Vesti – 21.02.2018.

Matura – ulaznica na fakultet

Đa­ci ko­ji su u te­ku­ćoj škol­skoj go­di­ni upi­sa­li ne­ku od če­tvo­ro­go­di­šnjih sred­njih ško­la u Sr­bi­ji pr­va su ge­ne­ra­ci­ja uče­ni­ka ko­ja će ume­sto sa­da­šnjeg ma­tur­skog is­pi­ta po­la­ga­ti ta­ko­zva­nu na­ci­o­nal­nu ma­tu­ru, ko­ju na sva­kom ko­ra­ku po­mi­nje Mla­den Šar­če­vić, mi­ni­star pro­sve­te, na­u­ke i teh­no­lo­škog raz­vo­ja. Po­red to­ga što će, kao i do­sad, pre­sta­vlja­ti za­vr­šni sred­njo­škol­ski is­pit, ona će bi­ti i di­rekt­na ula­zni­ca na ve­ći­nu fa­kul­te­ta, bez oba­ve­znog po­la­ga­nja pri­jem­nog is­pi­ta, ob­ja­šnja­va su­šti­nu uvo­đe­nja na­ci­o­nal­ne ma­tu­re Ra­di­vo­je Stoj­ko­vić, pred­sed­nik Za­jed­ni­ce gim­na­zi­ja Sr­bi­je. Dru­ga spe­ci­fič­nost dr­žav­ne ma­tu­re je­ste to što će uve­sti iden­tič­ne te­sto­ve u ce­loj ze­mlji od­re­đe­ne na re­pu­blič­kom ni­vou, a ne kao do sa­da bi­ra­ne u sred­njim ško­la­ma.  Fa­kul­te­ti­ma će bi­ti osta­vlje­no na vo­lju da od­lu­če da li će za­dr­ža­ti pri­jem­ne is­pi­te, ali po­en­ta uvo­đe­nja na­ci­o­nal­ne ma­tu­re je­ste, ka­ko ob­ja­šnja­va Stoj­ko­vić, da oni bu­du uki­nu­ti na ve­ći­ni vi­so­ko­škol­skih usta­no­va.

U rektoratu UNS-a studentska izložba „Istraživanje naselja“     

U susret Međunarodnoj konferenciji Migracije – uticaji, pravo i prostorno planiranje, koju ove nedelje na Univerzitetu u Novom Sadu. Konferenciju zajednički organizuju Centar za strategijske i napredne studije UNS-a i Međunarodna akademska asocijacija za prostorno planiranje, pravo i svojinske odnose u zgradi Rektorata UNS-a otvorena je izložba “Istraživanje naselja” koju čine grafički radovi studenata druge godine osnovnih akademskih studija arhitekture Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka UNS-a. Urednici izložbe su prof. dr Ljiljana Vukajlov, Aleksandra Milinković, Dijana Brkljač i dr Maria Silađi, a izloženi radovi nastali su tokom poslednjih pet godina, od na predmetu Urbana/ruralna analiza i morfologija 2, koji se sluša tokom četvrtog semestra, a posvećeni su proučavanju postojećeg stanja naselja sa urbanističkih aspekata, a predstavljaju samo jedan segment šireg istraživanja.
Na izložbi su prezentovani radovi 36 autora iz Republike Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Posetioci izložbe moći će kroz radove da sagledaju raznolikost analiziranih naselja sa aspekata koje su autori kroz svoje radove prepoznali kao najspecifičnije i najznačajnije za život lokalne zajednice. Izložba će biti otvorena svakog radnog dana od 9 do 15 časova  do 2. marta. https://www.youtube.com/watch?v=0juF7BeNRD4

Konkursi Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice raspisao je dva nova konkursa, vrednih 205,3 miliona dinara. Reč je o  Konkursu za regresiranje prevoza učenika srednjih škola na teritoriji AP Vojvodine – 182 miliona dinara, odnosno za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u oblasti obrazovanja u AP Vojvodini – ukupno 23,3 miliona dinara. Kako je saopštila pres služba pokrajinske vlade, sredstva iz prvog konkursa namenjena su za srednjoškolce koji svakodnevno putuju od mesta stanovanja do škole i nazad (pravo prijave na konkurs imaju opštine i gradovi AP Vojvodine).
Sredstva iz drugog konkursa raspoređena su na sledeći način: 14,5 miliona dinara – za programe i projekte u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja; 1,9 miliona dinara – za programske aktivnosti i projekte za podizanje kvaliteta učeničkog standarda; 450 hiljada dinara – za programe i projekte u oblasti jačanja jezičkih kompetencija učenika osnovnih i srednjih škola; 1,9 miliona dinara – za nabavku opreme za osnovne škole koje imaju status javno priznatih organizatora aktivnosti formalnog osnovnog obrazovanja odraslih i 4,6 miliona dinara – za osnovne i srednje škole u AP Vojvodini, koje realizuju dvojezičku nastavu u 2018. godini. Rok za podnošenje prijava na oba konkursa je 9. mart 2018. godine, navodi se u saopštenju.

Konkurs za stipendije: Po 5.000 € za više žena u nauci

Mlade žene koje se bave naučnoistraživačkim radom u oblasti prirodnih nauka mogu da konkurišu za nacionalne stipendije u okviru svetski poznatog programa “Za žene u nauci”. Konkurs je u toku i traje do 31. marta, a u sklopu novog ciklusa ovog programa biće dodeljene tri stipendije, svaka u iznosu od po pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Za stipendije „Za žene u nauci“ mogu da konkurišu naučnice koje se bave istraživanjima u oblasti prirodnih nauka, imaju do 35 godina i upisane su na doktorske studije ili su ih već završile. Detaljne informacije o tome kako se prijaviti, uključujući prijavni formular i opšta pravila konkursa za ovu godinu, moguće je naći na internet adresi www.zeneunauci.co.rs. Ovogodišnje stipendistkinje će biti proglašene na svečanoj ceremoniji u Beogradu najesen.  
Loreal-Unesko „Za žene u nauci“ je jedinstveni, svetski poznat program kreiran da promoviše i ohrabri žene koje doprinose naučnom napretku u celom svetu. Postoji od 1998. godine kada su ustanovljene Nagrade „Za žene u nauci“, koju godišnje dobija pet najuspešnijih naučnica u svetu. Danas ovaj program, pored nagrada, obuhvata i inicijativu „Internacionalne zvezde u usponu“,kao i regionalne i nacionalne stipendije „Za žene u nauci“ koje se svake godine dodeljuju mladim naučnicama širom sveta. Program nacionalnih stipendija, deo je velikog globalnog programa Loreal – Unesko „Za žene u nauci“ koji uključuje različite vidove podrške i afirmacije uloge žena istraživača i njihovog doprinosa naučnom napretku. 
Trenutno postoji u više od 50 zemalja širom sveta, a u Srbiji je pokrenut 2010. godine i realizuje se u partnerstvu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalne Komisije za Unesko i kompanije Loreal Balkan. Ove stipendije se dodeljuju svake godine i imaju za cilj dalje naučno i profesionalno usavršavanje mladih naučnica, a ujedno predstavljaju i vid podrške ovim talentovanim i posvećenim ženama da, u trenutku koji je možda preloman za njihovu naučnu karijeru, unaprede svoj naučno istraživački rad i podsticaj da nastave da se bave naukom u Srbiji. Učešćem u ovom programu mladim naučnicama je takođe omogućen pristup međunarodnoj zajednici žena u nauci.

Uskoro srpska osnovna škola u Segedinu

U Segedinu bi uskoro mogla da se otvori osnovna škola  s nastavom na srpskom jeziku, a Samouprava Srba u ovoj državi za ove namene već je obezbedila i zgradu. O otvaranju ove škole, prilikom posete Mađarskoj, sa predstavnicima Samouprave Srba ali i sa sa zamenikom ministra za ljudske resurse Republike Mađarske Benceom Retvarijem, razgovarao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Prilikom ove posete bilo je reči i o nastavku dobre saradnje Mađarske i Srbije u okviru sporazuma o ekvivalenciji i priznavanju svedočanstava i diploma, izradi mađarsko- srpskog i srpsko- mađarskog rečnika, projektu koji je u toku, i u kojem učestvuju Filozofski fakulteti u Budimpešti i Segedinu, a  sa 30.000 evra godišnje finansira ga Vlada Mađarske. Ova saradnja, kako je rečeno, ogleda se i u programu stipendija za 50 srpskih studenata u Mađarskoj,ali i važanosti rada Srpske gimanazije “Nikola Tesla” u Budimpešti, koja bi usloro mogla da se uključi u zvaničan sistem srednjoškolskih sportskih takmičenja u Srbiji. U sklopu dalje saradnje dve zemlje biće organizovana i poseta Univerzitetu u Pečuju čiji je jedan od ciljeva povećanje broja inostranih studenata. Ocenjeno je da taj univerzitet svojim iskustvom može doprineti razvoju projekta „Studiraj u Srbiji“ čiji je cilj privlačenje inostranih studenata.

Novi Sad: Baletska škola obeležava 70 godina rada

Baletska škola u Novom Sadu ove godine obeležava sedam decenija od osnivanja. Davne 1947/1948. godine, u zgradi u Jevrejskoj ulici u kojoj se i danas nalazi, škola je počela da radi u jednoj sali sa drvenim podom i furunom bubnjarom. Selila se tri puta i ponovo vratila u Jevrejsku. Veliki jubilej ova škola proslaviće godišnjim koncertom 5. marta u Srpskom narodnom pozorištu, koji će okupiti nekadašnje  i sadašnje učenike i prikazati razvoj te kulturne institucije kroz sedam decenija rada. 
„Škola se kroz postojanje svaki put selila u malo veći prostor jer se širila“, objašnjava direktorka Baletske škole Sanja Vučurević. „Najpre samo osnovna, vremenom je osnovana i srednja škola za klasičan balet, da bi se 2003. godine i ta srednja proširila smerovima za savremenu i narodnu igru. Puno je dece i posla, i ponestaje nam prostora svakodnevno, te jedva čekamo da se preselimo u novu Muzičko-baletsku školu koja se gradi na Limanu III. Nedostaje nam scena i prostor gde bi naši učenici mogli mnogo češće da nastupaju i stiču iskustvo. Naravno, SNP nam izlazi u susret koliko može, ali je “tragedija” Novog Sada što samo Mala i Velika scena tog pozorišta imaju uslove za nastupe klasičnog baleta. Nadamo se da će taj segment našeg rada moći da se istakne u novoj školi, gde ćemo imati koncertnu dvoranu.“
Naša sagovornica, koja Baletsku školu pamti još od ranog detinjstva, kaže da se kroz vreme puno toga promenilo, a da je, i pored raznih društvenih okolnosti, igrački nivo budućih balerina i baletana koji se tu školuju išao samo uzlaznom putanjom. U poređenju sa pedesetim godinama prošlog veka i prvim maturantima, te “zlatnim” sedamdesetim, Sanja Vučurević tvrdi da je današnji kvalitet neuporediv. Tome je doprinela i pooštrena selekcija učenika za srednju školu, te danas samo “probrani” upisuju neki od tri smera – klasičan balet, savremenu ili narodnu igru. https://www.dnevnik.rs/novi-sad/vojnickom-disciplinom-do-perfektnih-igraca-11-02-2018

Ustaljen broj učesnika muzejskih igraonica

Muzej Vojvodine ima i čitav sistem programa koji se zove „Muzejska učionica”, namenjen pre svega učiteljima i deci nižih razreda osnovne škole, ali i studentima UNS-a.  Kada su pre 10-15 godina počeli sa muzejskim igraonicama, koje nije lako pripremiti, bili su razočarani posetom, dok je sada broj učesnika već dugi niz godina ustaljen – dvadesetak dece svake nedelje, mada ih nekad bude i do 60. „Onaj ko počne da dolazi, ostaje veran posetilac. Uvek oglašavamo naše radionice u medijima, na sajtu Muzeja i društvenim mrežama, ali nam je preporuka od usta do usta najdragocenija“, objašnjava ona.
Za starije školarce postoje razne kreativne radionice, namenjene uglavnom onima koji žele da znaju malo više nego što dobijaju s nastavnim planom i programom. „Najčešće izaberemo temu koju sa jednom grupom učenika obrađujemo mesec dana, nekada i duže. Na taj način stvaramo malo intenzivniju i tešnju saradnju i sa njima, i sa pojedinim profesorima. Uz istraživačke zadatke koje dobijaju prepoznaju muzej kao mesto koje im može pomoći u daljem učenju korišćenjem njegove arhive, biblioteke, stalne postavke, različitih publikacija i službi. Na sličan način koncipirani su i programi za studente“, dodala je Velendečićeva. 

U planu muzej za decu

Slađana Velendečić kaže da je od pilot-projekta iz 2015, u kojem su se kao eksponati koristile isključivo igračke, njihov cilj stvaranje muzeja za decu koji bi bio deo stalne postavke. „Izložba za koju je planirano da traje deset dana, koliko i manifestacija, nastavila je svoj život još godinu i po. Sve vreme je imala svoju publiku, pa čak i gostovala u Bečeju, Zrenjaninu i Pančevu. Činjenica da su se deca danima vraćala na nju usmerila nas je da razmišljamo o tome da u Novom Sadu napravimo nešto što bi bilo dopuna igraonicama koje postoje u gradu, a što ima i edukativni karakter.“

Kula: Srednja tehnička škola planira upis energetičara

Mada je tek počelo drugo školsko polugodište već se uveliko prave planovi upisa za novo školsko leto, dok su neke srednje škole taj posao i završile i znaju tačno koliko će novih srednjoškolaca upisati i na kojim smerovima. U Srednjoj tehničkoj školi „Mihajlo Pupin” u Kuli od 1. septembra trebalo bi da krene novih 150 učenika u šest odeljenja, četiri na četvorogodišnjem smeru i dva na zanatu od tri godine. Direktor Srednje tehničke škole Miroslav Milovančev kaže da u narednoj školskoj godini umesto smera elektrotehničari obnovljivih  izvora energije, koji je lane uveden, upisivaće elektrotehničare – energetičare. “Na  školovanje od četiri godine upisivaćemo još i đake na smeru elektrotehnika računari, elektrotehnika informacionih tehnologija  i mašinski tehničari za kompjutersko konstruisanje, i po 15 đaka za autolimare i zavarivače koji će učiti zanat tri godine”,kazao je direktor Milovančev.
Smer elektrotehničari obnovljivih energija, kaže direktor , iako je kod đaka izazvao veliko interesovanje, smatralo se da ne bi bilo dobro da i naredne školske godine bude otvoren, već da treba planski školovati  omladinu. “Srednja tehnička škola u Kuli je uz školu u Zemunu jedina koja za sada školuje elektrotehničare obnovljivih izvora energije. Imamo u sklopu škole solarnu elektranu, dok naši učenici idu na praksu u postrojenje od tri vetrenjače koje se naleze u Kuli, preduzeće u Vrbasu „Sava Kovačević” koje proizvodi biogas od stajskog đubriva, i u više firmi koje se bave proizvodnjom peći i toplotnih pumpi.”

Maturanti iz Mužlje balom proslavili punoletstvo

Maturanti, štićenici Doma učenika „Emaus“ i Devojačkog internata „Satmari Karolin“ iz Zrenjanina, već treću godinu zajednički proslavljaju svoje punoletstvo i kraj jednog važnog perioda u životu, kraj srednjoškolskih dana. Tradicionalni bal maturanata održan je u Domu učenika u Mužlji. Svečanost je počela misom, uz prisustvo štićenika domova i njihovih roditelja, a zatim je nastavljena u novoj sali za fiskulturu.  Ove godine su deset devojaka i dvadesetčetvorica mladića prvo zaplesali valcer, nazdravili su uz šampanjac i pogledali prigodan program koji su za njih i o njima sastavili mlađi štićenici domova.
Dom učenika „Emaus“ izgrađen je u dvorištu katoličke crkve, a njime upravlja otac Stojan Kalapiš, paroh u Mužlji. Devojački internat su osnovale časne sestre iz reda Naše Gospe, i njime upravlja časna sestra Julijana Konc. Obe institucije su od izuzetnog značaja za opstanak srednjoškolskog obrazovanja na mađarskom jeziku, jer tokom školske godine u njima borave učenici sa područja celog Banata. Svečanost maturanata je ove godine uvrštena u prekogranični IPA projekat koji zajednički ostvaruju Devojački internat „Satmari Karolin“ i Katolička kuća (Katoli

Titel dobija bistu Mileve Marić Anštajn

Savet mesne zajednice Titel u proteklom periodu realizovao je nekoliko projekata usmerenih na uređivanje i ulepšavanje naselja. U planu je da se gradi dečije igralište u Ulici Put za rit, postavljanje košarkaške table s košem u parku kod bioskopa. Na lep odjek naišla je inicijativa da se u Titelu podigne bista naučnice Mileve Marić Ajnštajn, koja je ovde rođena 1875. godine.

Kurs statistike za naučna istraživanja

Na Filozofskom fakultetu uskoro počinje Prolećna škola statistike u okviru Centra za bihejvioralnu genetiku. U toku su prijave za ovaj kurs koji počinje u martu. Prolećna škola statistika prilagođena je stepenu znanja polaznika, tako da nivo znanja polaznika nije bitan.  Kurs će biti održan tokom prva dva vikenda marta, praktično će trajati četiri dana, a koncipiran je tako da je akcenat na praktičnom radu.  “Ono što bi polaznici trebali da znaju jeste da će se tokom škole savremena statistička metoda, imaće priliku da je savladaju, na praktičan i zanimljiv način. Trudićemo se da u velikoj meri pružamo ilustrativne primere iz prakse, pa pored naučnika i istraživača pozivamo i praktičare da se pridruže”, rekla je Katarina Praizović sa Filozofskog fakulteta.  Predavanja će držati profesori i asistenti Filozofskog fakulteta koji su ujedno članovi Centra za bihejviorističku genetiku i imaju dugogodišnje iskustvo iz statistike i metodologije.  Ciljna grupa su svi oni koji žele da savladaju statističke tehnike za uspešniji naučni rad. https://www.youtube.com/watch?v=h8h2p85El-g

Da li biste sami finansirali školsku uniformu za svog osnovca?

Projekat “uniformisanja” đaka u školama širom Srbije nije zaživeo zasad. Razlog: nema dovoljno novca za uniforme. Upravo je Blic anketirao posetioce svog sajta koji su odgovarali na pitanje”Da li biste sami kupili uniformu za svog osnovca i time pomogli akciju?”. Pogledajte rezzltate ankete.

Srpkinja na čelu američkog fakulteta

U Ame­ri­ci ima oko 4.000 uni­ver­zi­te­ta, što i ni­je vest za no­vi­ne, ali je­ste ako se zna da je Srp­ki­nja na če­lu jed­nog od njih. Gor­da­na Pe­ša­ko­vić je de­kan Po­slov­nog fa­kul­te­ta Her­zing uni­ver­zi­te­ta u Or­lan­du na Flo­ri­di i ve­ro­vat­no je da­nas je­di­na že­na srp­skog po­re­kla ko­ja je na če­lu jed­ne ova­kve in­sti­tu­ci­je u Ame­ri­ci. Go­stu­ju­ći je pro­fe­sor na uni­ver­zi­te­ti­ma u Ki­ni, Ar­gen­ti­ni, Taj­lan­du, Či­leu… Ova ne­ve­ro­vat­na že­na pu­na ener­gi­je i ide­ja, ko­ja pri­ča kao da pre­da­je knji­žev­nost, uz lek­ci­je o me­đu­na­rod­nom bi­zni­su, uči Ame­ri­kan­ce o me­to­da­ma na­uč­no­i­stra­ži­vač­kog ra­da, mi­kro i ma­kro eko­no­mi­ji… Na­pi­sa­la je šest knji­ga po­e­zi­je i jed­nu pu­to­pi­sa, ima pri­ja­te­lje ši­rom pla­ne­te, a ko­re­ne ni­je za­bo­ra­vi­la: ini­ci­ja­tor je ak­ci­je „Be­o­grad­ski či­tač”, če­sto je u Sr­bi­ji, gde i pre­da­je, a ka­da za­tre­ba, zna do­bro da spre­mi pod­va­rak.

Vremeplov: Umro Spinoza

Na današnji dan 21. februara 1677 godine umro je holandski filozof jevrejskog porekla Baruh de Spinoza, tvorac monističkog determinizma. Izdržavao se brušenjem optičkih sočiva i odbio je katedru u Hajdelbergu, jer je želeo da očuva potpunu intelektualnu nezavisnost. U mladosti je isključen iz jevrejske zajednice i anatemisan pod optužbom da je govorio o telesnoj prirodi Boga. Dokazivao je da filozofija “nema druge svrhe osim istine”, dok religija teži jedino pokoravanju. Znatno je uticao na francuske prosvetitelje. Za života je objavio “Teološko-politički traktat” i “Principe filozofije Renea Dekarta”, a posthumno je objavljeno njegovo kapitalno delo “Etika”.

Vremeplov: Objavljen Komunistički manifest

“Komunistički manifest” Karla Marksa i Fridriha Engelsa objavljen je na današnji dan 21. februara  1848.

Vremeplov: Umro papa Julije II

Na današnji dan 21. februara 1513. godine umro je papa Julije II, izvorno sveštenik Đulijano dela Rovere, od 1503. do smrti 1513. papa Julije II, najveći pokrovitelj umetnosti među poglavarima rimokatoličke crkve. Od Mikelanđela Buonarotija, svog bliskog prijatelja, naručio je izradu fresaka u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, uključujući džinovski “Strašni sud”, od Bramantea rekonstrukciju crkve Svetog Petra u Vatikanu, a Rafael je oslikao njegove privatne odaje.

Vremeplov: Rođen Raša Plaović

Nemački  bakteriolog August fon Vaserman, koji je 1906. godine uveo metodu pregleda krvi, pomoću koje je utvrđivano postojanje sifilisa rođen je na današnji dan  21. februara 1866. Proučavao je i strukturu ćelija, antitoksine, uzroke tuberkuloze i raka i bavio se izolacijom i identifikacijom zaraznih klica.

Vremeplov: Rođen Milan Kašanin

Na  današnji dan 21. februara  1895 godine rođen je Milan Kašanin, srpski književnik, muzeolog, esteta, istoričar umetnosti, prevodilac. Rodio se u Belom Manastiru (Baranja) a gimnaziju je završio u Novom Sadu. Studirao je na pariskoj Sorboni estetiku i istoriju umetnosti. Radio je u Ministarstvu prosvete, zatim kao upravnik Muzeja savremene umetnosti. Godine 1936. Muzej savremene umetnosti i Istorijsko-umetnički muzej su spojeni i oformljen je Muzej kneza Pavla i za direktora je postavljen Kašanin. Zbirku Muzeja savremene umetnosti oformio je sam knez namesnik Pavle, iz privatnih sredstava, takođe veliki zaljubljenik u umetnost. Kao lični prijatelj Kneza Pavla, posle Drugog svetskog rata Kašanin je živeo potpuno skrajnuto, od retkih prevodilačkih poslova – nepotpisanih, da bi docnije bio postavljen za rukovodioca novoosnovane Galerije fresaka. Bio je pokretač i glavni urednik izuzetnog časopisa “Umetnički pregled” (1937-1941) koji je uživao svetski ugled. I kao književnik bio je izuzetan stilista. Dela: “Jutrenja i bdenja”,”Slučajna otkrića”, “Zarobljenici”, “Kamena otkrića”, “Srpska književnost u srednjem veku”, “Srpska umetnost u Vojvodini”.

Vremeplov: Rođen Segovija

Španski gitarista Andres Segovija, najveći majstor tog instrumenta u 20. veku rođen je na  današnji dan 21. februara1893. Već sa sedam godina počeo je da priređuje koncerte širom sveta, izvanredno tumačeći dela klasičnih majstora, čime je gitaru uvrstio u koncertne instrumente ozbiljne muzike. Transkribovao je za gitaru niz kompozicija Johana Sebastijana Baha. Mnogi kompozitori posvetili su mu dela koja su komponovali za gitaru

Vremeplov: Proglašen Ustav – uvod razbijanje SFRJ

Na  današnji dan 21. februara 1974 u  Skupštini SFRJ proglašen je Ustav za koji je rečeno da je “nova etapa u razvitku jugoslovenskog socijalističkog samoupravljanja”, kojim je zemlja konfederalizovana, a Srbija dezintegrisana, pretvaranjem njenih pokrajina Kosova i Metohije i Vojvodine u svojevrsne “države u državi”. Ustavno rešenje iz 1974. omogućilo je i pripremilo razbijanje Jugoslavije početkom devedesetih 20. veka.

U Vojvodini 56 slučajeva malih boginja, zabrana poseta u bolnicama

Od polovine novembra prošle godine do juče u Vojvodini je registrovano 56 slučajeva malih boginja, a 26 njih je iz Novog Sada. Najmlađi oboleli imao je devet meseci, a najstariji 56 godina. Poslednji slučaj infekcije virusom morbila u Novom Sadu registrovan je petog februara. Trenutno je na bolničkom lečenju četvoro pacijenata, a na snazi je i zabrana poseta u bolnicama zbog epidemije morbila i gripa, saopšteno je  juče u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.
https://www.youtube.com/watch?v=dJOT0N-E5jk 

Zabranjene posete bolnicama i u Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, …

Zbog gripa i morbila zabranjena je poseta bolesnicima u bolnicama na području Pomoravskog okruga, kaže načelnica Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti Zavoda za javno zdravlje u Ćupriji dr Vesna Stefanović. – Dali smo preporuku o zabrani poseta opštim bolnicama u Jagodini, Ćupriji i Paraćinu. Ona se u Ćupriji sprovodi, nadam se da je tako i u ostale dve – rekla je Stefanović. Ona je istakla da je na području ovog regiona “izolovan i laboratorijski potvrđen virus gripa AH 1 i Tip B, kod tri pacijenta i stanje se prati – dodavši da su u porastu respiratorna obolenja slična gripu.
Zavod je jesenas domovima zdravlja na području Pomoravskog okruga distribuirao 6.070 doza vakcina proitiv gripa. Dom zdravlja u Jagodini dobio je 1.565 doza, od kojih 200 za gerontološki centar u tom gradu, Paraćin 1.800, Svilajnac 1.000, Ćuprija 650, od kojih je 50 zadržao Zavod, Despotovac 600 i Rekovac 450 doza. Kada je reč morbilama, bolest je utvrđena kod tri pacijenta sa područja Jagodine, jedan odrasli muškarac, jedna odrasla ženska osoba i jedno dete. Muškarac je upućen iz Jagodine, ali je iz Aleksinca i hospitalizovan je. – Sutra u Institut “Torlak” nosimo nove serume i videćemo da li ima novih slučajeva – dodala je ona.

NURDOR obeležio Svetski dan dece obolele od malignih bolesti

U Srbiji godišnje od raka oboli između 300 i 350 dece, a svake sedmice umre jedno dete. Svetski dan dece obolele od raka je obeležen 15. februara, na trgovima, u glavnim ulicama i šetalištima u više od 40 gradova širom Srbije. Humanitarne skupove organizuje Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR). Okupljanje je organizovano  u podne, a u 13 časova su pušteni baloni podrške za sve mališane koji se leče, kao i u znak sećanja na male superheroje koji više nisu s nama.
„U jednom danu prošle nedelje umrle su dve devojke iz Novog Sada, 19 i 15 godina, koje su se lečile deset, odnosno četiri godine. Nemamo nacionalni registar obolelih od raka i ne zna se tačan broj dece koja imaju rak, ali sigurno imamo između 300 i 350 novodijagnostikovanih svake godine. Od raka svake nedelje umre po jedno dete, a možda i više. Imamo mnogo recidiva, odnosno vraćanja bolesti, a i pune su nam roditeljske kuće, te verujemo da imamo sve veći broj obolele dece. U Dečjoj bolnici u Novom Sadu na odeljenju uvek ima desetak dece na lečenju”, kaže za „Dnevnik” predsednica Upravnog odbora „NURDOR-a” Joland Korora.

U 40 gradova podrška dečjem hemato-onkološkom odeljenju u Nišu

U 40 srpskih gradova akcije su počele 15. februara u podne, a Korora kaže da „svi koji žele da pomognu, mogu da pošalju SMS na broj 1150. Takođe tog dana je organizovana i akcija “humanitarna kafa”, gde su u obeleženim kafićima oni koji su poslali SMS dobili kafu”. Novac koji se prikupi u akcijama ulaže se u izgradnju dečjeg hemato-onkološkog odeljenja u Nišu, što će značajno doprineti poboljšanju uslova onkološkog lečenja dece u celom južnom regionu Srbije. Krajem prošle godine NURDOR je otpočeo drugu fazu projekta, odnosno unutrašnje zanatske radove i postavljanje instalacija.
„Očekujemo da će druga faza biti završena do polovine marta i da ćemo tada početi da unosimo nameštaj. Potrebno nam je 17 miliona dinara za treću fazu, odnosno opremanje klinike krevetima, komodama, nameštajem, infuzionim pumpama”, priča Korora. Radovi su počeli u maju 2016, a Korora kaže kako očekuje završetak radova u maju ove godine. „Do sada je u izgradnju uloženo 800.000 evra, a očekujemo da će do kraja sve koštati oko milion evra. Novac su prikupljali roditelji, građani i firme, i to je prvi put da se planski pravi dečja onkologija, po evropskim standardima”, kaže Korora.
Bolnica je na dva sprata i ima 750 kvadratnih metara, a svaka soba će imati i kupatilo, kao i antibakterijske podove. Takođe, u okviru bolnice će biti i igraonica u kojoj će deca moći da primaju terapiju dok se igraju, što je takođe evropski standard, kako bi deca što manje patila. „Bolnica će imati i kuhinju za roditelje, tako da će moći da pripreme deci i hranu koju žele da jedu. Svuda će biti ravne površine, jer su izbočine potencijalna opasnost od bakterije i to ne može dobro da se očisti”, navodi Korora i dodaje kako će u bolnici biti mesta za 12-oro dece. https://www.dnevnik.rs/drustvo/nurdor-obelezava-svetski-dan-dece-obolele-od-malignih-bolesti-14-02-2018

Lončar: Gde su sad pevačice i šarlatani da obiđu decu koja su dobila komplikacije od morbila?

Zdravstveni sistem je u boljem stanju nego ranije, ali stvari se ne mogu popraviti preko noći jer je sistem godinama urušavan, kaže ministar zdravlja Zlatibor Lončar. U intervjuu za  izdanje “Kurira” od 18. februara, on kaže da je “ponosan  na ostvarene rezultate, kao i na zaposlene u zdravstvenom sistemu Srbije”. Smatra da je dobro što se sprema tužba stručnjaka i roditelja protiv šarlatana koji su promovisali antivakcinalne stavove. “Da li je neko od tih narodnih pevačica i ostalih šarlatana došao u neku od zdravstvenih ustanova da obiđe decu koja su dobila komplikacije od morbila. Da pogledaju u oči lekare i sestre koji se bore da ih izleče od nečega što nije moralo da im se dogodi u 21. veku” – pita se Lončar.

Više od 30.000 nevakcinisane dece u Srbiji

U Srbiji ima više od 30.000 dece koja još nisu vakcinisana, izjavio je  ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Na današnji dan (16. februar, prim. aut.), kaže ministar, 2.222 ljudi obolelo od malih boginja, pet je umrlo, ima 268 komplikacija, a više od 30.000 dece u Srbiji još nije vakcinisano. “I sada treba da pustimo decu da idu u vrtić nevakcinisana i da tako idu u školu, da onda imamo još više obolelih i onda svi da kažu da ova država ne radi. Molim vas, vakcinišite svoju decu, ne postoji drugi lek. Nemojte da širimo priču. Iz ove situacije ne možemo da izađemo, to govore primeri, statistika, struka, dok ne vakcinišemo decu. Nema drugog rešenja”, rekao je Lončar za Pink. Prema njegovim rečima, sud će odlučiti o javnim ličnostima koje su javno pozivale roditelje da deci ne daju MMR vakcinu i pozvao roditelje da decu neizostavno vakcinišu. Živa vakcina je i za varičele i za MMR, objašnjava ministar i dodaje da struka kaže da se mogu obe primiti odjednom, a ako se ne prime tako, onda mora da postoji razmak od četiri nedelje, a onda je pedijatar taj koji pogleda dete, uradi analize i donese odluku.

Masakr u školi: Traže strožu kontrolu naoružanja

Na hiljade demonstranata okupilo se u Fort Loderdejlu, na Floridi, zahtevajući strožu kontrolu naoružanja, nekoliko dana posle treće najsmrtonosnije pucnjave u školi u istoriji SAD. “Okončajte nasilje vatrenim oružjem”, uzvikivali su demonstranti. Na protestu su bili lokalni lideri, zakonodavci i javne ličnosti koji su poručili da je hitno neophodno pooštravanje zakona o posedovanju oružja. – Pozvala sam Kongres i rekla im da moraju da urade svoj posao za ljude. Ali oni ne rade za ljude. Ovoj zemlji je potrebna reforma zakona o vatrenom oružju, ali se o tome ne razgovara. Hoće da razgovaraju o mentalnom zdravlju, ili zlostavljanju, ali uvek kažu da za debatu o oružju nije vreme. Došao je trenutak za to – rekla je jedna od učesnica demonstracija.
Upravnik škola u okrugu Brauard, Robert Ransi, na Tviteru je napisao da bi masovno ubistvo na Floridi moglo konačno da pokrene oštriju regulaciju posedovanja vatrenog oružja. – Nadam se da će ovoga puta biti drugačije jer sada mladi ljudi predvode zahtev za promenom i traže promene zakona o naoružanju – kazao je on, prenosi “Glas Amerike”. U srednjoj školi u Floridi u prošlu sredu je Nikolas Kruz (19), bivši učenik te škole, ušao naoružan sa puškom R-15 i počeo da puca na učenike na hodnicima. U napadu je ubijeno 17, a ranjeno 15 osoba.

Indija: Masa linčovala optužene za silovanje deteta

Ogorčena masa od oko 1.000 ljudi upala je i izvukla iz policijske stanice dvojicu osumnjičenih za silovanje i ubistvo petogodišnje devojčice, i linčovala ih na licu mesta. Jedan policajac rekao je za AP da je 15 policajaca povređeno tokom upada rulje u policijsku stanicu. On navodi da su ogorčeni ljudi prvobitno tražila od policije da im predaju osumnjičene, međutim, nakon što je policija odbila zahtev, upali su i izvukli ih iz pritvora, a potom linčovali.

About the Author

admin