Vesti – 13.02.2018.

Brnabić:
Nedovoljno kvalitetnih škola(!!) za prekvalifikaciju u IT

U Srbiji nema dovoljno kvalitetnih škola i predavača za prekvalifikacije u IT sektoru, a tržište pokazuje potrebu za obučavanje 3.000 kandidata za tu oblast, izjavila je predsednica vlade Ana Brnabić koja je nedavno obišla polaznike drugog ciklusa prekvalifikacija u Beogradskom institutu za tehnologije. Brnabićeva je navela da je drugom fazom prekvalifikacija u IT sektoru obuhvaćeno 700 polaznika umesto 900, kako je ranije najavljeno, ali da će čim se stvore kapaciteti početi obuka i za preostalih 200 kandidata. ”To je još jedan od pokazatelja potencijala koje Srbija ima, a koje u ovom trenutku ne možemo da iskoristimo. Vlada je sa Nacionalnom službom za zapošljavanje (NSZ) budžetirala sredstva za još 1.500 polaznika koji treba da prođu obuku u ovoj godini, jer potrebe u privredi postoje, ali nam nedostaju kvalitetne škole i predavači za prekvalifikaciju”, rekla je premijerka.
Ona je istakla da se oko 35 odsto, od ukupno 100 polaznika koji su u pilot fazi prošli obuku prošle godine, zaposlilo u IT sektoru. ”Ono što investiramo u prekvalifikacije vraća se u budžet kroz poreze i doprinose nakon 9 do 14 meseci, u zavisnosti kada se ljudi zaposle, što nam pruža mogućnost da nastavimo da ulažemo u projekat prekvalifikacije”, naglasila je Brnabićeva. Dodala je da se za drugu fazu prekvalifikacija u IT sektoru koja se sprovodi u saradnji sa Beogradskim institutom za tehnologiju prijavilo 12.000 kandidata i da je od testiranih 8.000, odabrano 900 za program obuke. Ovaj program postaće primer projekta za zapošljavanje i investiranje u ljude koji su potrebni tržištu, a kojima je potreban posao koji se više plaća i koji predstavlja bolju perspektivu. 

Poseta Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju

Državni sekretar prof. dr Vladimir Popović i pomoćnik ministra dr Nikola Tanić posetili su u utorak 9. februara Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu (IHTM). Zvaničnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prezentovani su izvanredni istraživački rezultati ovog instituta, ostvareni u periodu 2013-2017. godina, zahvaljujući kojima je IHTM ispunio uslove da bude akreditovan kao institut od nacionalnog značaja. Na poslednjoj sednici Odbora za akreditaciju naučno-istraživačkih organizacija, održanoj 6. februara ove godine, institut je dobio pozitivnu odluku u tom smislu.
Državni sekretar je rukovodstvu Instituta predstavio glavne aktivnosti Ministarstva koje su predviđene u 2018. godini, sa posebnim akcentom na izradu novog Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti. Najvažnije novine u novom Zakonu će biti kombinovano institucionalno-projektno finansiranje, kao i stvaranje zakonskih osnova za formiranje Fonda za nauku. Druga bitna aktivnost Ministarstva predviđena za naredne mesece je raspisivanje konkursa za uključivanje najboljih mladih istraživača u Republici Srbiji na tekuće naučne projekte, koje se finansiraju iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Svi bi da studiraju kineski, japanski, arapski…

Logika tržišta, odnosno sve veća tražnja za svim strukama i znanjima u Aziji, razlog je ogromnog interesovanja koje vlada za orijentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde se sva mesta za studije kineskog, japanskog, turskog i arapskog popune još prvog dana upisa, i zauzmu ih – najbolji. Orijentalistika je trenutno, ističe dekan Filološkog fakulteta prof. dr Ljiljana Marković, i najbrojnija katedra na ovom fakultetu.            http://www.rtv.rs/sr_lat/mladi/obrazovanje/svi-bi-da-studiraju-kineski-japanski-arapski…_892820.html

Spasić: Krivična prijava protiv Arsenijevića i Čanovića

Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije – Transparentnost podneo je krivičnu prijavu protiv dekana Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu Predraga Čanovića i rektora Univerziteta u Kragujevcu Nebojše Arsenijevića, zbog sumnje da su izvršili krivična dela zloupotrebe službenog položaja. Generalni sekretar Saveta Mario Spasić kaže da je dekan Čanović za savetnika za doktorske studije, kadrove i finansije postavio Arsenijevića, koji kao rektor Univerziteta u Kragujevcu treba da ima nadzornu ulogu nad radom fakulteta. “Imajući u vidu da se radi o nespojivosti ove dve funkcije, postoje elementi krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, jer je dekan Čanović svestan činjenice da rektor univerziteta ima nadzornu ulogu nad radom dekana fakulteta u sastavu univerziteta”, kaže Spasić.   http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/spasic-krivicna-prijava-protiv-arsenijevica-i-canovica_892701.html

Futog: Priprema za polaganje “male mature” u “Veselom vozu”

Završni test, koji će đaci osnovnih škola polagati na kraju osmog razreda obuhvata test iz srpskog jezika, matematike i kombinovani test iz pet predmeta: biologije, istorije, fizike, hemije i geografije. S obzirom na to da će svi zadaci na maloj maturi biti nepoznati, učenicima je potrebna adekvatna priprema. Osmaci će i ove godine imati priliku da ih za polaganje završnog ispita pripremaju budući prosvetari. Udruženje “Veseli voz” iz Futoga godinama organizuje pripreme za malu maturu. Buduće srednjoškolce iz Novog Sada i Futoga za završni ispit pripremaju studenti volonteri.
Pripreme za malu maturu organizuju se pet godina, i tokom tog perioda kroz Udruženje je prošlo preko 500 đaka i 80 studenata volontera. “Sreća u celoj ovoj priči je da su nam dobri ljudi iz privatne računarske gimnazije “Smart” dali na korišćenje besplatno prostorije tako da kod njih ima mesta zaista za puno dece, grupe ne budu velike”, kažu. Časovi će se održavati svakog vikenda, a pripreme počinju u martu. Cena je hiljadu dinara mesečno, koliko košta članarina u Udruženju. Zbog velikog broja učenika, potrebni su i studenti predavači. Svi zainteresovani mogu da se jave na broj telefona 062/86-23-945.        https://www.youtube.com/watch?v=Uh8NaYEjmOo

Novi Sad: Saradnja škola i privrede na korist mladima

Radionica “Upisna politika dualnog obrazovanja – uloga lokalne samouprave”, namenjena predstavnicima lokalne samouprave zaduženim za obrazovanje, društvene delatnosti  privredu, kao i lokalnim savetima za zapošljavanje, održana je 9. februara u Skupštini Grada Novog Sada.  Pomoćnica ministra za dualno i preduzetničko obrazovanje i vaspitanje u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Gabrijela Grujić ocenila je da je sinergija između privrede i obrazovanja “jedini ključ rešavanja svih problema u kvalitetu obrazovanja naših mladih ljudi”. Ona je naglasila da je Zakon usklađen sa potrebama domaće privrede, koja počiva na malim i srednjim preduzećima, kao i da je neophodno obezbediti šansu mladim ljudima i kompanijama koje žele da im otvore vrata. „Kada govorimo o sistemu obrazovanja, najveći benefit za mlade ljude je da savladaju savremeni tehnički i tehnološki razvoj. Naša je obaveza da im damo maksimalni kvalitet, a to znači da moramo da modernizujemo profile, sa više veština i teorijska, veoma značajna znanja, ako bi, kada se otvore vrata kompanija, mladi ljudi koji prođu proizvodne procese stekli ono što je najvažnije – veštinu upravljanja znanjima.“
Radionicu je organizovala Stalna konferencija gradova i opština u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a pored Novog Sada održana je i u Nišu, Vrnjačkoj Banji i Beogradu.

Umetnici menjaju društvo na bolje

Student Akademije umetnosti, veruje u to da je odgovornost umetnika da menjaju društvo na bolje.  Junak naše naredne priče istražuje odnos životinja i čoveka i bavi se životinjskim aktivizmom. https://www.youtube.com/watch?v=wKDyGdi3nzM

Beli mantil najpoželjniji među svršenim srednjoškolcima

Zašto je poziv lekara toliko popularan među svršenim srednjoškolcima, iako u našoj zemlji nema dovoljno posla u ovoj oblasti, o čemu između ostalog svedoči podatak da su se lane preko portala Poslovi.infostud.com na jedan oglas za lekara javljala 33 kandidata. Osim toga, čak i oni koji se zaposle imaju plate znatno niže nego u većini evropskih zemalja, a da uslovi lečenja, samim tim i rada u domaćim zdravstvenim ustanovama nisu blizu standarda u razvijenim sredinama, opšte je poznato.
I pored toga, interesovanje je ogromno, pa su ove godine na jedno slobodno mesto konkurisala skoro dva kandidata. Iako sa diplomom iz oblasti informacionih tehnologija ovdašnji studenti mogu da nađu dobro plaćene poslove čak i u Srbiji, a da ne govorimo koje perspektive takve veštine otvaraju po pitanju odlaska u inostranstvo, čak je i IT sa 12% tek “za leđima” iza medicine. Inženjerske nauke čije diplome potvrđuju visoko-stručna znanja primenjiva bilo gde u svetu su sa 5,9% više nego duplo “zaostajale” za medicinskim, pokazuje istraživanje.

Robot Marko će dobiti drugaricu Saru

Na novosadskom  FTN napravljen je robot Marko, namenjen deci koja imaju cerebalnu paralizu. Marko podstiče mališane da vežbaju, a dosadašnje iskustvo pokazuje da je interakcija između njega i mališana veća od očekivane.  Stvaranje robota trajalo je osam godina, a tim koji ga je spolja i iznutra kreirao broji oko 40 ljudi.  Učestvovali su lekari, inženjeri i umetnici koji su mu dali lik na osnovu uputstava psihologa, pa Marko je bucmast i plav jer to decu najviše privlači.
Međutim,  inženjeri ne posustaju u svom stvaralačkom radu i, kako stvari stoje, Marko će dobiti drugaricu Saru.  “To je vrlo interesantno jer mi radimo još jedan projekat gde bismo trebali da napravimo još jednog robata koji bi trebalo da funkcioniše u opštm čovekovom okruženju, ovde gde smo mi sada i on treba da izgleda potpuno drugačije i nije usmeren na malu decu. I mi smo odlučili da on ima ženski lik i dobio je ime Sara. Gornji deo predviđen projektom je urađeno. Nadamo se da ćemo nastaviti rad i da ćemo joj dodati noge. Naša želja je da Sara prohoda”, rekao je profesor Borovac.  Za ovakav stvaralački i naučni rad na prvom mestu je potreban novac, jer je tim stavaralaca veliki i dugo godina se radi na robotu. Inžinjeri se nadaju da će uspeti da sakupe sredstva i realizuju i Saru, da Marko ne bi ostao sam.       

Stefanović: MUP zaposlio 400 svršenih studenata KPA

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je, prilikom obeležavanja  Dana Kriminalističko-policijske akademije, 7. februara poručio da mu je drago što je Ministarstvo unutrašnjih poslova tokom prošle godine uspelo da zaposli skoro 400 svršenih studenata ove visokoškolske institucije. Ministar je rekao da je i to jedan od pokazatelja da je država Srbija prepoznala koliko je sistem bezbednosti važan. “Drago mi je što će mladi ljudi koji stupe u redove policije moći da konkurišu i za stan koji će država graditi po povoljnijim cenama. Imaće prilike da reše neka od najvažnijih pitanja, jer sistem bezbednosti hoće da im pokaže da kada jednom postanudeo ove porodice, ondami  brinemo o njima do kraja“, istakao je Stefanović.
On je studentima KPA rekao da moraju da budu oslonac jedni drugima, jer noseći štit za kolegu koji je neposredno sa vaše leve ili desne strane vi činite jednu veliku stvar za čitavu Srbiju.  Hoću da razmišljate koliko je za građane Srbije važno da budete odgovorni i pošteni, da budete profesionalni i da se trudite da razumete probleme građana, objasnio je ministar. Stefanović je podsetio da Ministarstvo unutrašnjih poslova kroz novi sistem karijernograzvoja insistira na tome da znanje, veštine i zasluge budu jedini kriterijumi na osnovu kojih se napreduje u policiji. Mislim da je važno da vam predavanja održe i ljudi koji su bili u prvim redovimau borbi protiv narko-trafikinga, koji će doći da razgovaraju sa vama i da vam kažu kako to izgleda u praksi, kako izgleda tajno praćenje ili koliko je težak posao prikrivenog islednika, rekao je Stefanović.
Vršilac dužnosti dekana Kriminalističko-policijske akademije Goran Bošković zahvalio se ministru Stefanoviću na podršci koju godinama, sa svojim saradnicima, pruža ovoj visokoškolskoj ustanovi. Epilog te podrške je i taj što možemo reći da je Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta donela odluku o akreditaciji Kriminalističko policijskog univerziteta. Takođe, prošle godine u MUP je primljeno skoro 400 studenata KPA, od kojih je njih 70 diplomiralo tokom 2017. i iste godine su dobili posao, naglasio je dekan Bošković.

Treba li uvesti obavezni kurs srpskog jezika na fakultete?

Odbor za standardizaciju Srpske akademije nauka i umetnosti nedavno je pokrenuo inicijativu da se, kao obavezan predmet, na sve grupe svih fakulteta u Srbiji uvede učenje srpskog jezika. Predsednik Odbora Sreto Tanasić skrenuo je tada pažnju na to da naši visokoobrazovani ljudi nemaju dovoljno znanja iz srpskog jezika i o njemu, a treba da tokom celog radnog veka obavljaju poslove na tome jeziku. „Kada odu iz srednje škole, u kojoj srpski jezik nije dovoljno zastupljen, oni se više ne susreću s učenjem srpskog jezika i o srpskom jeziku. Zato vrlo loše pišu dokumente iz domena svoga poslovanja i ne znaju da je u Srbiji službeno pismo ćirilica“, rekao je Tanasić.

Đaci u Čonoplji izrađuju predmete od slame

Tradicionalna narodna umetnost izrade predmeta i umetničkih slika od slame deo je kulturnog identiteta Bunjevaca na severu Bačke. Ova umetnost se prenosila s kolena na koleno, u kulturno umetničkim društvima, na kolonijama i radionicama.  Po prvi put, đaci u multinacionalnom selu Čonoplja imaju priliku da kroz nastavu bliže upoznaju ovu specifičnu narodnu umetnost. Da je slama prirodni materijal od koga se veštom pripremom, peglanjem, lepljenjem, pletenjem, seckanjem i tkanjem stvara čarolija oblika predmeta, slika i nakita, marljivo uče đaci na izbornoj nastavi narodne tradicije u Osnovnoj školi “Miroslav Antić” u Čonoplji. “Slamarstvo je jako lepo zanimanje, može svašta da se napravi. Do sada smo naučili da pravimo pletenice, sekli smo slamu, pravili čestitke”, kaže učenica IV razreda, Teodora Lovrić.
“Učimo kako da pletemo, pravimo slike i čestitke. Koristimo makazice za nokte, nož i lepilo!Mogu nekome drugom da napravim, mami, tati, ili da poklonim nekom”, ispričao je Mladen Batalo. Anja Knežević je veoma uspešno savladala tehnike pletenja slamarskih pletenica. “Ja i moji drugari počinjemo da pravimo četvorke, evo ovako sam ja isplela četvorku i pletenice”, kaže Anja.
Čonopljanska osnovna škola je , uz saglasnost roditelja, nastavnika i saradnika u nastavi, slamarstvo prvi put uvela kao izbornu nastavu. “Narodna tradicija kao izučavanje starih zanata i čuvari prirode kao reciklaža. Kako i od slame može da se pravi što šta lepih predmeta. Gospodin Stipan, slamarski učitelj nam je mnogo pomogao u tome. Najpre smo se oduševili mi, učitelji a posle toga i deca”, ispričala je učiteljica, Emina Kalajdžić. “Zaista, pokazali su da su kreativni, da to žele da rade, da ih to smiruje. Upoznali su umetnost i stare zanate, pričamo o tome kako su nekada ljudi živeli, šta su radili, alatke koje su koristili”, dodala je Dara Ninković, učiteljica u Osnovnoj školi Aleksa Šantić u Čonoplji. “Kroz narodnu tradiciju narada koji ovde živi, često u njihovim običaja imamo slamu kao važan segment obeležavanja značajnih datuma, u ovom slučaju Bunjevaca. Deca dobijaju na ovaj način rad sa prirodnim materijalom”, rekao je direktor škole, Vladimir Uzelac.
Stipan Budimčević je slamarski učitelj i saradniku u nastavi narodne tradicije. Iskazao je zadovoljstvo saradnje škole i polaznika “Ovo moje znanje koje ja imam želim da prenesem”. Nastalo je na temeljima bunjevačke narodne tradicije, slamarstvo je, zahvaljujući umetnicima današnjice uzdignuto je na nivo posebne grane likovnog stvaralaštva.   https://www.youtube.com/watch?v=78WFuEQmbmQ

Studenti donirali 400.000 dinara UG „Život”

“Do sada je od sponzora i prodatih karata grupa studenata hotelijera prikupila oko 400.000 dinara, od čega ćemo većinu donirati Udruženju građana „Život”, koje pomaže deci u borbi protiv retkih bolesti, a deo bratu naše koleginice Aleksandru Adamoviću, koji je doživeo tešku saobraćajnu nesreću – dodala je ona, i podsetila na to da je praktičan deo ispita iz predmeta Animacija i logistika u turizmu, koji se više od deset godina realizuje organizovanjem tematskih večeri, lepa zamisao profesora Anđelije Ivkov Džigurski i Igora Stamenkovića s Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo.

Maškarada na novosadskim ulicama

Povodom Belih poklada, Muzej Vojvodine i ove godine organizuje maskirane povorke koje će prolaziti gradskim ulicama. Ove godine povorka će se okupiti 14. februara u 12 časova na platou ispred Muzeja Vojvodine, Dunavska 37, a kretaće se centralnim novosadskim ulicama, odnosno Dunavskom, Zmaj Jovinom, Kralja Aleksandra, Modene, Bulevarom Mihajla Pupina do saletle u Dunavskom parku, gde će se nastaviti zabavni program i proglasiti najlepša maska. Muzej Vojvodine od 1995. godine neguje pokladne običaje organizovanjem maskiranih povorki. Na taj način se spaja tradicija sa savremenom kreativnošću u cilju negovanja nematerijalne kulturne baštine i obeležavanje početka prolećnog ciklusa pokladnih običaja. Muzej poziva sve zainteresovane građane, kao i institucije, da prijave svoje grupne maske Pedagoškom odeljenju Muzeja na broj 525-059.

Vremeplov: Umro Stefan Nemanja

U Hilandaru je, na današnji dan, 13. februara 1199. godine umro Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića koja je vladala Srbijom dvesta godina. Veliki župan od 1166.  godine postavio je osnove državne samostalnosti Srbije i njene političke moći. Povukao se sa prestola 1196. u korist sina Stefana (kasnije prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog) i zamonašio se pod imenom Simeon u manastiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog sveca iz loze Nemanjića. 

Vremeplov: Umro  Ruđer Bošković

Na današnji dan 13. februara  1787. godine umro je Ruđer Bošković, matematičar, fizičar, astronom, filozof, pesnik, univerzitetski profesor. Osnivač je Brerske astronomske opservatorije pored Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan je od najvećih umova u istoriji nauke uopšte. Bio je srpskog porekla – njegov otac Nikola, trgovac, pisao je o svom poreklu i o srpskim manastirima Raške oblasti. U 15. godini otišao je iz rodnog Dubrovnika u Rim, gde je završio isusovački kolegijum. Postavio je dve geometrijske metode za određivanje elemenata rotacije Sunca, geometrijsku metodu određivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile, pretpostavio da se tela ne samo privlače nego i odbijaju na malim rastojanjima, sve formule sferne trigonometrije sveo je na četiri osnovne, izračunao je dimenzije i spljoštenost Zemlje na osnovu merenja meridijana, rešio je problem okaca u saću. Nasuprot Isaku Njutnu, vreme i prostor smatrao je relativnim, po čemu je preteča Alberta Ajnštajna. Dela: “Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium”, “Opera partientia ad opticam et astronomiam”, “Elementorum universae matheseos”, “O morskoj plimi”, “O zakonu sila u prirodi”, “O svetlu”, “Teorija konusnih preseka”, “Elementi matematike”.

Vremeplov: Umro Lubarda

Slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih umetnika 20. veka umro je na današnji dan, 13. februara 1974 godine. 

Vremeplov: Rođen Krilov

Ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov, koji je u basnama sledio grčkog pisca Ezopa, ali se inspirisao i ruskim folklorom rođen je na današnji dan 13. februara 1768. godine. Pored basni, pisao je satirična “pisma” i komedije. Pisao je izvornim narodnim jezikom, a mnoga njegova “naravoučenija” su prerasla u poslovice. Znatno je uticao na evropsku literaturu. Dela: zbirke basni, komedije “Modna trgovina”, “Lekcija kćerima”, “Književnik u predsoblju”, komične opere “Histerična porodica”, “Kafana”.

Vremeplov: Inkvizicija uhapsila Galileja

Na današnji dan 13. februara  1633 godine rimokatolička inkvizicija uhapsila je u Rimu italijanskog astronoma Galilea Galileja zato što je dokazivao prednost kopernikanskog heliocentričnog sistema nad ptolomejskim geocentričnim sistemom. Sud inkvizicije ga je, pod pretnjom smrću, potom prisilio da to učenje proglasi zabludom.

Vremeplov: Rođen Jovan Ristić

U Srbiji je na današnji dan 13. februara  1831 rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata uopšte, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, dva puta član namesništva maloletnim vladarima i četiri puta predsednik vlade Srbije. Po okončanju studija u Francuskoj i u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Turskoj od 1861. do 1867. uspešno je okončao pregovore o opozivanju turskih garnizona iz utvrđenih gradova Srbije. Ministar inostranih poslova je u razdoblju od 1867. do 1888. predsednik vlade Kneževine i Kraljevine Srbije u više navrata. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868. a od 1889. maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao namesnik kneza Milana najviše je doprineo donosenju novog ustava 1869. a 1878. uspešno je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu. Odbio je 1881. da potpiše sporazum sa Austro-Ugarskom, smatrajući da će Srbiju učiniti ekonomski zavisnom od Dvojne Monarhije, zbog čega je podneo ostavku na položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije kao regent kralja Aleksandra nastojao je da Srbija oslonac nađe u Rusiji, a u unutrašnjoj politici pokušao je da suzbije uticaj radikala, ali je položaj regenta napustio 1893. pošto je kralj Aleksandar uz podršku radikala izvršio državni udar. Dela: “Spoljašnji odnošaji Srbije 1848-1872”, “Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878”.

Vremeplov: Umro Momčilo Nastasijević

Srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame umro je na  današnji dan 13. februara  1938 godiene. Krasio ga veoma specifičan stil i izuzetna jezička invencija. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti 1938. bio profesor gimnazije. Pisao je lirske pesme, drame i pripovetke sa starosrpskim motivima. Dela: pesme “Lirski krugovi”, pripovetke “Iz tamnog vilajeta”, libreto “Međuluško blago”, drame “Kod večne slavine”, “Nedozvani”, “Gazda-Mladenova kći”.

Vremeplov: Umro Rihard Vagner

Na  današnji dan 13. februara 1883  umro je nemački kompozitor Vilhelm Rihard Vagner, tvorac nemačke muzičke drame, uz Đuzepea Verdija najznačajniji romantičarski operski kompozitor 19. veka. Pisao je i tekst i muziku za muzičke drame, pretežno iz nemačke mitologije. Komponovao je u skladu sa sopstvenim simboličkim i filozofskim nazorima i učenjima nemačkih filozofa Artura Šopenhauera i Fridriha Ničea, stvorivši “jedinstveno umetničko delo” (Gesamtkunstwerk), u kojem su sjedinjeni tekst, muzika, igra, slika i inscenacija. Umesto široko raspevanih arija, upotrebljavao je dramatični ariozo, a orkestar je postao osnovni činilac u tumačenju događaja. Dela: muzičke drame “Parsifal”, “Tanhojzer”, “Holanđanin lutalica”, “Rienci”, “Tristan i Izolda”, “Loengrin”, “Nirnberški majstori pevači”, “Nibelunški prsten”, koji se sastoji od četiri drame – “Rajnsko zlato”, “Valkira”, “Zigfrid”, “Sumrak bogova”, muzičko-filozofske studije “Umetničko delo budućnosti”, “Umetnost i revolucija”, “Opera i drama”.

Vremeplov: Umro Čelini

Italijanski  vajar, zlatar i pisac Benvenuto Čelini umro je na današnji dan 13. februara 1571 . Njegova autobiografija “Život Benvenuta Čelinija pisan vlastitom rukom”, na srpski prevedena pod naslovom “Moj život”, značajan je dokument kulturne istorije renesanse. Autor je i dela “Traktat o zlatarstvu” i “Traktat o vajarstvu”. Živeo je nestalno, radio je u Firenci i Rimu, a u Parizu je boravio kao dvorski zlatar francuskog kralja Fransoa I. Napravio je mnoštvo minuciozno urađenih likova i sitnih zlatarskih predmeta, ali i skulpture i reljefe velikog formata, poput “Perseja sa glavom meduze”, “Kozima Medičija”, “Nimfe iz Fontenbloa”.

Većina roditelja donela dokaze o vakcinaciji

Nakon što su prošle nedelje utvrdili mehanizam provere verodostojnosti podataka o vakcinaciji deteta i još jednom pozvali roditelje da se odazovu na poziv Ministarstva i dostave potrebna dokumenta, u Predškolskoj ustanovi su počeli analizu potvrda. Kako kaže koordnatorka Službe preventivno-zdravstvene zaštite u PU „Radosno detinjstvo” Ljubinka Vujić, iako još nemaju tačne brojke, velika većina roditelja se odazvala pozivu i ispunila zahteve, dok su izuzeci svedeni na nekolicinu. „U toku je obrada podataka, a nama je prvenstveno bitno da su zahteve ispunili roditelji one dece koja su trenutno prisutna u vrtićima“, objašnjava Ljubinka Vujić.
Dodaje da će nakon toga da provereo dokumentaciju upisane dece koja iz nekog razloga sada ne pohađaju zabavište. „Ostalo je da rešimo još nekolicinu slučajeva onih koji nisu doneli potvrde. Na poziv da dostave potrde o vakcinaciji odazvalo se 99 odsto roditelja, koji uglavnom razumeju i poštuju tu inicijativu. Naravno da ima i primedbi, što je očekivano za toliki broj mališana, odnosno roditelja“ veli naša sagovornica.

Proveravanje dokaza o vakcinaciji

Podsetimo, po nalogu Ministarstva zdravlja, roditelji sve dece koja pohađaju „Radosno detinjstvo” morali su vrtiću da dostave dokument koji potrđuje da je mališan vakcinisan. Ako to ne urade, ili ako dete nije vakcinisano, ono više nema pravo da pohađa zabavište. Nakon što su prošle nedelje u javnost dospele sumnje da pojedini roditelji predškolaca čak lažiraju vakcinalne kartone i sami ručno upisuju navodne datume vakcinacije, predstavici Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo” i Doma zdravlja „Novi Sad” definisali su mehanizam za proveravanje dokaza o vakcinaciji. Proveri ne podležu samo dokumenti s originalnim pečatom Doma zdravlja, dok su roditelji koji su dostavljali fotokopije potpisom garantovali za tačnost podataka.       

Bezbedan boravak u vrtiću

Po rečima  koordnatorke Službe preventivno-zdravstvene zaštite u PU „Radosno detinjstvo” Ljubinke Vujić, ima i onih koji su povukli decu iz vrtića dok traje zaraza boginjama jer su u pitanju mališani koji zbog kontraindikacija ne mogu da prime vakcinu. Ona kaže da je taj potez razumljiv i odgovoran jer, što je virus prisutniji, to je i agresivniji. „Zbog tih mališana smo i apelovali na roditelje koji nisu vakcinisali svoju decu koja mogu da prime vakcinu, da to i učine, jer moramo deci omogućiti bezbedan boravak u vrtićima“, kaže Ljubinka.

Da li ste zavisnik od društvenih mreža?

Pred spavanje uzimate telefon, “još samo jednom” da pogledate da vam nije neko lajkovao nedavni Fejsbuk status, ili retvitovao tvit, ili je možda neko napisao nešto novo i zanimljivo. Budite se ujutro, ustajete iz kreveta i prvo što radite konektujete se na Tviter, ili Fejsbuk preko mobilnog. Vaš posao je na kompjuteru. Otvarate brouzer, mejl, program na kome inače radite, i za svaki slučaj Fejsbuk, da vidite šta ima novo. Ne možete da izdržite duže od sat vremena da ne “zavirite” na svoju omiljenu društvenu mrežu. Svakome ko komentariše vaš status na društvenoj mreži, odgovarate, bilo da su pozitivni ili negativni komentari. Nalazite se u zoni bez interneta. Osećate se odsečenim od sveta, mada ste u nekom naseljenom mestu. Ne možete da pročitate određeni članak na internetu do kraja, jer vas kopka šta su vam virtuelni prijatelji odgovorili na poslednjem statusu koji ste postavili na društvenoj mreži.
U kafiću sedite sa prijateljima i čatujete preko društvene mreže, umesto da direktno razgovarate. Otišli ste od kuće u prirodu. Namerno niste poneli mobilni. Sve vreme osećate nelagodu. Užasno vam nedostaje mobilni. Ubeđujete sebe da može nešto da vam se desi i da bi vam bilo korisno da ste ipak poneli mobilni. Razmišljate kako ste mogli da fotografišete pejsaže i okačite na Fejsbuk ili Instagram. Objavljujete više od tri statusa dnevno na društvenim mrežama. Neprestano smišljate kako da odgovorite hejteru koji vam troluje statuse na društvenoj mreži. Vodite misaoni rat sa virtuelnim hejterima kada ste offline. Spavate i sanjate da ste na Fejsbuku dobili na jedan status preko 1000 lajkova. Često ste pospani nakon kilometarskih debata na društvenim mrežama. Povremeno imate nesanicu. Ukućani vam zameraju da ste postali agresivni i da se “s vama ne može razgovarati”.
Ako se vaše ponašanje poklapa sa makar tri navedene stavke, vi ste zavisnik od društvenih mreža. Ukoliko vaš posao nije direktno povezan sa društvenim mrežama, najbolje bi bilo da bez mnogo razmišljanja prekinete da koristite društvene mreže na izvesno vreme. Ukoliko ste vezani poslom za društvene mreže, pokušajte da ograničite vaše prisustvo na mrežama samo koliko je potrebno da obavite poslovne obaveze. Stavili ste pod kontrolu vašu zavisnost od društvenih mreža kada tri dana zaredom ne pomišljate na njih, a niste obavezno offline.

Hrvatska vratila osmočalnu porodicu sa granice u Srbiju

Još jedan slučaj vraćana izbeglica sa hrvatske granice u Srbiju isplivao je u javnosti, a Tvrtko Barun, šef Isusovačke službe za izbeglice, kaže da se nada da će hrvatsko tužilaštvo podneti optužnice i da će odgovorne osobe za to odgovarati. Reč je, naime, o osmočlanoj porodici sa šestoro dece, od kojih je najmlađe staro samo godinu dana. Porodica je vraćena u petak iz Hrvatske u Srbiju, iako su UNHCR i Hrvatski pravni centar obavešteni o njihovoj nameri da zatraže azil u toj zemlji, saopštila je na Fejsbuku organizacija “Are You Syrious”.  “Još jedno guranje nazad u Srbiju i nasilje prema ženi i deci”, napisala je ova organizacija na svom statusu. Dodaju da im je jedan član porodice rekao da je policija udarila njegovu majku te da su nazad u Srbiju morali pešice i da je put trajao punih osam sati. “Ono što je još gore je to što su deca prisiljena da prespavaju noć napolju jer UNHCR-ova linija prima pozive tek od 8.30 pa nisu mogli ranije da se pozabave slučajem”, piše na pomenutoj društvenoj mreži. Organizacija “Are You Syrious” je objavila i fotografiju dece koja su hladnu noć provela na otvorenom.
Tvrtko Barun, šef Isusovačke službe za izbeglice rekao je za zagrebačku N1 izjavio je da imaju saznanja o ovom i drugim slučajevima proterivanja iz Hrvatske u Srbiju koja se događaju poslednjih meseci.  “Imamo saznanja s obzirom na to da imamo kancelariju u Beogradu. U poslednje vreme slučajeve ljudi koji tvrde da su iz Hrvatske vraćeni u Srbiju. Oni su tražili azil, ali su ih vratili u Srbiju”, kazao je Barun i dodao da je nedavno zaštitnica građana u jednom dokumentu pobrojla slučajeve nepravilnosti na granici i poslala ih državnim institucijma. “Nadam se da će Državno tužilaštvo podići optužnice i da će odgovorne osobe odgovarati za takve postupke”, kazao je Barun.

About the Author

admin