Digitalni udžbenici i za nacionalne manjine

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je u utorak  da je Nacrt Zakona o udžbenicima koji predviđa uvođenje digitalnih udžbenika u završnoj fazi, kao i da će oni biti obezbeđeni i đacima pripadnicima nacionalnih manjina koji pohađaju srednju školu u Republici Srbiji. Na sastanku sa predstavnicima Hrvatskog nacionalnog veća Šarčević je rekao da očekuje da će se Nacrt zakona za nedelju dana naći pred Vladom Srbije, a u skupštinskoj proceduri na proleće. Novi zakon o udžbenicima imaće veliki značaj i za obrazovanje hrvatske, ali i drugih nacionalnih manjina, dodao je Šarčević i naglasio da je potrebno razgovarati o osnivanju katedre za hrvatski jezik i o lektorima.
Predstavnici Hrvatskog nacionalnog veća ocenili su da postoji dobra saradnja sa Ministarstvom, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ukazali su na potrebu povećanja broja srednjoškolskih profila na hrvatskom jeziku, ističući kao poteškoću jezičku stručnost kadrova koji predaju na hrvatskom jeziku. Kopredsedavajući Međuvladinog mešovitog odbora Srbije i Hrvatske i državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak rekao je da su otvorena pitanja više stvar dijaloga, nego izmene propisa.

Vlada Vojvodine: Za prevoz srednjoškolaca 182 miliona dinara

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice raspisao je dva nova konkursa, putem kojih se ove godine dodeljuje ukupno 205.307.500,00 dinara. Reč je o Konkursu za regresiranje prevoza učenika srednjih škola na teritoriji AP Vojvodine – 182.000.000,00 dinara i Konkursu za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u oblasti obrazovanja u AP Vojvodini – ukupno 23.307.500,00 dinara. Kako je saopštila pres služba pokrajinske vlade, sredstva iz prvog konkursa namenjena su za srednjoškolce koji svakodnevno putuju od mesta stanovanja do škole i nazad (pravo prijave na konkurs imaju opštine i gradovi AP Vojvodine).
Sredstva iz drugog konkursa raspoređena su na sledeći način: 14.497.500,00 dinara – za programe i projekte u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja; 1.900.000,00 dinara – za programske aktivnosti i projekte za podizanje kvaliteta učeničkog standarda; 450.000,00 dinara – za programe i projekte u oblasti jačanja jezičkih kompetencija učenika osnovnih i srednjih škola; 1.900.000,00 dinara – za nabavku opreme za osnovne škole koje imaju status javno priznatih organizatora aktivnosti formalnog osnovnog obrazovanja odraslih i 4.560.000,00 dinara – za osnovne i srednje škole u AP Vojvodini, koje realizuju dvojezičku nastavu u 2018. godini. Rok za podnošenje prijava na oba konkursa jeste 9. mart 2018. godine, navodi se u saopštenju.

Učenici V i VI razreda od drugog polugodišta uče programiranje

Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zadužen za digitalizaciju u prosveti i nauci Saša Stojanović, direktor Fondacije Petlja Nebojša Vasiljević i izvršna direktorka Inicijative Digitalna Srbija Veronika Tasić Vušurović posetili su danas Osnovnu školu „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i prisustvovali času informatike i računarstva na kome se koristio interaktivni portal Petlja u nastavi programiranja.
U drugom polugodištu đaci petog i šestog razreda osnovne škole počeli su da uče programiranje. U petom razredu Informatika i računarstvo je od ove školske godine obavezan predmet, dok se u šestom razredu ovaj predmet kao izborni uči po novom nastavnom programu koji obuhvata programiranje. Kao pomoć nastavnicima i učenicima, portal petlja.org pruža besplatne, interaktivne materijale za učenje programiranja koji su u potpunosti prilagođeni učenicima V i VI razreda i dostupni na srpskom jeziku.
Tokom posete školi, pomoćnik ministra prosvete Saša Stojanović je rekao da je programiranje danas neizostavni deo obrazovanja svuda u svetu, pa i u Srbiji. On je ocenio da se danas na času videlo da deca zaista uživaju u nastavi i istakao da se od njih traži da razumeju ono što uče, a ne samo da reprodukuju. Stojanović je izjavio da se oblast informatike brzo menja i da je potrebna kontinuirana obuka nastavničkog kadra. http://www.mpn.gov.rs/ucenici-petog-i-sestog-razreda-od-drugog-polugodista-uce-programiranje/

Svi bi da studiraju kineski, japanski, arapski…

Logika tržišta, odnosno sve veća tražnja za svim strukama i znanjima u Aziji, razlog je ogromnog interesovanja koje vlada za orijentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde se sva mesta za studije kineskog, japanskog, turskog i arapskog popune još prvog dana upisa, i zauzmu ih – najbolji. Orijentalistika je trenutno, ističe dekan Filološkog fakulteta prof. dr Ljiljana Marković, i najbrojnija katedra na ovom fakultetu.
“Na japanski primamo 64 studenta, od toga 30 na budžetu, na kineski 30, od toga 20 na budžetu, na turski 53 studenta sa visokim procentom budžetskih mesta, a isto je za arapski jezik”, kaže Marković. Ona objašnjava da fakultet nastoji da izađe u susret studentima čiji je “pogled definitivno usmeren ka Aziji”, pa je u planu otvaranje smera indologije. “Kad izmestimo Geografski i Biološki fakultet iz svoje zgrade…moći ćemo da podignemo iranistiku na četvorogodišnji studijski nivo, da otvorimo lektorat za Filipine i Indoneziju, što je takođe veliki potencijal za Srbiju. Možemo koreanistiku da pretvorimo u četvorogodišnje studije. Sve je spremno, ali prostora nema “, objašnjava Marković. Profesorka kaže da su mladi svesni činjenice da ekonomije zemalja u Aziji beleže u proseku godišnji rast od šest do sedam posto, da je Kina lokomotiva tog rasta trenutno, a tu su i Indija, Iran, Turska, Japan. “Japan je razvijena ekonomija koja neće više rasti spektakularno, ali je u decembru Japan postigao punu zaposlenost. Japan uvozi radnu snagu sa Filipina i Indonezije, iz Južne Koreje, Kine, ali i iz Evrope i Amerike, jer može da ponudi konkurentne nadnice i plate, odlična primanja. Naši mladi osećaju da se taj dinamičan razvoj i otvaranje šansi dešava u Aziji i zato žele da uče turski – tu je ogromna navala, zatim arapski, kineski i japanski”, primetila je Marković, inače japanolog.

Veliko interesovanje za japanski

Veliko interesovanje za japanski jezik primećuje i lektor za izborni japanski jezik Tacuja Hirano, koji kaže da je pre tri godine, kada je počeo da radi na Filološkom fakultetu, imao osam studenata, a sada, samo na prvoj godini, ima njih 55. Hirano već osam godina živi u Srbiji, koju, naglašava, mnogo voli, toliko da na “Jutjubu” ima svoj kanal putem koga emituje spotove i kratke filmove snimljene po Srbiji, sa željom da svojim sunarodnicima, ali i ljudima širom sveta pokaže njene lepote. Ističe da je iz godine u godinu sve veće interesovanje studenata za japanski jezik, ali mu je žao što će im po završetku fakulteta biti teško da pronađu posao, jer nema mnogo japanskih kompanija u Srbiji.
Hiranovoj posvećenosti Srbiji i njegovoj odluci da ostane u toj zemlji divi se njegov kolega Sava Popović, doktorand na studijama japanske kulture na Filološkom fakultetu i saradnik u nastavi, naročito nakon povratka iz Tokija gde je proveo godinu dana kao istraživač na tamošnjem univerzitetu. On primećuje da je u Beogradu sve prisutnija japanska popularna kultura i da su mladi veoma zainteresovani za to, ali posebno ga je fasciniralo interesovanje Japanaca za Srbiju, i to što na Tokijskom univerzitetu za strane studije (Tokyo university of foreign studies) uče srpski jezik i igraju folklor. Popović je u Tokiju upoznao dvadesetak Japanaca koji poznaju srpski jezik. “Neverovatno mi je da ljudi koji žive tako daleko imaju tako prisan kontakt sa našom kulturom. Neverovatan je taj prisan i intenzivan odnos koji Japanci imaju sa srpskom kulturom”, ističe Popović.

Konkurs Vojnotehničkog instituta za nove kadrove

Vojnotehnički institut raspisao je 13. februaar konkurs za prijem u radni odnos 17 lica iz civilstva, od čega tri diplomirana mašinska inženjera ili magistra tih nauka. Uslovi za inženjere su završen Mašinski fakultet smera vojno mašinstvo, termotehnika, aerokosmotehnika, informacione tehnologije, mehanika ili automatsko upravljanje, hidroenergetika, konstrukcije i logistika. Potrebno je da kandidati imaju i prosečnu ocenu u toku studija 8,00 i više i dve godine radnog iskustva u struci. Za ostala mesta potrebna je srednja stručna sprema i u jednom slučaju viša. Zbog malih plata VTI je poslednjih godina napustilo dosta inženjera-istraživača, što su u više navrata priznali i predstavnici Ministarstva odbrane, a otišao je i jedan broj nižeg tehničkog kadra sa velikim iskustvom u struci. Uslov za prijem je, pored državljanstva Srbije, da im ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti, da nisu osuđivani na kaznu zatvora dužu od šest meseci, kao i da nema bezbednosnih smetnji za prijem.

Kako do realizacije tehnoloških inovacija u budućnosti?

Nije moguće precizno utvrditi koliko smo tehnoloških inovacija u Srbiji imali u prethodnim decenijama, a koje nisu bile uopšte realizovane ili su svetlost dana ugledale u nekoj drugoj, privredno razvijenijoj zemlji.  Međutim, sada možemo postaviti pitanje kako takvu pojavu sprečiti u budućnosti? Inovacije su se u Srbiji u prethodne dve decenije uglavnom finansirale iz fondova EU, a država je faktički tek prošle godine počela da finansira taj sektor. “U ovoj godini iz budžeta Srbije je odvojeno oko 10 miliona evra za program “Fonda za inovativnu delatnost”, što je nekoliko puta više nego u prethodnom periodu, što jasno pokazuje opredeljenost Vlade Srbije da podrži ekonomiju zasnovanu na znanju i inovacijama”, rekao je Mlađan Stojanović, iz Fonda za inovacionu delatnost.
“Jedan od modela koji je vezan za zapadne zemlje je postojanje fondova rizičnog ili odvažnog kapitala, gde se ljudi “kockaju” svojim sredstvima, kako bi investirajući u više različitih inovacija, ako pogode jednu kvalitetnu, višestruko povratili uloženi novac”, objasnio je prof dr Dragan Povrenović, koordinator takmičenja “Najbolja tehnološka inovacija”. U međuvremenu, inovatori bi morali da znaju da ne moraju da izmisle nešto revolucionarno, već da samo unaprede ono što već postoji. Taj proces je spor i detaljan, ali i jedini ispravan. Više o ovoj, ali drugim temama iz sveta male privrede, pogledajte u emisiji Biznis monitor, sutra u 15 časova i 45 minuta na Prvom programu RTV-a. https://www.youtube.com/watch?v=WM4ePs3bnyk

Roboti pomažu bolesnoj deci

Humanoidni robot Marko, projektovan na Fakultetu tehničkih nauka, dobiće devojku Saru, koja će se kao i on kretati kao čovek. Prvi srpski robot, Marko, kreiran je da bi pomogao deci oboleloj od cerebralne paralize, i uveliko je na dužnosti u novosadskoj Dečjoj bolnici. Marko je osmišljen kao velika igračka koja treba da motiviše decu na terapiji da što duže rade vežbe, neophodne za poboljšanje njihovog zdravlja. Uprkos bojazni tvoraca, deca u novosadskoj bolnici su odlično prihvatila Marka. “Smatram da su se deca vezala za robota mnogo više nego što smo mi to očekivali, dakle bili smo skeptični u početku robot je na kraju ispao veći nego što smo mi planirali, razmišljali smo o tome da li će se uplašiti ili da će ga deca prihvatiti na kraju se ispostavilo da ga je 99 odsto dece prihvatilo odlično”, kaže Jovica Tasevski.
Robot bucmastog dizajna, plave boje, dečjeg lica i prijatnog glasa u mogućnosti je da verbalno i neverbalno komunicira sa decom. “Dakle da pokaže vežbe koje deca treba da izvedu, da podigne ruku da pokaže glavu, da ih bodri da isprave kičmu kada hodaju kroz razboju i mnoge druge stvari koje su inače zamišljene u toj terapiji”, kaže. Kako Marko ne bi bio sam, tim stručnjaka napravio je i moderniju verziju robota, kojem su dali ime Sara. Ona će, kada bude završena, učestvovati u svakodnevnom čovekovom okruženju, odgovaraće na pitanja, i imati drugačiji oblik svesti. Namenjena je širokoj grupi ljudi starosti od 30 do 70 godina, pa je problem izrade i strah od neprihvatanja robota, bio ozbiljniji nego sa Markom.
“Onda smo mi odlučili da Sara ima lik ljupke jedne devojke i da ima dodatne sposobnosti za neverbalnu komunikaciju zato što mi ljudi oko 70 odsto komunikacije obavljamo bez da kažemo išta, gestom, mimikom, izrazom lica”, kaže profesor Branislav Borovac. U izradi robota učestvovao je tim sačinjen od inženjera, lekara, psihologa, ali i umetnika koji su im osmislili izgled. Marko i Sara su prvi srpski društveni roboti, i iako postoji skepticizam od udaljavanja ljudi u već otuđenom društvu, oni su projektovani upravo da bi pomogli svom tvorcu – čoveku.

Novi Sad: Evropski Fejsbuk pesnički festival 10. i 11. marta

Evropski Fejsbuk pesnički festival, deveti po redu,  održaće se 10. i 11. marta na Novosadskom sajmu, a pesnici se takmiče jednom svojom  neobjavljenom pesmom na maternjem jeziku. Zainteresovanii koji nisu u mogućnosti da prisustvuju Festivalu mogu učestvovati i postavljanjem svoje pesme na Fejsbuk stranici Festivala. Najbolji pesnik će, kao glavnu nagradu, dobiti štampanje samostalne zbirke pesama.  Festival svake godine okuplja, u virtuelnom i stvarnom svetu, oko 500 pesnika iz 20-ak država sveta, koji svoje stvaralaštvo predstavljaju na Fejsbuku, sa ciljem da njihovu virtuelnu pesničku komunikaciju pretvori u stvarnu gostovanjem na Novosadskom sajmu.
Pesnici učestvovanjem imaju mogućnost da: govore svoje stihove na Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu, sretnu svoje Fejsbuk prijatelje pesnike i upoznaju nove iz raznih gradova i država, objave zbirku pesama, njihove pesme budu objavljene u zborniku ili svojim učešćem steknu pravo da postanu državljani Pesničke republike i dobiju pasoš.
Zainteresovani mogu poslati jednu neobjavljenu pesmu na maternjem jeziku i lične podatke (ime, prezime, adresa, telefon) do 28. 02. 2018. godine na e-mail: fejsbukfestival@gmail.com Pod neobjavljenom pesmom podrazumeva se pesma neobjavljena u katalogizovanoj publikaciji, u štampanoj ili elektronskoj formi (knjiga, časopis), a ne podrazumeva pesmu objavljenu na Fejsbuku, ličnom blogu i sl.
Pesnici treba da u prijavi navedu da li će prisustvovati Festivalu lično ili će učestvovati preko Fejsbuka postavljanjem svoje pesme na stranici Festivala koja glasi: Evropski Fejsbuk pesnički festival u vreme trajanja Festivala. Manifestacija se održava u okviru Međunarodnog sajma knjiga, a u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma.

Akademac: “Biosens budućnost”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u nedelju  je  emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj će tema biti biosens budućnost. Emisija počinje u 13.30 časova na prvom programu RTV. Javna ustanova Institut BioSens je najmlađi naučni institut u Srbiji koji je za krakto vreme osvojio čak 13 projekata Evropske Komisije i postao regionalni lider u oblasti razvoja i primene naprednih IT rešenja u poljoprivredi. Osvojio je prvo mesto u Evropi u okviru najprestižnijeg poziva Evropske Komisije Horizont 2020 – Timing, namenjenog stvaranju Evropskih centara izvrsnosti u naučnim istraživanjima, njihovoj primeni i stvaranju inovacija, a koji će pomoći ekonomskom razvoju država i strateški ih uključiti na put inovativnog rasta Evrope. Kroz poseban program podrške malim i srednjim preduzećima za povezivanje domaćeg IT sektora i poljoprivrede i uz otvaranje oko 150 novih radnih mesta u nauci, zadržaće se najbolji mladi stručnjaci u zemlji i privući najbolji istraživači iz inostranstva. O Biosens Institutu studenti su razgovarali sa prof. dr Vesnom Crnojević Bengin dok u rubrici govotimo o fenomenu odliva mozgova.

Institutu za majku i dete najsavremeniji bolnički kreveti

Institut za majku i dete dobio je 13. februara tri najsavremenija bolnička kreveta za Odeljenje intenzivne nege Pedijatrijske klinike gde se leče najteži pacijenti. Kreveti su donacija Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), a direktor Instituta doc dr Radoje Simić kaže da kreveti imaju opremu za elektronsko upravljanje, antidekubitarne dušeke i stalke za infizije.”Kreveti mogu da pomognu i ubrzaju izlečenje dece, a zaposlenima olakšaju negu te dece”, naglasio je Simić. Odeljenje intenzivne nege Pedijatrijske klinike raspolaže sa 24 kreveta, a često se dešava da primaju i više pacijenata. Tu se leče najmlađi pacijenti sa urođenim anomalijama, teškim i retkim bolestima, uznapredovalim malignim bolestima.
Donaciju je uručio otpravnik poslova ambasade UAE u Srbiji Abdulrahman Alšamsi koji je rekao da su uvek spremni da pomognu prijateljskim zemljama među kojima je i Srbija. On je naglasio da je donacija dokaz jakih odnosa Srbije i UAE ne samo sa Vladom Srbije već sa narodom Srbije. “Smatramo da svako dete zaslužuje pomoć. Pomažemo i nastavićemo da pomažemo”, rekao je Alšamsi. Donacija je uručena uoči Dana dece obolele od raka, koji se obeležava 15. februara. U Institutu se leči najveći broj dece sa malignim bolestima, a pri toj zdravstvenoj ustanovi nalazi se i prva “Roditeljska kuća” gde mogu da borave i roditelji bolesne dece dok su mališani na terapiji.

Vremeplov: Umro Ljuba Davidović

Srpski političar Ljuba Davidović, osnivač i svojevrsni simbol Demokratske stranke umro je  na današnji dan 19. februara. Bio jedan od prvaka Radikalne partije, da bi se kasnije sa grupom istomišljenika izdvojio. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i bio dobrovoljac u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1901. osnovao je sa Jašom Prodanovićem Samostalnu radikalnu stranku, za čijeg predsednika je izabran 1912. Prvi put ministar prosvete postao je 1904. na tom položaju bio je i od 1914. do 1917. u vladi Nikole Pašića i treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste godine predsednik vlade, a drugi put je vladu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca predvodio 1924.

Vremeplov: Rođen Nikola Kopernik

Na današnji dan 19. februara  1473. godine rođen je poljski naučnik Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema i utemeljivač moderne astronomije. Njegovo učenje bilo je u suprotnosti s crkvenom naukom o Zemlji kao središtu sveta, zbog čega su mnogi njegovi sledbenici stradali kao žrtve katoličke inkvizicije. Katolička crkva je 1616. zabranila sva dela koja su se zasnivala na Kopernikovom učenju. Zabrana je ukinuta 1757. godine.

Vremeplov: Umro Andre Žid

Francuski pisac Andre Žid, jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih ličnosti francuske književnosti 20. veka umro je na današnji dan 19. februara 1951. Romanopisac, esejist, kritičar, dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1947, a 1952. njegova dela našla su se na spisku zabranjenih knjiga Vatikana (“Kovači lažnog novca”, “Podrumi Vatikana”, “Pastoralna simfonija”).

Vremeplov: Umro  Knut Hamsun

Na današnji dan  19. februara 1952 godine umro je norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Za vreme Drugog svetskog rata, kao simpatizer Kvislinga i nacističke Nemačke, izgubio je popularnost, a njegovi čitaoci vraćali su mu poštom knjige. Posle rata, već u dubokoj starosti, osuđen je na visoku novčanu kaznu zbog saradnje sa okupatorom (“Glad”, “Pan”, “Plodovi zemlje”).

Vremeplov: Fidel Kastro povukao se sa vlasti

Kubanski predsednik Fidel Kastro, legenda kubanske revolucije i svetska politička figura, na  današnji dan 19. februara  2008. godine povukao se sa čelnih funkcija u zemlji na kojima je bio od 1959. godine. Kastro je iz zdravstvenih razloga bio odsutan iz javnosti od jula 2006. godine. Za šefa države izabran je njegov brat Raul Kastro.

Vremeplov: Umro Deng Sjaoping

Na  današnji dan 19. februara  1997 godine umro je kineski državnik Deng Sjaoping, koji je kao kineski lider od 1978. poveo zemlju u političke i privredne reforme. S vlasti se povukao 1990, ali je sve do smrti imao presudan uticaj u postmaoističkoj Kini.

Vremeplov: Rođen Desimir Tošić

Desimir Tošić, publicista, jedan od lidera Demokratske stranke rođen je na  današnji dan 19. februara 1920. Rođen je u Beloj Palanci nedaleko od Pirota. Bio je jedan od studentskih prvaka Demokratske stranke uoči Drugog svetskog rata i napada na Kraljevinu Jugoslaviju. Nakon rata živeo je kao politički emigrant u Francuskoj i Velikoj Britaniji. Decenijama je uređivao emigrantski list “Naša reč” (1948-1990). Vratio se u Srbiju 1990. i jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke. Izvesno vreme bio je i narodni poslanik. Dela: “O ljudima, eseji, zapisi, sećanja”, “Kolektivizacija u Jugoslaviji”, “Crkva, država, društvo”, “Demokratska stranka 1920-1941”.

Vremeplov: Izašao prvi broj lista “Borba”

Na  današnji dan 19. februara 1922 – U Zagrebu je izašao prvi broj lista “Borba”, iza kojeg je stajala ilegalna Komunistička partija. List zabranjen 13. januara 1929. ponovo je izlazio kao organ KPJ u Drugom svetskom ratu u Užicu od 19. oktobra do 27. novembra 1941. i u Bosanskoj krajini od 1. oktobra 1942. do 27. februara 1943. Posle oslobođenja Beograda, 15. novembra 1944. kao organ KPJ postao je dnevni list. Glasilo srpskih socijalista pod imenom “Borba” izlazilo je 1882/3 a Srpska socijaldemokratska partija izdavala je 1910-1914 list “Borba” koje je bio više teorijsko-ideološkog karaktera (ukupno je izašlo 85 svezaka).

Vremeplov: Rođen Tihomir Đorđević

Tihomir Đorđević, srpski etnolog i folklorist, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije rođen je na  današnji dan 19. februara 1868. Posle završene beogradske Velike škole i doktorata u Minhenu 1902. radio je kao gimnazijski i univerzitetski profesor. Objavio je oko 700 studija, putopisa, beležaka i komentara o srpskim narodnim običajima. Osnovao je i uređivao stručne časopise: “Karadžić”, “Etnografski zbornik Srpske kraljevske akademije”. Dela: “Iz Srbije Kneza Miloša”, “Naš narodni život”, “Priroda u verovanju i predanju našeg naroda”, “Srbija pre sto godina”, “Makedonija”, “O esnafima”.

Vremeplov: Umro  Kosta Trifković

Na  današnji dan 19. februara 1875 umro je srpski pisac Kosta Trifković, komediograf koji je realistički oslikao naravi srpske Vojvodine polovinom 19. veka. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Vinkovcima i Pešti, a nakon okončanja pomorske škole živeo je kao pomorac 1862/3. Potom završava studije prava u Požunu (sada Bratislava) i radi u Pešti kao činovnik, potom u Novom Sadu kao beležnik i advokat. Nasuprot romantičarskoj herojskoj tragediji, negovao je proznu realističku komediju. Nastavio je komediografsku tradiciju zanemarenu u srpskoj literaturi posle Jovana Sterije Popovića, ali bez Sterijine snage i dubine. Dela: “Izbiračica”, “Milo za drago”, “Mladost Dositeja Obradovića”, “Školski nadzornik”, “Ljubavno pismo”, “Čestitam”, “Francusko-pruski rat”.

Vremeplov: Rođen Nikola Hercigonja

Nikola Hercigonja, jugoslovenski kompozitor i muzikolog rođen je na  današnji dan 19. februara 1911. Studirao je kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Zagrebu. Bio je profesor istorije muzike i muzikologije na Muzičkoj akademiji u Beogradu od 1950. do 1975. Autor je više od 300 muzičkih dela različitih žanrova – od monumentalnih muzičko-scenskih dela: scenski oratorijum “Gorski vijenac”, muzičko-scenska vizija “Planetarijum”, opera-balet “Stavite pamet na komediju”, oratorijum “Jama”, “Sluga Jernej i njegovo pravo” pa do masovnih pesama, poput Svečanih pesama “Jugoslavijo” i “Uz maršala Tita”. Publikovao je i više od 200 muzikoloških publicističkih radova u dnevnoj i periodičnoj štampi kao i na radiju.

Majka zdravu devojčicu (7) drogirala i ubedila da umire od raka!

Hana Milbrant (21) imala je sedam godina kada ju je majka ubedila da ima rak. Ona je bila žrtva laži i zlostavljanja svoje majke koja je pokušala da zaradi novac izmislivši da je Hana teško bolesna.  Ova devojka iz Ohaja je pretrpela tešku traumu zbog koje je morala da potraži pomoć psihoterapeuta. – Imala sam sedam godina kada su mi rekli da imam rak. Bila sam previše mlada da bih shvatala šta to znači, ali gledajući oca kako plače bilo je dovoljno da me uplaši. Moja majka Tereza me je odvela kod doktora kada sam imala blažu groznicu i kašalj. Osećala sam se dobro, ali me je ipak odvela na skener. Kasnije je majka pozvala porodicu i rekla nam da je doktor našao tumor na mojoj kičmi. “Mogao bi da bude terminalan”, rekla je i moj otac je zaplakao – priča Hana, a prenosi “Mirror”.
Njen život joj se preko noći promenio, morala je da nosi hiruršku masku, a ljudi su je sažaljevali. Cela zajednica njihovog malog grada je pomagala devojčici, organizovali su dobrotvorne akcije kako bi porodica mogla da plati skupe tretmane koji su navodno bili neophodni Hani. – Mama je bila medicinska sestra tako da mi je ona sama davale lekove. Ali, čini mi se, činilo mi se da sam se osećala gore – počela sam da dobijam užasne glavobolje i stalno se osećala iscrpljeno. Nisam mogla da vozim bicikl, da se igram sa drugaricama… Nosila sam masku u školi. Moj najveći strah je bio da ću se odvojiti od svoje porodice. U to doba, nisam znala šta je smrt, ali sam znala da to znači da neću biti sa mojim roditeljima i to me je preplašilo. Počeo sam da se plašim da budem sama u mraku i ali mama mi je branila da spavam sa njima. Bilo je čudno – mama se udaljila od mene u trenucima kada mi je najviše trebala. Ali tata je uvek znao kako da me razvedri, obasipajući me ljubavlju koju mi ona nije pokazala – rekla je ona.
Jednog dana se probudila sa zavojem na donjem delu kičme, a majka joj je rekla da je tim zavojem prekrivena rana od igle pre koje je primala terapiju. Rekla joj je i da je posećuje medicinska sestra po imenu Bet koja joj daje terapiju, ali Hana je nikada nije videla, a majka joj je davala lekove za uspavljivanje. Nekoliko dana kasnije probudila se bez svoje duge plave kose.
– Vrisnula sam kada sam se pogledala u ogledalo. Bila sam potpuno ćelava. Mama mi je objasnila da mi je Bet obrijala glavu jer je kosa počela da mi opada zbog hemoterapije. “Hoće li mi ponovo izrasti?” pitala sam je. “Ne, mislim da neće”, mama mi je odlučno odgovorila – ispričala je Hana. Rekla je kako su njeni prijatelji plakali kada su je videli takvu, bilo ju je sramota, pa je nosila šešir, a nastavnici su organizovali donaciju za njen tretman. O njoj su pisale i lokalne novine, pa su donacije stizale sa raznih strana. Njeni roditelji su otišli toliko daleko da joj je majka rekla da ima još samo nekoliko nedelja života i devojčica je morala da ide kod savetnika kako bi se suočila sa smrću. – Onda se odjednom sve to završilo, kada su moji roditelji i baka uhapšeni. Jedna učiteljica je primetila da mi kosa raste ravnomerno, a ne u pečatima kao posle hemoterapije pa je postala sumnjičava i prijavila moju mamu socijalnoj službi. Mama je odmah priznala da je lažirala moj rak i prevarila zajednicu za oko 31.000 dolara. Smeštena je u psihijatrijsku bolnicu, a tata je pušten uz kauciju. Rekao mi je da više nisam bolesna i bila sam presrećna jer neću umreti. Ali sreća je kratko trajala jer su me ubrzo smestili u hraniteljsku porodicu. Bila sam zbunjena i sama i svi moji strahovi su se ostvarili – ostala sam bez porodice – ispričala je devojka.
Njena majka je osuđena na šest i po godina zatvora, nakon što je sud odbacio njenu odbranu na neuračunljivost. Njen otac je priznao krivicu za ugrožavanje deteta, ali tvrdi da nije znao da je majka lagala za njenu bolest, a baba je oslobođena krivice.
Hana je živela sa tetkom, a u 12-oj godini je utvrđeno da je depresivna, pa je išla na terapije kod psihologa. Kada je njen otac izašao iz zatvora Hana je prešla da živi sa njim i uverena je da on zaista nije bio svestan laži svoje žene.
Majka joj se nikad nije izvinila za ono što joj je uradila. – Nadam se da ću jednog dana moći da pomognem ljudima koji su žrtve zlostavljanja. Jednog dana želela bih da imam svoju decu i znam da ću im biti dobra mama, a ne kao čudovište od moje majke – rekla je ona.

Stručnjaci Zakerbergu: “Fejsbuk nije mesto za mlađu decu”

Stručnjaci su putem otvorenog pisma poručili direktoru Fejsbuka Marku Zakerbergu da je stvaranje aplikacije za decu mlađu od 13 godina, neodgovoran način za podsticanje dece da koriste Fejsbuk. Stručnjaci smatraju da deca nisu spremna da imaju naloge na društvenim mrežama, prenosi Bi-Bi-Si (BBC). Aplikacija na koju imaju prigovor, odnosno Fejsbuk za decu, pojednostavljena je verzija Fejsbuka sa ograničenim sadržajem. U pismu se navodi da deca nisu dovoljno zrela da shvate komplikovanost veza u onlajn svetu, koje često dovode do svađa čak i među starijim korisnicima.

Zanimanja koja najviše uništavaju zdravlje

Koliko god mislili da je naš postao najgori od svih, ipak postoje i ona zanimanja koja su objektivno (ali i naučno) gledano, opasnija od ostalih. Istraživanje sprovedeno na Univeritetu Južna Kalifornija otkrilo je da pojedina zanimanja uništavaju fizičko i psihičko zdravlje. Najugroženiji su građevinari kod kojih se, zbog prirode posla, javljaju respiratorne bolesti, najčešće asbestoza. Dalje, kod osoba koje stoje na poslu – konobari, sektetarice ili profesori – javlja se artritis stopala, a kod onih koji rade u smenama poremećaji spavanja. Noćne smene takođe nisu dobre za organizam. Izmenjen ritam spavanja i budnosti može da izazove i manjak energije, zatim pojavu učestalih glavobolja, otežanu koncentraciju i promene raspoloženja. Posledice ovako lošeg psihofizičkog stanja mogu biti ozbiljne greške i nesreće. Kod ljudi koji rade prekovremeno (posebno kod onih koji rade 11 sati i više) postoji rizik od pojave depresije. Tom psihičkom poremećaju skloni su i oni koji rade kao bolničari. Njih 11 posto imalo je težak oblik depresije izazvan činjenicom da su nemoćni da pomognu osobi za koju brinu.

Turska: Đubretari skupljali bačene knjige i napravili biblioteku

Gradska čistoća u Ankari ima svoju biblioteku, a sve knjige su pokupili radnici tog preduzeća iz kontejnera širom grada. “Trebalo je da završe na otpadu, a mi smo im poklonili novi život”, kaže Emirali Urtekin, upravnik biblioteke. Ideja se rodila dok je s kolegama razmišljao o tome šta bi mogli da rade pored redovnog posla. Tako su osnovali i muzičku grupu, čiji članovi sviraju na kantama za smeće bačenim u staro gvožđe. “Čitanje je dobro za mozak i navodi vas na nove ideje”, kaže dvadesetogodišnji Eraj Jilmaz, koji čitaocima izdaje knjige. Danas biblioteka ima 4.700 knjiga, a još 1.500 čekaju svoje mesto na polici. Projekat su pokrenuli pre sedam meseci, a knjige su podeljene po sektorima: od ljubavnih romana, preko dečjih knjiga, pa sve do privrednih savetnika. U početku su biblioteku koristili samo radnici gradske čistoće okruga Džankaja (njih 700), ali sada je otvorena za sve i radi 24 sata dnevno.
U nedavno renoviranoj fabričkoj zgradi nalaze se biblioteka, kafeterija i berbernica, pa je postala omiljeno mesto za odmor radnika gradske čistoće. Za vreme pauze ovde mogu da čitaju, popiju čaj, ili igraju šah. Sve knjige se iznajmljuju besplatno, najduže na dve nedelje. “Mnogi dolaze da vide biblioteku i daju nam dobrovoljne priloge”, kaže upravnik biblioteke Urtekin. Neki im čak šalju knjige poštom iz drugih gradova. U planu je i pokretna biblioteka, s kojom će svakih 15 dana posećivati škole. Javio im se veliki broj dece, čije škole nemaju bibilioteku, ili je izbor knjiga mali. “Veoma smo zadovoljni. Projekat nam je dao nov identitet”, kaže Urtekin.

By admin