstvom realizuje se jednom u dve godine. Tada se prepispituje opšta podobnost hranitelja kao i prilikom prve procene. Ukoliko se procenom uvrdi da su nastale smetnje za funkcionalno obavljanje hraniteljske uloge, izdaje se potvrda da hranitelji ne poseduju opštu podobnost. Vanredno, hranitelji mogu izgubiti opštu podobnost (status hraniteljia) ukoliko se utvrdi da na bilo koji način ugrožavaju dete i njegov rast i razvoj. Ovo može biti usled zanemarivanja potreba deteta, ispoljavanja nekih oblika zlostavljanja ili bilo kakvih drugih postupaka koji su za dete ugrožavajući – objšnjava direktorica CPSU Novi Sad Ivana Koprivica.
Treba znati i to da postoji razlika između hranitelja i staratelja. Staratelj je zakonski zastupnik deteta čiji su roditelji peminuli ili delimično ili potpuno lišeni roditeljskog prava. Staratelj može biti neko iz kruga srodnika deteta, a neretko je to stručni radnik centra za socijalni rad, po službenoj dužnosti. – Obezbeđivanje starateljske zaštite deteta je u mandatu Centra za socijalni rad kao organa starateljstva. Situacije gde starateljsku i hraniteljsku ulogu vrši ista osoba, najčešće srećemo kod srodničkog hraniteljstva, na primer, tetka deteta je staratelj i hranitelj i slično – kaže savetnica za hraniteljstvo Jelica Marić.

Novi Sad: Centar  razvija uslugu urgentnog hraniteljstva

– Naša Ustanova – Centar za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad vrlo intenzivno razvija uslugu urgentnog hraniteljstva. Svrha usluge je urgentno zbrinjavanje dece čija situacija zahteva hitnost. Ranije su se za te potrebe koristile usluge sigurnih dečjih kuća, ali je tendencija da se, čak i u situacijama privremenog smeštaja, deci obezbeđuje porodično okruženje. Kod nas važi zabrana smeštaja u institucije za decu uzrasta od 0 do 3 godine – kaže Koprivica. Ona kaže i da se, pored urgentog hraniteljstva, razvijaju i dve vrste porodičnog smeštaja za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Prvi oblik je hraniteljstvo uz intenzivnu podršku i namenjeno je deci sa smetnjama u razvoju bez adekvatnog roditeljskog staranja. – Jedina razlika između ovog i standardog hraniteljstva je u tome što, u ovoj situaciji, govorimo o deci sa smetnjama u razvoju – te iz tog razloga o hraniteljstvu uz intenzivnu podršku. Drugi oblik je povremeni porodični smeštaj i namenjen je kao podrška biološkim porodicama u periodičnom, kratkoročnom vođenju brige o deci sa smetnjama u razvoju. Dakle, u ovom slučaju cilja grupa nisu deca bez adekvatnog roditeljskog staranja, već deca sa smetnjama u razvoju i njihove biološke porodice – rekla nam je direktorka CPSU Novi Sad Ivana Koprivica. https://www.dnevnik.rs/index.php/drustvo/od-hranitela-do-staratela-dug-je-put-22-01-2018

Vremeplov: Umro Vuk Karadžić

Na današnji dan 07. februara 1864 godine umro je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. Opismenio se u rodnom selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom pravopisu i jeziku uopšte. Ubrzo je objavio prvu zbirku narodnih pesama i “Pismenicu” (gramatika) a 1818. “Srpski rječnik”. Pisao je i istorijska svedočanstva (više sećanja), bavio se nekom vrstom etnografije, organizovao istraživanja širom srpskih zemalja i vodio je ogromnu prepisku. Njegovi odnosi sa knjazom Milošem Obrenovićem prošli su kroz razne faze ali je sa vrhom srpske crkve posebno Karlovačke mitropolije bio u veoma lošim odnosima. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti i kulture, smatrao je da je njegova jezička reforma primitivna i da odbacuje čitavu srpsku jezičku i književnu tradiciju, a njegov prevod Novog Zaveta ocenjen je tada kao skandalozan (pošto nije poznavao klasične jezike prevod je rađen sa nemačkog). Vremenom je stekao ugled među intelektualcima Evrope, čak i kod takvih umova kakvi su bili Gete ili Ranke, univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847. kada su izašle “Pesme” Branka Radičevića, pisane “Vukovim jezikom”, a Đura Daničić je tekstom “Rat za srpski jezik i pravopis” dokazivao opravdanost Vukove reforme. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u Srbiju i položeni su u portu Saborne crkve u Beogradu, nasuprot Dositeja Obradovića.

Vremeplov: Rođen Čarls Dikens

Engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens, osnivač socijalnog romana, tipičan predstavnik realizma rođen je na današnji dan 07. februara  1812. Prikazivao je srednje i niže građanstvo i izneo je na videlo strahovitu nepravičnost viktorijanskog društva, čime je uzburkao javno mnenje, a parlament nagnao da sprovede izvesne socijalne reforme. Tegobno lično iskustvo je stekao kada je zbog porodičnih dugova, kao dečak, bio prinuđen da radi u jednoj fabrici za proizvodnju paste za obuću. Napisao je dvadesetak dela, uglavnom romana. Dela: romani “Dejvid Koperfild”, “Oliver Tvist”, “Pikvikov klub”, “Mala Dorit”, “Nikolas Niklbi”, “Velika očekivanja”, “Stara prodavnica retkosti”, “Sumorna kuća”, “Martin Čazlvit”, pripovetke “Tri duha”, “Cvrčak na ognjištu”, “Bitka života”.

Vremeplov: Rođen Tomas Mor

Na današnji dan 07. februara 1478 godine rođen je engleski pisac i državnik Tomas Mor, rodonačelnik utopijskog socijalizma, pisac socijalnih, istorijskih i teoloških spisa. Od 1529. do 1532. bio je lord-kancelar kralja Henrija VIII, ali je 1535. zbog odbacivanja crkvene reformacije i odbijanja da prizna kralja za poglavara novoustanovljene Anglikanske crkve – osuđen na smrt i pogubljen. U političko-filozofskom spisu “Utopija”, objavljenom na latinskom 1516. prikazao je bedu Engleske, otimanje zemlje od seljaka od strane veleposednika kao i rani kapitalizam. Tome nasuprot, naslikao je zamišljeno ostrvo “Utopiju”, oslobođeno privatne svojine, kao idealnu socijalnu državu sa savršenim društvenim i političkim sistemom. Termin – Utopija danas se koristi kao sinonim za nešto neostvarljivo.

Vremeplov: Rođen Sinkler Luis

Na današnji dan 07. februara 1885 godine rođen je američki pisac Sinkler Luis, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1930. Ismevao je zablude i samoobmane američkog društva, pisao je protiv rasne diskriminacije. U realističko-satiričnim romanima je podvrgavao podsmehu lekare, sveštenike, sudije, sitno građanstvo, ali i poslovne ljude, industrijalce. Dela: romani “Dr Erousmit”, “En Vikers”, “Elmer Gantri”, “Glavna ulica”, “Bebit”, “Dodsvort”, “Mentrep”, “Kraljevska krv”, “To je ovde nemogućno” (vizija fašizacije SAD).

Vremeplov: Žene u Švajcarskoj  dobile pravo glasa

Žene su u Švajcarskoj na  današnji dan 07. februara  1971. godine referendumom dobile pravo glasa.

Deca se hvale da koriste drogu čak i ispred policijskih kola

U školi, kod kuće uz lektiru, a naročito drsko ispred policijskih kola, tinejdžeri iz Srbije uživaju u opojnim supstancama, a time se hvale i utrkuju na Instagram nalogu “Droga Srbija”. Za svega osam dana “Drogu Srbije”, sudeći prema najstarijoj objavljenoj fotografiji, zapratilo je skoro 1.300 ljudi. Osim očigledno nedozvoljenih opojnih droga i neretko njihovih povećih količina, na ovim slikama zabrinjavajući je i uzrast osoba koje su na slici, jer deluje da je većina njih maloletna, ili još u srednjoj školi.
Koliko se klinci iz Srbije osećaju moćno i nezaustavljivo pokušavaju da pokažu i smotanim džointima uvaljeni u poslednjim redovima školske klupe, ne prezajući od mogućnosti izbacivanja, pripaljujući ih uz policijski automobil, ili fotografijom sa terase na kojoj u ruci drže poveću količinu marihuane, dok se u pozadini vide policajci na parkingu.
Na ostalim objavama, uz koje većinom i stoji link ka profilu autora fotografije, hvalisavost ide dalje uz “aranžiranje” hiljadama dinara i stotinama evra. Paketom “trave” oni “telefoniraju” na ulici, kod kuće gaje marihuanu, belim crtama šaraju po stolovima i hvale se tabletama, između ostalog i paketima “ksanaksa”, kratkotrajnog anksiolitika iz benzodiazepinske klase psihoaktivnih lekova.
Stranica “Droga Srbija” ističe da ne promoviše prodaju i konzumiranje opojnih droga. Ipak, u opisu profila istaknuto je da prvih 10.000 pratilaca “dobija poklončić”, a objavljene fotografije predstavljaju kao dela svojih pratilaca, koje obeležavaju u svojim objavama. Roditelji su već alarmirani na društvenim mrežama i ljuti jer je trend “Bogatih klinaca sa Instagrama” otišao mnogo dalje, od bahatosti do drskosti – predaleko.

Drogu pripremaju u školskim klupama

– Drogu za uživanje pripremaju u školskim klupama za vreme časa, školskim odmorima, školskim toaletima, školskim dvorištima, na ulici, stanu. Roditelji, da li se zapitate šta vam deca rade u školi! Došli smo u stadijum kada više ovi klinci nemaju respekt prema nikome, pa čak ni prema policiji! Prijatelji, vi koji brinete o svojoj deci, idite na ovaj Instagram profil i proverite da slučajno među ovim narkomanima nije i vaše dete. Toliko o pravima deteta. Decu smo nekada slali u škole da se školuju, a sada ih šaljemo da se drogiraju – napisao je jedan od korisnika Fejsbuka.

Kazne prema zakonu

Krivični zakonik propisuje sledeće kazne: 1. Za prozivodnju ili prodaju opojnih droga kaznu zatvora od tri do 12 godina, ukoliko je u pitanju grupa ili mreža prodavaca pet do 15 godina, 2. Za uzgajanje šest meseci zatvor do pet godina. 3. Neovlašćeno držanje u manjoj količini za sopstvenu upotrebu novčana kazna ili zatvor do tri godine. 4. Ko navodi drugog na uživanje opojne droge ili stavi na raspolaganje prostorije radi uživanja opojne droge ili na drugi način omogućuje drugom da uživa opojnu drogu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. 5. Ako je navedeno maloletno lice ili više lica, ili izazvalo naročito teške posledice učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina

Stefanović: Pohapsićemo dilere iz školskih dvorišta

Ministarstvo unutrašnjih poslova radi na otkrivanje onih koji stoje iza naloga na aplikaciji Instagram pod nazivom “Droga Srbija”, na kom su srpski tinejdžeri postavljali fotografije na kojima pokazuju da koriste narkotike ne samo kod kuće, već i u školi, a džointe su palili i pokraj policijskih kola. “Policija u saradnji sa tužilaštvom radi na identifikaciji administratora ovog naloga i svih onih koji se nalaze na objavljenim slikama. U borbi protiv narkomanije preduzima se niz preventivnih mera, koje su posebno usmerene na naše najmlađe. U sklopu predmeta Osnovi bezbednosti dece, koji je na moju inicijativu od septembra uveden u osnovne škole, jedna od ključnih tema je problem narkomanije”, kaže ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović za “Kurir”.
Kako je naveo za taj list, da bi se rešio problem narkomanije, potrebno je da se uključi celo društvo. “Cilj nam je da sklonimo drogu sa ulica, daleko od naše dece, iz školskih dvorišta i iskorenimio tu pošast koja je jedna od najozbiljnijih pretnji mladima. Ovo je zajednička borba celog društva, u koju svi moramo biti uključeni i odlučni da joj se suprotstavimo”, rekao je Stefanović.

Ministar: Tu decu izbaciti iz škole, roditelje kazniti novčano

Učenike koji su pozirali s narkoticima po školama i fotografije kačili na Instagram nalog “Droga Srbije” treba najstrože kazniti, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević za “Kurir”. – Decu koja to rade treba poslati na lečenje od droge i izbaciti ih iz škole. Njihove roditelje takođe treba najstrože kazniti i to finansijski – kaže ministar. Na komentar da se roditelji koji nemaju auto-sedište za dete kažnjavaju sa po 120.000 dinara i pitanje kolika bi onda realna kazna bila za one čija se deca drogiraju u školi, ministar odgovara da što se njega tiče, mnogo veća od te, jer bi tako roditelji shvatili da treba da brinu o svojoj deci. – Tu treba da se pita pravosuđe, a ne prosveta – zaključuje Šarčević.

Niš: Inspektora (64) brutalno pretukli dečaci od 11 i 12 godina

Zbog napada na Inspektora rada M. T. (64) iz Niša, koji je pretučen i teško povređen 30. januara oko 20.30 časova u Beogradskoj ulici u Nišu, niška policija u saradnji sa Višim Javnim tužilaštvom podnela je krivične prijave protiv dvojice dečaka starih 12 i 11 godina. Oni su osumnjičeni da su šezdesetčetvorogodišnjaku pesnicama naneli povrede po glavi i telu čime su počinili krivična dela nanošenja teške telesne povrede i nasilničko ponašanje. Niška policija rešila je slučaj za tri dana i identifikovala napadače protiv kojih su, po nalogu tužilaštva, krivične prijave su podnete u redovnom postupku.
Nezvanično, pretpostavlja se da je motiv napada bila pljačka, ali će se maloletnici izvući na kraju bez valjane kazne jer su krivično neodgovorni budući da imaju manje od 14 godina, pa se osim evidentiranja krivičnog dela ne mogu preduzeti nikakve druge radnje. Kako je “Blic” pisao, inspektor rada M. T. se nalazio na radnom zadatku, u toku popodnevne smene, a od zadobijenih udaraca naneto mu je više povreda od kojih je najteža prelom nosa.
Prema nezvaničnim informacijama M. T. je kontrolisao radnje u Podzemnom prolazu u centru Niša nakon čega je nastavio obilazak u rejonu oko Glavne autobuske stanice. Tog popodneva i večeri nikome nije pisao kaznu, tako da se napad na njega od pčetka nije ni dovodio u vezu sa obavljanjem njegovog posla. Napadači su ga sačekali u Beogradskoj ulici gde su ga tukli rukama i nogama i nakon toga pobegli. Isprva se mislilo da je bilo više napadača, ali je hitrom policijskom istragom utvrđeno da su ga napala dvojica dečaka.

Zlostavljao rođaku (11): Pedofilu iz Banjaluke šest godina zatvora

Okružni sud u Banjaluci osudio je B. A. (43) na šest godina zatvora zbog polnog nasilje nad detetom. Iz Okružnog suda Banja Luka je saopšteno da se optuženom u izrečenu kaznu zatvora uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23. juna do 6. septembra prošle godine. Iako nisu izneseni detalji, prema nezvaničnim informacijama, optuženik je dobio zatvorsku kaznu zbog seksualnog zlostavljanja 11-godišnje rođake koje se dešavalo u okolini Banjaluke, piše Faktor.ba. Zbog zaštite žrtve iz suda ne iznose detalje o ovom predmetu. Nezvanično devojčica je traumatične događaje poverila nastavnici u osnovnoj školi, nakon čega su uključeni istražni organi. Zlostavljanje je trajalo duži period u kući žrtve.

Rusija: Devojčica (12) poginula dok se kupala u kadi

Jedna devojčica u Rusiji je poginula dok se kupala, tako što joj je telefon, koji je bio prikačen na punjač, upao u kadu punu vode. U izveštaju se navodi da je dvanaestogodišnja Ksenija P. preminula na licu mesta. Nju je pronašla njena majka, koja je izjavila da je devojčica bila na treningu košarke i da se posle toga, po dolasku kući, uputila na tuširanje.
Policajac koji je vršio uviđaj je izjavio da je devojčica tokom kupanja slušala muziku kada joj se ispraznio telefon, zbog čega ga je ona prikačila na punjač i verovatno u trenutku nepažnje, ispustila u vodu. Nju je bez znakova života pronašla njena majka, ali već je bilo kasno pošto je devojčica dugo vremena bila ispod vode, dok je iznad nje plutao telefon. Majka je ubrzo zatim je pozvala hitnu pomoć, ali Kseniji nije bilo pomoći.

Policija u Majamiju privela dečaka (7) zbog napada na učiteljicu

Policija u Majamiju uhapsila je i privela dečaka (7) prošlog četvrtka nakon što je navodno udario učiteljicu u Majamiju, pišu američki mediji. Objavljen je i snimak na kojem se vidi da maloletnik na rukama ima lisice kao da je okoreli kriminalac. Prema policijskom izveštaju, dečak je izveden iz kafeterije jer se igrao hranom. Tada je “napao nastavnicu udaravši je pesnicama u leđa” dok oboje nisu pali na zemlju, piše u policijskom izveštaju, a prenose američki mediji. Učenik prvog razreda je nakon napada odveden u mentalnu bolnicu u Floridi radi psihijatrijske procene, da bi ubrzo bio pušten. Prema rečima školskog policajca, privođenje dečaka nakon ovakvog napada je standardna procedura. Sa druge strane, dečakov otac Mersi Alvarez tvrdi da je reč o “policijskom zlostavljanju”.
Učiteljica, pišu američki mediji, planira da podnese tužbu. Ovo nije prvi put da maloletnik pravi probleme, piše “Tajm”. Naime, policija je takođe pozvana zbog izliva besa dečaka samo nekoliko meseci ranije. Ipak, da li je to razlog da sedmogodišnjaka privode sa lisicama na rukama? To je pitanje oko kojeg se raspravljalo nakon spornog snimka. Naime, na snimku koji je na svom Tviter profilu objavila “RT” vidi se kako dečaka sa lisicama na rukama privodi policijska službenica i odvodi ga u mentalnu bolnicu dok on bez reči hoda. Usledili su brojni komentari. Jedni su osuđivali, a drugi podržavali hapšenje dečaka. Bilo je i onih koji su se zapitali da li će nakon incidenta dečak biti zadržan u zatvoru.

Papa u Čile poslao eksperta za seksualne zločine

Papa Franja u Čile poslao je najuglednijeg vatikanskog eksperta za seksualne zločine, radi istrage o biskupu koji je optužen da je štitio najozloglašenijeg sveštenika – pedofila u toj zemlji. Vatikan je saopštio da će malteški biskup Šarl Šikluna otputovati u Čile “kako bi saslušao one koji su izrazili želju da pruže dokaze” o slučaju biskupa Huana Barosa, prenosi AP. Kontroverze vezane za Barosa dominirale su tokom upravo završene papine posete Čileu, ali su i pokazale da je papa nedovoljno informisan kad je reč o seksualnom zlostavljanju među sveštenstvom, navodi američka agencija. Baros je bio štićenik Fernanda Kadarime, harizmatičnog i politički moćnog sveštenika koga je Vatikan sankcionisao zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika 2011.
Žrtve seksualnog zlostavljanja su čileanskim tužiocima rekle da su Baros i drugi sveštenici viđali kako Karadima ljubi mlade i da su znali za njegovo perverzno ponašanje, ali da ništa nisu preduzeli. Nakon što je Karadima sankcionisan, čileanski biskupi su bili uporni u nameri da posledice tog skandala ublaže, pa su ubedili Vatikan da Baros i još dva biskupa kojima je Karadima bio mentor treba da podnesu ostavku. Međutim, papa Franja je taj plan zaustavio, tvrdeći da protiv njih ne postoji nijedan dokaz, i prešao je preko prigovora lokalnih biskupa, a u januaru 2015. je Barosa imenovao na čelo biskupije Osorno.
Barosovo prisustvo u toj biskupiji je od tada stvaralo sve dublje podele, pri čemu su ga odbacivali i sveštenici i svetovna zajednica, protestujući protiv njegovog imenovanja. Pitanje Barosove nevinosti ili krivice opseda papu Franju nakon što je tokom posete Čileu rekao tamošnjem novinaru da su optužbe protiv Barosa “kleveta” i da će intervenisati tek ako bude postojao “dokaz” protiv Barosa.

About the Author

admin