Vesti 15/16.02.2018.

Dan državnosti: Srećan praznik!

Dan državnosti Srbije ove godine pada u četvrtak i petak i ti dani su neradni, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, Sretenje – Dan državnosti Srbije je državni praznik i praznuje se 15. i 16. februara.  U Srbiji se 15. februar slavi kao Dan državnosti u sećanje na 1804. godinu kada je u Orašcu počela borba za oslobodjenje od Turaka, i kada je na isti dan 1835. godine, Skupština u Kragujevcu proglasila prvi Ustav Srbije. Tako je ovaj praznik i Dan ustavnosti Srbije. Skupština Srbije odlučila je 10. jula 2001. godine da Sretenje bude Dan državnosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je u sredu, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama. Odlikovanja  zaslužnim pojedincima predsednik Vučić je uručio u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike.
Uoči Sretenja, 14. februara, pripadnici Vojske Srbije organizovali su  u Subotici, Užicu, Prijepolju, Loznici, Boru, Petrovcu na Mlavi, Paraćinu i Jagodini taktičko-tehničke zborove na kojima su građanima, u periodu od 11 do 14 časova,  prikazali deo naoružanja i vojne opreme.
Garda Vojske Srbije je 14. februara od 13 časova, izvela egzercir na Trgu Republike u Beogradu, a potom je Reprezentativni orkestar Garde prodefilovao od Trga Republike i Knez Mihailove do Vojnog muzeja na Kalemegdanu. Egzerciru i defileu Garde prisustvovali su i ministar odbrane i načelnik Generalštaba Vojske Srbije.
Vojni orkestar Niš izvešo je promenadni defile u Nišu u 12.30 časova od Trga kralja Milana i Obrenovićeve ulice do Trga kralja Aleksandra.
Ove godine, počasna artiljerijska paljba je izvedena istovremeno, u 16 časova, u Beogradu (Savska terasa na Kalemegdanu), Nišu (Niška tvrđava) i Novom Sadu (Petrovaradinska tvrđava). Počasnoj paljbi u Beogradu prisustvovaće ministar odbrane Aleksandar Vulin i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, u Nišu potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović, a u Novom Sadu predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Igor Mirović i komandant Prve brigade KoV brigadni general Željko Petrović.
Centralna državna ceremonija proslave Sretenja – Dana državnosti Srbije održaće se u Orašcu, 15. februara 2018. godine u 11 časova. Istog dana, ministar odbrane Aleksandar Vulin, kao izaslanik predsednika Republike položiće venac kod Spomenika Neznanom junaku na Avali, u 8 časova u pratnji načelnika Generalštaba Vojske Srbije, generala Ljubiše Dikovića.
Dan državnosti Republike Srbije – Sretenje, ove godine biće obeležen nizom manifestacija u Kragujevcu, a u okviru trodnevnog programa je organizovana naučna konferencija posvećena ulozi Kragujevca u stvaranju moderne Srbije.  Upriličena je i izložba o arhitekturi prve srpske prestonice i tradicionalna Svečana akademija u Staroj skupštini.
Ovogodišnji koncept obeležavanja Dana državnosti  razlikovao se u odnosu na prethodne godine. Obeležavanje praznika počelo je 13. februara naučnim skupom na kome je bilo reči o ulozi i značaju Kragujevca u vreme kada je bio prestonica moderne Srbije.  Učesnici skupa bili su istaknuti srpski istoričari, a tog dana je promovisana treća edicija “Miloševog venca” u organizaciji Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
U Konaku kneza Mihaila, 14. februara je otvorena izložba arhitekte Veroljuba Trifunovića “Arhitektura prestonog Kragujevca”, a u holu Druge kragujevačke gimnazije, delima srpskih autora, predstavio se hor “Šlezinger” i kragujevačka umetnica Danica Krstić.
Tradicionalna Svečana akademija, ove godine osmišljena je prema scenariju kragujevačkog reditelja Dragana Jakovljevića, a održaće se u porti Stare crkve i zgradi Stare skupštine na Sretenje,15. februara. I druge državne institucije prirediće prigodne programe.
Svim našim članovima i posetiocima našeg sajta želimo srećan praznik!

Krah(j) socijalnog dijaloga

„U ovo vreme, dok pišemo ovo saopštenje, istekao je rok (05.02.2018.) za produženje važenja PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, a postoji opravdana bojazan da i istekne i rok važenja istog KU (05.03.2018.), pri čemu se reprezentativni sindikati (ma šta god to značilo) u prosveti ponašaju po principu „selo gori, a baba se češlja“.  Naime, svojim nečinjenjem i fingiranjem pregovora dozvolili su da šansa zvana – produženje važenja kolektivnog ugovora, propadne, što su i sami potvrdili dopisima premijerki Ani Brnabić od 07.02.2018., kao i ministru školskom Mladenu Šarčeviću istog dana istovetnim dopisom, u kome traže da se PKU produži na tri godine. O tome su uredno obavestili svoje članstvo, a ustvari priznali da su svi nesposobni da ovaj problem reše, odnosno da, ako već nisu u stanju (a nisu) da zaključe novi PKU, bar za izvesno vreme produže trajanje, još uvek važećeg, bar u onom delu u kojem je on i ostao da važi“ rekao je juče prof .Hadži Zdravko M. Kovač.
„Pri tome ne kažu članstvu da je veliki broj odredbi još uvek važećeg PKU, sada već potpuno izvesno, u suprotnosti sa zakonima koji uređuju oblast obrazovanja, pa samim time ne predstavljaju nikakvu pravnu podršku i pomoć, već su „mrtvo slovo na papiru“. Osim toga, u pomenutim dopisima ukazuju na činjenicu da, očigledno, ni ministar prosvete nema ovlašćenje da zaključi kolektivni ugovor, jer se traži arbitraža i pristanak od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Vlade Republike Srbije“ kaže Kovač.
„Šta više, pažljivo čitajući, shvatamo da ni „pregovarači“ na strani sindikata nemaju zakonom propisano ovlašćenje za zaključenje kolektivnog ugovora, a naročito predsednik SRPS-a, kojem je i članstvo i mandat u SRPS-u isteklo pre ssa 4 godine i o čemu će se u neko naredno vreme izjasniti i Ustavni sud. Loše je i to što je za vreme navodnih pregovora potrošeno vreme da se bar obezbedi produženo dejstvo važećeg PKU po modelu kako su to učinili ranije sindikati zdravstva i socijalne zaštite, kulture, a od juče i policije, koji su kolektivne ugovore pred istekom produžili na još godinu dana, po nama, ceneći pravilno, da je taj rok sasvim dovoljan da se novi PKU usklade sa važećom legislativom u sektoru obrazovanja i javnih službi, a pogotovu u svetlu činjenice da će se od 01.01.2019.g. suštinski menjati status javnih službi, uključujući i prosvetu“ kaže Zdravko Kovač. (→Saopštenja)

Promocija za nove kadete

Ministarstvo odbrane i ove godine tokom februara u gradovima Srbije promoviše vojni poziv za učenike završnih razreda osnovne i srednje škole. Za novosadske školarce promocija vojnog poziva organizovana je 8. februara  u Tehničkoj školi “Mileva Marić Ajnštajn”. Promocija je organizovana kako bi se zainteresovani učenici pravovremeno pripremili za konkurs kadeta na Vojnu akademiju i Medicinski fakultet Univerziteta odbrane kao i za upis u Vojnu gimnaziju-srednju stručnu vojnu školu.
“Naši kadeti Vojne akademije primaju platu koja se kreće od 12-16 hiljada dinara, u zavisnosti od godine studija i proseka koji su ostvarili na Vojnoj akademiji. Mi smo pokušali da stimulišemo naše učenike i kadete, tako da kadeti koji imaju prosek preko 8,5 i 9,5 imaju povećanje 10, odnosno 15 posto na platu”, rekao je major Danko Rodović sa Univerziteta odbrane Beograd. Po završetku Vojne akademije svi kadeti, akako kažu, imaju zagarantovano radno mesto u Vojsci Srbije ili u Ministarstvu odbrane.
Interesovanje novosadskih učenika da svoje školovanje nastave na nekoj od vojnih škola, svake godine je izuzetno veliko. U Tehničkoj školi promociju za vojni poziv organizuju već drugi put. “Promocija koja je bila prošle godine donela je dobre rezultate i nekoliko učenika koji su primljeni su odlično startovali, imam informaciju da se i dobro ponašaju i osećaju u vojnim školama”, naveo je Stanko Matić, direktor TŠ Mileva Marić Ajnštajn.
Konkurs za prijem u vojne obrazovne ustanove se raspisuje tokom februara, a kandidati, uz uslov da su državljani Srbije, moraju biti zdravstveno sposobni i bez krivičnog ili prekršajnog postupka koji se vodi protiv njih. https://www.youtube.com/watch?v=l9PW-OCvYwQ

Pančevo: Subvencije za privatni vrtić – velika olakšica za roditelje

Svake godine u Pančevu oko 150 mališana je na listi čekanja za upis u vrtić. Ostanak ispod crte, za roditelje koji nemaju kome da ostave dete, predstavlja veliki problem. Kako bi se taj problem delimično rešio, od septembra prošle godine u Pančevu je uvedena mogućnost da roditelji decu mogu da upišu u privatni vrtić čije troškove od 80 odsto subvencioniše grad. U Pančevu je akreditovan jedan privatni vrtić i tamo je upisano i 30 mališana, koji su se našli na listi čekanja u Predškolskoj ustanovi “Dečja radost”. Troškove boravka u vrtiću toj deci većim delom subvencioniše grad. Za mame Milenu i Zoranu ta mogućnost je bila veliko olakšanje. “Nema kašnjenja i sve je super za sada. Grad nama uplati sredstva do 5. u mesecu za prethodni na osnovu obračunatih dana koliko je dete boravilo u vrtiću. Uplate nam 80 odsto od tog iznosa, a mi plaćamo preostalih 20 odsto na račun vrtića. Jako sam zadovoljna i vrtićem i vaspitačicama”, kaže mama Zorana Živaljević. “Ideja je više nego dobra, deca bi trebalo da budu sa decom, to je najbolja opcija, a uslovi su više nego dobri”, kaže mama Milena Trajkovski.
Grad je zaštitio roditelje potpisivanjem memoranduma sa privatnom predškolskom ustanovom kako deo koji plaćaju ne bi bio veći od cene koju bi davali da im dete ide u državni vrtić. Roditelji se nadaju da će se nastaviti sa ovom praksom. U tom vrtiću kažu da imaju kapaciteta da od naredne godine upišu još dece. “Imamo mi i prostornih i kadrovskih mogućnosti, adaptiran je prostor i biće mogućnosti da se upiše još 25 dece nove”, kaže Vesna Zeng, pedagog u vrtiću. Grad će i ove godine nastaviti subvencionisanje boravka 30 dece u privatnim vrtićima, a nadležni kažu da ukoliko finansije to budu dozvoljavale taj broj bi mogao i da se poveća. https://www.youtube.com/watch?v=OUX-eGwe1eM

U privatnim vrtićima 5% subotičkih predškolaca: Subvencija nema

Subvencija za pohađanje privatnih vrtića u Subotici nema, a čini se da za to nisu zainteresovani ni roditelji, ni vrtići ni lokalna samouprava. Devedeset odsto predškolaca ide u državne vrtiće, a njihovi roditelji plaćaju 20 odsto ekonomske cene, dok se ostatak plaća iz gradskog budžeta. Pet odsto subotičkih predškolaca, koji pohađaju privatne vrtiće, nemaju ovakvu podršku. Pozitivna iskustva drugih roditelja, manje grupe, više vaspitača, higijena, jelovnik, fleksibino radno vreme. To su glavni razlozi zbog kojeg su roditelji dvogodišnje Dunje izabrali privatni vrtić. Ali to košta. I sve plaćaju sami. “Što se tiče subvencije, ona bi bila OK, što da ne, mislim da je to na neki način ušteda u kućnom budžetu. A i sve da je ne bude to neće uticati na našu odluku da ona pređe u državni. Znači, mi ostajemo pri odluci da ona ostaje ovde”, kaže Dunjina mama Tamara Kolak. https://www.youtube.com/watch?v=TCiyC2Nivww
Svega jedan od pet akreditovanih privatnih vrtića obratio se lokalnoj samoupravi s idejom subvencionisanja troškova. Jer se iz budžeta svakako subvencioniše boravak i u državnim vrtićima, tako da roditelji plaćaju petinu ekonomske cene.”Deca koja pohađaju privatne ustanove i deca koja pohađaju državne ustanove su svi građani Subotice, isto kao i njihovi roditelji koji svi odvajaju od svojih zarada za punjenje budžeta Subotice”, naglašava Maja Gabrić Stipić iz privatne predškolske ustanove “Mali talenti”. Međutim, članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje Nataša Aleksić kaže da se ni roditelji ni vrtići nisu zvanično obraćali s zahtevom za subvenciju. “Mi trenutno neku pisanu molbu, pisani zahtev nemamo. Roditelji nam se, iskreno, ne obraćaju sa tim zahtevom. Mi jesmo voljni da razgovaramo na svaku temu”, poručuje ona.
Pošto ih već gotovo niko ne vuče za rukav da i privatnima plaćaju ono što plaćaju i državnom, fokus lokalne samouprave je u proširenju postojećih gradskih vrtića. Planira se proširenje dva postojeća u dva najveća gradska naselja – Prozivka i Radijalac – kao i otvaranje novog u Aleksandrovu, koji će imati 60 jaslenih mesta, koja su i najtraženija.
https://www.youtube.com/watch?v=JKtd1Fl21So

“Otvorena čitaonica” za mališane

Pre skoro četiri godine, Novosađanka Vesna Marković, pokrenula je ideju “Otvorene čitaonice”, u okviru koje volonterski obrazuje, vaspitava i usmerava decu osnovnoškolskog uzrasta. Broj dece, koju roditelji poveravaju tom penzionisanom pedagogu i predavaču, sve je veći, a kako nastavnica Vesna kaže, o kvalitetu njenog rada govore isključivo dela i reči mališana. Anđela, Elena, Marija, Teodora, Ana i Ilija čine samo jednu od brojnih grupa osnovaca, koji svakodnevno posećuju “Otvorenu čitaonicu” njihove neformalne nastavnice i, pre svega, prijateljice Vesne. Teški domaći zadaci i ostali dečji problemi lakše su rešivi uz zajednički razgovor i Vesninu pomoć. Da je vreme provedeno u čitaonici dragoceno za decu, svesni su i njihovi roditelji, koji u Vesnu, kao bivšeg pedagoga i predavača, imaju beskrajno poverenje.
Verovatno i zbog činjenice, da kod dece ne stvara pritisak za što boljom ocenom, već budi njihovu radoznalost, ostavljajući da dečja kreativnost i talenat dođu do izražaja. Ovaj mali, ali veoma interesantan prostor svakodnevno posećuju i sestre Anđela i Teodora, kao i devojčica Ana, za koju učiteljica Vesna kaže da je, zbog neverovatne dečje inteligencije i načitanosti, sada već postala saradnik u rešavanju problema njenih vršnjaka. “Sva deca, generalno, su subjektivna i razmišljaju samo o svojoj situaciji, ali ja im ukazujem na to da probleme trebamo rešavati i zajedno i da nema ne postoji samo jedno rešenje problema”, navodi Ana.
Nastavnica Vesna kaže da su radost i energija življenja koju svakodnevno upija od ove dece glavni motiv pokretanja Otvorene čitaonice, a da dela i misli ovih mališana imaju mnogo veći značaj od njeni izgovorenih reči. “Mi pred sobom imamo budućnost. Mi smo prošlost, a deca su budućnost! Ulaganje u njih, bez obzira da li je materijalno ili duhovno, to je najbolje što možemo da uradimo”, kaže Vesna Marković. “Mi odrasli treba da im pomognemo u svemu tome. Ja bih rekla da je to patriotizam, da se tako voli svoja zemlja”, dodaje.
Vesnina najveća radost su deca, koja sa osmehom ulaze i izlaze iz ove prostorije. Upravo zbog toga s nestrpljenjem iščekuje novo druženje sa decom, ali i Sarom, malom maskotom ove čitaonice. I dok je jedna grupa napušta, naredna se već sprema za dolazak. I tako, na njeno veliko zadovoljstvo, svakoga dana. http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/otvorena-citaonica-za-malisane_893098.html
https://www.youtube.com/watch?v=mbaDYNc7lN8

Izložba Dubravke Lazić “Odrastanje – LenkPlay”

U Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, u petak 9. februara u 19 časova je otvorena izložba umetničkih radova različitih likovnih tehnika autorke dr Dubravke Lazić pod nazivom “Odrastanje – LenkPlay”. Na izložbi su izložene analogne crno bele fotografije, fotogrami, kombinovane tehnike i digitalni printovi. Serijal se nadovezuje na prethodnu samostalnu izložbu radova “Lenogrami” iz 2011. godine, i predstavlja kontinuirano praćenje odrastanja deteta. S tim u vezi, radovi su skup interpretacija različitih osećanja koja ilustruju proces odrastanja i intervenciju autorke na njegove komponente (dokument, igra).
Dubravka Lazić diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (1997), magistrirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (2000), a doktorirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu iz uže naučne oblasti Filmologija (2013). Od 1998. godine je zaposlena na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Autor je brojnih samostalnih i učesnik grupnih izložbi u zemlji i u inostranstvu. Dobitnik je stipendija za stručni boravak i autor radova publikovanih u naučnim i stručno umetničkim publikacijama. Organizator je i saradnik na raznim manifestacijama, seminarima, izložbama, žiriranjima, radionicama i projektima. Dobitnik je nekoliko nagrada. U okviru rada na Akademiji umetnosti u Novom Sadu radi kao šef katedre za Nove likovne medije i Fotografiju (2007-2012) i kao prodekan za umetnički rad (od 2012). Predsednik je Stručnog veća za humanističke nauke i umetnost Univerziteta u Novom Sadu.

Portal “Hoću u pozorište” – najbolja promocija scene Srbije

“Hoću u pozorište” je portal namenjen promociji svih vidova teatra, od amaterskog pozorišta do najvećih scena u Srbiji. Oko dvadesetak novinara vodi računa o tome da su na sajtu i fejsbuk stranici uvek dostupne aktuelne informacije o repertoarima u pozorištima, kao i recenzije popularnih komada. Njihov cilj je, kako kažu, da privuku što više mladih u pozorišne hale. https://www.youtube.com/watch?v=6DUvC6iFleU

U Matici srpskoj o “Jeziku Jovana Stejića”

Publikacija Jezik Jovana Stejića objavljena je pre tri decenije na engleskom jeziku kao skraćena verzija rada doktora Jusija Nuorluota. Ovo značajno delo konačno je prevedeno i na srpski jezik u okviru edicije Studije o Srbima u Matici srpskoj, gde je danas promovisano stručnoj javnosti. Jovan Stejić, lekar po vokaciji, radio je kao lični lekar Miloša Obrenovića, sve dok se nije zamerio vlastima baš u pogledu pisma u jednom delu, zbog čega je bio primoran da napusti Beograd i da radi u Zemunu. Tek kada je Obrenović otišao sa vlasti, mogao je da se vrati u Beograd. “Ono što je izuzetno važno za njega, jeste da nije pripadao ni tvrdoj konzervativoj struji antivukovaca, a nije pripadao ni Vukovoj strani. U nauci se kaže da je bio umerenjak. Ali to ne umanjuje njegov značaj, jer novija istraživanja upravo pokazuju koliko je jezik ovih autora, koji nisu zastupali antivukovsku politiku, odigrao važnu ulogu u razvoju srpskog književnog jezika, u kom smislu u smislu njegove izgradnje i elaboracije i tako dalje”, rekla je prof. dr Isidora Bjelaković.
Mnogi obrazovani ljudi prve polovine 19. veka odigrali su važnu ulogu u izgradnji srpskog književnog jezika, iako nisu bili na Vukovoj strani. Autor knjige Jezik Jovana Stejića, prof. Jusi Nuorluoto, kaže da je Stejić bio anonimni pisac za ono vreme. “On je bio važni faktor u toj raspravi. On je pisao razne stvari i razvijao je svoj pravopis i nikada ga nije dostavio što ga je sastavio”, naveo je Nuorluoto. Prema njegovim rečima, i Vuk Karadžić je poštovao Stejićevo mišljenje, mada se nisu u svemu slagali.
Ovim delom, kako je istaknuto, proširena je izdavačka edicija Matice srpske stranih pisaca o srpskim piscima. https://www.youtube.com/watch?v=oQSvW0xm044

Pomoć deci oboleloj od raka

Povodom 15. februara, Svetskog dana dece obolele od raka, Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) organizovaće humanitarne skupove na trgovima, u glavnim ulicama i šetalištima u više od 40 gradova širom Srbije. NURDOR će uz prigodne programe i u prisustvu prijatelja, roditelja, volontera i javnih ličnosti, obeležiti ovaj značajan datum i pozvati sve ljude dobre volje i kompanije da učestvuju u akciji prikupljanja sredstava za završetak izgradnje novog dečjeg hemato-onkološkog odeljenja u Nišu.
Ove godine NURDOR očekuje završetak ovog projekta od nacionalnog značaja koji će značajno doprineti poboljšanju uslova onkološkog lečenja dece u celom južnom regionu Srbije. NURDOR je prošle godine počeo radove na drugoj fazi projekta, kojim su predviđeni unutrašnji zanatski radovi i postavljanje instalacija, i njihov završetak očekuje se sredinom marta, a treća faza projekta je opremanje objekta za koju je potrebno obezbediti još 17 miliona dinara.

Petina stanovništva u Srbiji gojazna   

Prema podacima Istraživanja zdravlja stanovnika Srbije iz 2006. godine, 18,3 odsto građana je bilo gojazno, dok rezultati iz 2013. pokazuju povećanje na 21,2 odsto, objavila je Vlada Srbije u usvojenoj uredbi o Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih. Rezultati iz 2013. godine su pokazali su da je 70,1 odsto dece i adolescenata uzrasta 7–14 godina bilo normalno uhranjeno, 15 odsto prekomerno, 4,9 odsto je bilo gojazno, dok je pet odsto svrstano u kategoriju pothranjenosti. U grupi 10-19 godina prekomerno uhranjenih adolescenata je bilo 20,2 odsto, a gojaznih 8,9 odsto.
U Srbiji je 2013. godine bilo 40,4 odsto normalno uhranjenog stanovništva, više od polovine – 56,3 odsto bilo je prekomerno uhranjeno, 35,1 odsto predgojazno, a 21,2 odsto gojazno. Značajno veći procenat gojaznih stanovnika zabeležen je u svim starosnim grupama od 45 do 84 godine, kao i među siromašnom, najmanje obrazovanom populacijom i onom koja živi u vangradskim naseljima.
Za razliku od gojaznosti koja je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 20,1 odsto, žene 22,2 odsto), predgojaznost je bila češća kod muškaraca (41,4 odsto) nego kod žena (29,1 odsto). Rezultati istraživanja iz 2013. godine pokazali su da je 70,1 odsto dece i adolescenata uzrasta 7-14 godina bilo normalno uhranjeno, 15 odsto prekomerno, 4,9 odsto gojazno, dok je pet odsto bilo pothranjeno. Prema istom istraživanju, u grupi od 10-19 godina prekomerno uhranjenih adolescenata je bilo 20,2 odsto, a gojaznih 8,9 odsto.
U Nacionalnoj strategiji, koju je Vlada Srbije usvojila na sednici 31. januara, kao ključni ciljevi navedeni su zaustavljanje trenda i porasta učestalosti prekomerno uhranjene i gojazne dece i odraslih i povećanje za 10 odsto onih sa normalnom telesnom masom za uzrast. Zadatak je da se unapredi nivo znanja i informisanosti o značaju pravilne ishrane i izmene navike u ishrani sa ciljem postizanja redovnih obroka u toku dana i smanjenja unosa soli i masti, posebno životinjskog porekla, kao i rafinisanih ugljenih hidrata i slatkih bezalkoholnih pića. https://www.youtube.com/watch?v=FViL_yKYqLQ 

Vremeplov: Rođen Galileo Galilej

U Pizi je, na današnji dan 15. februara 1564. godine, rođen italijanski fizičar, filozof i matematičar Galileo Galilej. Godine 1633. Galileo pred crkvenom inkvizicijom negirao danas opštepoznatu činjenicu da Zemlja nije centar Svemira i da se s drugim planetama vrti oko Sunca.

Vremeplov: Usvojen Sretenjski ustav

U Kneževini Srbiji na današnji dan 15. februara 1835.  Usvojen je Sretenjski ustav, prvi Ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez u martu ukinuo Ustav.

Vremeplov: Prvi srpski ustanak

Na današnji dan  15. februara 1804. u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak.

Vremeplov: Održan poslednji dan građanskih protesta

Opoziciona koalicija “Zajedno” održala je na  današnji dan 15. februara  1997.  poslednji, 88. dan protesta, pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev, priznanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996.

Vremeplov: Umro Stanislav Binički

Na  današnji dan 15. februara 1942. umro srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor “Marša na Drinu”, direktor Beogradske opere. 1899. osnovao Beogradski vojni orkestar, a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu. Komponovao prvu izvedenu srpsku operu “Na uranku”, na tekst Branislava Nušića.

Vremeplov: Pogubljen Matija Gubec

U Zagrebu je, posle sloma seljačke bune,  na današnji dan  15. februara  1573.  pogubljen vođa ustanka Matija Gubec.

Vremeplov: Sokrat osuđen na smrt

Atinski filozof Sokrat je na današnji dan  15. februara 399. pne. osuđen na smrt.

Vremeplov: Osnovana Matica srpska

U Pešti je na današnji dan 16. februara  1826 osnovana Matica srpska na inicijativu Jovana Hadžića (Miloš Svetić) i bogatih srpskih peštanskih i budimskih trgovaca Gavrila Bozitovca, Jovana Demetrovića, Josifa Milovuka, Petra Rajića, Andrije Rozmirovića i Đorđa Stankovića. Najveći prilog prilikom osnivanja darovao je Knjaz Miloš. To književno i kulturno društvo, koje je odigralo ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba uopšte a posebno u tada Habzburškoj srpskoj Vojvodini, ubrzo je preraslo u najvažniju kulturnu institiciju srpskog naroda uopšte – uz mnogo kasnije osnovanu Srpsku kraljevsku akademiju. “Letopis Matice srpske”, najstariji je srpski časopis koji je uspeo da se održi do naših dana. Počeo je da izlazi na samom kraju 1824. (za godinu 1825. “perva častica”) i tada je bio jedini srpski časopis, pošto su oni pokrenuti ranije bili kratkotrajni. Prvi urednik bio je Georgije Magarašević. Upravo iz kruga ljudi koji su vodili tadašnji “Serbski letopis” izrasla je Matica srpska, a po uzoru na nju nastaće kasnije i sve druge slovenske matice. Najveći dobrotvor Matice u njenoj istoriji bio je grof Sava Tekelija, zatim Knjaz Miloš pa grof Jovan Nako. Matica je 1864. preseljena u Novi Sad, gde se nalazi i sada.

Vremeplov: Rođen Radoje Domanović

Na današnji dan 16. februara  1873 godine rođen je srpski pisac Radoje Domanović, satiričar. Oštro je prikazivao vlastodršce koje je smatrao korumpiranim i brutalnim, ali i lažno rodoljublje i servilno građanstvo. Nakon završetka Velike škole u Beogradu radi kao nastavnik u Vranju, Pirotu, Leskovcu. Otpuštan je iz službe kao protivnik Obrenovića. Od 1905. do smrti, predvodi odeljenje korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list “Stradija”. Osim opore satire pisao je i gotovo idilične pripovetke iz seoskog života. Dela: satirične pripovetke “Stradija”, “Vođa”, “Danga”, “Mrtvo more”, “Kraljević Marko po drugi put među Srbima”.

Vremeplov: Rođena Isidora Sekulić

Srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanan posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske kraljevske akademije rođena je na današnji dan 16. februara 1877. Kada je 1958. umrla jedan književni kritičar je ocenio da je umro “literarno najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra”. Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti i doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i upravnica devojačke škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. S velikim uspehom bavila se i prevođenjenjem. Dela: putopis “Pisma iz Norveške”, roman “Đakon Bogorodičine crkve”, pripovetke “Hronika palanačkog groblja”, “Saputnici”, “Gospa Nola”, eseji “Analitički trenuci i teme”, “Zapisi o mome narodu”, “Mir i nemir”, “Njegošu – knjiga duboke odanosti”, “Govor i jezik kulturna smotra naroda”.

Vremeplov: Rođen Nikolaj Ljeskov

Na današnji dan  16. februara 1831. godine rođen je ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov, izuzetan znalac jezika i suptilan stilista. Pisao je romane i pripovetke o životu sveštenika i činovnika u ruskoj provinciji i opisivao je nemilosrdnost ranog kapitalizma. Stvorio je nenadmašne književne likove seljaka, zahvaljujući izvanrednom poznavanju ruskog sela. Dela: “Levak Soborjane” (kod nas prevedeno kao “Đakon Ahila i crkovnjaci”), “Začarani putnik”, “Nesmrtni glavonja”, “Ledi Makbet mscenskog okruga”, “Sitnice iz arhijerejskog života”.

Vremeplov: Kastro predsednik vlade Kube

Vođa gerilaca Fidel Kastro – čije su snage 1. januara 1959. zbacile diktatora Fulhensija Batistu postao je na današnji dan 16. februara  1959 predsednik vlade Kube.

Vremeplov: Slanje 2.000 pripadnika EULEKS-a na Kosovo

Evropska unija je odobrila na današnji dan 16. februara 2008. godine  slanje oko 2.000 pripadnika EULEKS-a na Kosovo u cilju postepenog preuzimanja nadležnosti od UNMIK-a. Razmeštanje misije EU počelo je 9. decembra 2008. na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN.

Internet je izmenio svet, regulatori na muci

Era interneta i smart uređaja potpuno je promenila način života ljudi, ali i unela velike probleme i izazove za regulatore, rečeno je na panelu “Mogućnosti i izazovi u medijskoj i telekomunikacionoj industriji”, na Samitu Makedonija 2025. Regulator iz Italije, advokat Frančesko Sciachitano je rekao da je svet potpuno izmenjen, jer televizija više nije samo televizija već je tv samo jedna od mogućnosti koju nudi moderna televizija, na primer IPTV i još mnogo toga. TV i internet su sada jedan komunikacijski sektor, rekao je i dodao da sada svi mogu da gledaju sadržaje preko interneta na smart telefonima. Takođe, velika promena je i u tome što su ljudi gledali ono što su pravili profesionalci dok danas svako može da okači sadržaj preko interneta i gleda šta želi. “Zato imamo poplavu lažnih vesti i sadržaja koje nisu istinite, ali se šire preko mreža i sajtova kako bi privukli pažnju i doneli novac. To je protivzakonito”, naglasio je on. Sciachitano kaže da postoje i novi trendove da se isključuju mediji u informisanju i na primer predsednici država objavljuju šta misle na društvenim mrežama, što mediji preuzimaju i prenose.
“Internet otvara brojna pitanja po pitanju bezbednosti, ugrožavanja privatnosti, neprikladnih sadržaja, jer svi smatraju da je sve na internetu besplatno i da svi mogu da daunloduju sve što hoće i što im je dostupno. Krše se mnoga prava i ljudi više nemaju privatnost”, naveo je italijanski ekspert. EK je zato u septembru izdala vodič u toj oblasti sa porukom – šta je ilegano oflajn takođe je ilegalno i onlajn. U pitanju je vodič za onlajn platforme kako da se bore protiv ilegalnih onlajn sadržaja, na primer, protiv deljenja sadržaja kojima se narušavaju autorska prava. Kaže da postoje za biznis platforme razna rešenja, na primer otvaranje direktnog kanal za legalno skidanje sadržaja i slično. “Ključ je u lokalnim sadržajima pošto su ljudi spremni da plate lokalni sadržaj kako bi nešto gledali ono što hoće, ali je veliko pitanje kako im to ponuditi. Internet će biti veliki izazov u narednom periodu i kako edukovati ljude i decu za njegovo pametno korišćenje”, zaključio je stručnjak iz Italije.

Ljudi čak do 9 ili 10 sati provode gledajući TV

Menadžer u Evropskoj radiodifuznoj uniji Darko Ratkaj da je danas najveća aktivnost ljudi gledanje televizije i da ljudi čak do 9 ili 10 sati provode gledajući TV. “To činimo zato što su mediji fascinantni. Sadržaj koji konzumiramo utiče na naše delovanje i zato regulatori na svetu žele da imaju bezbedne regulacije. Javni servis je važan jer ima lokalni sadržaj. BBC je prvi javni servis i njihov prvi direktor Džon Rajt je kazao da javni servis ima dužnost da informiše, obrazuje i zabavlja”. Prema njegovim rečima, industrija koja se bavi sadržajem predstavlja pet odsto BDP-a. Postoji velika potražnja za sadržajem. Kaže da se postavlja pitanje kako mali javni servisi da konkurišu sa velikim, gigantima pošto nijedan nacionalni medij ne može da konkuriše medijima kao što su Amazon, Netflix i drugi. “Može samo kroz lokalni sadržaj, koji podstiče lokalnoj koheziji. Nema ništa loše imati komercijalne medije, ali samo javni servis može da ispuni nacionalne potrebe. Mogućnost za investicije je da se ulaže u industriju proizvodnje lokalnog sadržaja”, dodao je Ratkaj.

About the Author

admin