Vesti – 26.02.2018.

(Ne)izvesna sudbina PKU

Ministarstvo prosvete je, za danas –  ponedeljak, 26. 02. 2017. godine pozvalo reprezentativne sindikate na  „konsultacije (ne kažu čak ni na pregovore, prim. ured.)  predstavnika Ministarstva prosvete i reprezentativnih sindikata oko produženja PKU-a za osnovne i srednje škole i domove učenika, nakon dobijanja mišljenja nadležnih ministarstava“,  saopštilo je Ministarstvo.
Lažni predsednik SRPS-a Slobodan Brajković predstavljaće(!!??) na tom sastanku ovaj Sindikat po principu “sindikat to sam ja”, a kako nije održan niti jedan sastanak organa SRPS-a (usput rečeno  predsedništvo, Republički odbor, Statutarni i Nadzorni odbor SRPS-a  su  u tehničkom mandatu, jer je svim organima ovog Sindikata istekao mandat još početkom 2017. godine, prim. ured.) i iako je prošao poslednji rok za produženje važnosti PKU, a novi PKU nije ni na vidiku  niko živ ne  zna šta će pomenuti penzionisani bivši lider SRPS-a  na tom sastanku učiniti. Međutim, ako je dosadašnjoj praksi – potpisaće bilo šta, ako i drugi  sindikalni lideri to potpišu,  iako je i sam svestan nevalidnosti tog čina.
Elem, Vlada Republike Srbije je odbila da da saglasnost za produženje PKU na tri godine, već je podržala stav Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, odnosno   predlog da se važenje PKU produži  do kraja ove kalendarske godine.

Ugašena većina srpskih lektorata u inostranstvu

Nekada srpski jezik učio na univerzitetima u 30 zemalja, a Srbija slala u svet stotine lektora, a danas imamo desetak lektorata u svetu, a mnoge katedre za srpski jezik preuzeli su lingvisti koji predaju hrvatski, bosanski, pa i crnogorski jezik. Kako bi se osipanje zaustavilo, a mreža lektorata poboljšala, tri ministarstva – kulture, prosvete i spoljnih poslova – formirana je  radna grupa koja treba da se bavi ovim problemom i u čiji rad su uključeni i profesori Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Radna grupa  treba da utvrdi kriterijume za izbor lektora, kakvo obrazovanje i iskustvo je potrebno.
Namera je Vlade i resornih ministarstava da se uvedu pravila ko i po kojim uslovima može da radi na stranim katedrama, na koji način će njihov rad da bude finansiran i kako će mreža lektorata da izgleda, pišu “Novosti”. Nadležnost nad lektoratima, ističe list, godinama je bila izgubljena između različitih ministarstava. List prenosi da je Srbija mnoge lektore izgubila na duže staze. “Kad naš lektor ode u penziju ili iz nekog drugog razloga napusti radno mesto, dešava se da na njegovo mesto najčešće Hrvatska pošalje svog lektora i plaća njegov boravak. Ostali smo i bez lektorata u Moskvi, Rimu, Trstu…Prioritet nam je da prvo rešimo problem u tim gradovima”, navode “Novosti” ističući da Hrvatska ima oko 60 lektora u svetu, a Slovenija 45. Kako objašnjava list, rad stručnjaka za jezik, prema međudržavnim ugovorima, finansiraju države domaćini, ali je problem što u mnogim državama taj iznos nije dovoljno veliki za život, a ima i zemalja koje ne ispunjavaju svoj deo obaveze.
Kao primer, “Novosti” navode da lektore grčkog jezika u Beogradu finansira Srbija, ali da Grčka ne čini isto, te nema naših državljana na katedrama slavistike u Atini i Solunu. List navodi da su mnoge katedre, gde je Srbija nekada imala svoje predstavnike preuzele naše komšije, najviše Hrvati. Oni, naglašava, sufinansiraju, a u mnogim državama i u potpunosti finansiraju rad svojih stručnjaka za jezik, svesni važnosti širenja sopstvene kulture i jezika. “Zbog važnosti ovog posla, 13. decembra održan je sastanak predstavnika tri ministarstva i formirano je zajedničko telo koje će se baviti kriterijumima za izbor lektora”, objašnjavaju u Ministarstvu prosvete.

Šarčević: Najbolji biće plaćeni više

Ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da je prošle godine na konkursu odabrano 200 nastavnika koji su postali savetnici školskih uprava, a da je od tih 200 izabrano 22 koji su 20. februara prisustvovali sastanku s premijerkom. Dodao je da će ove godine biti izabrano još 100 nastavnika koji će se baviti problemom nasilja u školi. – Priča o silnim ekspertima koji će doći i obučiti naše ljude je zabluda. Imamo dobre praktičare, koji u pedagoškoj praksi postižu vrhunske rezultate imaju međunarodne kontakte, postižu sa učenicima dobre rezultate na takmičenjima- pojasnio je ministar. On je dodao da je priča o uravnilovci u sistemu obrazovanja prošlost, te da će ubuduće najbolji biti vrednovani više. – Vrlo brzo ćemo primenom novog zakona izraditi kriterijume kvaliteta, da se najbolji i ustanove i pojedininci vrednuju više – rekao je ministar. Kako je rekao da bi se videli pomaci u reformi potrebno je da prođe sedam do osam godina, a da su u Srbiji za godinu dana napravljeni ozbiljni pomaci. Na drugačiji način, kako je rekao, vrednovaće se kvalitet ustanova i rad pojedinaca te oni koji rade više i imaju rezultate biće i finansijski nagrađeni.

Konkurs za savetnika ministarstva za odnose s javnošću

Ministarstvo prosvete objavilo je javni konkurs za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, 1 izvršilac – savetnik za odnose s javnošću. Rok za podnošenje prijava počinje teče 15.2.2018. godine, a konkurs traje do 1.3.2018. godine. Uslovi: visoko obrazovanje u polju društveno-humanističkih nauka na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen državni stručni ispit i najmanje tri godine radnog iskustva u struci, znanje jezika nacionalne manjine-nacionalne zajednice koji je u službenoj upotrebi u radu organa Pokrajine, osnovni nivo osposobljenosti za rad na računaru.  http://www.puma.vojvodina.gov.rs/etext.php?ID_mat=8709

AP:  Najveći problem Balkana – odliv mozgova

Novinari “Asošiejted presa” napravili su mini turneju po balkanskim državama, posetivši Beograd, Sarajevo i Zagreb, i tom prilikom uvideli da se svi suočavaju sa istim problemom: masovnim odlivom mozgova. Zbog čega mladi obrazovani ljudi beže u inostranstvo, pogledajte u prilogu: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/strani-mediji-su-posetili-beograd-zagreb-i-sarajevo-i-zakljucili-ovo-je-najveci/rlc0lk8

„Džudo za sve“ u 9. škola

Protokol o saradnji o realizaciji programa „Džudo za sve“ na osnovu koga će biti obezbeđena oprema za 9. škola u Srbiji i naknada za trenere potpisali su ministri Šarčević  i Udovičić  sa predsednikom Džudo saveza Srbije. Potpisnici tog protokola su i Olimpijski komitet Srbije i Svetska džudo federacija. Šarčević izrazio je zadovoljstvo što je Svetska džudo federacija rešila da pomogne razvoj sporta u školi u Srbiji i što su obezbeđena sredstva za nabavku strunjača i kimona, kao i za naknade za trenere. Savez je opredelio da tri škole budu iz Vojvodine, dve iz Beograda, u ovom prvom naletu, kao i četiri u centralnoj Srbiji. Na svake dve godine broj škola se duplira i ukupna bonus koji mi ovim ugovorom stičemo je negde oko 250.000 evra, kazao je on novinarima nakon potpisivanja ugovora. Prema Šarčevićevim rečima, važno je da deca stiču sportske i odbranbene veštine. Ministar je ocenio da je ovo dobar primer saradnje ministarstava sa sportskim savezima.
Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić rekao je da je najbolji način da se omasovi sport da se „poveća baza dece u sistemu sporta kroz sistem škole i obrazovanja“. Naša tendencija je da vratimo jedan period starog vremena gde su nama profesori fizičke kulture bili najbolji selektori i drugi roditelji…Sam niko od nas ne može da uradi velika dela. Zajedno možemo mnogo, kazao je on. Udovičić je rekao da je za četiri godine Vlada Srbije napravila strateško opredeljenje da je škola baza našeg sporta. On je rekao da je uvećan broj dece u sistemu školskog sporta sa 120.000 na 165.000, kao i da je rekonstruisan veliki broj sala i donirana različita sportska oprema školama.
Predsednik Upravnog odbora Džudo saveza Srbije Milovan Bratić kazao je da Džudo savez svoje kapacitete i kontakte stavlja na raspolaganje svoj deci u Srbiji. Ovo je značajno za džudo sport, jer je džudo bazični sport i pomaže razvoju svih antropoloških karakteristika čoveka, naveo je on i dodao da je ovo značajno ne samo za razvoj dece već i za prevenciju nasilja u školama.

Srbija bi uskoro mogla da uvozi nastavnike

Nastavnici matematike, fizike i engleskog jezika već su deficitarna zanimanja u mnogim krajevima Srbije, a nova tendencija prelaska ovog kadra u IT sektor dovešće nas do toga da ćemo ih uskoro morati uvoziti. Računica je jasna, prosečnu platu nešto višu od 40.000 dinara i radni dan ispunjen dinamikom koju stvara 30 učenika nastavnici srednjih i osnovnih škola lako zamenjuju za često duplo veću platu i posao uz tišinu jednog računara.
No, upravo nastavnici matematike, fizike i stranih jezika, koji nam najviše fale, najlakše i nalaze posao u IT sektoru kao početnici u programiranju ili asistenti pri izradi raznih aplikacija gde se traže njihove veštine poznavanja jezika i računanja. – Radim kao prevodilac u jednoj IT firmi već dve godine. Pravimo aplikacije za razna tržišta i kao profesor engleskog jezika koji se odlično služi i nemačkim lako sam se uklopio. Plata mi je veća za 300 evra nego u školi, ali to nije bio prvi motiv zašto sam ovde nego bolje radno okruženje. Predavao sam u jednoj stručnoj školi u Novom Sadu i svakodnevno doživljavao stres što zbog učenika, što zbog njihovih roditelja, ali čak i zbog kolega – kaže Aleksandar Marić. Kako dodaje, pravljenje aplikacija i programa za učenike iz raznih zemalja proširio je i potrebu za novim radnim profilima pa se traže nastavnici i profesori kako bi sarađivali na teorijskom delu. –
 Određen broj nastavnika prelazi u IT sektor, ali u Beogradu i Novom Sadu još nema problema sa radnim kadrom jer nezaposlenih nastavnika ima više nego dovoljno. Situacija je ipak drukčija u manjim mestima, gde takvi radnici fale – Slavko Matić, predsednik Aktiva srednjih škola u Novom Sadu.

Gradovima iz unutrašnjosti nedostaju nastavnici  matematike, fizike i engleskog jezika

Gradovi iz unutrašnjosti Srbije ili oni u Vojvodini poput Sombora, Subotice, Apatina i Zrenjanina poslednjih godina ulažu velike napore da bi došli do nastavnika matematike, fizike i engleskog jezika. Tako je Gradsko veće Požarevca ove godine raspisalo konkurs za dodelu 65 stipendija za studente deficitarnih zanimanja, među kojima su profesori matematike, fizike, hemije, biologije, informatike, razredne nastave, violine i etnomuzikologije.
Nedavno je usvojen i Pravilnik o vrsti obrazovanja nastavnika iz izbornih predmeta kojim je precizirano da škole mogu da zaposle master učitelje ukoliko nema odgovarajućeg kadra, diplomaca tehničkih i matematičkih fakulteti, a koji trenutno obrazuju IT stručnjake. Master učitelji ukoliko žele da predaju informatiku u okviru studija moraju da polože najmanje pet informatičkih predmeta iz oblasti – programiranje, objektivno orijentisano programiranje, matematika i teorijsko računarstvo, odnosno da tokom studija ostvare 90 ESP bodova iz oblasti informatike i računarstva. Oni koji to nemaju mogu da polažu diferencijalne ispite i tako steknu uslove da predaju informatiku. Master učitelji koji ima 60 ESP bodova iz engleskog jezika mogu da predaju taj predmet od prvog do četvrtog razreda u osmoletki.

I javni sektor se prekvalifikuje

Iz Vladine Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu koja raspisuje konkurs IT prekvalifikacija, nemaju tačnu informaciju koliko je nastavnika među više od 12 hiljada prijavljenih kandidata za ovaj program. Ono što otkrivaju podaci jeste to da je 52 odsto budućih polaznika imalo završen fakultet ili visoku školu. Da je u Srbiji trenutno potpuna pomama za programerskim i inim esnafima govore nam i iskustva Startit centara koji obavljaju obuku prekvalifikacija. Kako nam kažu, imali su i prijava ljudi zaposlenih u javnom sektoru, što je pre nekoliko godina bilo nezamislivo.

Isplata stipendija nadarenim učenicima i studentima

Isplata prve, druge i treće mesečne rate stipendija, izuzetno nadarenim učenicima, za školsku 2017/2018. godinu počela je 22. februara. Iznos mesečne rate stipendije za nadarene učenike je 7.500 dinara. U petak 23. je počela i isplata, prve, druge i treće mesečne rate stipendija, izuzetno nadarenim studentima, za ovu školsku godinu. Iznos mesečne rate stipendije za izuzetno nadarene studente osnovnih i master studija je 12.000 dinara, a za studente doktorskih studija 15.000 dinara. U saopštenju Ministarstva prosvete navodi se da će iznos stipendija za izuzetno nadarene učenike i studente za 2017/18 godinu biti dupliran i da su u toku zakonske procedure koje će omogućiti uvećanje tog iznosa.

Paunović: Srbija je ponosna na svoju višejezičnost

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović čestitala je građanima Srbije Međunarodni dan maternjeg jezika navodeći da je u 42 lokalne samouprave u Srbiji u službenu upotrebu uvedeno 11 manjinskih jezika i njihovih pisama, saopštila je Kancelarija. Paunović je istakla da to govori koliko je Vlada posvećena da se dosledno i temeljno bavi unapređenjem i zaštitom manjinskih jezika u Srbiji što će, kako je navela, raditi i u narednom periodu u saradnji sa nacionalnih saveta. Podsetila je da je država svoju rešenost da doprinese zaštiti i očuvanju višejezičnosti i multikulturalnosti u Srbiji i Evropi potvrdila 2005. kada je ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima.
Dodala je da u Srbiji živi više od 30 etničkih zajednica koje govore različitim jezicima, te da se manjinski jezici koriste u obrazovanju, medijima, pred sudovima, u administraciji, u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i prekograničnoj saradnji. Ukazala je da je celokupno obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina u osnovnim školama u prošloj školskoj godini organizovano na osam jezika (albanski, bosanski, bugarski, mađarski, rumunski, rusinski, slovački i hrvatski) za oko 72.000 dece.
Direktorka Kancelarije navela je da se pravo na informisanje na manjinskim jezicima u štampanim i elektronskim medijima ostvaruje na 15 jezika. Paunović je naznačila da su za programe i projekte iz oblasti informisanja na jezicima nacionalnih manjina u prošloj godini obezbeđena dodatna sredstva iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine, kao i da je za 2018. opredeljeno 12 puta više sredstava za tu namenu.
Generalna skupština UNESKO-a proglasila je 1999. Dan maternjeg jezika kao sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu protestujući što njihov maternji jezik nije proglašen zvaničnim.

Samo jedan fakultet traži povećanje školarina

Matematički fakultet u Beogradu zatražio je  povećanje školarina za narednu školsku godinu, u iznosu od 6.000 do 12.000 u zavisnosti od studijskog programa. – Povećanje se odnosi za osnovne i master studije, ali ne i za doktorske. Školarina za osnovne studije sada je 129.000 dinara, a za master 165.000 dinara, dok bi one mogle da budu od 135.000 do 141.000 dinara – objasnila je nakon sednice Senata Univerziteta u Beogradu prorektorka za nastavu Nada Kovačević.
Na sednici Senata 21. februara usvojene su upisne kvote za školsku 2018/19 godinu. Usvojeno je da se predloži Ministarstvu prosvete, odnosno Vladi Srbije da u narednoj školskoj godini na Beogradskom univerzitetu bude mesta za 14.986 studenata, od čega 9.506 na budžetu.
Prvi ispitni rok trajaće od 20. juna do 13. jula, a drugi od 3. do 15. septembra.

Vremeplov: Umro Stefan Nemanja

Na današnji dan  26. februara  1199  godine u Hilandaru je umro Stefan Nemanja (monaško ime bilo mu je Simeon), osnivač dinastije Nemanjić koja je vladala srpskim zemljama više od dva veka. Pre nego što se 1196. zamonašio, vladao je Srbijom kao veliki župan. Vlast je  preuzeo 1166. kad je zbacio brata Tihomira, velikog župana, štićenika dvora u Carigradu. Ubrzo po preuzimanju vlasti pokušao je da se odupre suprematiji Vizantije, protiv čije je vojske ratovao u savezu sa Mletačkom republikom, ali je to uspeo tek posle smrti vizantijskog cara Manojla Komnina 1180. U savezu sa Ugarskom napao je i Srbiji priključio zetsko primorje (staru srpsku Kraljevinu Duklju), Trebinje, Zahumlje, oblast oko Južne i Velike Morave kao i prostor Kosova i Metohije (bez Prizrena). Nemački car i jedan od vođa Trećeg krstaškog rata Fridrih I Barbarosa, koji je s vojskom na osnovu sporazuma s Nemanjom prošao kroz Srbiju, 1189. nije prihvatio njegovu ponudu za zajedničku borbu protiv Vizantije. Kad su krstaši prešli u Malu Aziju, Vizantija je napala Srbiju 1190. ali je Nemanja uspeo da očuva samostalnost države. Pošto je presto ustupio srednjem sinu, docnije prvom kralju iz dinastije Nemanjića – Stefanu Prvovenčanom, a ne najstarijem Vukanu, zamonašio se usvojoj zadužbini manastiru Studenica. Sa najmlađim sinom Rastkom, čije je monaško ime bilo Sava, podigao je na Svetoj Gori manastir Hilandar, koji je ubrzo postao najznačajniji srpski duhovni i književni centar. Podigao je i crkve i manastire Đurđeve Stupove, Bogorodičin manastir i Svetog Nikolu kod Kuršumlije. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog u nizu svetitelja iz loze Nemanjića.

Vremeplov: Rođen prota Mateja

Na današnji dan 26. februara  1777. godine rođen je srpski vojvoda i diplomata prota Mateja Nenadović, koji je sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Bio je predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta – prve srpske vlade. Njegovi “Memoari”, pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.

Vremeplov: Umro deda Avram

Dragoslav Avramović, bivši guverner Narodne banke Jugoslavije, autor programa ekonomske stabilizacije 1994. kojim je suzbio hiperinflaciju u SR Jugoslaviji umro je na današnji dan 26. februara 2001.  godine. Avramović, srpski ekonomski stručnjak, bio je dopisni član SANU. Doktorat ekonomskih nauka stekao je 1956. Bio  je i savetnik NBJ –  od 1951. Potom radi u Svetskoj banci, gde je od šefa Odeljenja za opšte studije dospeo je do mesta direktora. Bio je savetnik generalnog sekretara Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja (Ženeva 1980-1984), kao i ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj (Vašington 1984-1988). Bio je centralna ličnost Saveza za promene.

Vremeplov: Umrla Mira Alečković

Na današnji dan 26. februara  2008 godine umrla je srpska pesnikinja Mira Alečković jedna od najplodnijih književnica srpske (i južnoslovenske) dečje literature. Diplomirala je u Beogradu književost i lingvistiku, a potom Fušeovu školu u Parizu. Autor je preko 50 knjiga za mlade, urednica dečjih i omladinskih listova Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac. Dugogodišnja je predsednica Društva Jugoslavija-Francuska, kao i Udruženja književnika Srbije. Bila je učesnik NOP-a. Na muziku Nikole Hercigonje ispevala je pesmu “Jugoslavijo”, jednu od svečanih pesama negdašnje SFRJ. Nosilac je niza odlikovanja i priznanja među kojima su i dve Legije časti. 

Vremeplov: Ukinuta smrtna kazna u Srbiji

Skupština Srbije usvojila je 26. februara 2002 godine izmene Krivičnog zakona kojima je ukinuta smrtna kazna. 

Vremeplov: Umro lingvista Belić

Srpski lingvista Aleksandar Belić umro je na današnji dan 26. februara 1960. Bio je profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1937. do 1960. i član svih slovenskih akademija. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. 

Vremeplov: Rođen Viktor Igo

Francuski pisac Viktor Igo, član Francuske akademije, najveći pesnik Francuske 19. veka i rodonačelnik francuskog realizma rođen je na današnji dan 26. februara 1802. Bio je veoma angažovan u političkom životu, isprva kao monarhista, potom kao republikanac. Pod Lujem Filipom postao je per Francuske i akademik, a 1848. poslanik u Ustavotvornoj skupštini. Posle državnog udara Napoleona III 1851. je proteran i živeo je u izgnanstvu u Belgiji i Engleskoj, a kad je 1870. palo Drugo carstvo trijumfalno je dočekan u Parizu, gde je do smrti 1885. neumorno stvarao. Napisao je 1876. vatreni članak “Za Srbiju”. Pisao je pesme, drame, romane, eseje, pamflete. Dela: romani “Jadnici”, “Bogorodičina crkva u Parizu”, “Rabotnici na moru”, drame “Ernani”, “Lukrecija Bordžija”, “Rij Blaz”, političko-satirična zbirka pesama protiv Napoleona III “Kazne”, pamflet “Napoleon Mali”.

Vremeplov: Javno predstavljen radar

Škotski fizičar Robert Votson Vat prvi put je na današnji dan 26. februara 1935.  javno demonstrirao uređaj nazvan radar (otkrivanje i određivanje položaja pomoću radio talasa).

Vremeplov: Proglašena Druga republika

Na današnji dan  26. februara 1848  u  Francuskoj je proglašena Druga republika, dva dana posle abdikacije kralja Luja Filipa.

Vremeplov: Turska priznala aneksiju BiH

Na  današnji dan 26. februara 1909. godine   Osmansko carstvo je priznalo austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.

Vremeplov: Umro Karl Jaspers

Nemački filozof Karl Teodor Jaspers, tvorac filozofije egzistencije umro je na današnji dan  26. februara 1969. Po završetku medicine radio je na Psihijatrijskoj klinici u Hajdelbergu, a potom je bio profesor filozofije, dok ga 1937. nisu otpustili nacisti. Smatrao je da filozofija mora da se bavi smislom celine stvarnosti, totalitetom, koji se ne otkriva proučavanjem empirijskog sveta, nego je stvara pojedinac (egzistencija), težnjom da sebe ostvari kao autentičnu ličnost. Takva ličnost ne izgrađuje smisao celine u obliku pojmova, već intuitivnog unutrašnjeg doživljaja koji je nazvao filozofskom verom kojom čovek dolazi u kontakt sa onostranim. Objavio je 25 knjiga iz psihijatrije i filozofije. Dela: “Opšta psihopatologija”, “Psihologija pogleda na svet”, “Filozofija”, “Um i egzistencija”, “O istini”, “O izvoru i cilju istorije”, “Filozofska vera”.

Vremeplov: Nemci bombardovali Veneciju

Na današnji dan 26. februara 1918. godine nemački avioni su u Prvom svetskom ratu bombardovali italijanski grad Veneciju.

Miloševićev bezbednjak redovan profesor Učiteljskog fakulteta!

Uroš Šuvaković, nekadašnji funkcioner SPS i službenik Državne bezbednosti za vreme Slobodana Miloševića, imenovan je 21. februara za redovnog profesora Beogradskog univerziteta, saznaje Insajder. Svi članovi Senata Beogradskog univerziteta, koje smo uspeli da dobijemo, bili su uzdržani i nisu želeli da daju izjave. Nezvanično, oni za Insajder ipak potvrđuju da je informacija tačna. Uroš Šuvaković je, prema trenutno raspoloživim informacijama, izabran jednoglasno za redovnog profesora na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Šuvaković je prethodno, kako su objavljivali mediji, a i kako se može videti na sajtu socioloskipregled.org.rs, već radio kao redovni profesor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici gde predaje Sociologiju na Filozofskom fakultetu. Osim toga, kako se navodi na ovom sajtu, Šuvaković drži predavanja na Medicinskom (na OAS) i Pravnom fakultetu (doktorske studije) u Kosovskoj Mitrovici, na Učiteljskom fakultetu u Užicu (na sva tri nivoa studija) kao i na Univerzitetu u Kragujevcu.
Uroš Šuvaković je nekadašnji predsednik udruženja “Sloboda”, koje brani lik i delo Slobodana Miloševića. Prema pisanju medija, ovo udruženje bilo je angažovano i u odbrani Miloševića pred Haškim tribunalom. Kako je objavio Insajder u serijalu “Službena tajna” , Šuvaković je od 1997. godine radio u analitici Državne bezbednosti. Prema rekonstrukciji sistema DB-a koju su uradili novinari Insajdera, on je morao da zna za sve zločine i ubistva koja su se pripremala zato što je analitika najvažniji segment Službe, jer tu dolaze sve informacije koje prikupe operativci i tu se prave dosijei.
Na funkciji zamenika načelnika analitike DB-a Šuvaković je bio kada su ubijeni Slavko Ćuruvija, četvorica funkcionera Srpskog pokreta obnove, Ivan Stambolić i kada je bio pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Predstavnici SPS-a i JUL-a, posle promene vlasti 2000. godine, kada je počelo otkrivanje zločina koje je počinila Služba, tvrdili su da nisu imali nikakve veze sa tajnom policijom. Međutim, takve tvrdnje demantovane su saznanjem da je upravo Uroš Šuvaković bio zamenik načelnika analitike.

Lončar: Zaštićeno 97 odsto dece

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je 21. februara u Nišu da je porast vakcinisanih MMR vakcinom u tom gradu porastao na 97, 4 odsto, za razliku iz perioda 2016. kada je bio 56, 9. Lončar se zahvalio građanima što su poslušali struku jer ova brojka može dati rezultat kako bi se zaustavilo  širenje epidemije.
– Ovo može biti ozbiljna barijera jer epidemija je krenula sa juga Srbije, tačnije sa Kosova, želim da se nastavi tako I to nam je jedini izlaz. U  jednom mementu došli smo u situaciju da se medicinom bave ljudi koji nisu prošli pored Medicinskog faklulteta i na žalost posledice smo videli jer imamo i smrtne slučajeve i teško obolele – rekao je Lončar.
Vakcina ima dovoljno, poručuje ministar i dodaje da treba vakcinisati najpre decu, ali da vakcina ima efekat i kod odraslih. Ministar je izjavio da je od malih boginja u Srbiji 2.300 obolelo, a da je petoro umrlo, međutim dodaje da žena koja preminula od morbila nije bila  zdravstveni radnik.

Senat UK: Arsenijević ponovo rektor!

Rektor Nebojša Arsenijević je 22. februara na  sednici Senata opet izabran za prvog čoveka Univerziteta u Kragujevcu. Arsenijević je bio  jedini kandidat. Čovek koji je zgrozio javnost – psovkama, nedostojnim ponašanjem, maltretiranjem onih koji mu nisu potčinjeni, ali čijim nezakonitim radnjama se poslednjih dana bave i policija i tužilaštvo – raspisao je izbor za rektora pre vremena. Iako se od akademskog građanina i rektora očekivalo da će pokazati elementarno dostojanstvo i posle obelodanjenih nezakonitosti i nalaza inspekcija sam otići iz fotelje, dogodilo se suprotno. Rektor se svom silinom bacio na propagandu, pa je čak napravio priveske! A privesci u različitim bojama se dele poput pamfleta i to u visokoobrazovnoj instituciji – Univerzitetu, ali i Institutu za javno zdravlje. Najbanalnije rečeno, na kom je nivou samopoštovanje jednog rektora i dokle je spreman da se spusti zbog položaja i privilegija, svedoči činjenica da se privesci dele bukvalno studentima po ulasku u zgrade fakulteta.
– Delio je priveske kao diplome i doktorate. Očekujemo ovih dana upaljače, možda i bilbord – jedan je od komentara trenutnog cirkusa na Univerzitetu, profesora, inače, člana Senata, koji je glasao za Arsenijevića u strahu od odmazde, jer smatra da država neće reagovati. Rektor koji je osim u krivičnim prijavama završio i na privescima, namaknuo je glasove poslušnih profesora i onih članova Senata koji mu duguju usluge. Tako je posle mesta dekana, direktorske pozicije u Kliničkom centru, rektor dobiti glasove za još jedan novi mandat(!!!)
Bahatom rektoru inače mandat ističe 1. septembra. Međutim, on je požurio da za sebe odradi posao pre promene zakona i najavljene smene. Ali i pored reizbora za koji se nada da će ga spasti, Arsenijević će biti smenjen(!!!) u maju.

Izbor rektora UK: Glasao i čovek s poternice!

Vladimir Jakovljevića inače, redovni profesor na Medicinskom fakultetu, član Senata i famozne Etičke komisije formirane pre nekoliko dana, a koja treba da odluči o razrešenju rektora je – lice s poternice. Protiv njega je postojala poternica zbog malverzacija počinjenih u Bosni (škola u Bijeljini), ali mu je rektor Arsenijević svojim vezama pomogao da se potera ukine. Supruga profesora sa poternice je na doktorskim studijama na fakultetu u Kragujevcu – iako je viša medicinska sestra. Prema podacima do kojih je “Blic” došao, viša medicinska sestra je upisala master u Jagodini, a onda bez problema doktorat na Arsenijevićevom univerzitetu. Inače, rektorov profesor Jakovljević ima neto zaradu 175.000, dok drugi redovni profesori u proseku imaju 102.000. Ukupno kroz razne projekte, komisije… koje su ovom rektorovom profesoru dostupne, on mesečno napabirči oko 3.000 evra. Ovaj rektorov profesor sa poternice ima ulogu da istovremeno i glasa na Senatu i u Etičkoj komisiji odlučuje o razrešenju.

Za Arsenijevića glasao i „indeksovac“

Još jedan zaslužni prorektor je Radovan Vukadinović, redovni profesor sa čuvenog Pravnog fakulteta, poznatog po aferi „indeks“. Ovom članu Senata je sin zaposlen na Medicinskom fakultetu – bez konkursa, a oženjen je Emilijom (Ivezić) Vukadinović, koja je isto zaposlena bez konkursa. Ona je, inače, ćerka sekretara Fakulteta medicinskih nauka Snežane Ivezić. I majka je poznata po odrađivanju poslova za rektorovu desnu ruku, dekana Medicinskog Predraga Čanovića. Tako da fakultet narodnim parama plaća izgubljene sudske procese, ali ne samo to. Plaćaju se i profesorske plate višim laborantima – a to su podobni koji nisu imali uslove za izbor u profesorska zvanja pa su potpisivali ugovore za više laborante, a držali nastavu kao da su profesori i primali takvu platu. Što je klasično krivično delo – nenamensko trošenje budžetskih sredstava. Uglavnom sin, ćerka i majka su tri pravnika na Medicinskom fakultetu…

Nacionalni savet za smenu rektora Arsenijevića

Nacionalni savet za visoko obrazovanje, posle zasedanja 8. februara, preporučio je ministru prosvete da smeni rektora Arsenijevića u skladu sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju. Savetu Univerziteta u Kragujevcu je preporučeno da uspore postupak izbora rektora, odnosno da sačekaju pravosnažnost odluka Agencije za borbu protiv korupcije i Ministarstva, s obzirom na to da ima dovoljno vremena za izbor rektora do početka naredne školske godine.

About the Author

admin