Vesti 10/11.02.2018.

Rektor Arsenijević: Ne dam ostavku, “namestili” mi aferu

Rektor Univerziteta u Kragujevcu Nebojša Arsenijević odbacio je u četvrak  sve navode iz Zapisnika o inspekcijskom nadzoru Republičke prosvetne inspekcije, rekao da neće podneti ostavku i tvrdi da je “žrtva” nameštene afere. Arsenijević je na konferenciji za novinare u Kragujevcu rekao i da će “narednih dana biti pritvoren”, prenosi portal Infokg. “Ja sam kriv što sam ćutao, iako su mi govorili da kažem svoje viđenje stvari”, primetio je Arsenijević i rekao da su mu aferu “namestili” vanredni profesor Fakulteta medicinskih nauka Dejan Baskić, docent Nemanja Zdravković, penzionisani profesor Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu Aleksandra Janković, penzionisani prof. Branislav Jeremić, koji je obavljao funkciju prorektora za finansije kragujevačkog Univerziteta i ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. Kaže da je “ovo privatni, a ne politički obračun” i dodao je da je podneo tužbe protiv Baskića i Zdravkovića, kao i ljudi koji su mu, prema njegovim rečima, “pretili smrću na društvenim mrežama”.
O rektoru i njegovom bahatom ponašanju, zapošljavanju podobnih…pisali su mediji prethodnih dana, a kako kaže dnevnik Blic na Univerzitetu “radi najmanje deset Arsenijevića, a funkcije i profesorke titule su dobili iako nemaju kvalifikacije rektorova nevenčana supruga, njen sin. Na Univerzitetu se našlo mesto i za rektorovu kumu, njenu decu i muža…”.

Arsenijević negirao i sve optužbe o doktoratu sina Aleksandra

Kada je reč o doktoratu njegovog sina Aleksandra Arsenijevića, za koji je u Zapisniku naložena mera da se odluči o zakonitosti upisa A.A. na studije trećeg stepena, rektor Univerziteta u Kragujevcu Nebojša Arsenijević je negirao sve optužbe. “Doktorat se može poništiti iz četiri razloga: da ga je izdala ustanova koja nije verifikovana, ukoliko je falsifikat, da je potpisalo neovlašćeno lice i ukoliko je student upisao doktorske studije pre nego je završio osnovne. Za doktorat Aleksandra Arsenijevića ništa od toga nije slučaj”, tvrdi Arsenijević.

Medicinski u Krakujevcu: Inspekcija utvrdila niz nepravilnosti

U četvrtak je i Republička prosvetna inspekcija u inspekcijskom nadzoru nad radom Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu saopštila da je utvrdila niz nepravilnosti i sačinila Zapisnik u kome je Fakultetu naloženo pet mera za otklanjanje nezakonitosti, kao i tri preventivne mere, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
Elem, republička prosvetna inspekcija u inspekcijskom nadzoru nad radom Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu utvrdila je niz nepravilnosti i sačinila Zapisnik u kome je Fakultetu naloženo pet mera za otklanjanje nezakonitosti, kao i tri preventivne mere, saopštilo je Ministarstvo prosvete.
Dodaje se da je u Zapisniku Univerzitetu u Kragujevcu naložena mera da odluči o zakonitosti upisa A.A. na studije trećeg stepena školske 2012/2013. godine, dok je dekanu fakulteta, kao i Univerzitetu dat primeren rok za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti. Kako se navodi u saopštenju, o postupanju i preduzetim radnjama dekan fakulteta je dužan da obavesti inspektore, a ukoliko u ostavljenom roku ne postupi po merama za otklanjanje nezakonitosti, inspektori će doneti rešenje o obavezi otklanjanja nezakonitosti. “U slučaju da Univerzitet ne preduzme propisane radnje u slučaju nezakonitog upisa A.A na studije trećeg stepena, saglasno odredbama člana 127. stav 2. Zakona o visokom obrazovanju, ministar će preduzeti propisane radnje”, saopšteno je.

Nacionalni savet: Ministarstvo da spreči urušavanje ugleda UK

Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO) pozvao je u četvrak 8. februara ministra Šarčevića da spreči dalje urušavanje ugleda Univerziteta u Kragujevcu, kao i celokupnog sistema visokog obrazovanja u Republici Srbiji, prenose mediji.  Na sednici održanoj u četvrtak, a povodom stanja na Univerzitetu u Kragujevcu, NSVO je doneo zaključke među kojima i da podržava stavove Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja iskazane u pismu ministra Savetu univerziteta u Kragujevcu od 29.1.2018. godine, navodi se u saopštenju. Nacionalni savet takođe poziva ministra da što pre javno objavi nalaz inspekcije i preporučuje da sa dužnom pažnjom razmotri rešenja Agencije za borbu protiv korupcije, s obzirom na značaj borbe protiv korupcije u procesu pregovora sa Evropskom unijom. Takođe preporučuje Savetu univerziteta u Kragujevcu i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da uspore postupak izbora rektora Univerziteta u Kragujevcu, odnosno da sačekaju pravosnažnost odluka Agencije za borbu protiv korupcije i Ministarstva, s obzirom na to da ima dovoljno vremena za izbor rektora do početka naredne školske godine.

U Kuli se školuju elektrotehničari obnovljivih izvora energije

Srednja tehnička škola “Mihajlo Pupin” iz Kule od ove školske godine školuje buduće elektrotehničare obnovljivih izvora energije. Među učenicima iz Kule i okolnih mesta ovaj smer postaje veoma popularan, a prvu generaciju čine isključivo talentovani i odlični učenici. Stoga, za upis u ovo odeljenje postoji lista čekanja. Osim u Kuli, ovaj smer u Srbiji postoji samo u još jednoj školi, u Zemunu. https://www.youtube.com/watch?v=LWXmUAHXZRA

Roditelji dece sa smetnjama u razvoju sedmu godinu čekaju zakon

Kada je pre 18 godina Veselin Marsenić dobio ćerku Milicu sa Daunovim sindromom, u životu njegove porodice mnogo stvari se promenilo.  Dvadesetčetvoročasovna briga o ćerki onemogućila ga je da nastavi rad. Usvajanjem zakona “Roditelj negovatelj” na koji se čeka od 2011, bili bi rešeni problemi porodica sa decom koja imaju smetnje u razvoju. https://www.youtube.com/watch?v=QwEKTrzRGoY

Robota Marka deca naprosto – obožavaju

Na Fakultetu tehničkih nauka napravljen je robot Marko, namenjen deci koja imaju cerebalnu paralizu. Marko podstiče mališane da vežbaju, a dosadašnje iskustvo pokazuje da je interakcija između njega i mališana veća od očekivane.  Stvaranje robota Marka trajalo je osam  godina, a tim koji ga je spolja i iznutra kreirao broji oko 40 ljudi.  Učestvovali su lekari, inženjeri i umetnici koji su mu dali lik na osnovu uputstava psihologa, pa Marko je bucmast i plav jer to decu najviše privlači.  Marka nismo upoznali jer ima “boginje” i kako kažu njegovi stvaraoci, “zarobljen” je u bolnici sa decom obolelom od morbila.
“Marko je funkcionalan. On može da uradi skoro sve što je bio predviđeno da treba da radi. Mi smo ga u bolnici testirali i u toku je drugi eksperiment. U prvom eksperimentu je trebalo da se proveri kako deca prihvataju Marka. Da li im se sviđa, da li ga se boje, da li im je sve jedno i da li ga slušaju? Dakle, ako Marko nešto kaže, da li će dete da ga posluša ili neće”, rekao je profesor Branislav Borovac sa FTN-a.  Drugi deo eksperimenta je u toku, ali zbog proglašene epidemije malih boginja trenutno je prekinut. Međutim, u ovom delu ispitivanja važno je videti Markovo direktno učešće u terapiji, što je značajna stavka za dalje njegovo unapređenje.  “On nikada neće biti samostalan, jer prilikom rada sa decom uvek mora da postoji nadgledanje i terapeut mora da bude prisutan i koji mora da ima mogućnost u svakom trenutku kada on to odluči zaustavi robota. To je pitanje bezbednosti. Druga stvar zobog čega Marko ne može da bude samostalan je što su poremećaji koje deca su takvi da ljudi koji rade nisu medicinski obrazovani i ne mogu da ocene da li je dete izvršilo naredbu ili nije”, naveo je Borovac. 
Asistent Jovica Tasevski je u projektu učestvovao kroz terapiju usmeravajući robota da ima interakciju sa decom i terapeutom.  “Ideja je bila da se robot iskoristi kao jedna haj-tek igračka koja će motivisati decu da se dodatno aktiviraju u vežbanju u terapiji koju oni svakako izvode uz terapeuta. Jer, je cilj da oni što duže vežbaju kako bi njihov napredak i uspeh terapije bio veći”, kazao je Tasevski.  Deca gube interesovanje ponavljajući svakodnevno vežbe, a robot Marko je tu da ih animira kako ne bi posustali.  “Imali smo veliku bojazan kako će to sve da izgleda i kako će dete vizuelno da ga prihvati i oprezno smo krenuli u taj prvi eksperiment prošlog leta. Deca su ga jako dobro prihvatila. Postala su privrženija robotu mnogo više nego što smo mi to očekivali. To nas je jako obradovalo i dalo nam je energiju i volju da nastavimo da razvijamo robota kako bi učestvovao u ostatku terapije”, istakao je Tasevski. 
https://www.youtube.com/watch?v=L6dT7_ZxUzo

Nova fasada i krov za osnovce u školi Sonja Marinković

Fasada Osnovne škole “Sonja Marinković” je u proteklih godinu dana potpunosti rekonstruisana, čime su zaokruženi radovi na obnovi objekta. Ovu dvojezičnu školu koja je i u programu inkluzije, pohađa 800 učenika, a od resornog ministarstva i UNICEFA prepoznata je kao jedna od deset najuspešnijih škola u državi. Fasada školske zgrade obijena je do zida, potom je postavljena izolacija, čime je povećana energetska efikasnost objekta i na kraju je i okrečena, pojasnio je direktor ove ustanove Branislav Davidović. Takođe, zamenjen je i krov na objektu.
“Kapitalne investicije su završene pre dva meseca, ponosni smo na pomoć Grada. Grad je prepoznao probleme naše škole koja je preko 58 godina stara. Grad je rebalansom budžeta opredelio 21.700.000 dinara, čime je pomogao da se izgradi novi krov, uradili smo dvorište, ogradu, fasadu i novu košuljicu naše škole”, naveo je Davidović.
U dvorištu škole bio je veliki problem sa atmosferskim vodama, jer je dvorište četrdesetak centimetara bilo niže od Puškinove ulice iz koje je glavni ulaz za učenike i sportske terene. Nivelisano je kompletno dvorište, a na sportskim terenima postavljen je tartan umesto betona. “Jednu podlogu smo dobili zahvaljujući bivšim učenicima, sadašnjem fudbalskom reprezentativcu Sergeju Milinkoviću Saviću i njegovom bratu, a drugi teren je finansirao grad”, rekao je Davidović. Škola ima dosta prijatelja koji su, kako je naveo, pomogli da se škola dodatno uredi. Iz grada su, prema njegovim rečima, obećali sredstva za dogradnju tri učionice, kao i novu fiskulturnu salu koja im je neophodna, s obzirom da je stara površine od svega 200 metara kvadratnih i u njoj nije moguće normalno održavanje časova fizičkog.       https://www.youtube.com/watch?v=ucoCQtSW75E

Diploma medicine – viza za odlazak?

Prema najnovijim podacima Lekarske komore Srbije (LKS), od početka godine do kraja oktobra je izdato 740 sertifikata dobre prakse, što je nezaobilazan dokument koji lekarima omogućava rad u inostranstvu. Iako iz LKS ističu da se po broju sertifikata ne može zaključiti koliko njih odlazi na duži rad izvan zemlje, jer se ovaj dokument izdaje i doktorima koji na primer, rade vikendom u Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori, nesumnjivo je da se nastavlja trend od ranijih godina pošto je, prošle ovaj sertifikat dobilo 856, a pretprošle 826 lekara.
Na prvi pogled, podaci LKS odudaraju od rezultata istraživanja o izboru studija koje je portal Prijemni.infostud.com sproveo među maturantima tokom marta i aprila ove godine, a uoči junskog upisnog roka. Ispostavilo se da je medicina apsolutni broj jedan na listi želja budućih studenata jer je od onih ispitanika koji su znali šta će da upišu, 12,4% imalo “pik” na medicinske nauke. I među onima koji su se dvoumili između dve ili više opcija svega mesec i po pred prijemni, medicina je bila u samom vrhu sa 16,3%, odmah iza psihologije (16,6%).

Besplatan kurs engleskog jezika u Američkom kutku

U Američkom kutku biće organizovan novi ciklus besplatnog kursa engleskog jezika za građane. Prijavljivanje je u toku, a časovi počinju krajem februara. BELL plus kurs američkog  engleskog jezika je jednosemestralni program početnih kurseva, namenjen polaznicima starijim od 18 godina, a cilj mu je unapređenje ličnih kvalifikacija polaznika zbog konkurencije na tržištu rada, pojašnjavaju u Američkom kutku. “To su časovi namenjeni za početnike. To su nivoi A1 i A2. Uglavnom se prijavljuju ljudi koji su nekada učili engleski pomalo ili nisu nikada učili kako bi našli posao. Engleski je potreban svaki dan”, rekla je Sofija Simić, profesorka engleskog jezika. Za ovaj kurs sugrađani pokazuju veliko interesovanje i, prema njenim rečima, većina polaznika koji završe nivo A1 upiše i nivo A2.
Časovi u trajanju od 90 minuta održavaju se dva puta nedeljno u prostorijama Američkog kutka, a pored osnova engleskog jezika, polaznici imaju priliku da se upoznaju sa američkom kulturom i vrednostima njihovog društva. “Selekciju smo pravili na osnovu toga kome su odgovarali termini časova, nezaposleni su imali prednost i stariji ljudi koji nisu imali priliku da uče engleski jezik u privatnim školama”, navela je Simić. Prijave za kurs engleskog jezika zainteresovani građani su mogli da pošalju do 9. februara na www.americancorners.rs. https://www.youtube.com/watch?v=vUc1friAln0

Čonoplja: Učitelj zna sve o kaktusima

Učitelj Ferenc Tekenješ iz Čonoplje – sela kraj Sombora kaže da voli i uživa u svom poslu prosvetara, ali je svoj mir i ispunjenje pronašao negujući više stotina vrsta kaktusa. Iz svoje bogate kolekcije kaktusa ni jednu saksiju nije prodao. Oni su njegova ljubav, hobi i svojevrstan poklon dragim prijateljima. Jedinstvena vrsta kaktusa na ovim prostorima, leuhtembergija, jedna je od tristotine vrsta kaktusa zaljubljenika i hobiste Ferenca Tekenješa iz Čonoplje. Ferencu je pošlo za rukom ono što na ovim prostorima nije ni jednom kaktusaru, da razmnoži mladice ovog jedinstvenog lepotana. “Eksperimentisao sam i došao do zaključka da, u vreme kada formira pupoljke, potrebno je biljku intenzivno zalivati da bi kaktus procvetao. Druga je poteškoća bila da se cvet oplodi. Zaključio sam da, ukoliko mu u korenu za cvetanje treba vode, verovatno mu i pri oplodnji treba vode, navlažio sam četkicu i uspeo u oplodnji.”
Ferenc počinje dan obilaskom svojim saksija, prateći svaku fazu njihovog razvoja, promene i napredak svake biljke. Kaktusi nisu zahtevni, kaže, pa ako zaboravite na zalivanje daruju vas cvetom! Kolekciju od preko šest stotina kaktusa prikupio je tokom tridesetak godina sakupljanja i odgajanja. “Bilo koje moje putovanje uvek se završava sa po kojom saksijom kaktusa – od Beča, Budimpešte, Debrecena, Sigetvara…” Želja mu je i veliki san da poseti daleko poznate Češke kaktusare… Draž je, naglašava, u prelepom cvetu kaktusa koji kratko traje. “Kad mi svi brodovi potonu, onda mi oni daju neku snagu, polet i jednostavno me oraspolože!”, kaže Ferenc. Među vrstama posebno ističe kristatne forme svojevrsne lepote i neverovatnih oblika. Samo kod kolekcionara može pronaći nove vrste i primerke, jer sve što nude sajmovi ima i Ferenc u svojoj kolekciji. Sa njima priča, a bodljikavi prijatelji uzvraćaju cvetom i mogu da se maze

Vremeplov: Rođen Avram Đukić

Na današnji dan 10. februara  1844 godine rođen je Avram Đukić, srpski istoriograf. Bio je školovani oficir i u intendantskoj službi dospeo je do čina generala austrijske vojske (Austrougarske). Služio je u Beču, Zadru, Pragu. Istoriografijom se bavio kao amater, ali veoma savesno. Proučavao je prošlost Srba u tadašnjoj Ugarskoj, odnosno današnjoj srpskoj Vojvodini, i to najviše veliku seobu, istoriju šajkaša i srpske husarske regimente, bunu 1848. zatim ustanak Pere Segedinca kao i seobe Srba u Rusiju, a sa mnogo požrtvovanja ispitivao je živote Srba austrijskih oficira. Ostavio je Matici Srpskoj u rukopisu veliki rad: “Generali i pukovnici Srbi u Austro-Ugarskoj od god. 1704 do danas”. Iz tog obimnog dela publikovao je jedino – “Život Arona Stanisavljevića, barona von Wellenstreit”. Ostali radovi: “Kad su se Srbi sa patrijarhom Arsenijem III doselili u zemlje madžarske krune?”, “Tri pisma patrijarha Arsenija III Čarnojevića”, “Ustanova i spomenici Ugarskih kraljevskih šajkaša”, “Nešto za istoriju Carske i kraljevske srpske husarske regimente”.

Vremeplov: Rođen Vasa Stajić

Srpski pisac Vasa Stajić, filozof, istoričar, istaknuti srpski kulturni i nacionalni radnik rođen je na današnji dan 10. februara 1878. godine. Bio je predsednik Matice srpske i izdavač  više časopisa. Studirao je prava, a potom filozofiju u Budimpešti, Parizu i Lajpcigu, a diplomirao je 1902. u Budimpešti. Predvodio je Reformistički srpski nacionalni pokret mlade vojvođanske inteligencije. Izdavao je časopise “Novi Srbin” i “Prosveta”. Izvesno vreme bio je sekretar Matice srpske i urednik “Letopisa” (1921. i 1936.). Napisao je preko 20 knjiga od kojih su najpoznatije “Novosadske biografije” i “Velikokikindski dištrikt”. Autor je i preko 100 naučno-stručnih rasprava. Posle Drugog svetskog rata izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Objavio je više knjiga arhivske građe iz istorije Novog Sada kao i monografije o Svetozaru Miletiću i Jovanu Jovanoviću Zmaju. Jedan je od osnivača, 1923. Novosadske podružnice Srpskog planinarskog društa, koja 1924. postaje Planinarsko društvo Fruška gora. Dosledno se, čitavog života, zalagao za svakovrsnu saradnju Srba i Mađara.

Vremeplov: Rođen Pasternak

Na današnji dan  10. februara 1890 godine  rođen je ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. i oštar kritičar boljševizma. Odrastao je u intelektualnoj sredini. Uprkos bliskosti sa futuristima nije prihvatio njihovu revolucionarnu angažovanost. Bio je opčinjen Hristovim putem stradanja i žrtve, ali i temama prve i druge ruske revolucije. Zbirke pesama “Iznad barijera” i “Brat moj – život” donele su mu svrstavanje među klasike evropske poezije 20. veka. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu je roman “Doktor Živago”, objavljen u inostranstvu, posle čega su ga izbacili iz ruskog Saveza pisaca. U Sovjetskom Savezu je “Doktor Živago” štampan tek 1988. Iskazao se i kao teoretičar književnosti i sjajan prevodilac Šekspira, Getea, Petefija i gruzijskih pesnika. Njegova filozofska lirika snažno je uticala na mnoge ruske, evropske i američke pesnike. Ostala dela: roman u stihovima “Spektorski”, zbirke pesama i poeme “Blizanac u oblacima”, “Teme i varijacije”, “Poručnik Šmit”, “Devetstotina peta godina”, “Uzvišena bolest”, “Drugo rođenje”, “Kad se razvedri”, “Umetnik”, pripovetke “Detinjstvo Liversove”, “Povest”, autobiografije “Zaštitna povelja”, “Ljudi i situacije”, drama “Slepa lepotica”.

Vremeplov: Umro Monteskje

Francuski politički mislilac Šarl Monteskje, s Volterom, Rusoom i Denijem Didroom vesnik Francuske revolucije umro je na  današnji dan 10. februara  1755. godine. U alegoriji “Persijska pisma” naslikao je francusko društvo 18. veka kao istočnjačku despotiju, a u najznačajnijem delu “Duh zakona” razvio je teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku – koja je postala temelj modernih političkih koncepata.

Vremeplov: Poginuo Puškin

Na  današnji dan 10. februara  1837. godine poginuo je, u dvoboju, ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, vodeći predstavnik ruskog romantizma i jedan od najvećih liričara svetske književnosti. Umro je od posledica ranjavanja zadobijenog dva dana ranije u dvoboju s jednim francuskim avanturistom. Poreklom iz stare, ali osiromašene plemićke porodice, pesnik buntovnog duha, često na udaru cenzora, zbog čega je bio prognan iz prestonice na jug Rusije. Nasilnoj smrti pesnika u 38. godini života prethodile su spletke najviših krugova ruskog društva. Dela: romani u stihovima “Jevgenije Onjegin”, “Grof Nulin”, “Kućica u Kolomni”, drame “Boris Godunov”, “Rusalka”, prozna dela “Pikova dama”, “Kapetanova kći”, “Egipatske noći”, “Pripovetke Belkina”, male tragedije u stihovima “Gozba za vreme kuge”, “Vitez-tvrdica”, “Kameni gost”, “Mocart i Salijeri”, poeme “Cigani”, “Poltava”, “Bronzani konjanik”, “Gavrilijada”, “Ruslan i Ljudmila”, “Kavkaski zarobljenik”, bajke u stihovima “Bajka o caru Saltanu”, “Bajka o ribaru i ribici”, “Bajka o popu i sluzi njegovom Baldi”.

Vremeplov: Osnovano Srpsko geološko društvo

U Kapetan Mišinom zdanju u kom je bila smeštena Velika škola (danas rektorat Univerziteta) u Beogradu, održana je na današnji dan  10. februara  1891 prva, osnivačka sednica Srpskog geološkog društva. Duhovni tvorac Društva je Jovan Žujović, osnivač srpske geologije. Srpsko geološko društvo jedno je od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

Vremeplov: Umro Rendgen

Na današnji dan 10. februara  1923 godine umro je nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen, koji je 1895. otkrio “iks-zrake”, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1901. “Iks-zraci”, elektromagnetski talasi dužine od milionitog do milijarditog dela santimetra njemu u čast nazvani su “rendgenski zraci”. Primenjuju se u medicini za dubinsko snimanje organa i za zračenja, ali pošto izazivaju štetne promene u strukturi tkiva kroz koja prodiru, potiskuju ih druge metode lečenja i uspostavljanja dijagnoze. Koriste se i za identifikovanje hemijskih elemenata i za strukturnu analizu raznih supstanci.

Vremeplov: Umro Uroš Predić

Na današnji dan 11. februara  1953 godine umro je srpski slikar Uroš Predić, član Srpske kraljevske akademije. Jedan od najvećih srpskih slikara u istoriji. Bio je izraziti akademski realista. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Velike kompozicije iz klasične mitologije koje je izradio za dvoranu gornjeg doma u zgradi novog bečkog Rajhsrata (skupštine) donele su mu mesto asistenta bečke likovne Akademije. Više od pola veka stvarao je u rodnom Orlovatu (Banat) i u Beogradu. Portretisao je gotovo sve istaknutije ličnosti političkog i kulturnog života Srbije krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Izradio je i više od hiljadu ikona i niz ikonostasa. Radio je i istorijske kompozicije – “Bosanski begunci”, “Kosovka devojka”. Druga najpoznatija dela: “Siroče na majčinom grobu”, “Vesela braća”.

Vremeplov: Umro Ejzenštajn

Ruski filmski režiser Sergej Mihajlovič Ejzenštajn, jedan od najvećih teoretičara i stilista svetskog filma umro je na današnji dan 11. februara 1948. godine. Bio je arhitekta po profesiji i u početku je crtao plakate, radio kao scenograf i pozorišni režiser, unoseći novine težio je čistim realističkim elementima i u teatru. Na filmu je počeo kao montažer 1923. Tvorac je teorije o horizontalnoj i vertikalnoj montaži i teorije asinhroniteta. Filmovima i teorijskim postavkama dao je neprocenjiv doprinos oblikovanju filmskog izražajnog jezika i izvršio ogroman uticaj na razvoj filma. Dela: filmovi “Štrajk”, “Oklopnjača Potemkin”, “Oktobar”, “Staro i novo”, “Sentimentalna romansa” (snimljen u Francuskoj), “Da živi Meksiko”, “Aleksandar Nevski”, “Ivan Grozni”, knjige “Filmsko osećanje”, “Filmski oblik”.

Vremeplov: Stvorena nezavisna papska država

Na današnji dan  11. februara 1929 godine sporazumom u Lateranu između Musolinijeve Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan, čime je rešeno tzv. Rimsko pitanje – spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870. posle priključenja Italiji papske države i grada Rima. Vatikan se nalazi u središtu grada Rima, ograđen zidinama, i zauzima 44 hektara.

Vremeplov: Japan dobio ustav

Japan je na današnji dan 11. februara  1889 godine dobio ustav, kojim je određeno da zemlja ima dvodomnu skupštinu, ali je car (mikado) zadržao izvršnu vlast, i što je još važnije, njegova tradicionalna duhovno-verska uloga ostala je neokrnjena.

Vremeplov: Fridrih Ebert prvi predsednik Nemačke

Na  današnji dan 11. februara  1919 Fridrih Ebert je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle poraza u Prvom svetskom ratu postala republika.

Vremeplov: Umro Žan Fuko

Francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko umro je na današnji dan  11. februara  1868. Sa Armanom Fizoom izmerio je brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) dokazao je obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop, usavršio teleskop, otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).

Vremeplov: Rođen Edison

Na današnji dan 11. februara  1847 godine rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison, koji je zadužio svet brojnim pronalascima, poput sijalice sa ugljenim vlaknom, fonografa (gramofon), mikrofona, fonometra. Usavršio je i telegraf i akumulator, znatno poboljšao dinamo-mašinu, pronašao kinetoskop i prvi primenio celuloidnu filmsku traku od 35 milimetara. Sagradio je prvi filmski atelje u svetu. Registrovao je više od hiljadu pronalazaka, a savremenici su ga smatrali “prvim dobrotvorom čovečanstva”.

Vremeplov: Umro Dekart

Francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart, osnivač novovekovne evropske filozofije, posebno modernog racionalizma, koji je označio prekid sa sholastikom umro je na današnji dan 11. februara  1650 godine. Tvorac je novovekovne opšte metodologije i epistemologije, koje su veoma uticale na potonje naučno mišljenje. Takođe je jedan od tvoraca analitičke geometrije, a u matematiku je uveo promenljivu veličinu i funkciju, što je bila prelomna tačka u razvoju matematike. Dela: “Rasprava o metodi”, “Pravila za rukovođenje umom”, “Meditacije o prvoj filozofiji”, “Rasprava o strastima duše”, “Principi filozofije”, “Geometrija”.

Hrvatska: Autobus sa decom sleteo sa puta u Karlovcu

Najmanje sedam osoba povređeno je kada je autobus sa 15 putnika, od kojih su trinaestoro deca, sleteo je sa puta u Karlovcu. Jutarnji list piše da se nesreća dogodila oko 13.30 sati i da je reč o lakšim povredama. U autubusu je bilo 13 učenika koji su se vraćali kući iz prepodnevne smene. Uzrok nesreće nije poznat, a mediji spekulišu da bi krivac mogao da bude obilan sneg i mokar i klizav kolovoz.

Smrt osnivačice Univerziteta Stenford –  misterija duža od veka

U San Francisku se naširoko tračalo kad je Džejn Stenford (76) iznenada napustila svoje imanje Nob Hil i otišla na Havaje 15. februara 1905. Sumnja se da je bila lošeg zdravlja ili depresivna, ali najšokantnija od svih je glasina da je otišla zato što je neko pokušao da je ubije mesec dana pre puta, piše “SF Gejt”. Otkako joj je umro muž 12 godina ranije, Stenfordova je živela sama u njihovoj vili sa svega nekoliko poverljivih sluga.  Potresena, Stenfordova je brzo isplanirala put na Havaje kako bi ostavila pokušaj ubistva za sobom. Dok se objavila vest o otrovu, ona je već bila na brodu četiri dana. Predsednik Univerziteta je saopštio da joj preti upala pluća i da joj je lekar savetovao topliju klimu. Pomenuo je vodu čudnog ukusa, ali je rekao da ona nije pila iz te flaše. Kako je naveo, ni ona ni on ne veruju da je u pitanju pokušaj ubistva.
Po svemu sudeći, Honolulu je bilo baš ono što joj je trebalo. Smestila se u hotel Moana. Dana 28 februara je uzela hotelski lanč paket i dobro se najela. Zamolila je sekretaricu Bertu da joj donese laksativ i sodu uveče u 20.15 i otišla u krevet. Ono što se dogodilo sledeće detektivi su analizirali mesecima. Prema Berti, Stenfordova je zaspala, a sekretarica se probudila u 23 sata kad je čula njene jauke. Videla ju je kako se drži za vrata. -Nemam kontrolu nad telom. Mislim da sam ponovo otrovana – rekla je. Berta ju je vratila u sobu. Dotad joj je čitavo telo bilo u grču. Pozvale su lekara. Ispumpali su joj stomak, ali je bilo prekasno. Grčila se tri puna minuta i uspela da vikne: “Kakav užasan način da se umre!” U 23.30 je proglašena mrtvom.          
Džejn Latrop je rođena u Olbaniju, Njujork, 1828, u porodici trgovca i njegove žene. Udala se sa 22 godine za Lilanda Stenforda iz dobrostojeće porodice farmera. Preselili su u Sakramento 1856, gde su otvorili trgovački biznis. Profit je uložen u Centralnu pacifičku prugu i za 10 godina njen muž je postao najbogatiji čovek u zemlji. Ali, nisu imali dugo željeno dete. Nakon skoro 18 godina pokušavanja, čudo se dogodilo. Džejn je ostala trudna u 39. godini. Rodila je sina, Lilanda Stenforda mlađeg, 1868. Međutim, dečak se u 16. godini razboleo od tifusa i dva meseca nakon rođendana umro, 13. marta 1884. Roditelji su se vratili u Kaliforniji, govoreći da će njena deca biti i njihova i tako je posađeno seme budućeg Univerziteta Stenford, koji je otvoren 1891. Dve godine kasnije Liland Stenford je umro i Džejn je ostala sama. Pričalo se da se nekad sukobljava sa odborom poverilaca Univerziteta. Činjenica je da je ona 1903. prebacila sva svoja prava na odbor.https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/ko-je-ubio-dzejn-svi-ste-culi-za-cuveni-stenford-univerzitet-ali-smrt-njegove/2k1jx21

Orić stoji iza vojnog kampa za dečake “Asker”?

Iza udruženja “Asker” koje je u žizu javnosti došlo zbog obuke dečaka veštinama nalik vojničkim, stoje Naser Orić i Berin Balijagić, piše “Blic”. Prema saznanjima lista, Udruženje “Asker” registrovano je u Sarajevu krajem 2015. godine. Međutim, istoimeno udruženje registrovano je kao Udruženje borilačkih veština “Asker akademija” 22. oktobra 2014. godine u opštini Novo Sarajevo. U registru udruženja koje vodi nadležno ministarstvo Kantona Sarajevo za “Asker akademiju” upisani su Berin Belijagić kao predsednik Skupštine, Naser Orić kao predsednik Upravnog odbora i Armin Baltić kao generalni sekretar kluba, navodi “Blic” dodajući da je balijagić dugogodišnji Orićev poznanik.
Na Internetu se pojavio video snimak na kojem udruženje za razvoj pozitivnih i fizičkih osobina “Asker” obučava dečake u kampu u Federaciji BiH, a kao predavači se pojavljuju osobe čiji izgled je karakterističan za pripadnike salafijskog pokreta. Na snimku se vidi kako vehabije daju dečacima pouke iz islama, a na otvorenom prostoru im drže vežbe identične vojničkim. Takođe dečake pitaju “Ko smo mi”, a oni odgovaraju “askeri” sto na turskom znaci vojnici.
Orić je bio ratni komandant bošnjačkih snaga u Srebrenici, a nedavno je pred sudom BIH prvostepeno oslobođen optužbi za ratne zločine nad Srbima. Balijagić je za “Blic” rekao da njegova akademija nema veze sa udruženjem “Asker” i da nema nikakvih aktivnosti.

About the Author

admin