Vesti – 22.02.2018.

Brnabić: Nastavnici zaslužili da im Vlada kaže hvala

Nastavnici su zaslužili da im Vlada Srbije kaže “hvala”, jer ono što oni rade od najvećeg je značaja za dugoročno održiv rast i razvoj Srbije i menjanje sistema vrednosti tako da osnovna vrednost postane znanje, izjavila je u utorak predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić nakon razgovora sa najuspešnijim nastavnicima osnovnih i srednjih škola. Ona je podsetila da je obrazovanje jedan od najvažnijih prioriteta Vlade Srbije, a da je od nastavnika želela da čuje koje probleme imaju u praksi i kako mogu da ih reše. “Želimo da vidimo šta je to što možemo da uradimo već danas, sutra da bismo olakšali njihov rad, da bismo pokazali koliko cenimo njihov trud”, poručila je.

Sto izabranih nastavnika će se baviti problemom nasilja u školama

Ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da je prošle godine na konkursu odabrano 200 nastavnika koji su postali savetnici školskih uprava, a da je od tih 200 izabrano 22 koji su prisustvovali današnjem sastanku s premijerkom. Dodao je da će ove godine biti izabrano još 100 nastavnika koji će se baviti problemom nasilja u školi. “Priča o silnim ekspertima koji će doći i obučiti naše ljude je zabluda. Imamo dobre praktičare, koji u pedagoškoj praksi postižu vrhunske rezultate, imaju međunarodne kontakte, postižu sa učenicima dobre rezultate na takmičenjima”, pojasnio je ministar.
On je dodao da je priča o uravnilovci u sistemu obrazovanja prošlost, te da će ubuduće najbolji biti vrednovani više. “Vrlo brzo ćemo primenom novog zakona izraditi kriterijume kvaliteta, da se najbolji i ustanove i pojedinci vrednuju više”, rekao je ministar. Kako je rekao da bi se videli pomaci u reformi potrebno je da prođe sedam do osam godina, a da su u Srbiji za godinu dana napravljeni ozbiljni pomaci. Na drugačiji način, kako je rekao, vrednovaće se kvalitet ustanova i rad pojedinaca te oni koji rade više i imaju rezultate biće i finansijski nagrađeni.

Savetnici  pomažu da školski sistem bude bolji

Ana Todorović, nastavnica u PTT školi u Beogradu, na je sastanku u utorak  pojasnila da kao savetnik školske uprave pokušava da doprinese da školski sistem bude bolji. Njene kolege prenele su premijerki i ministru s kakvim se problemima suočavaju na terenu, kako su opremljene škole i kakvi kadrovi za informatiku, ali i koji su problemi inkluzivne nastave, te koji su konkretni projekti u izgledu i koja takmičenja.
Milovan Pavlović, učitelj u OŠ “Sveti Sava” u Kosovskoj Mitrovici rekao je da su na sastanku upoznati sa planovima za podizanje kvaliteta obrazovanja na viši nivo. “Naš zadatak je da tragamo za najboljim rešenjima kako bismo svojim učenicima obezbedili što kvalitetnije obrazovanje”, poručio je Pavlović.

Naučnici iz Srbije učestvuju u naučnom projektu CERN-a

Jedna od međunarodnih istraživačkih grupa u CERN-u, u kojoj rade i istraživači iz Srbije, poznata kao kolaboracija ATLAS, izazvala je veliku pažnju nakon što je 6. februara objavila rad u časopisu European Physical Journal C. Reč je o prvom merenju mase W bozona sa visokom preciznošću na Velikom sudaraču hadrona (Large Hadron Collider, LHC), najmoćnijem akceleratoru današnjice. W bozon je jedna od dve elementarne čestice koje su prenosioci takozvane slabe interakcije – jedne od četiri sile koje upravljaju ponašanjem materije u Univerzumu.
U saopštenju Instituta za fiziku navodi se da na ovom projektu učestvuju i dva istraživača iz Srbije koji su saradnici ATLAS kolaboracije i to zajedno sa istraživačima iz francuskog instituta CEA-Saclay, zatim Univerziteta u Majncu, CERN-a, Oksforda i Instituta Nils Bor. Na merenju mase W bozona u CERN-u radili su i viši naučni saradnik na Institutu za fiziku u Beogradu, dr Nenad Vranješ, kao i njegova studentkinja Aleksandra Dimitrevska koja je u novembru prošle godine doktorirala upravo na merenju mase ovih čestica.
 “Precizno merenje mase W bozona je od vitalnog značaja jer je ta opservabla usko povezana sa masama top kvarka i Higsovog bozona”, kaže Nenad Vranješ, koji je bio i jedna od ko-editora rada koji je objavljen u časopisu European Physical Journal C.  Vranješ napominje da se ovakva merenja moraju nastaviti sve dok eksperimentalna preciznost ne dostigne, ili prestigne neodređenost od 8 MeV koju predviđa teorija. Ovo istraživanje je samo jedno od brojnih u kojima u CERN-u učestvuju istraživači sa Instituta za fiziku i Univerziteta u Beogradu, a to je moguće jer je Institut za fiziku član kolaboracije ATLAS od 2003, a Republika Srbija pridružena članica CERN-a od 2012. godine.

Rumunski u vršačkim školama i maternji jezik i izborni predmet

Rumunska nacionalna manjina najbrojnija je na teritoriji grada Vršca, pa deca od najranijeg uzrasta imaju priliku da se obrazuju na svom maternjem jeziku. U nekoliko sela u okolini Vršca nastava se odvija samo na rumunskom jeziku, u osnovnoj školi Olga Petrov Radišić i u Gimnaziji Borislav Petrov Braca dvojezično – na srpskom i rumunskom, a od prošle godine, i đaci drugih škola pohađaju rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet.
Od ukupno 454 đaka u matičnoj školi i područnim odeljenjima OŠ Olga Petrov Radišić, njih 109 nastavu pohađa na rumunskom maternjem jeziku. “Već dugi niz godina, praktično od kad postoji škola, nastava se sluša dvojezično. Deca slušaju sve predmete na rumunskom jeziku, a uče i srpski jezik”, ističe profesorka rumunskog jezika i književnosti Lenuca Urzesku.
Obrazovanje na svom maternjem jeziku đaci mogu nastaviti i u srednjoj školi, jer se nastava još od 1934. odvija dvojezično i u Gimnaziji Borislav Petrov Braca. “Danas imamo ukupno 95 učenika, i to po jedno odeljenje svakog razreda opšteg smera. Ove godine prvi put imamo samo 15 učenika koji su upisali smer na rumunskom, a prosečan broj đaka po odeljenju je 24 učenika,” navodi direktorka Gimnazije “Borislav Petrov Braca” Tamara Pešić.
“Po meni je stvarno dobro to što možemo mi kao nacionalna manjina da se obrazujemo i dalje na našem jeziku, pošto većina nas ide dalje na studije u Rumuniju – medicina, farmacija, ili nešto drugo”, ističe jedna od gimnazijalki, Mirela Kotrlja.        https://www.youtube.com/watch?v=RZ2VrX1xjbQ

Mogućnost da uče i neguju jezik i kulturu predaka

Mogućnost da uče i neguju jezik, kulturu i tradiciju svojih predaka ili rođaka dobili su i drugi đaci, jer je u osnovne škole kao izborni predmet uveden rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. U OŠ Mladost ovu nastavu pohađa više od 60 učenika, i kažu da su časovi rumunskog nešto što se ne propušta. “Subotom se održava nastava, i kod nas u školi je podeljena u tri grupe, jer deca dolaze sa različitim znanjem jezika; neko ga već govori kod kuće i zna, i svakako da bi mu bilo dosadno da krene od upoznavanja slova”, objašnjava direktorka OŠ “Mladost” Tatjana Jašin Mojse.
Nastavu pohađaju i đaci koji nemaju nikakve veze sa rumunskom nacionalnom manjinom, već prosto žele da nauče jezik svojih komšija i prijatelja, na šta su posebno ponosni oni kojima je dužnost ali i želja da sačuvaju kulturu svojih naroda, a kao izborni predmeti, u vršačkim školama izučavaju se i mađarski, makedonski ili slovenački jezik sa elementima nacionalne kulture, što je još jedna potvrda negovanja multikulturalnosti i bogatstva različitosti na ovim prostorima.

Inkluzija romske dece u obrazovni sistem – veliki izazov

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks saglasili su se u utorak da je inkluzija romske dece i dece sa invaliditetom u obrazovni sistem veliki izazov za društvo, te da je neophodno uložiti dodatne napore za prevazilaženje barijera. Kako je navedeno u saopštenju poverenice, jedan od načina za to je i obezbeđivanje personalnih asistenata deci kojoj je to neophodno.
Teme razgovora sastanka bile su i uloga i nadležnosti nezavisnih institucija u zaštiti ljudskih prava, kao i planirane aktivnosti usmerene na poboljšanje položaja najosetljivijih društvenih grupa. U saopštenju se navodi da je Janković predstavila Muižnieksu rad Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a naročito postupanje po pritužbama, pokretanje strateških parnica, preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti i upozorenja za javnost i upoznala ga sa najvažnijim planovima institucije za predstojeći period. Muižnieks je izrazio punu podršku instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kako bi se diskriminacije što efikasnije suzbijala, a svi građani i građanke uživali

Učenici odustaju od školovanja

Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja In­sti­tu­ta za psi­ho­lo­gi­ju i Uni­ce­fa go­vo­re da su pod naj­ve­ćim ri­zi­kom od od­u­sta­ja­nja od škol­ske klu­pe de­ca ko­ja ima­ju ve­li­ki broj iz­o­sta­na­ka ili su po­na­vlja­la raz­red, ima­ju loše ocene u ško­li ili po­ti­ču iz si­ro­ma­šnih po­ro­di­ca. Elem, iako po­da­ci iz­ve­de­ni iz Pr­vog na­ci­o­nal­nog iz­ve­šta­ja o so­ci­jal­nom uklju­či­va­nju i sma­nje­nju si­ro­ma­štva sve­do­če da oko se­dam pro­ce­na­ta uče­ni­ka jed­ne ge­ne­ra­ci­je pre­vre­me­no na­pu­sti re­dov­no osnov­no ško­lo­va­nje, broj đa­ka ko­ji od­u­sta­ju od ško­lo­va­nja ve­o­ma va­ri­ra od re­gi­o­na Sr­bi­je, kao i od so­ci­jal­no-kul­tur­nog mi­ljea iz ko­ga de­ca do­la­ze. Sta­ti­sti­ka sve­do­či da osnov­nu ško­lu za­vr­ša­va 88 od­sto de­ce u se­o­skim obla­sti­ma, a sto­pa za­vr­ša­va­nja oba­ve­znog obra­zo­va­nja još je ni­ža kod po­ro­di­ca ko­je ži­ve u si­ro­ma­štvu (72 od­sto), kao i kod de­ce či­je su maj­ke za­vr­ši­le sa­mo osnov­nu ško­lu (75 pro ce­na­ta). Me­ro­ši­na, Me­dve­đa i Cr­na Tra­va su op­šti­ne u ko­ji­ma ma­nje od 70 od­sto de­ce za­vr­ša­va oba­ve­zno obra­zo­va­nje, dok se u još 15 op­šti­na Sr­bi­je taj pro­ce­nat kre­će iz­me­đu 70 i 80 pro­ce­na­ta

Inđija: Kamere u školi u Ljukovu

U cilju bolje bezbednosti dece, u inđijski vrtić i Osnovnu školu “Petar Kočić” u Ljukovu postavljene su bezbednosne kamere. Ovaj projekat finansirali su Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam i lokalna samouprava u Inđiji. Poboljšati bezbednost škole i učenika, kao i objekta “Sunce” Predškolske ustanove “Boško Buha” cilj je postavljanja video nadzora u odeljenju Osnovne škole “Petar Kočić” u Ljukovu i u inđijskom vrticu. Postavljeno je ukupno 6 kamera na najkritičnijim tačkama. Video nadzor za školu i vrtić obezbedili su pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam u iznosu od 450, i lokalna samouprava u iznosu od 150 hiljada dinara. Postavljanje kamera u inđijske vaspitno-obrazovne ustanove biće nastavljeno i u narednom periodu, trenutno je u pripremi video nadzor za školu u Krčedinu.  https://www.youtube.com/watch?v=Ft1Q710v9sk

Izložba studenata na Građevinskom fakultetu u Subotici

Na Građevinskom fakultetu u Subotici otvorena je izložba studentskih radova sa modula “Arhitektonsko inženjerstvo”. Projekti su rađeni za realne lokacije, pa će, na osnovu njih, biti izgrađeni stvarni objekti, kao što je kasarna u Senti. Na izložbi na Građevinskom fakultetu u Subotici Boris Spasojević, student treće godine na smeru Arhitektonsko inženjerstvo, predstavio je tri rada koji su projektni zadaci na predmetima u toku semestra. “Ja sam uzeo kao temu kuću od naboja gde sam zadržao celu koncepciju i osnovu tog objekta, a promenio sam samo to što sam upotrebio savremene materijale. Tako sam dobio projekat lepe kuće u kojoj bi neko mogao i danas da živi”, kaže Boris Spasojević, student na Građevinskom fakultetu u Subotici.
Na izložbi je predstavljen i završni rad na osnovnim studijama, koji je napravio Mišel Komjati, student master studija Građevinskog fakulteta. Objekat je projektovan na realnom mestu u Subotici, sa mogućnošću da po njegovom projektu bude i izgrađen. “Jako mi se dopalo da se nešto izgradi što će se zadržati za naredni period, za 50, a možda i stotinu godina. Bio mi je cilj da stvorim nešto lepo, nešto novo što će ostati i posle mene”, kaže student Mišel Komjati, objašnjavajući zbog čega voli arhitektonsko inženjerstvo.
Da su projekti studenata osnovnih i master studija Građevinskog fakulteta apsolutno primenjivi u praksi, ističe Viktorija Aladžić, docent na Građevinskom fakultetu i šef Katedre za urbanizam i arhitekturu. “Imamo veoma širok dijapazon diplomskih radova, počev od urbanističkih projekata, gde uvek biramo neku konkretnu temu, kao što je sada slučaj sa kasarnom u Senti, za koju student želi da napravi urbanistički plan. Kada završe fakultet, naši studenti su potpuno osposobljeni da urade takav projekat”, istakla je prof. Viktorija Aladžić, šef Katedre za urbanizam i arhitekturu na Građevinskom fakultetu u Subotici.
Dekan Građevinskog fakulteta prof. dr Miroslav Bešević ističe da su ovakve izložbe veoma značajne i za fakultet i za studente.  Ovi studentski radovi biće izloženi i nagrađeni povodom Dana fakulteta koji se obeležava 20. aprila, kada će biti održana i Međunarodna konferencija na kojoj će učestvovati stručnjaci iz zemalja u regionu.       https://www.youtube.com/watch?v=l_yfTlHEZcs

Obeležen Međunarodni dan darivanja knjige

Širom sveta 14. februara obeležen je Međunarodi dan darivanja knjige. U Srbiji ovaj značan dan je obeležen prvi put, u organizaciji Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”. Na sam Međunarodni dan darivanja knjige, biblioteku su posećivali vrtići Predškolske ustanove Zrenjanin i učenici osnovnih i srednjih škola, a centralni događaj u okviru manifestacije bilo je predstavljanje nagrađene knjige Jasminke Petrović “Sve je u redu”.
Jasminka Petrović, književnica za decu i mlade, velikom broju nagrada za svoje stvaralaštvo nedavno je pridružila i nagradu “Politikinog zabavnika” za knjigu “Sve je u redu” kao najbolju knjigu za mlade u 2017. godini. Akcija prikupljanja dečjih knjiga, na poziv biblioteke počela je 5. februara i okupila veliki broj dece i ljudi dobre volje koji su poklonili ili razmenili knjige. U osnovi obeležavanja ovog dana jeste želja da knjige stignu do što većeg broja dece, posebno dece iz osetljivih grupa i dece koja žive u siromaštvu. Zrenjaninska biblioteka namenila je određeni broj knjiga koje se tokom ove akcije prikupe i deci u hraniteljskom porodicama.

Čitanje knjiga vraća harmoniju

Stručnjaci tvrde da je čitanje delotvornija metoda za opuštanje od meditacije ili šetnje. Oni koji pate od anksioznosti treba da se okruže pozitivnom literaturom, pre nego što posegnu za lekovima. Ako ste pod stresom, zauzmite udoban položaj, uzmite knjigu po izboru, pročitajte bar nekoliko stranica i videćete kako se organizam polako vraća u stanje harmonije.
Biblioterapija – lečenje knjigom je u mnogim zemljama sve popularnija, i spada u ekspresivne metode poput plesa, pisanja i muzike. Literatura, bilo koja – od poezije, preko bestselera, istorijskih romana do klasika, pomaže nam da bolje razumemo sebe i sopstvene probleme. Ali, da bi biblioterapija imala efekta, stručnjaci kažu da je potrebno da osoba prođe kroz nekoliko faza tokom čitanja.
Projekcija. Neophodno je da dok čitamo preispitujemo lični sistem vrednosti i određena ponašanja, poredeći ga sa onim iz knjige.
Katarza. Kada počnemo da saosećamo sa likom iz knjige, znači da smo osvestili i sopstvena osećanja i tako počeli da se emotivno čistimo.
Uvid. Tokom čitanja moramo da steknemo svest o nekom unutrašnjem sukobu ili sukobu sa okolinom, jer ćemo tako početi da ga rešavamo.

Promocija knjige “Izgubljeni u ravnici” u OŠ Ostojićevo

Knjiga “Izgubljeni u ravnici” nastavlja svoj put po vojvođanskim mestima, a sledeća promocija održaće se  u Ostojićevu, danas –  22. februara u 18 časova, u fiskulturnoj sali Osnovne škole “Dr Tihomir Ostojić”. Na početku promocije, prisutnima će se obratiti direktor škole Antonije Cicmil, a nakon toga će uslediti 15-minutni program. Recitaciju na poljskom izvešće Jelisaveta Sabo, a biće predstavljene i muzičke tačke na srpskom, mađarskom i poljskom jeziku.
Na promociji će biti prisutni predstavnici Poljske ambasade na čelu sa poljskim ambasadorom Tomašem Njegođišem, predstavnici opštine, predsednica opštine Stana Đember, predsednik skupštine Tibor Olaj, direktor kulturno obrazovnog centra Eva Kobrehel, načelnik severno-banatskog upravnog okruga Nikola Lukač, nastavnici, učitelji, učenici, meštani koji imaju poljsko poreklo i predstavnici medija.
U knjizi “Izgubljeni u ravnici (Neobični (i zaboravljeni) narodi Vojvodine)”, u izdanju “Color Media Communications”, autor nas vodi kroz bogatu istoriju naroda koji su živeli i žive na tlu pokrajine, uz različite ilustracije, mape i fotografije tog vremena. Maltene skoro svi narodi Evrope našli su se na mapi Vojvodine. Čitajući knjigu naići ćete na priče o Špancima, Francuzima, Italijanima, Nemcima, Poljacima, Bugarima, Grcima, Jevrejima, Jermenima i mnogim drugima. Knjiga je u prodaji u knjižarama Laguna i Vulkan.

Kikinda: Subvencije za prevoz učenika

Kako bi pomogla roditeljima, koji svoju decu školuju u kikindskim srednjim školama, lokalna samouprava već nekoliko godina subvencioniše besplatan prevoz za seoske učenike, što se pokazalo vrlo dobro u praksi. Kikinda za tu namenu izdvaja godišnje 35 miliona dinara. Nešto više od 500 seoskih učenika sa područja grada Kikinde besplatno putuje do svojih srednjih škola na račun lokalne samouprave. Vrlo popularna subvencija, koju sprovodi Kikinda, pokazala se kao dobra mera u pomoći roditeljima, ali i zaposlenima u obrazovnim ustanovama, koji više ne moraju da brinu da li će im učenici do škola stići bezbedno i na vreme. ”Meni je najvažnije što niko od nas više ne mora da razmišlja šta bi bilo sa decom, da li bi postali dobri radnici, profesori, doktori, kuvari, programeri, a da nisu imali mogućnosti za to”, kaže Zagorka Pastor, Tehnička škola Kikinda. ”Naša škola ima 350 učenika, od toga 97 njih su putnici iz naše opštine i imamo 36 učenika koji su putnici iz drugih opština”, kaže Milorad Karanović, Srednja stručna škola ”Miloš Crnjanski” Kikinda.
Lokalna samouprava u Kikindi odlučila je da pomogne roditeljima subvencionisanjem besplatnog prevoza seoskih učenika, a rezultati su bili vidljivi već prve godine. Projekat se sprovodi u saradnji sa Javnim preduzećem ”Autoprevoz” u Kikindi. ”Odlukom o budžetu Kikinde, predviđeno je finansiranje prevoza učenika srednjih škola, koji se školuju na teritoriji grada, a žive u prigradskim naseljima. Dakle, izdvajamo značajna sredstva za ovu namenu, više od 35 miliona dinara godišnje”, kaže Dunja Vujčić, Sekretarijat za društvene delatnosti Kikinda. Povlastice u prevozu ne važe samo za srednjoškolce, već je dogovoreno da određene povoljnosti dobiju studenti, osnovci koji koriste školski autobus, penzioneri, slepi i slabovidi, ratni vojni invalidi i osobe sa posebnim potrebama. https://www.youtube.com/watch?v=Q94iPqP1nTE

Vremeplov: Rođen Svetozar Miletić

Na današnji dan 22. februara 1826 rođen je srpski pisac, novinar i advokat Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu (sadašnja Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran 1864. a za poslanika u Hrvatsko-slavonskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme – najznačajnija je “Spasova noć”, a najpoznatija “Već se srpska zastava svuda vije javno”. Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu “Slavjanka”, čiji je bio urednik i izdavač. Bio je prvi urednik lista “Zastava”, koji je okupljao brojne srpske pisce i nacionalne radnike tog doba.

Vremeplov: Rođen Šopenhauer

Nemački filozof Artur Šopenhauer, dubok pesimist rođen je na današnji dan 22. februara 1788. Individualnu egzistenciju je smatrao beskrajnom patnjom, ovaj svet najgorim od svih svetova (na tradicijama antičke misli), a osnovno moralno osećanje sažaljenjem. Dela: “O četvorostrukom korenu principa dovoljnog razloga”, “Svet kao volja i predstava”, “Parerga i paralipomena”.

Vremeplov: Umro Amerigo Vespuči

Na današnji dan  22. februara  1512  umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči, prema čijoj je latinskoj verziji imena (Americus) nemački kartograf Martin Valdzemiler Novi svet nazvao Amerika. To je prihvaćeno uprkos činjenici da je novi kontinent 1492. otkrio Kristifor Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. predvodio je portugalsku ekspediciju. Verovao je da su Honduras i Brazil novi, neotkriveni kontinenti, ne znajući da je Honduras pre njega otkrio Kolumbo.

Vremeplov: Revolucija u Parizu – kralj  abdicirao

U Parizu je na  današnji dan 22. februara  1848 izbila revolucija. Pod pritiskom ustanika kralj Luj Filip raspustio je vladu 23. februara, sledećeg dana je abdicirao i pobegao u Englesku, a privremena vlada ukinula je monarhiju i proglasila republiku. Proklamovane su demokratske slobode, opšte pravo glasa, sloboda štampe, smanjenje radnog dana, pravo na rad i izborno pravo za sve muškarce starije od 21 godine, a u kolonijama je ukinuto ropstvo. Uspeh revolucije u Francuskoj podstakao je revolucije i bune u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Mađarskoj, pa i kod vojvođanskih Srba.

Vremeplov: Rođen Aleks Dragnić

Na  današnji dan 22. februara 1912 rođen je Aleks Dragnić američki slavista i politikolog srpskog porekla, univerzitetski profesor, akademik, stručnjak za negdašnju Jugoslaviju. Višedecenijski profesor univerziteta Vanderbilt, široj javnosti postao je poznat 1954. po objavljivanju knjige “Titova obećana zemlja” posle službovanja u ambasadi SAD u Beogradu, između 1947. i 1950. Tokom Drugog svetskog rata bio je analitičar za spoljne poslove u Odeljenju za strateške usluge, preteči Centralne obaveštajne agencije (CIA). Predavao je i na Univerzitetima Vašington i Li, bio saradnik istraživač pri Huverovom institutu, kao i dugogodišnji potpredsednik Američkog udruženja za političke nauke.

Vremeplov: Rođen Danilo Kiš

Srpski pisac Danilo Kiš, član SANU rođen je na današnji dan  22. februara  1935. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost u Beogradu. Bio je dramaturg pozorišta “Atelje 212” i lektor za srpski jezik u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani “Psalam 44”, “Mansarda”, “Bašta, pepeo”, “Peščanik”, “Grobnica za Borisa Davidoviča”, pripovetke “Rani jadi”, “Enciklopedija mrtvih”, drama “Elektra 70”, polemički spis “Čas anatomije”.

Vremeplov: Rođen Dragoš Kalajić

Na današnji dan  22. februara 1943 rođen je Dragoš Kalajić, srpski slikar, publicista i literata. Diplomirao je u Rimu, na Akademiji lepih umetnosti. Bio je svestrana ličnost, bavio se slikarstvom, teorijom umetnosti, ali je posebno upamćen kao publicista i politički mislilac. U domenu likovnog, najvećim delom bio je hiperrealista. Uređivao je časopis “Delo”, magazin “Duga” i bio dopisnik agencije Tanjug iz Rima. Kao urednik u izdavaštvu priredio je i objavio dela niza relevantnih autora, poput Plotina, Špenglera, De Ružmona, Julijana Apostate, Berđajeva, Šestova, Vajningera, Konrada Lorenca, Renea Genona, Julijusa Evole. Dela: “Mapa (anti)utopija”, “Smak sveta”, “Američko zlo”, “Izdana Evropa”, “Poslednji Evropljani”, tv serijal “Ogledalo 20. veka”.

U KCS zbog malih boginja 46 pacijenata

Na Klinici za infektivne i tropske bolesti KCS trenutno se nalazi 46 pacijenata sa komplikacijama malih boginja, a u poslednja 24 sata ova klinika je primila 14 novih pacijenata za hospitalizaciju, rekao je u utorak direktor te klinike Goran Stevanović. Od 46 pacijenata koji se leče na klinici, troje je na odeljenju intezivne nege, naveo je Stevanović i dodaje da sadašnji broj prijema u bolnicu ne prelazi prosek klinike. “Tokom celog perioda epidemije imali smo na našoj klinici tri smrtna slučaja. Jedan na samom početku epidemije i u poslednjih pet dana još dva smrtna slučaja. Oboleli su preminuli od posledica teških oštećenja pluća u sklopu malih boginja”, navodi Stevanović. Kako kaže, hospitalizuju se samo pacijenti sa komplikacijama koje su najčešće u formi upale pluća, upale jetre, oštećenja želudačne sluznice, oštećenje krvnih ćelija. “U najvećem broju slučajeva komplikacije su više ili manje masivne upale pluća koje su uzrokovane samim virusom morbile. Za sada, tokom epidemije nije bilo nijednog slučaja upale centralnog nervnog sistema uzrokovanog virusom morbila”, rekao je Stevanović. Podvlači da je vakcinacija jedina stvar koja može da pomogne u kontroli i ograničavanju epidemije. “Najvažniji je pravovremeni prijem vakcine pre svega kod dece, jer ako se u tom uzrastu ne pojave male boginje, praktično su svi ostali zaštićeni. To znači da moramo da poradimo na što je moguće većem vakcinalnom odzivu i da se vakcinišu svi oni koji su trebali da budu vakcinisani”, zaključio je Stevanović.

Pet smrtnih slučajeva

Najnovija žrtva malih boginja je 30. godišnja žena koja je preminula na Infektivnoj klinici u Beogradu i ona je peta žrtva morbila u Srbiji, rečeno je u utorak  Tanjugu u Ministarstvu zdravlja. Do sada su tri osobe umrle u Beogradu, a dve u niškom Kliničkom centru – dvogodišnji dečak i porodilja.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, od početka epidemije u Srbiji registrovano je 2.280 slučajeva malih boginja. Najmlađa obolela osoba stara je 15 dana, a najstarija 65 godina. Najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet, starijim od 30 godina. Ogromna većina obolelih osoba, 94 odsto, nije bila vakcinisana, nepotpuno je vakcinisana ili je nepoznatog vakcinalnog statusa.

U Vojvodini zabrana poseta u bolnicama

Od polovine novembra prošle godine do 19. februara u Vojvodini je registrovano 56 slučajeva malih boginja, a 26 njih je iz Novog Sada. Najmlađi oboleli imao je devet meseci, a najstariji 56 godina. Zbog epidemije morbila u Srbiji, sve više roditelja odaziva se apelu nadležnih da vakcinišu svoju decu. Prema poslednjim analizama, obuhvat prvom dozom MMR vakcine za decu uzrasta od jedne do 14 godina je 93 odsto, a drugom dozom –  95 odsto, kaže epidemiolog Mioljub Ristić i dodaje: “Ono što dodatno moramo uraditi je mobilisati roditelje da dovode decu, sve one roditelje čija su deca uzrasta od dve i od tri godine, jer nam je tu obuhvat ispod željenog. Tu nam je obuhvat 80 odsto. U situaciji kada i ova deca dostignu željeni obuhvat od 95 odsto – tada nećemo strahovati od epidemije većih razmera u Gradu Novom Sadu.” Prehlada, kijavica i alergiija na jaja nisu razlog da se odustane od imunizacije, kaže doktor Ristić.

Horor: Obesio se dečak (9) kod Obrenovca!

Devetogodišnji dečak Uroš D. obesio se u subotu uveče u Obrenovcu, saznaje “Blic”. Porodica je telo dečaka pronašla u šupi kraj kuće. Uroš koji se obesio zbog tuge za porodicom, sahranjen je u utorak pokraj svog oca koji je pre četiri godine stradao u saobraćajnoj nesreći. Kako piše „Blic“Uroš D. iz Skele kod Obrenovca obesio se kanapom o gredu zbog tuge za ocem i sestrom bliznakinjom, koju je njegova majka, zajedno sa njegovim ostalim sestrama, odvela sa sobom u Bosnu kada se preudala.

Roditelji “alergijom” izbegavaju vakcinaciju

U smišljanju načina za odlaganje vakcinisanja dece MMR vakcinom, u antivkcinalnim Fejsbuk grupama poslednjih dana prednjači nova ideja – dobijanje potvrde da je dete alergično na jaja, te je sve više nevakcinisanih četvorogodišnjaka koji postaju alergični na ovu namirnicu. Roditelji koji pribavljaju potvrdu polaze od pretpostavke da je alergija na jaja kontraindikacija za dobijanje vakcine, međutim, stručnjaci kažu da to nije tačno.
Jedan od najpoznatijih naših epidemiologa profesor dr Zoran Radovanović kaže kako je toliki broj dece alergične na jaja nezabeležen kod nas. Ranije je savetovana opreznost pri davanju vakcina ukoliko postoji alergija na jaja, ali postoje iskustva, a i nauka napreduje, i ta alergija više nije kontraidnikacija za dobijanje vakcine. U jednom našem uputstvu davno je i pisalo da treba da postoji opreznost, ali u Americi i Evropi, pa i kod nas, sada to više ne važi. Ovakva epidemija alergije na jaja nezabeležena je kod nas i neverovatno je koliko je malih građana Srbije postalo alergično na njih, ocenio je profesor Radovanović za “Dnevnik”. Prema njegovim rečima, kada bi zaista postojao toliki broj dece s ovom alergijom, u obdaništima deci više ne bi mogla da se služe jaja, ali ni bilo koja druga namirnica koja se sprema u istom tiganju, čak i nekoliko dana nakon pripreme jaja.

Kajgana nije neprijatelj dece

Epidemiolog  profesor dr Zoran Radovanović tvrdi da je „jasno je da ta deca nisu alergična na jaja, ali je to jedan od način roditeljima da odlože vakcinu“. Drugi način je izdavanje lažnih potvrda o vakcinaciji, koje neki doktori, kako se priča, daju za 50 ili 100 evra. To je veliki problem, jer navodno vakcinisana deca mogu da se razbole, pa će izgledati kao da vakcina nije delotvorna, kazao je dr Radovanović. Kao jedan od načina za dobijanje ovih uverenja o alergiji, prof. Radovanović navodi testove o intoleranciji na hranu, odnosno neke namirnice.
To je paramedicina i nauka to ne priznaje. Te analize koštaju oko 3.000 dinara, a ljudi kada se pridržavaju nalaza i ne jedu namirnice na koje su navodno intolerantni, imaju placebo efekat i misle da im je bolje. To nije dokaz o alergiji. Postoje alergološke kožne probe, a jedini pravi dokaz alergije je izbijanje koprivnjače ili anafilaktički šok, što se dešava izuzetno retko. Pri tome, u svakoj ordinaciji mora da postoji anti-šok terapija, ne samo zbog vakcine, jer je analfilaktički šok urgentno stanje, navodi dr Radovanović i navodi da ni ova alergija nije kontraindikacija za MMR vakcinu i da deca treba da budu vakcinisana.
Radovanović smatra da je najgore pedijatrima, jer ne mogu da ne uvaže mišljenje kolega, niti mogu nešto da urade kada se pojavi roditelj s potvrdom da je dete alergično na jaja, pa čak i samo da izjavi kako dete ima alergiju. Smatra da bi stoga trebalo da se dokaže alergija kod svakog deteta, ali se to ne radi. Svi oni bi morali da budu na posebnom režimu ishrane. Niko od te dece nije imao anafilaktički šok, što je dokaz da nema alergije i da to nije istina, zaključuje dr Radovanović.

About the Author

admin