Vesti 01.03.2018.

Izašao novi broj „Informatora“

Upravo je izašao najnoviji 128-129-ti dvobroj Vašeg „Informatora“. Između ostalog  u glasilu NSPRV možete pročitati tekstove o reformi javnog sektora „Platni razredi i dalje „na dugom štapu“ i  „Krah(j) socijalnog dijaloga“. 
U  stalnoj rubrici „Iz istorije obrazovanja“ preporučujemo tekst  „Nastavnici sa fesom umesto šešira, dok u rubrici „Evaluacija obrazovanja“  možete pročitati tekstove  „Dodeljene svetosavske nagrade“,   „Najbolji edukatori Srbije 2017“, „Šarčević: Ambijent za suštinske reforme“ i „U aprilu novo PISA testiranje“. U rubrici „Obrazovanje 2030“  iznosimo stavove čuvenog svetskog obrazovnog eksperta ser Kena Robinsona u tekstu „Robinson: Onlajn obrazovanje je vazduh“.
 I u ovom dvobroju prisutna je stalna rubrika „Lični stav“ u kojoj objavljujemo stavove eminentnih ličnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja. U ovom broju možete  pročitati tekstove „Novo vreme traži novu etiku i pedagogiju“ Miodraga Srbljaka, prosvetnog savetnika u penziji, tekst „(Re)akreditacija „spornih“ doktorata“, prof. dr Sretena Ćuzovića i preneti  „Blic komentar“   „Roditelji, ne ćutite!“
Statistika je, zbog dvobroja, zastupljena na dve stranice „Informatora“, pa tako  u ovoj rubrici možete pročitati tekstove  „Novembarska plata 400, decembarska 456 €“,  „Programerima 270.000 dinara,  turoperatorima 22.000“ i dr, dok u  stalnoj rubrici „Pravnici odgovaraju“ ovaj put možete čitati o  „Prestanaku dužnosti direktora“,  „Otkazu zbog povrede radne discipline“, „Zakonitosti procedure davanja otkaza“ i   „Premeštaju zaposlenog  bez aneksa ugovora“.
Ni u ovom broju nisu izostale „Zanimljivosti“ pa tako možete pročitati kako su  „Đaci zaigrali kolo za bivšeg učitelja“, kao i tekstove „Selfi ima negativne posledice“,   „Bibliotekarka dobila bolovanje za negovanje psa“, naučno istraživanje  „Sve smo sve gluplji!“,  „Nobel neće biti finansiran novcem od prodaje oružja“.Informator možete besplatno preuzeti sa našeg sajta www.nsprvojvodine.org.rs.
Čitajte i sarađujte u Vašem „Informatoru“!

Vlada o produženju PKU: Uzmi ili ostavi!

U ponedeljak, 26.02.2018. održane su  „konsultacije“ u Ministarstvu prosvete kojima su prisustvovali predstavnici Ministarstva, kao i predstavnici reprezentativih(!) sindikata.  Tema sastanka bio je PKU za osnovne, srednje škole i domove učenika čija važnost ističe 05.marta 2018. godine, kao i rok na koji treba produžiti postojeći PKU.  Na sastanku su sindikatima predstavljena mišljenja Ministarstva finansija, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Sekreterijata za zakonodavstvo i Ministarstva za rad, zapošnjavanje, boračka i socijalna pitanja, a u vezi sa predlogom reprezentativnih sindikata da se rok važenja PKU produži na tri godine. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave  je dalo negativno mišljenje, odnosno njihov predlog je da se važeći PKU produži na godinu dana  imajući u vidu da Zakon o zaposlenima u javnim službama počinje da se  primenjuje od 01.01.2019.godine, te  smatraju da bi u narednom periodu, a pre početka primene navedenog zakona, odredbe PKU se morale uskladile sa navedenim propisima. Takođe su ukazali da su ostale javne službe kao što su zdravstvo, socijalna zaštita i ustanove  kulture produžili rok važenja svojih kolektivnih ugovora na period od godinu dana.
Predstavnici tri(!) reprezentativna sindikata,  su  se  složili da postojeći PKU treba produžiti na rok važenja od godinu dana, imajući u vidu da PKU uskoro ističe i da je u ovom trenutku najvažnije da zaposleni u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika ne ostanu bez prava koja su zagarantovana važećim PKU. Sindikat je  insistirao da se od aprila nastavi rad na donošenju novog PKU,  kako ne bi ponovo bili dovedeni u ovakvu bezilaznu situaciju.
Na  kraju sastanka sindikatima  je predočeno da će se u utorak održati sednica Vlade, na kojoj bi trebao da se razmatra i Sporazum o produženju važenja PKU na period od godinu dana, nakon kojeg bi se  pristupilo i potpisivanju istog,  a zatim  bi usledilo  i objavljivanje u Službenom glasniku i stupanje na snagu.

Danas počinje isplata stipendija i kredita za učenike i studente

Isplata pete i šeste mesečne rate učeničkih stipendija i kredita, za školsku 2017/2018. godinu, kao i isplata treće i četvrte mesečne rate studentskih kredita i stipendija, za školsku 2017/2018. godinu počinje u četvrtak, 01.03.2018. godine. Mesečni iznos učeničke stipendije i učeničkog kredita iznosi 5.400,00 dinara, a studentskog kredita i studentske stipendije 8.400,00 RSD. Iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izdvojeno je za  isplatu učeničkih stipendija i kredita 135.950.400,00 RSD, a za isplatu studentskih kredita i stipendija izdvojeno je 341.392.800,00 RSD.

Zagreb: Obrazovanje manjina na principu reciprociteta

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao  je  u utorak  u Zagrebu sa ministarkom nauke i obrazovanja Republike Hrvatske Blaženkom Divjak  Ministri su razgovarali o statusu učenika srpske manjine u Republici Hrvatskoj, statusu učenika hrvatske manjine u Republici Srbiji, lektoratima i potencijalima saradnje u oblasti državne mature. Nakon sastanka ministri su istakli zadovoljstvo konstruktivnim i sadržajnim razgovorom.  Delimo iste vrednosti i mišljenja, a s obzirom da se mnogi procesi unapređenja kvaliteta obrazovanja mogu voditi regionalno, Srbija i Hrvatska mogu uspešno sarađivati, naglasio je ministar Šarčević na zajedničkoj konferenciji za novinare. Uskoro će biti  okončane procedure u vezi osnivanja lektorata za hrvatski jezik na Univerzitetu u Novom Sadu, što će biti prvi od tri lektorata za koji je hrvatska nacionalna manjina izrazila interes, poručio je Šarčević.         http://www.mpn.gov.rs/zagreb-obrazovanje-manjina-na-principu-reciprociteta/

Počeo novi IT Karavan

U Beogradu je u utorak 27. februara počeo treći po redu IT karavan za korisnu i bezbednu upotrebu digitalnih tehnologija. Početak ove kampanje najavile su pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Vesna Nedeljković i državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije Tatjana Matić.

Inđijac treći na preduzetničkom takmičenju

Milan Stojšić, srednjoškolac iz Inđije, osvojio je treće mesto na državnom takmičenju iz preduzetništva. On se plasirao na balkansko takmičenje u preduzetništvu. Takmičenje će biti održano u Sarajevu. https://www.youtube.com/watch?v=aLgGB1–DyQ

Gakovo: “Da nam bude i lepo i lipo”

“Da nam bude i lepo i lipo” naziv je projekta seoske OŠ “Laza Kostić” iz Gakova kroz koji će učenici ove škole biti bliže upoznati sa obeležjima manjinske zajednice, kulture, istoriju i umetnosti Bunjevaca. Razumevanje i pruhvatanje različitosti, razvijenje i podsticanje tolerancije osnovni je moto ovog projekta. Ko su Bunjevci, njihova istorija, kultura, običaji, stih i pisma, osnovicima iz škole “Laza Kostić” u Gakovu, predstavili su najmlađi članovi Bunjevačkog media centra u Somboru. U svečanoj narodnoj nošnji i na maternjoj ikavici, upoznali li su drugare iz Gakova sa svojom nacionalnom specifičnošću. “Veliku pažnju su mi privukle raskošne narodne nošnje i velika ljubav, pre svega mladih, koji neguju svoju tradiciju”, ispričala je svoje utiske Milana Kiš je učenica 7. razreda OŠ “Laza Kostić” iz Gakova. “Umetnost od slame, to me je jako zadivilo. Za svaku pohvalu je sama ta upronost za očuvanje nacionalnog identiteta. Oni stvarno zaslužuju to da budu znati kao Bunjevci i od mene su zaradili veliko poštovanje”, istakla je Jelena Đaković, učenica 8. razreda iz Gakova.
Luka Bošnjak iz Bunjevačkog medija centra se potrudio da drugarima iz Gakova pribliiži istoriju Bunjevaca. “Bunjevci su, pre više od tri vika, kad su došli na ove prostore bili čuvari granica , a sada se isto tako bore, ali ne na isti način, sada u miru bore za svoj identitet, nacionalnost, ime i običaje”, rekao je. “Bunjevačka nošnja je pripoznatljiva po tome što izuzetno raskošna, bogata i lipa, naročito divojačka nošnja šivena od lionske svile za koju se nekad prodavalo po više jutara zemlje da bi se kupila i sašila nošnja za curu!” objasnila je Ivana Jozić. Ona je drugarima iz gakovačke škole, kroz svoju priču približila odlike tradicionalne narodne nošnje Bunjevaca.
Projekat je zamišljen kroz četiri zajedničke edukativno – kreativne radionice, međusobne posete, radionica poetskog kazivanja na različitim dijalektima, snimanje fotografije i kraćeg filma. Osnovni cilj projekta “Da nam bude i lepo i lipo!” je da učenici naše škole što bolje upoznaju se kulturom i tradicijom manjinskog naroda u Somboru, a i da bi smo, na kraju krajeva širili drugarstvo i prijateljstvo među decom seoske i gradske sredine”, objasnila je pedagog iz OŠ “Laza Kostić” Zorica Golubović.
“Pridstavili smo opšte karakteristike nacionalne zajednice – ko su Bunjevci, odakle su došli. Izdvojili specifične praznike i običaje na Dužijancu i Prelo te pridstavili slamarstvo – bunjevačku umitnost u slami” naglasila je predsednica Bunjevačkog media centra u Somboru, Stanislava Lutkić. Razumevanje različitosti i prihvatanje kulture drugih naroda i sticanje novih prijateljstava i saznanja među mladima osovne su karakteristike ovog projekta podržanog od strane Ekumenske humanitarne organizacije iz Novog Sada. https://www.youtube.com/watch?v=OPXIlhUeDco

Kros RTS-a može da počne

Kros RTS-a „Kroz Srbiju“ počeće 11.maja u 10.02 časova, kada će ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  Mladen Šarčević dati znak za start iz studija RTS-a i Radio Beograda. Tada će, istovremeno, u svim mestima Srbije trčati predškolci i đaci, a predviđa se da  će biti više od 400.000 trkača. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević potpisao je obaveštenje o održavanju Krosa RTS-a „Kroz Srbiju“ i „U dijaspori“. Taj dokument su verifikovali i olimpijski šampion u rvanju Davor Štefanek, predsednik Sportskog saveza Srbije, kao i osnivač Krosa RTS-a Stevan Kovačević, predsednik Saveza atletskih talenata Srbije. To obaveštenje biće danas prosleđeno svim školskim upravama, predškolskim ustanovama, gradskim i opštinskim upravama, sportskim savezima, ali i dopunskim školama van Srbije. Kros RTS-a „U dijaspori“ počeće prvog vikenda aprila, a završiće se u prvoj dekadi juna.
Biće organizovan u dopunskim školama širom sveta, ali i tamo gde su organizatori takmičenja srpska udruženja, savezi, klubovi, ambasade Srbije ili naša crkva.
Kros serija RTS-a biće na programu na jesen. Biće održan u najmanje četiri grada, četiri subote zaredom. Kros RTS-a ima i dva kampa – za decu iz dijaspore i za najbolje sa takmičenja„Kroz Srbiju“.  Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ugostiće učenika od 22. do 30. juna učesnike oba takmičenja u Svilajncu, u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika. Biće to prilika za mališane iz desetak evropskih zemalja da se međusobno upoznaju i druže, da se upoznaju sa školom koja je nosilac Svetosavske nagrade, ali i sa kulturno-istorijskim i turističkim potencijalom većeg dela Pomoravlja. Novi segment Krosa RTS  – Obrazovni krug biće predstavljen u ponedeljak u 18 sati u Francuskom institutu. Reč je o učenju srpskog i francuskog jezika uz pomoć novih komunikacijskih tehnologija na relaciji naše dopunske škole u Francuskoj – Beograd, Valjevo, Sombor, Novi Pazar i Zaječar.

Bunjevci za standardizaciju svog jezika

Bunjevci su korak bliže standardizaciji svog maternjeg jezika. Zabranom izjašnjavanja nakon 45-te, i njihov jezik je sveden na “salašarski” nivo, a nakon što su ponovo priznati kao zajednica u Srbiji, kontinuirano rade na ovom poduhvatu, gde su nedavno utvrđena jasna pravila, odnosno standard ovog jezika. Šta Bunjevcima donosi standard njihovog jezika? Sudeći prema predstavljenom danas u Subotici, standard podrazumeva njegovu primenu u udžbenicima i nastavi bunjevačkog jezika, u medijima na bunjevačkom, dok nacionalni savet u sufinansiranju može podržati samo ona izdanja na bunjevačkom koja su u skladu sa utvrđenim standardom, koji će se u službenoj komunikaciji primenjivati kad god je to potrebno. “Jezik kao vrsta identifikacije u današnjem vremenu, svake zajednice pa i Bunjevačke, izuzetno je bitan i važan. Mi smo na ovaj način pokušali da svoju zajednicu stavimo u ravan sa svima ostalima” – smatra predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca Suzana Kujundžić Ostojić.
Iako je prva knjiga na bunjevačkom štampana još u sedamnaestom veku u Rimu, ova zvanično priznata nacionalna zajednica u Srbiji tek sada standardizuje svoj jezik, za koji smatraju da je temelj njihove nacionalnosti, a koji se u školama još uvek izučava kao govor. “Bunjevci su osporavani. Moram kazati i grubu reč – asimilovani. Decenijama. Paralelno ili uporedo sa tim i naš maternji bunjevački jezik je osporavan. Vrhunac toga dogodio se 1945. godine, uspostavljanjem nove tada nove, komunističke Jugoslavije, kada je dekretom, primenom nasilne asimilacije, Bunjevcima zabranjeno da se izjašnjavaju kao Bunjevci” – tvrdi predsednik IO Nacionalnog saveta Bunjevaca Mirko Bajić.
Dok čekaju poništenje tog dekreta, Bunjevci nastavljaju rad na standardizaciji svog jezika. Tokom godine očekuje se i novo izdanje izmenjenog i dopunjenog Bunjevačkog rečnika, a nedavno su iz štampe izašle i čitanke za treći i četvrti razred izbornog predmeta Bunjevački govor s elementima nacionalne kulture.

Priznanja profesorki iz Ruskog Krstura

Već drugu godinu za redom, profesorka matematike, Natalija Budinski iz Ruskog Krstura, dobija evropska priznanja. Nagrađena je za originalnost i kvalitet procesa nastave u kojoj primenjuje matematiku na druge oblasti prirodnih nauka.          https://www.youtube.com/watch?v=pBXv2g-Zmd0
  1. B.Topola: Oprema za fiskulturnu salu donirana Gimnaziji

Sala za fizičko Gimnazije i Ekonomske škole „Dositej Obradović” u Bačkoj Topoli biće opremljena zahvaljujući donaciji kompanija „Best Sid Prodjucer“ i „Skom” vlasnika Vladimira Vrbaškog. Ove kompanije su za dve godine donirale više od 10 miliona dinara raznim ustanovama. Direktor škole Veselin Martinović kaže da su dobili sredstva za opremu za časove fizičkog vaspitanja i da ovo nije prva donacija koju su dobili od ovih firmi. Lane je u pitanju bila i novčana donacija. “Sredstva ćemo potrošiti za opremanje sale za fizičko, a pozvao bih sve kompanije da se uključe u ovu akciju kako bi deci u školama obezbedili bolje uslove”, kaže Martinović. Više od 10 miliona dinara dodeljeno je obrazovnim, sportskim, kulturnim, zdravstvenim i crkvenim ustanovama, a takav trend dve kompanije nameravaju da nastave i ove godine. Rukovodilac marketinga kompanije „Best Seed Producer“ Ljiljana Milošević kaže da smatraju da je odgovorno poslovanje upravo poboljšanje života najugroženijih socijalnih kategorija, ali i šire lokalne zajednice. “Trudimo se da pomognemo brojnim ustanovama kako bi realizovali projekte koji bi doprineli njihovom boljem i lakšem poslovanju, kao i uslovima rada. Odgovornost prema društvu je jedan od važnih zadataka naše kompanije”, ističe Milošević.

Vladimir studira kriminalistiku i … pravi rezance

Sa samo 23 godine, Kikinđanin Vladimir Purać hrabro je pokrenuo sopstveni biznis. Ostajući veran banatskoj tradiciji, mladi Kikinđanin pokrenuo je proizvodnju testenina, a praktično čitav posao za sada radi sam. Proizvodnja i plasman sedam vrsta “Purella” testenina nije ni malo lak posao, ali mladi Kikinđanin odlučan je da istraje u tom poslu. Iako je upisao fakultet i započeo Studijski program za bezbednost i kriminalistiku, Kikinđanin Vladimir Purać odlučio se za drugačiji put. Preduzetnički gen je očigledno proradio, pa je nakon istraživanja tržišta i uz podršku porodice odlučio da započne sopstveni posao- proizvodnju “Purella” testenina.
Nema za Vladimira radnog vremena, a sušara sa dnevnim kapacitetom od oko 200 kilograma postaje premala. Supa, tarana, makaroni, testo domaće, po bakinom receptu, već je pobralo pohavle domaćica. A to je i najmerodavnija ocena. U Banatu se zna – bez pravih rezanaca nema dobre domaće supe, a bez prave supe, ko da niste ni ručali. https://www.youtube.com/watch?v=_xYFcB3p6Zw

Akademac: “Kult savršenstva”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine prošle nedelje emitovana je emisija iz serijala “Akademac” u kojoj je tema bila kult savršenstva. Čežnja za savršenstvom može se činiti kao odlika uspešnih. Koliko nam je nametnuta lako je proverljivo već na društvenim mrežama. Savršeno putovanje, savršen život, savršena linija, savršena frizura… Da li je biti jednostavan mnogo lepše nego biti savršen? Ima li uopšte život smisla ako smo sa 23 godine već savršeni? Da li je normalna težnja da ličimo na nekog? Zašto u jednom trenutku napuštamo ono što jesmo? Kako gradimo sliku o sebi? Šta je fokus na naše unutrašnje JA? Ovo su samo neka od pitanja na koje su studenti UNS, zajedno sa psihološkinjom Jelenom Petrović, tražili odgovore. U delu emisije razervisanom za rubriku, možerte pogledati naše istraživanje o pripremi ispita u Matici srpskoj. Naime u biblioteci Matice studentima su na raspolaganju 7 čitaonica, četiri miliona publikacija na srpskom i još 109 jezika u digitalnoj i štampanoj formi. I ne samo to…. Emisija može da se pogleda i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Takmičenje osnovaca u programiranju mBot robota

U OŠ “Petefi Šandor” (Bore Prodanovića 15a) u Novom Sadu u subotu 24.februara, je održano takmičenje osnovaca u programiranju mBot robota. Ova faza takmičenja je regionalnog karaktera i 24. februara istovremeno je organizovana u Novom Sadu, Beogradu i Nišu, a na njemu je ukupno učestvovalo oko 100 ekipa sa preko 300 učenika. Na takmičenju u Novom Sadu nadmetalo  se 26 škola iz Novog Sada, Odžaka, Rume, Sremske Kamenice, Bačke Palanke, Sremske Mitrovice, Subotice, Kikinde, Srbobrana, Kule, Šapca, Sombora i drugih okolnih mesta. Takmičenje pod nazivom KODigranje organizovano  je u sklopu akcije Bitka za znanje, u okviru koje je do sada 431 škola u Srbiji dobila po 5 mBot robota uz pomoć kojih učenici od 5. do 8. razreda, uz mentorsku podršku svojih nastavnika koji su prethodno prošli obuku za korišćenje robota u nastavi, uče osnove kodiranja i programiranja.

“Bitka za znanje”

Humanitarno-edukativni program Bitka za znanje, nastoji da programiranje kao najperspektivniije zanimanje bude uvedeno u osnovne škole i da motiviše učenike da se u budućnosti bave naukom, tehnologijom, inženjerstvom i informatikom. Po 10 najboljih ekipa koje u Beogradu, Novom Sadu i Nišu ostvare najbolji rezultat plasiraće se u veliko finale koje će u drugoj polovini aprila biti organizovano u Beogradu. Program Bitka za znanje podržalo je nekoliko desetina društveno odgovornih kompanija, Vlada Srbije, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Privredne komore Srbije. Više informacija o akciji dostupno je na sajtu www.bitkazaznanje.rs

Radionice za migrante u Kikindi

Kikinđani su se pokazali kao dobri domaćini već prvih dana dolaska izbeglica u prihvatne centre, a već drugu godinu, lokalne organizacije održavaju razne programe namenjene što boljoj saradnji između mladih iz Kikinde i Avganistana, Sirije ili Iraka. Trenutno se održavaju radionice na kojima se uče društvene igre, sluša muzika, a u planu je i izrada zajedničkog amaterskog filma. Zajedničkom saradnjom Kancelarije za mlade, Centra za omladinski rad i organizacijom SOS Dečja sela Srbije, u Kikindi se svake druge nedelje održavaju radionice na kojima se jača saradnja mladih sa severa Banata i korisnika Prihvatnog centra za migrante. U planu je da se izradi zajednički amaterski film, organizuju izložbe i predstave. ”Kreiramo zajedničke uslove u kojima mladi iz lokalne zajednice i mladi koji su smešteni u Prihvatnom kampu mogu da se zajedno druže. Naša je odgovornost, obaveza, ali i veliko zadovoljstvo da gledamo mlade, koji uče jedni od drugih, koji se odlično zabavljaju i uživaju u zajedničkom vremenu” izjavio je za RTV Igor Stojilović iz Centra za omladinski rad.
Korisnika je u Prihvatnom centru kod Kikinde sve manje, a sada se tamo nalaze uglavnom migranti iz Avganistana. Uprkos velikoj razlici u kulturi, veri, pa i samom načinu života, saradnja sa tinejdžerima iz Kikinde je odlična. ”Kada smo došli, najviše nam se svidelo igranje, radionice plesa i društvenih igara. Zaista nam prija da zajedno radimo i učimo sa ovdašnjim volonterima” rekla je Elaha Fakiri, migrantkinja iz Avganistana Od prvog dana volontiranja, u kikindskoj Kancelariji za mlade postoji veliki broj onih koji su se priključili programu podrške korisnicima Prihvatnog centra za migrante, a svakog dana prijavljuju se novi volonteri. ”Mislim da je veoma lepo što jednom u dve nedelje uspemo da im promenimo svakodnevicu i da im ulepšamo bar jedan dan, koji će im biti zanimljiviji od prethodnog” potvrdila je Simona Božo, volonterka Kancelarije za mlade Kikinda. Program podrške korisnicima Prihvatnog centra sprovodi se zajedničkom saradnjom kikindske Kancelarije za mlade, novosadskog Centra za omladinski rad i organizacijom SOS Dečja sela Srbije.

Vremeplov: Rođen Stanislav Vinaver

Na današnji dan 01. marta 1891. godine rođen je srpski pisac i prevodilac Stanislav Vinaver, jedan od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi. Studirao je matematiku i muziku u Parizu, a između dva svetska rata je radio kao novinar. U Prvom svetskom ratu je učestvovao kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu je proveo u nemačkom zarobljeništvu, kao rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije. Od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac, jedno vreme i u agenciji Tanjug. Nemiran, radoznao, dinamičan duh, muzički obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata, istraživač i kreator slobodnijeg pesničkog izraza i književnog jezika. Dela: zbirke pesama “Mjeća”, “Varoš zlih volšebnika”, “Čuvari sveta”, “Evropska noć”, “Pantologija novije srpske pelengirike”, “Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike”, proza “Priče koje su izgubile ravnotežu”, “Godine poniženja i borbe, život u nemačkim ‘oflazima’”, “Ratni drugovi”, “Šabac i njegove tradicije”, eseji “Goč gori, jedna jugoslovenska simfonija”, “Živi okviri”, “Jezik naš nasušni”, “Nadgramatika”, “Zanosi i prkosi Laze Kostića”, “Momčilo Nastasijević”, “Gromobran svemira”, “Nemačka u vrenju”.

Vremeplov: Umro Toma Rosandić

Srpski  vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član  Srpske kraljevske akademije umro je na današnji dan 01. marta 1958. godine. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, s izvanrednim osećajem za strukturu i materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu “Igrali se konji vrani” ispred zdanja doma Skupštine Srbije (tada Jugoslavije) u Beogradu kao i skulpturu “Umorni borac” na Kalemegdanu. 

Vremeplov: Umro Gabrijele Danuncio

Italijanski pisac i političar Gabrijele Danuncio, izraziti esteta umro je na današnji dan 01. marta 1938. Najdublji trag u literaturi ostavio pesničkim zbirkama “Rajska poema” i “Alkiona”. U politici, bio je izraziti predstavnik italijanskog nacionalizma, pa i fašizma. Direktno je učestvovao u zaposedanju Rijeke. Tokom Prvog svetskog rata napisao je i jednu poemu posvećenu Srbiji i njenom herojstvu, pod naslovom “Oda narodu srpskom”. Ostala dela: romani “Slast”, “Uljez”, “Oganj”, drame “Mrtvi grad”, “Frančeska da Rimini”, “Joriova kći”, “Đokonda”.

Vremeplov: Vasko da Gama se iskrcao u Mozambik

Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama kao prvi Evropljanin iskrcao se na današnji dan 01. marta 1498. godina na obale sadašnje afričke države Mozambik.

Vremeplov: Rođen Frederik Šopen

Na današnji dan 01. marta1810  rođen je poljski kompozitor i pijanista Frederik Šopen, nazvan “pesnik klavira”, koji je u vrhunskom romantičarskom maniru komponovao gotovo isključivo klavirsku muziku. U kompozicijama se obilato koristio elementima poljske narodne muzike. Iz Poljske je 1830. otišao u Francusku, ne sluteći da više neće videti otadžbinu. Dela: dva koncerta za klavir i orkestar, oko 170 sonata, mnoštvo poloneza, mazurki, valcera.

Vremeplov: Kralj Karlos III proterao jezuite

Španski kralj Karlos III proterao je na  današnji dan 01. Marta 1767. godine iz svoje zemlje jezuitski red. Motivi su najverovatnije bili lukrativne prirode. Sličnu odluku donelo je je više evropskih vlada u tom periodu.

Vremeplov: Rođen Oskar Kokoška

Na  današnji dan 01. marta1886. godine rođen je austrijski slikar i pisac Oskar Kokoška, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva. U toku Drugog svetskog rata radio je velike kompozicije naglašeno humanističkog sadržaja. Književna dela: drame “Ubica, mada žena” i “Trnov žbun u plamenu”, pisane su ekspresionističkim stilom i kritika ih nije visoko ocenila.

Vremeplov: Rimokatolici pobili oko 1.200 hugenota

Francuski rimokatolici su, na današnji dan 01. marta 1562. s blagoslovom Vatikana, najbrutalnije pobili oko 1.200 hugenota (francuski protestanti kalvinisti), izazvavši religiozni rat koji je trajao do 1598.

Vremeplov: Privremeno predstavništvo Kraljevine SHS

Na  današnji dan 01. marta 1919. godine u Beogradu se sastalo Privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojem se nalazilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su većinom bili iz ranijih saziva narodnih predstavništava zemalja koje su ušle u sastav Kraljevine SHS, izabranih pre Prvog svetskog rata.

Više od polovine đaka nasilno prema vršnjacima

Više od polovine učenika sedmog i osmog razreda osnovnih škola, kao i trećeg i četvrtog razreda srednjih škola navelo je da je bilo nasilno prema vršnjacima, pokazuje istraživanje “Interetnička distanca, nasilje i nasilni ekstremizam koji vodi ka terorizmu”, objavio je Blic. Najveći broj njih naveo da je reč o psihičkom nasilju, dok se 16 odsto ispitanika, prema sopstvenom priznanju, fizički obračunavao. Šezdeset odsto ispitanika bilo je nasilno na neki način, 30 odsto smatra da policija ne doprinosi njihovom osećaju bezbednosti, sedam odsto učenika je već nabavilo hladno oružje, a 22 odsto razmišlja da nabavi. Takođe, 21 odsto učenika zna šta je terorizam, a 13 odsto opravdava delovanje terorista. Sa Albancima se ne bi družilo 22 odsto učenika, 17 odsto ne bi se družilo sa Romima, 16 odsto sa Hrvatima, 12 odsto sa Mađarima, a sa Bošnjacima ne bi se družilo 11 odsto učenika. Uznemiravanju od drugih mladih u školi ili u slobodno vreme ponekad je izloženo 14 odsto đaka, dok 17 odsto učenika mrzi pripadnike gej populacije, dok osam odsto misli da bi ih trebalo ubijati. Upitnike “Interetnička distanca, nasilje i nasilni ekstremizam koji vodi ka terorizmu”, popunjavalo je 900 đaka iz pet multietničkih opština u Srbiji – iz Bujanovca, Sombora, Bačkog Petrovca, Subotice i Novog Sada, u periodu od decembra 2017. do sredine februara 2018. godine. Učestvovali su učenici sedmog i osmog razreda osnovnih škola, kao i treće i četvrte godine srednjih škola, dok su istraživanje sproveli Istraživački centar za odbranu i bezbednost i Nansen dijalog centar Srbija, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Kako protiv zavisnosti od interneta?

Crveni krst Stara Pazova organizovao predavanje na temu “Prevencija zavisnosti od interneta”. O zavisnosti od interneta i video igara govorio je prim. dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Predstavljeni su i rezultati ispitivanja sprovedeni u školama na teritoriji staropazovačke opštine, koji pokazuju da kod više od četvrtine dece postoji sumnja na zavisnost od interneta. Stručnjaci upozoravaju na opasnosti od širenja nove vrste bolesti zavisnosti kod dece, ali i kod odraslih – zavisnosti od interneta. Pored mnoštva dobrih strana, internet ima i negativne posledice. Smatra se svojevrsnom elektronskom drogom koja guta slobodno vreme, smanjuje radni učinak, ugrožava zdravlje. https://www.youtube.com/watch?v=pj2QzYKazMg

Jedino dete na tromeđi: Život bez struje, do škole prevaljuje kilometre

Sedmogodišnji Dragan Vladušić jedino je dete u srpskom selu Tiškovac u FBiH i svakodnevno odlazi u školu udaljenu 17 kilometara u Bosansko Grahovo. Selo Tiškovac nalazi se na tromeđi Like, Dalmacije i Bosne. Smešteno na granici BiH i Hrvatske. Kroz selo prolazi “Unska pruga” koja je nekada spajala Beograd i Split. Danas su ostale samo šine i sećanje. Drenka i Jovo Vladušić su se vratili u svoj Tiškovac 2004. godine. Jovo u razgovoru govori da su došli da obiđu kuću i ostali u selu. – Vidite, ima nas sada nekoliko stanovnika sela, i to stariji svet. Nekada je sve vrvelo od naroda, imali smo kafanu, školu, crkvu, železničku stanicu, a danas pusto. Tišina. Ni struje nemamo. Pokretna prodavnica nam dolazi jednom sedmično iz Drvara. Sve je nekako tužno. Samo se čuje cvrkut ptica – kaže Vladušić.
Od Bosanskog Grahova su udaljeni 18 kilometara, kraćim putem, a dužim je preko Strmice, ali tada se mora preko Hrvatske do Grahova. U Grahovo u školu ide sedmogodišnji Dragan. – Idem u školu, prvi sam razred – odgovara stidljivo. Zime u Tiškovcu su duge i hladne. Draganovi roditelji govore da je u Tiškovcu život lep, ali težak. Jovo i Drenka nisu zaposleni, jedini izvor prihoda im je zemljoradnja i stočarstvo kojim se bave. Sve te okolnosti im teško padaju zbog Draganove budućnosti. I oni kao i svi roditelji žele da njihov Dragan odrasta kao i sva druga deca. Najteže im pada što je Dragan jedino dete u selu, najbliže društvo su mu četiri devojčice koje žive u Strmici, udaljenoj oko 7 kilometara. Na pitanje s čim najviše voli da se igra i koja mu je omiljena igračka, Dragan kaže sa ozarenim licem: “Najviše volim mačke i kerove Liska i Snupija!”
Majka Drenka kaže da su Draganu omiljeni drugari lovci koji često svraćaju u njihovu kuću. Dok nije krenuo u školu, kroz razgovor Drenka govori, plašili su se kako će to sve Dragan prihvatiti jer je odrastao sa starijim ljudima. Na svu sreću, Dragan je jedan od omiljenih drugara u razredu. Međutim, kada se vrati kući, opet je jedino dete u Tiškovcu.

About the Author

admin