Vesti – 07.03.2018.

Projekat za strance “Studiraj u Srbiji”

Ministarstvo prosvete pokrenulo je novi projekat “Studiraj u Srbiji”, čiji je cilj vraćanje stranih studenata na naše univerzitete, slanje poruke o otvorenosti Srbije, kao i bolje pozicioniranje fakulteta, piše “Blic”. List navodi da je krajem 80-ih godina prošlog veka na univerzitetima u Srbiji studiralo oko 20.000 stranaca, da bi 2005. na Univerzitetu u Beogradu bilo samo 184 stranih studenata. Navodi se da se poslednjih godina broj neznatno uvećao na oko 1.470 stranaca, ali “Blic” napominje da nema preciznog podatka koliko njih su zaista stranci ili studenti srpskog jezika. Ministarstvo prosvete prepoznalo je značaj stranih studenata, ne samo za podizanje ugleda domaćeg visokog obrazovanja, već i u ekonomskom smislu, a projekat “Studiraj u Srbiji” je sada u završnoj fazi. “Da bi skrenulo sa projektom, morali smo da rešimo probleme uočene u prethodnom periodu, među i njima i komplikovanu nostrifikaciju diploma srednjih škola. Tako je od pre godinu dana proces maksimalno pojednostavljen i ubrzan. Ministarstvo je u projekat uključilo i MUP i Ministarstvo spoljnih poslova jer su veliki deo problema bile i boravišne vize”, rekla je za “Blic” državna sekretarka Ana Langović Milićević.
Vođa tima koji radi na projektu “Studiraj u Srbiji” dodala je da se njime šalje snažna poruka da je Srbija otvorena za svet. “Nastojimo da već ove godine u septembru imamo nekoliko desetina stranih studenata više, a pravi zamajac da bude školske 2019/20 godine”, kazala je ona. Navela je da, osim bavljenja smeštajnim kapacitetima i administracijom, tim Ministarstva radi na preciziranju koje će biti ciljne zemlje u privlačenju studenata. “Jedno vreme su to kod nas bile zemlje mediteranske Afrike i Bliskog istoka, a sada moramo veću pažnju da usmerimo ka Dunavskom regionu koji ima tri miliona studenata. Interesovanje postoji među mladima u Kini, ali i zemljama poput Indonezije, Tajlanda, Vijetnama, Šri Lanke. Već imamo i podatke TEMPUS-a i veliko interesovanje za naše visoko obrazovanje na bazi reciprociteta iskazale su Turska i zemlje Latinske Amerike”, kazala je Langović Milićevićeva. Ona je iznela i podatke o ekonomskoj dimenziji programa navodeći da Velika Britanija od mobilnih studenata ostvaruje prihod od 6,4 milijarde dolara.

Šarčević u dvodnevnoj poseti Tršiću

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević sa saradnicima, tokom dvodnevne radne posete Tršiću, rodnom selu Vuka Stefanovića Karadžića, najavio je budući koncept rada novootvorenog Obrazovno-kulturnog centra „Vuk Karadžić“.  Ova ustanova je, po njegovim rečima,  registrovana sa ciljem da po principu izvrsnosti okuplja mlade ljude završnih razreda osnovnih i srednjih škola i studija kako bi doprineli sveukupnom bavljenju naukom i istraživačkim radom. Nama je cilj da ovo prelepo zdanje, kao i ono u Petnici daje dobre primere u praksi i da mi kao ministarstvo započnemo projektovanje takvih stanica u Beogradu i Beloj Crkvi, za ekologiju i geonauku, rekao je Mladen Šarčević.
Radna poseta ministra nastavak je plodne saradnje grada Loznice sa Vladom Srbije, kaže gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović, naglašavajući da su „svi ovakvi sastanci iz minulih nedelja i meseci zapravo nastavak realizacije programa sveukupnog razvoja ovog dela zapadne Srbije koji je proistekao prilikom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Loznici i ovom delu države“. Taj program je usaglašen sa Vladom Srbije i mi smo svedoci da ministri iz različitih resora rade na implementaciji tog programa i sve češće su u Loznici, kaže Petrović. Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja najavili su da će Tršić uskoro postati velika arena za nove aktivnosti u prosveti i saradnja sa dijasporom, a jedan od prvih programa koji će već narednog meseca biti realizovan u oblasti društveno-humanističkih nauka odnosi se na očuvanje „žive“ tradicije i narodne književnosti

Prolećni Brankovi dani od 15. do 28. marta

Brankovo kolo će i ove godine, u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, obeležiti dan rođenja Aleksija (Branka) Radičevića, po starom (julijanskom) i po novom (gregorijanskom) kalendaru, 15. i 28. marta. U tom intervalu, u okviru 10 raznovrsnih programa, trajaće “Prolećni Brankovi dani 2018” u znaku obeležavanja 194. rođendana Aleksija (Branka) Radičevića, najslavnijeg đaka najstarije srpske, čuvene Karlovačke gimnazije koju je mladi pesnik pohađao od 1835. do 1841. godine. Rođen u Slavonskom Brodu, gde su mi živeli otac Todor i deda Stevan s porodicama, Radičević se potom školovao u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču. Sremski Karlovci i Stražilovo postali su mesto Brankovog duhovnog rođenja i zemnog počivanja.
Na samom početku “Prolećnih Brankovih dana 2018”, na otvaranju, pod motom “Oj, Karlovci mesto moje drago/ko detence došao sam amo”, u Karlovačkoj gimnaziji, 15. marta, biće uručena pesnička nagrada “Pečat varoši sremskokarlovačke”, koja u kontinuitetu traje 51 godinu.
Na dan Brankovog rođenja po starom kalendaru, ova ugledna nagrada biće ravnopravno uručena Milanu Pađenu za zbirku pesama “Put bez putokaza” i Vladanu Rakiću za knjigu poezije “Kapije vremena”. Tom prilikom nastupiće pesnici raznih generacija i poetika: Stevan Tontić, Dušan Radak, Dubravka Milenković, Dušan Zaharijević, Rastko Lončar, Ivana Stojić i Irena Plaović. U muzičkom delu programa predstaviće se Hor Karlovačke gimnazije, mlada operska pevačica Vera Zečević, pijanista Stefan Jančić i grupa “Vila”, a u dramskom učestvovaće dramska umetnica Sofija Mijatović. Biće izvedena i pozorišna predstava “Dobri duhovi gimnazije” Jelene Rebe u kojoj se pojavljuju likovi Branka Radičevića, Sime Milutinovića Sarajlije, Teodora Petrović, Borislava Mihajlovića Mihiza i Vide Ognjenović.
Drugog dana manifestacije u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu biće promovisan časopis za književnost i umetnost “Srp”, koji izlazi u Republici Srpskoj. U danima koji slede, u Zmaj Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu, drugoj po starini u Srba, monodramu “Svetlost koja život znači” po delu Ive Andrića “Na Drini ćuprija” izvešće poznati dramski umetnik Tihomir Stanić.
U Karlovačkoj gimnaziji, u kultnoj Spomen-biblioteci, biće predstavljen 110. broj čuvenog lista „Branko” te srednjoškolske obrazovne ustanove, koji je nosilac važnih republičkih priznanja i nagrada.
Na Svetski dan poezije, 21. marta, pod motom “Pevam danju, pevam noću/pevam sele što god hoću”, kao centralni događaj, biće promovisane četiri pesničke knjige Brankovog kola, štampane upravo za ovu priliku, za 194. rođendan Branka Radičevića. To su “Pesmice” Perice Markova, “Zapisi za malteške hridi” Gorana Gavrića Grge, “Putnik sa tačkom” Ivane Stojić i “Veliko Toplo” Irene Plaović.
Narednih dana, u gimnaziji “Isidora Sekulić” u Novom Sadu biće priređen portret uglednog pesnika Nikole Šante. U tradicionalnoj rubrici Brankovog kola “Nematerijalno kulturno nasleđe” biće predstavljena tema “Pesme panonskih Srba”.
Na zatvaranju “Prolećnih Brankovih dana 2018”, pod nazivom “Dete malo – golušavo tiče/dođe tiče pa se tu naviče”, u osnovnoj školi “23. oktobar”, u Sremskim Karlovcima, na dan Brankovog rođenja po gregorijanskom kalendaru, 28. marta, biće promovisan list “Stražilovac” te osnovne škole. Tokom trajanja manifestacije biće obnovljen predlog o potrebi da u Hrvatskoj, u Slavonskom Brodu, rodnom gradu Aleksija (Branka) Radičevića, ponovo bude podignut njegov spomenik koji je srušen 1992. godine pred školom koja je tada nosila njegovo ime.

Sve spremno za “Antićeve dane”

Predsednik Skupštine Grada Novog Sada Zdravko Jelušić i član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić primili su  u ponedeljak u Skupštini grada članove žirija za dodelu nagrade “Miroslav Antić”, predsednika žirija i člana Organizacionog odbora manifestacije Draška Ređepa, prošlogodišnjeg dobitnika prestižnog priznanja prof. dr Boška Suvajdžića i profesorku književnosti Mariju Vasić Kanački. Susret sa članovima žirija organizovan je u okviru priprema predstojećih “Antićevih dana”, koji će se održati naredne nedelje, od 12. do 16. marta, a članovi žirijau ponedeljak  su prisustvovali i sednici Organizacionog odbora manifestacije.
Pripreme za 11. “Antićeve dane” uveliko su u toku, a na sednici dogovoren je i usvojen program ovogodišnje manifestacije. Tako će se tokom čitave sledeće nedelje u gradu organizovati niz događaja i kulturnih sadržaja posvećenih Miroslavu Antiću i njegovom stvaralaštvu, dok je za poslednji dan manifestacije predviđena i dodela nagrade “Miroslav Antić” za najbolju zbirku pesama. Program “Antićevih dana” održava se na više lokacija u gradu, među kojima su Kulturni centra Novog Sada, Gradska biblioteka, Dunavski park, Gradska kuća, Muzej Vojvodine, dvorac Eđšeg, ali i novosadske osnovne škole.

“Plavi čuperak” Vesni Aleksić

Vesna Aleksić dobitnica je nagrade “Plavi čuperak” za 2017. za delo “Krokodil peva”. Nagradu dodeljuje Međunarodni centar književnosti za decu Zmajeve dečje igre u saradnji sa časopisom za decu “Neven” od januara 2013. godine, a ustanovljena je s namerom da se dobije što objektivnija slika o produkciji knjiga za decu domaćih autora u Republici Srbiji. Dodeljuje se svake godine u znak sećanja na pesnika Miroslava Antića, prvog glavnog i odgovornog urednika obnovljenog časopisa za decu Neven. Nagrađuje se najbolja knjiga za decu (beletristika) objavljena u Srbiji tokom prethodne godine. Odluku o nagradi donosi žiri sastavljen od širokog kruga pisaca, kritičara i izučavalaca književnosti za decu. Svaki od pozvanih članova žirija bira pet knjiga za decu i rangira ih od prvog do petog mesta po svom vrednosnom kriterijumu.
“Moj prvi susret sa živim, pravim piscem dogodio se davno, u prvom razredu osnovne škole, u domu tadašnje JNA. Mika je bio mlad, nosio je bele farmerke. Sećam se samo gomile dece i velikog aplauza kada se on pojavio. Šta više da kažem? Otad nikada nisam bez para dobrih belih farmerki i nastojim da pišem dobra književna dela za decu o pravim i važnim temama …onako kako je on to radio. Bar se trudim…”, kazala je Aleksićeva. Plavi čuperak je treća nagrada dodeljena ovom izuzetnom romanu. Tokom prošle godine Krokodil peva je osvojio Nagradu za najbolju dečju knjigu u 2017. na 15. Međunarodnom sajmu knjiga Trg od knjige u Herceg Novom, kao i Nagradu Zmajevih dečjih igara – Rade Obrenović  za najbolji roman za decu objavljen 2017. godine.

Sajam volonterizma u Novom Sadu

Prvi sajam volonterizma u Novom Sadu održan je na Filozofskom fakultetu. Sajam je namenjen pre svega studentima, ali i svima onima koji žele da uđu u svet volontiranja i steknu potrebna znanja o tome. Na sajmu su se predstavili Centar za proizvodnju znanja i veština, Novosadski humanitarni centar, Ekumenska humanitarna organizacija, Play centar, Centar “Srce”, Mala srećna kolonija, Udruženje za pomoć MNRO Grada Novog Sada, Inkluzivni servis Cvrčak, ŠOSO Milan Petrović, JAZAS, SOS ženski centar, Novosadski volonterski servis.
Volonteri iz pomenutih organizacija saglasni su u tome da humanitarnog rada nema bez volontiranja, o čemu svedoči migrantska kriza, poplave i druge krizne situacije. To je jedan od razloga zašto je važno motivisati mlade da se angažuju u volonterskom radu  “Sa tim ciljem nastao je Novosadski volonterski servis. Reč je o projektu Omladinske prestonice Evrope Novi Sad OPENS i Fondacije Novi Sad 2021. Osnovan je krajem prošle godine sa ciljem da unapredi volontiranje u Novom Sadu i umreži volontere i organizacije”, kaže Vojislav Prkosovački iz te volonterske organizacije.
“Novosadski volonterski servis jeste jedna lokalna platforma kojoj će moći da priđu svi organizatori volontiranja i tu će moći da zatraže volontere ukoliko nemaju svoju bazu, a sa druge strane volonteri će moći da pronađu angažman koji im je interesantan”, dodaje on. “U narednih mesec dana trebalo bi da zaživi volonterska onlajn platforma koja će dodatno unaprediti volonterski servis. Osim toga današnji sajam je dobar način da mladi upoznaju benefite koje dobijaju volontiranjem i da steknu prave informacije o volonterskom radu”,  smatra Prkosovački.

Akademac: “Tesla u srcu”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine 4. marta  je  emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj će tema biti Tesla u srcu. Emisija počinje u 13.30 časova na prvom programu RTV. Uprkos činjenici da dugo nije među nama, mi živimo njegove snove. Mark Tven ga je obožavao. Poslednju deceniju života živeo je monaški poistovećujući hotelsku sobu sa kelijom. Vladao je hipnozom, upražnjavao jogu… Prva hidrocentrala na svetu, prvi daljinski upravljač, svećice, radio, Teslin namotaj i mnoga druga otkrića svrstala su ovog našeg zemljaka u samu svetsku naučnu elitu. O Tesli je govorio naš najpoznatiji poznavalac života i dela naučnika, prof.dr Velimir Abramovič.
U delu emisije rezervisanom za rubriku, predstavljeni su studenti FTN-a koji su osmislili hidraulično vozilo. Emisija se može pogledati i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Barselonin kamp za decu stiže u Novi Sad

Kako “Dnevnik” saznaje dečiji letnji kamp Fudbalskog kluba Barselona održaće se u Novom Sadu u drugoj polovini juna, a biće gosti FK Vojvodina i koristiće terene FC Vujadin Boškov. Ovaj kamp realizuje njihova zvanična škola fudbala “Escola” kroz petodnevni program, a pravo učešća imaće dečaci i devojčice od 6 do 16 godina. Deca će imati priliku da se druže s renomiranim stručnjacima iz čuvene akademije katalonskog kluba. Održavaće se po dva treninga dnevno, a dva najbolja fudbalera po izboru španskih trenera dobiće mesec dana plaćenog trenažnog procesa na stadionu Kamp Nou. Ujedno će kamp u Novom Sadu biti prvi na Balkanu koji će biti i humanitarnog karaktera jer će biti omogućeno mladim talentima, čiji roditelji nemaju finansijskih mogućnosti, da budu besplatno u njemu i bore se nagradu. Barselonina omladinska škola jedna je od najboljih na svetu i u Srbiji je kroz kampove prisutna već nekoliko godina. U njoj radi oko 80 trenera, ali postoji i veliki broj skauta, medicinskog osoblja i koordinatora…

Potpisani ugovori za realizaciju trogodišnjeg programa “OPENS 2019”

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević prisustvovao je potpisivanju ugovora između Omladinskog saveza udruženja “Novi Sad Omladinska prestonica Evrope-OPENS 2019” i predstavnika 44 omladinske organizacije koje će u toku naredne tri godine sprovoditi programske aktivnosti za mlade u susret godini titule. Na potpisivanju u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu prisutni su bili i pokrajinski sekretar za sport i omladinu Vladimir Batez, član Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin, rektor Univerziteta prof. dr Dušan Nikolić i koordinator “OPENS 2019” Vukašin Grozdanović.
“Današnji događaj je još jedan iskorak u realizaciji svega onoga što smo zacrtali u programu sprovođenja politike prema mladima u Novom Sadu. Ovo potpisivanje nije samo značajno u kontekstu titule Omladinske prestonice Evrope, nego radi čitavog odnosa prema mladima u našem gradu, ali i u Srbiji. Lepo je što omladinske organizacije nisu više samo korisnici novčanih sredstava, već što sad i preuzimaju odgovornost u kreiranju politike u toj oblasti.  Ponosan sam na sve što smo zajednički radili prethodnih godina. Iako je tada to delovalo kao pionirski poduhvat prema kojem je mnogo ljudi bilo skeptično, za par godina smo došli do toga da OPENS danas potpisuje ugovor sa 44 omladinske organizacije u koje će biti uključeno preko 75 000 omladinaca, to na trogodišnjem nivou. Nekada je to bilo nezamislivo, a sada je Gradska kuća i više nego otvorena za omladinske organizacije. Stigli smo na taj nivo prvenstveno zahvaljujući tim mladim, vrednim ljudima koji su uspostavili sa gradskom administracijom otvorenu komunikaciju i saradnju, na koju smo mi spremno i efektivno odgovorili. To što je Novi Sad postigao, može biti odličan primer za celu Srbiju.
Ove godine nas čeka realizacija velikog projekta, a to je početak velikih infrastrukturnih radova u “Youth Creative Polisu”, tzv. Kineskoj četvrti, o čemu smo razgovarali i sa premijerkom Anom Brnabić koja nas je uverila da imamo punu podršku Vlade Srbije na tom projektu”, rekao je Miloš Vučević.
Tokom prošle godine, u Novom Sadu su konkursom izabrane 44 organizacije koje sprovode 49 programskih aktivnosti, a kojima će, samo u 2018. godini, biti obuhvaćeno 75 000 mladih, dok će tokom tri godine biti uključeno ukupno preko pola miliona mladih iz cele Evrope.
Koordinator “OPENS 2019” Vukašin Grozdanović je naglasio da je ovo je prvi put da organizacije potpisuju trogodišnje ugovore, čime se dokazuje da OPENS otvara vrata novim modelima saradnje. On je naglasio da je vrednost projekata za koje se danas potpisuju ugovori 65 miliona dinara, od ukupno 120 miliona koliko je opredeljeno sredstava za OPENS u 2018. godini, a kako je istakao, konstrukcija budžeta je takva da najviše novca stiže iz gradskog budžeta, dok Pokrajina i Republika takođe doprinose, tako da su sva tri nivoa vlasti uključena u realizaciju omladinskih projekata.

Edukacija o polnim bolestima – od presudnog značaja

S obzirom na to da mladi danas mnogo ranije stupaju u seksualne odnose, da bi se na vreme obrazovali o polno prenosivim bolestima, edukacija je od presudnog značaja. U Zapadnobačkom okrugu nema porasti polno prenosivih infekcija, ali doktori, kao i učenici smatraju da bi edukacije ipak trebale biti učestalije kako bi mladi što pre imali saznanja o svim rizicima. Najzastupljenije seksualno prenosive infekcije – poput HIV-a, a potom hepatitisa u Zapadnobačkom okrugu poslednjih godina nisu u porastu, podaci su Zavoda za javno zdravlje Sombor. U Centru za kontrolu i prevenciju bolesti pri ovom Zavodu kažu da i pored toga što je mladima dopstupan internet i sva sredstva informisanja, ipak treba održavati kontinuirane edukacije.  Što se tiče testiranja na HIV i hepatitis B i C ona se obavljaju bez uputa lekara, besplatno i ukoliko pacijent želi, testiranja su potpuno anonimna. “U 2017. godini imali smo jednu osobu obolelu od HIV virusa, bila je mlađa, homoseksualne orijentacije. Potvrdu da je ta osoba HIV pozitivna dobili smo iz Novog Sada. Godišnje imamo do dve registrovane osobe obolele od HIV -a kod kojih se taj virus potvrdi”, izjavila je dr Gordana Cvetić, epidemiolog, načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavod za javno zdravlje Sombor. Ginekolozi ocenjuju da mladi nisu dovoljno informisani o polno prenosivim bolestima, te da bi edukacije u osnovnim i srednjim školama trebale biti češće.
“Žene, a i muškarci danas baš i ne koriste kontracepciju ili zaštitu, a to pokazuje i statistika. To što polne bolesti nisu drastično skočile ne znači da ih nema i da se usled nedostatka svesti o prevenciji ne šire kod mladih. Mislim da mladi danas često menjaju partnere, što bez zaštite nije dobro za zdravlje”, rekla je dr Jovan Virt, načelnik dispanzera za žene Dom zdravlja Sombor. Učenici srednje medicinske škole u Somboru smatraju da je korišćenje prezervativa od presudnog značaja za zaštitu od polno prenosvih bolesti, te da edukacije kod mlađih moraju biti učestalije. “Mladi koji stupaju u seksualne odnose treba da koriste prezervative, jer je to najbolji način da se zaštitimo”, saopštila je Sandra Katanić, drugi razred Srednje medicinske škole Dr “Ružica Rip”. “Ima mladih koji znaju mnogo o prevenciji i koriste prezervative, ali mislim da ima više onih koji ne koriste”, kazao je Ognjen Đaković, drugi razred.
“Gledajući naše učenike mislim da im je svest prilično razvijena kada je u pitanju prevencija. Sa druge strane, kroz stručne nastavne planove i programe, ali i aktivnosti gledamo da ih što više uputimo u polne bolesti”, rekla je Jelena Bulajić, profesor Srednje medicinske škole Dr “Ružica Rip”. Podaci pokazuju da u svetu svakog dana od neke seksualno prenosive infekcije oboli skoro milion ljudi, dok u Evropi ima preko 18 miliona osoba koje su obolele od nekih polnih infekcija, to svakako govori da je edukacija kod mladih od presudnog značaja kako bi se na vreme razvila svest o prevenciji. https://www.youtube.com/watch?v=D1Bur72K1eA

Vremeplov: Umro Vuk Stefanović Karadžić

Na  današnji dan 07. februara 1864. godine umro je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. Opismenio se u rodnom selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova.
Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom pravopisu i jeziku uopšte. Ubrzo je objavio prvu zbirku narodnih pesama i “Pismenicu” (gramatika) a 1818. “Srpski rječnik”. Pisao je i istorijska svedočanstva (više sećanja), bavio se nekom vrstom etnografije, organizovao istraživanja širom srpskih zemalja i vodio je ogromnu prepisku.  Njegovi odnosi sa knjazom Milošem Obrenovićem prošli su kroz razne faze ali je sa vrhom srpske crkve posebno Karlovačke mitropolije bio u veoma lošim odnosima.
Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti i kulture, smatrao je da je njegova jezička reforma primitivna i da odbacuje čitavu srpsku jezičku i književnu tradiciju, a njegov prevod Novog Zaveta ocenjen je tada kao skandalozan (pošto nije poznavao klasične jezike prevod je rađen sa nemačkog). Vremenom je stekao ugled među intelektualcima Evrope, čak i kod takvih umova kakvi su bili Gete ili Ranke, univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847. kada su izašle “Pesme” Branka Radičevića, pisane “Vukovim jezikom”, a Đura Daničić je tekstom “Rat za srpski jezik i pravopis” dokazivao opravdanost Vukove reforme.
Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u Srbiju i položeni su u portu Saborne crkve u Beogradu, nasuprot Dositeja Obradovića.

Vremeplov: Umro  Mihajlo Marković

Na današnji dan 07. februara  2010  umro je akademik Mihajlo Marković. Bio  je jedan od najznačajnijih srpskih filozofa XX veka marksističko-humanističke orijentacije, akademik SANU. Napisao je više knjiga, od kojih neke kao što su Dijalektička teorija značenja (1961) i Filozofski osnovi nauke (1981), spadaju u svetsku filozofsku baštinu. Sarađivao je u najvećoj svetskoj enciklopediji filozofije koju je izdala izdavačka kuća MekMilan iz Njujorka 1969.
Mihailo Marković je predavao na više univerziteta u Evropi, Kanadi i SAD. Bio je predsednik Jugoslovenskog udruženja za filozofiju (1960—62), jedan od organizatora Korčulanske letnje škole u 1960-im, član Saveta znamenitog filozofskog časopisa „Praksis” i mnogih drugih stručnih časopisa. Postao je počasni doktor Univerziteta u Londonu 1985. godine. Dobitnik je Sedmojulske nagrade 1962. godine za delo „Dijalektička teorija značenja“. Oktobarsku nagradu grada Beograda dobio je 1989. godine. Osim toga dobitnik je Medalje za hrabrost, Ordena zasluga za narod 3. reda, Ordena bratstva i jedinstva 2. reda, Ordena rada 3. reda. Dobrica Ćosić mu je posvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji. Njegov sin je poznati matematičar Zoran Marković, osim njega ima i vanbračnog sina Vladimira Jevtovića

Vremeplov: Rođen Tomas Mor

Na današnji dan 07. februara 1478 rođen je engleski humanista i državnik Tomas Mor (Thomas More), diplomata i lord-kancelar Henrija VIII (Henry) (1529-32). Pao je u nemilost kada je uskratio podršku kralju u njegovom sporu s papom, a 1535. odbio je da prizna Henrija poglavarom engleske crkve. Nakon toga je osuđen na smrt i pogubljen. Kao pisac poznat je po delu “Utopija” (1516) u kojem je dao viziju idealnog društva.

Vremeplov: Rođen Čarls Dikens

Čarls Dikens (Charles Dickens), rodonačelnik socijalnog romana, jedan od najznačajnijih, najuticajnijih i najčitanijih engleskih pisaca (“Dejvid Koperfild”, “Oliver Tvist”, “Pikvikov klub”, “Stara prodavnica retkosti”) rođen je  na današnji dan 07. februara 1812.

Vremeplov: Umro papa Pije IX

Na današnji dan 07. februara 1878 godine umro je papa Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31 godinu i 236 dana, najduže u istoriji katoličke crkve. Za vreme njegovog pontifikata crkvena (papska) država izgubila je najveći deo svojih teritorija, a papa se povukao u Vatikan (1870). Proglasio je 1854. dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice, a 1870. godine o infabilitetu (nepogrešivosti) pape.

Vremeplov: Preokret u budućoj integraciji Evropske unije

Nemačka, Francuska, zemlje Beneluksa i Italija pokrenule su na današnji dan  07. februara 2017  temeljni preokret u budućoj integraciji Evropske unije predlažući dve kategorije članica i “čvrsto jezgro” oko evra koja će se temeljiti na tesnom usaglašavanju ekonomija, odbrane, zaštite spoljnih granica i suzbijanja terorizma i ilegalne imigracije.

Nova žrtva malih boginja

Četrdesetogodišnja osoba preminula je zbog posledica komplikacija izazvanih malim boginjama, saopštio je juče  Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. “Klinika za infektivne i tropske bolesti u Beogradu prijavila je smrtni ishod kod osobe uzrasta 40 godina iz Beograda. Bolest je laboratorijski potvrđena, a u kliničkom toku je došlo do razvoja zapaljenja pluća”, objašnjavaju u Batutu. Od početka oktobra 2017. godine, zaključno sa 5. martom, na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovana su ukupno 3.123 slučaja malih boginja, od kojih je 1.581 laboratorijski potvrđen u Institutu Torlak.
Najmlađa obolela osoba je stara 15 dana, a najstarija 70 godina, a najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina. Većina obolelih osoba (95 procenata) je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa.
Od početka marta 2018. godine epidemija malih boginja prijavljena je na teritoriji grada Vranja (24 obolela). Od početka novembra 2017. godine epidemije malih boginja prijavljene su na teritoriji grada Beograda (1.094 obolela), grada Kraljeva (247 obolelih), grada Niša (699 obolelih) i opštine Bujanovac (46 obolelih), a od početka decembra 2017. godine i na teritoriji grada Smederevska Palanka (dva obolela) i opština Velika Plana (sedam obolelih), Bojnik (79 obolelih) i Bor (osam obolelih). Od novembra prošle godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Srbije.

Deci migrantima obezbediti realne i korisne informacije

Deci migrantima u svim fazama njihovog putovanja trebalo bi obezbediti informacije koje su prilagođene njihovom uzrastu, a da pri tome odražavaju realnost i poteškoće sa kojima se mogu susresti u novom okruženju, navodi se u izveštaju Saveta Evrope koji je objavljen 5. marta. Ovaj izveštaj je uz video materijal pripremila Uprava za dečja prava Saveta Evrope, a na osnovu informacija koje su pružila deca migranati sa Kipra, iz Francuske, Nemačke, Grčke, Mađarske.
U njemu su predstavljeni doživljaji i utisci dece ali i nevladinih organizacija i organizacija za zaštitu dece i navedene preporuke za dalju akciju. Pre nego što su pošla iz svojih domova, deca navode da uglavnom nisu dobila informacije o tome sa kakvim poteškoćama će se suočiti na svom putu i tokom integracije u zemljama domaćinima. Tokom putovanja su, kako su navodili, dobijali samo nepotpune informacije od krijumčara ljudima, a nisu znali ništa o tome ko su organi vlasti kojima mogu da veruju, gde da potraže pomoć ili kako mogu da ostvare svoja prava. To je dovelo do situacija u kojima su deca često pod stresom i osećaju se napušteno. Informacije koje bi dobili odmah po dolasku u neki sredinu veoma su važne, ali deca su, kako se navodi, bila preopterećena i nisu mogla da procesuiraju i da zapamte sve što čuju.
Najefektniji način na koji se pružanje informacija može izvesti je, kako se navodi, putem lične verbalne komunikacije sa stručnjacima koji su obučeni i kojima deca veruju, a letke i štampani materijal na jasnom jeziku treba koristiti kao dopunska sredstva. I ličnu međusobnu komunikaciju putem društvenih mreža deca su doživela kao korisnu, jer su na taj način mogli da nauče nešto od drugih koji su imali slična iskustva i takvu komunikaciju bi, navodi se, trebalo da podrže profesionalci kako bi se omogućila tačnost informacija.
Da bi bilo sprečeno nasilje, seksualno zlostavljanje i krijumčarenje, od vitalnog je značaja informisati decu, posebno devojčice, o rizicima, kao i o različitim ulogama ovlašćenih lica za zaštitu dece i njihovih prava. U izveštaju se takođe naglašava da deca žele da imaju realističnu predstavu o procedurama u državama koje su za njih domaćini, uključujući i “bolne” procedure, kao što je mogućnost da ih primoraju da se vrate kući odakle su pobegli.
Kad je reč o azilu, deci ne samo da su neophodne informacije da shvate svoja prava, nego im je takođe neophodan profesionalni savet o tome kao da ih obezbede, mogući vremenski okviri i ishodi procedura u koje su uključena. Stručnjaci koji kontaktiraju sa decom trebalo bi da imaju na umu da se ona možda boje da govore sa stručnjacima iz svoje kulture, zbog straha da će ih članovi njihove zajednice odbaciti.
Takođe je naglašena važnost pružanja informacija o legalnim putevima migracija ne samo deci već i njihovim roditeljima, ali i to da bi informacije koje se pružaju trebalo da budu takve da se prilagode dečjem uzrastu, kulturi, polu i ranjivosti.
Neki od primera za dobar način praktikovanja ove ideje koji su u izveštaju predstavljeni su korišćenje video snimaka i igara i edukacije dece kroz njih o tome kako da se obrate za pomoć. Takođe se napominje da su važni kulturni medijatori koji će komunicirati sa decom u italijanskom gradu Pocalo u koji pristiže veliki broj migranata, kao i pružanje informacija u jednoličnom obliku u pet zemalja duž “Balkanske rute” (Bugarska, Hrvatska, Grčka, Mađarska i Slovenija), a da pritom informacije budu prilagođene svakoj od ovih država, što je inicijativa koja će biti pokrenuta i u Italiji i Austriji.
Ovaj izveštaj je, kako se u saopštenju Saveta Evrope navodi, zasnovan na saznanjima iznetim na konferenciji koja je održana u Strazburu, u novembru 2017. godine, a u okviru Akcionog plana za zaštitu izbeglica i dece migranata u Evropi (2017-2019). Izveštaj će poslužiti kao osnova za Priručnik za profesionalce o promovisanju informacija koja su prilagodljiva za decu u migraciji, navodi se u saopštenju.

About the Author

admin