Vesti – 06.03.2018.

Očekivano: PKU važi još godinu dana

U petak 2. marta  u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je  potpisan Sporazum o produženju  roka važenja Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika do 05. marta 2019. godine, saopštilo je ministarstvo. Sporazum  su potpisali predsednici Sindikata obrazovanja Srbije, Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost, Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikata radnika u prosveti Srbije sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Šarčević sa Skatom o saradnji u oblasti nauke i obrazovanja

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i ambasador SAD Kajl Skat razgovarali su u petak o mogućnostima intenziviranja i produbljivanja saradnje Srbija i SAD na programima naučne i obrazovne saradnje, kao i stipendija. Šarčević je rekao da u obrazovanju Srbije ima dosta novina, kao što je uvođenje digitalnih udžbenika, reforma gimnazije i kurikuluma, uvođenje informatike…i drugo. On je dodao i da će učenici iz Srbije ove godine učestvovati u Pisa istraživanju, koje će se prvi put raditi elektronski.  Ministar je naveo i da je plan Ministarstva da se omogući da se oko 100 naučnika srpske nacionalnosti iz inostranstva vrati u Srbiju i najavio osnivanje više istraživačkih centara u Srbiji.
Ambasador Skat je ocenio da će programi koje organizuje američka fondacija za istraživanje  Nacional sains fondation  (National science foundation) sa Ministarstvom biti od izuzetnog značaja. Prema njegovim rečima,  između 60 i 70 naučnika te fondacije trebalo bi da poseti Srbiju.

Nova šansa za 1.000 mladih istraživača

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisalo je konkurs za prijem 1.000 mladih doktoranada na naučno istraživačke projekte koje finansira ministarstvo. Rok za podnošenje prijave je 16. mart ove godine.
Premijerka, Ana Brnabić, rekla je da je vlada prošle godine pokrenula sveobuhvatnu reformu obrazovnog sistema, kako bi on postao moderniji i kvalitetniji. “To je sve u okviru naše strategije Vlade Srbije da napravimo Srbiju, kao društvo, zasnovanu na znanju, pre svega, ali takođe i na inovacijama i na kreativnosti i na analitičkom razmišljanju, da bi ustvari, kao rezultat toga, napravili ekonomiju koja je mnogo konkurentnija”, kaže Brnabić.
Studentkinja doktorskih studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Vlasta Sikimić, kaže da će joj učešće u ovom projektu puno značiti, tokom usavršavanja. Vlada je obezbedila okvirno 50 do 100 mesta za naučnike koji su doktorirali u inostranstvu, a hteli bi da nastave da se usavršavaju u Srbiji. Trenutno je u istraživačke projekte uključeno 3.090 studenata, a Ministarstvo prosvete stipendira još 395 doktoranada. Isplata stipendija za 150 nadarenih učenika i 362-je studenta koji su na master i doktorskim studijama, a za koju je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić najavio da će biti udvostručena kasni, a ministar Šarčević i premijerka su najavili da će ona biti isplaćena iz budžetskih rezervi, za šta je potrebno ukupno oko 200 miliona dinara.) https://www.youtube.com/watch?v=KbWTZFkYnts

Šarčević: U pripremi Zakon o naučnoistraživačkoj delatnost

U pripremi je novi Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, koji predviđa i formiranje Nacionalnog fonda za nauku, čime bi svi naučnici, istraživači iz društveno-humanističkih nauka imali obezbeđene vidove redovnog finansiranja, rekao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mladen Šarčević. “Mislimo da ćemo na ovaj način podstaći mlade ljude da se bave naukom u Srbiji i da shvate da je Srbija jako dobra za te prilike. Inače, radimo i novi Zakon o inovacionim delatnostima i to će biti set zakona, koji će sa Zakonom o obrazovanju napraviti pomak unapred u zoni naučnih istraživanja”, kaže Šarčević.

Država staje na put prevarama u nauci

Država je odlučila da stane na put nepoštenju u nauci, piše jučerašnja “Politika”. Kako navodi, Nacionalni savet je 21. februara usvojio Kodeks ponašanja u naučnoistraživačkom radu, koji u nekoliko svojih paragrafa govori o “prevarama u nauci” za koje su, prema važećem Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti i pomenutom kodeksu, predviđene četiri vrste mera protiv istraživača, koji krše pravila i etičke norme. Najteže predviđena mera za prekršioca je zabrana korišćenja sredstava za nauku i istraživanje na projektima Ministarstva prosvete i nauke u periodu od pet godina, ističe “Politika”.
“To znači da ako neko radi na projektu koji se finansira iz državnog budžeta, a pritom prekrši neku od etičkih normi u istraživačkom radu, poput plagijata recimo, na njega se odnose odredbe kodeksa koje predviđaju konsekvence, sve do isključenja iz sledećeg ciklusa finansiranja naučnoistraživačkih projekata”, objašnjava za list predsednik Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj, akademik Zoran V. Popović.  Popović, koji je i potpredsednik SANU iz redova prirodnih, medicinskih i tehničkih nauka u toj instituciji, smatra da bi ova najstroža sankcija mogla veoma negativno da utiče na dalju karijeru istraživača.
U današnjim uslovima, kada su promene u nauci veoma brze, biti samo dve-tri godine van glavnih tokova razvoja naučne oblasti dovodi do toga da takav istraživač nema više šanse da se bavi naukom, dodaje “Politika”. “Smisao donošenja ovog kodeksa i formiranja odobra je u spremnosti države da zaštiti svoj interes u ovoj oblasti. Naučna zajednica se zasniva na poštenju, ali ako država finansira naučna istraživanja i umetničko stvaralaštvo, ona u svojim rukama mora da ima instrumente za sankcionisanje onih koji ta sredstva zlolupotrebljavaju svojim etičkim prestupima”, poručuje Popović.

Prolećni Brankovi dani od 15. do 28. marta

Brankovo kolo će i ove godine, u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, obeležiti dan rođenja Aleksija (Branka) Radičevića, po starom (julijanskom) i po novom (gregorijanskom) kalendaru, 15. i 28. marta.
U tom intervalu, u okviru 10 raznovrsnih programa, trajaće “Prolećni Brankovi dani 2018” u znaku obeležavanja 194. rođendana Aleksija (Branka) Radičevića, najslavnijeg đaka najstarije srpske, čuvene Karlovačke gimnazije koju je mladi pesnik pohađao od 1835. do 1841. godine.

Koncert za sedam decenija rada Baletske škole u SNP

Koncert povodom obeležavanja 70 godina rada novosadske Baletske škole održan je  sinoć  od 19 časova u Srpskom narodnom pozorištu. Nastupili su  sadašnji i bivši učenici te obrazovne ustanove, među kojima je bilo i onih koji su ostvarili uspešnu solističku karijeru u zemlji i okruženju, a među zvanicama bio je i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Na proslavi koja je pratila nastupe  uručene su zahvalnice svima koji podržavaju rad te institucije, a u foajeu SNP-a je postavljena izložba koja prikazuje razvoj Baletske škole od osnivanja do danas.

Kako do honorarnog posla?

Sve veći broj srednjoškolaca i studenta ima honorarni posao. Srednjoškolci to čine da bi li imali veći džeparac ili plaćali razne hobije, a studenti studije. Naša ekipa istraživala je koje poslove mladi najčešće obavljaju, i koliko im omladinska zadruga pomaže u njihovom pronalaženju. https://www.youtube.com/watch?v=M4aOsMc20kg

Nova oprema za pančevačke škole

Pančevo već godinama iz budžeta pomaže srednjim školama da obogate kabinete neophodnom opremom za obavljanje savremene nastave. I ove godine je u te svrhe dato 1,4 miliona dinara, pa će nekoliko srednjih škola moći da obezbedi bolje uslove rada svojim učenicima. Koliko će dobijanje nove opreme značiti đacima?          https://www.youtube.com/watch?v=hyE36Q4Ec-o

Jedna od najtežih odluka roditelja je izbor vrtića

Privatni ili državni, starija ili mlađa vaspitačica, velika ili mala grupa, sve su to dileme koje muče roditelje kada upisiju dete u vrtić, naročito ako su u pitanju jaslice. Dete u vrtiću provodi dobar deo dana i jako je važno kako se u njemu oseća. Podjednako je važno da dete prihvati socijalno i fizičko okruženje vrtića, kao i da vrtić na pravi način dočeka dete i pripremi se za njegov dolazak i učini šta je potrebno da dete tu promenu što bolje doživi – ovako za „Blic” priča pedagoškinja i pomoćnica direktora predškolske ustanove “Kreativno pero” Ljubica Ilić Vojnović, koja ističe da je jako bitno odabrati vrtić po meri deteta i porodice. Roditeljima koji, na primer, planiraju da upišu dete u predškolsku ustanovu, ona savetuje da je prvo posete, a zatim i da obrate pažnju na detalje koji će im otkriti kakva je kultura tog vrtića, odnosno koliko bi dete u njoj moglo da napreduje.

Kako se shvataju deca i roditelji

Pedagoškinja i pomoćnica direktora predškolske ustanove “Kreativno pero” Ljubica Ilić Vojnović ističe da se već po ulasku u vrtić i načinu na koji su roditelji i deca dočekani, može naslutiti u kom smeru se kultura tog vrtića razvija. – Važno je da se od samog ulaska roditelji i deca osete dobrodošlim, da postoji osoba koja će ih dočekati, uputiti… Da u vrtiću postoji neki prostor za roditelje, gde mogu da sednu, sačekaju, da se sa nekim konsultuju i posavetuju. Ovo su sve znaci koji ukazuju na to kako se shvata uloga roditelja, da li je on samo “puki korisnik” ili istinski učesnik kulture vrtića, neko ko je pozvan da učestvuje u radu i kreiranju programa – priča sagovornica „Blica“. Poruke na oglasnoj tabli i izloženi radovi dece, samo su neki od detalja kojima mame i tate uglavnom ne pridaju posebnu pažnju, ali koji ipak mogu mnogo toga da poruče o načinu na koji vrtić i zaposleni posmatraju mališane i njihove roditelje.
– “Izmirite svoje dugovanje” nije prva poruka na koju bi roditelji trebalo da nailaze kad uđu u vrtić, jer to govori da vas gledaju samo kao korisnika, a zapravo vi tu dovodite svoje dete, nešto što je vama najvažnije. Sve su to neke sitnice i detalji koji se kasnije zaista održavaju u svesti zaposlenih u vrtiću, koje će uticati i na njihovo ponašanje. Takođe, možete obratiti pažnju i na dečje radove koji su obično izloženi u hodniku, da li su oni tu samo kao ukras, ili zaista reprezentuju šta se sve radilo tokom boravka mališana. Ponekad je očigledno da su vaspitačice uradile najveći deo, samo kako bi to lepo izgledalo, a da deca nisu ni učestvovala u tom procesu – objašnjava Ljubica.

Fleksibilnost ustanove

Kako su roditelji najznačajniji odrasli u životu deteta, ustanova bi trebalo da im pruži ruku saradnje, kao i određenu fleksibilnost i mogućnost pregovaranja. – Bitno je da termini roditeljskih sastanaka i aktivnosti u kojima se predviđa njihovo učešće nisu fiksni, jer je u današnje dinamično vreme moguće da roditelju određeno vreme neće odgovarati. Pozivi ne moraju biti upućeni samo roditeljima, jer su deci važni i ujaci, babe, dede… Detetu će jako teško pasti ukoliko bude samo na radionici u kojoj je predviđeno i prisustvo roditelja, to će čak osetiti i druga deca – ističe ona.

Bitno je i mišljenje deteta

Mišljenje deteta je takođe faktor koji bi trebalo da se uzme u obzir u izboru vrtića, naročito kada je dete nešto starije. Roditelj je taj koji donosi konačnu odluku, ali bi trebalo i da vidi detetovu reakciju. – Bilo bi dobro da i dete vidi kako se mu dopada taj prostor, dvorište, da oseti kakvi su materijali koji se koriste, da li mu se dopadaju osobe koje tu rade. Trebalo bi da u pregovoru sa detetom nađu adekvatan vrtić, koji možda neće biti najbliži, ali koji će zadovoljiti neke druge faktore koji su važni, jer je ipak vrtić prva ustanova u koju dete dolazi iz porodice – kaže Ljubica. Odabir adekvatne ustanove roditeljima možda predstavlja olakšanje, ali za mališane ono znači jedan novi početak, u kojem je ključna podrška odraslih. – Važno je da roditelji afirmativno govore o vrtiću, da pominju igračke, drugare, vaspitačice, kako bi dete shvatilo i naviklo se da je to sada deo njegovog svakodnevnog odrastanja i kako bi se osećalo pozvanije da iskaže svoja osećanja. Odnos koji se tada razvije kasnije će se preneti i na ostale nivoe školovanja – kaže Ljubica.

Kultura vrtića

– Pri odlasku u različite vrtiće, osetila bih i različitu atmosferu – negde se osetim dobrodošlom, a negde da mi je potrebno više upućivanja. Kultura vrtića je zapravo sve ono što se dešava, a što postaje vidljivo kroz određene obrasce, modele, sistem vrednosti, uloge koje se pripisuju deci… Kako bi neki autori rekli, to je “vazduh koji oni koji u njoj žive udišu, a kojeg su na određeni način nesvesni” – objašnjava Ljubica, kojoj je zbog izuzetnih akademskih postignuća, proaktivnog stava i krativnosti, Fondacija Novak Đoković dodelila stipendiju za doktorske studije na Filozofskom fakultetu, gde će dublje istraživati uticaj kulture vrtića na predškolsko obrazovanje.

Teodora Stanković: Scena je za mene kao druga kuća

Novosađanka Teodora Stanković (16) nedavno je osvojila laureate prvog i drugog stepena u kategorijama klavira i estradnog vokala na internacionalnom takmičenju “Golden Stars Rain” u Moskvi. Od devete godine nastupa na festivalima širom regiona, ali i sveta, recimo u Kazahstanu, Gruziji, Sloveniji, Italiji,… gde redovno osvaja zapažene rezultate. A za stajling su uvek zadužene ona i mama Sanja. – Kad sam imala tri godine, moja vaspitačica je primetila da stalno pevam i igram, i predložila mojoj mami da me upiše u neki hor, pa me je upisala u dečji hor “Zvončići” – priseća se Teodora. – Tamo sam, zapravo, odrasla, razvijala se i tamo je počela moja muzička karijera. Odande su mi najlepše uspomene, putovanja i druženja, generalno uživanje u muzici. Nakon toga sam se upisala u školu pevanja kod Aleksandre Radović, pa kod Svetlane Palade nakon toga. Onda sam upisala Srednju muzičku školu “Isidor Bajić”, odsek klavir.
– Oduvek sam znala da će muzika biti moj poziv. Scena je za mene kao druga kuća. Na sceni uživam, opustim se i volim drugima da prenesem svoje emocije i da ih navedem da osete nešto drugačije, možda da im ulepšam dan ili ih usrećim. Jednostavno volim nastupe i da se bavim time. https://www.dnevnik.rs/drustvo/teodora-stankovic-scena-je-za-mene-kao-druga-kuca-15-02-2018

Kako do psihologa ili psihijatra?

Lekaru se obično obratimo kada nas nešto boli – leđa, glava, grlo, a šta se dešava kada nas boli duša? U razvijenim zemljama uobičajeno je da se u tom slučaju potraži pomoć psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra. Primera radi, trideset miliona Amerikanaca godišnje potraži tu vrstu pomoći, a kakvo je stanje kod nas? Odlazak kod lekara podrazumeva se kada imamo  zdravstveni problem u vezi sa svojim telom, a šta se dešava kada nas boli duša?  Primera radi, trideset miliona Amerikanaca godišnje potraži tu vrstu pomoći, a kakvo stanje je kod nas? “On ili ona su ludi, slabi, nesposobni da reše svoje probleme”. U našem društvu te etikete dobijali su ljudi koji su posećivali psihologa ili psihijatra. Srećom, dostupnost informacija, putem klasičnih medija i interneta učinili su svoje i predrasude polako nestaju. I dok se stariji malo teže odlučuju na taj korak, mladi ljudi traže pomoć stručnjaka i otvoreno govore o tome.
Kako bismo do tog svetla na kraju tunela što pre stigli, važno je obratiti se za pomoć koja će doneti značajno psihičko, pa i telesno olakšanje. Podrška porodice izuzetno je značajna, ali to može da bude i “mač sa dve oštrice”, kaže specijalista medicinske psihologije i psihoterapeut Staša Miloščin.  “Porodica, ukoliko ima pozitivne stavove, prema savremenim tokovima, prema savremenoj nauci, psihologiji i psihoterapiji može da pomogne u velikoj meri. Ukoliko imaju predrasude, samo će odmoći. “Svest naših ljudi se značajno menja, već je duže vreme stav veoma pozitivan i drago mi je zbog toga”, rekao je za RTV  Staša Miloščin, specijalista medicinske psihologije.
Klijenti često očekuju od svog terapeuta “instant rešenja”. Međutim, proces promene je dugotrajan i postepen. On podrazumeva strpljenje i angažovanje kako terapeuta, tako i klijenta, kaže naš sagovornik. https://www.youtube.com/watch?v=NuwRHTj9hQU

Mladi za mlade: Počinje osmišljavanje programa OPENS 2019           

Organizacije mladih učestvovaće u kreiranju programa “Omladinske prestonice Evrope – Novi Sad 2019” (OPENS 2019), a te aktivnosti će, počev od marta, biti realizovane u naredne tri godine. Osim mladih iz Novog Sada, s OPENS-om će sarađivati i četiri organizacije iz Beograda. Mladima ćemo pružiti priliku da učestvuju u samom kreiranju i realizaciji programa OPENS-a, objasnila je programska koordinatorka OPENS-a Aleksandra Ilijin. Prema njenim rečima, program prestonice mladih trebalo bi da bude ono što mladi zaista žele i što im je potrebno, odnosno da se ne svede isključivo na odluku malog broja ljudi.
Organizacije mladih prvi put se  sastala se 24. februara. U toku naredne tri godine u planu je realizacija oko 54 programa, od kojih će 80 odsto biti održavano u Novom Sadu. Osim toga, biće i internacionalnih sadržaja te će mladi imati priliku da putuju i po regionu. Jedan od programa odnosi se i na saradnju sa zemljama Dunavskog regiona. Izuzetno je značajno – a što smo i mi prepoznali – to što organizacije neće morati nužno da se bave egzistencijom, preživljavanjem i traženjem načina da finansiraju ideje, smatra Aleksandra i dodala da će one tokom tri godine imati priliku da se bave onim zbog čega postoje, a to je da rade za mlade. Teme su različite. Biće programa o zdravoj ishrani, od sadnje do pripreme određene vrste hrane, kao i onih iz političkog života, u okviru kojih će mladi učestvovati u određenim kampanjama i odabiru predstavnika vlasti. Nastavljamo saradnju s Infopolisom, kaže Aleksandra Ilijin, uz pojašnjenje da će nastojati da se krug info-tačaka proširi te da o svemu što se događa budu informisani i mladi iz udaljenijih delova grada ili okoline jer neće se sve dešavati u centru, niti je to cilj.
Tema zapošljavanja mladih jedna je od najbitnijih. Vodeći te programe, mladi će biti bar privremeno zaposleni. Kao što je poznato, OPENS teži osnaživanju mladih, a mi to činimo i kroz pomoć omladinskim organizacijama, o čemu je trenutno reč, međutim velika nam je pomoć to što smo na neki način i fondacija. Sav novac koji se ulaže u program u najvećoj meri dolazi od države, Pokrajine i Grada, ali i od privatnih donatora. Samo u 2018. godini organizacijama ćemo dati 60 miliona dinara za sprovođenje programa, što predstavlja veliko postignuće, zaključuje Aleksandra Ilijin.

Subotica: Humanitarno veče za  Milicu

Sinoć sa početkom u 19 časova je u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici, u organizaciji Kola srpskih sestara Subotica, održana monodrama “Sećanje na Milunku Savić” u izvedbi Vesne Stanković, glumice Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda. Reč je humanitarnoj večeri za skupljanje sredstava za pomoć Milici Suturović Benedek, učenici 7. razreda OŠ “Žarko Zrenjanin”. Monodrama o Milunki Savić, srpskoj Jovanki Orleanki, najodlikovanijoj ženi Prvog svetskog rata, koja preobučena u muškarca pod imenom Milun odlazi u rat, proglašena je najboljom predstavom na Međunarodnom festivalu u Zemunu 2015. godine, i između ostalog je dobila nagradu “Zlatni vitez” na međunarodnom festivalu u Moskvi, navodi se na sajtu Kola srpskih sestara Subotica.
Ulaznica je koštala 500 dinara, a posetioci su mogli da doniraju dodatna sredstva u kutiju koja je bila postavljena u tu svrhu na ulazu u većnicu.

Dečijoj bolnici Pokrajine 123 miliona dinara

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović prisustvovao je 1. marta obeležavanju početka radova na izgradnji novog objekta za magnetnu rezonancu u okviru Dečije bolnice i svečanosti na kojoj je uručena donacija NIS-a za nabavku medicinske opreme. Pokrajinska vlada opredelila je za Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu 100 miliona dinara za nabavku magnetne rezonance i više od 23 miliona dinara za izgradnju novog objekta u kome će biti smeštena.
Biće ovo najbolji dijagnostički aparat u našoj zemlji, jer će omogućiti dijagnostiku i novorođene dece “Pokazujemo da je moguće zajedničkim snagama postići velike rezultate. Nastavićemo i u 2018. godini sa podrškom i obezbeđivanjem najboljih zdravstvenih uslova, kako za naše najmlađe tako i za celokupan zdravstveni sistem”, rekao je predsednik Mirović.
Na ovaj način će Dečija bolnica u Novom Sadu, kao jedina tercijarna zdravstvena ustanova u kojoj se leče deca i omladina do 18 godina iz cele Vojvodine, prvi put dobiti MR koja je namenjena isključivo za decu. Koliko je značajna nabavka magnetne rezonance govori podatak da se na Institutu godišnje hospitalizuje oko 13.000 dece i obavi oko 130.000 pregleda. Svake godine, za oko 2.000 pacijenata potrebno je obaviti pregled i dijagnostiku magnetnom rezonancom.
Na toj svečanosti, kompanija NIS uručila je donaciju Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, vrednu više od 16 miliona dinara za nabavku savremene medicinske opreme. Generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev rekao je da je trajno opredeljenje i deo strategije NIS-a činiti dobra dela za zajednicu i društvo u celini. Događaju prisustvovali su i potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević i pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković. https://www.youtube.com/watch?v=ty-nlp6D3aI

Vremeplov: Umro Vuk Karadžić

Na današnji dan 06. februara 1864 godine u Beču je umro Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku (“Pismenica”) i rečnik (1818). Njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu. 

Vremeplov: Osnovano Društvo Crvenog krsta

U Srbiji je na današnji dan 06. februara 1876. osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Akciju je pokrenuo mladi vojni lekar Vladan Đorđević, budući ugledni političar i književnik. Osnivački skup održan je u svečanoj sali beogradske opštine. Za prvog predsednika “Srpskog društva Crvenog krsta” – kako je glasio zvanični naziv, izabran je mitropolit Mihajlo (Jovanović). Prvi zadatak novoosnovanog društva bio je zbrinjavanje izbeglica u vreme i nakon Hercegovačkog ustanka. Dva meseca nakon osnivanja Društvo je postalo član Međunarodnog Crvenog krsta. Zakonskim odredbama iz 1896. Društvo je postalo autonomno od države. Temelji Doma srpskog Crvenog krsta postavljeni su juna 1879. u Siminoj ulici na Dorćolu, gde se nalazi i danas.

Vremeplov: Umro Džozef Pristli

Na današnji dan 06. februara 1804. godine umro je engleski hemičar i filozof Džozef Pristli, koji je otkrio kiseonik, amonijak, hlorovodonik, azot-oksid, ugljendioksid i sumpornu kiselinu. Bio je vatreni pristalica Francuske revolucije i ogorčeni protivnik ateizma prosvetitelja – verovao je u besmrtnost duše. Dela: “Hartlijeva teorija o ljudskom duhu na principima asocijacije ideja”, “Slobodni razgovori o materijalističkim učenjima”, “Sokrat i Isus”, “Istorija i sadašnje stanje elektriciteta”.

Vremeplov: Objavljen Vujaklijin “Leksikon”

U izdanju Beogradske knjižare i izdavačke kuće Geca Kon na današnji dan  06. februara 1937 objavljen je “Leksikon stranih reči i izraza” Milana Vujaklije, delo koje će vremenom doživeti niz izdanja, klasičan naslov srpske leksikografije.

Vremeplov: Rođen Čarls Vitstoun

Na današnji dan 06. februara  1802 godine rođen je engleski fizičar Čarls Vitstoun, pionir telegrafije. Pronašao je i metod za određivanje električnog otpora i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.

Vremeplov: Umro Aldo Manucio

Venecijanski izdavač i štampar Aldo Manucio (Manuzio), poznat po tome što je prvi upotrebio kurzivna slova (italic) i uveo mali praktičan format umro je na  današnji dan 06. februara 1515. Njegova izdanja (aldine) danas su bibliofilske retkosti.

Vremeplov: Hatišerif  Mahmuda II o autonomiji Srbije

Na  današnji dan 06. februara 1830 godine u Srbiji je objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan je izdao berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo, pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.

Žene  i devojčice najčešće žrtve trgovine ljudima

Žrtve trgovine ljudima u Srbiji i okolnim zemljama najčešće su žene. Poslednjih godina izložene su ne samo seksualnoj eksploataciji, već su sve prisutnije i radna eksploatacija, prinuda na prosjačenje i na izvršenje krivičnih dela. Na temu trgovine belog roblja, u Nišu je održan okrugli sto na kojem su iskustva iz te oblasti razmenili učesnici iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Najčešće žrtve trafikinga su žene dok se iz godine u godinu menja odnos broja punoletnih i maloletnih. U protekloj godini bilo je više punoletnih žena dok su pre dve godine preko pedeset odsto žrtava trgovine bile maloletne devojke. Ono na šta treba obratiti pažnju je trenutno aktuelan rad naših žena u inostranstvu, gde su eksploatisane kao kućne pomoćnice, bebi-siterke i slično. Nije svaka ponuda rizična ali treba prepoznati onu koja jeste. U Bosni i Hercegovini organizacije koje se bore protiv trafikinga ranijih godina najviše posla imale su u suzbijanju seksualne eksploatacije stranih državljanki, ali se i tamo situacija promenila.
Prinudne brakove, prosjačenje i prinudu izvršenja krivičnih dela građani Srbije ne prepoznaju kao sastavni deo trgovine ljudima, pokazalo je istraživanje Antitrafiking mreže Srbije. Definisanje i prepoznavanje oblika trgovine ljudima, važno je kao bi državne institucije i nevladine organizacije u svoj imali i u zajedničkim akcijama na adekvatan način odgovorile na pojavu trafikinga koji se pravno karakteriše kao krivično delo.

About the Author

admin