Vesti – 13.03.2018.

Skupštinski odbor danas o izboru rektora Arsenijevića

Skupštinski odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo razmatraće u utorak, 13. marta, stanje na Univerzitetu u Kragujevcu i sprovedene procedure za izbor rektora Nebojše Arsenijevića. Predsednik odbora Muamer Zukorlić rekao je Tanjugu da će odbor imati samo jednu temu – “ponašanje rektora u Kragujevcu i njegove zloupotrebe”. “Imate 13 Arsenijevića zaposlenih na Univerzitetu, imate rektorovog sina koji dokazano upisao doktorat pre neko što je završio osnovne studije, imate nalog ministarstva da pokrene odgovornost za rektora, a oni ga ponovo predlažu za novi mandat, čime pokazuju državi da su van sistema”, rekao je Zukorlić.
On napominje da je dobio informaciju da je Arsenijević, nakon što je Zukorlić sazvao sednicu Odbora za obrazovanje, pokrenuo akciju prikupljanja podrške za sebe što je, ocenjuje predsednik Odbora, “tipitčna tiranija u jednoj ustanovi”. Zukorlić kaže da su na sednicu odbora, između ostalih, pozvani ministar prosvete Mladen Šarčević i predstavnik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Savet Univerziteta u Kragujevcu 27. februara izabrao je prof. Nebojšu Arsenijevića za rektora Univerziteta u Kragujevcu na period od tri godine.Arsenijević je došao u žižu javnosti kada su u medije dospeli snimci na kojima se čuju psovke i pretnje na sastancima, optuživan je i za brojne mahinacije, rođačko zapošljavanje, da je omogućio sinu da upiše doktorat pre nego što je završio osnovne studije i zaposlio ga na Fakultetu medicinskih nauka. Agencija za borbu protiv korupcije dala je preporuku da se Arsenijević razreši javne funkcije, ali je tu preporuku Savet Univerziteta u Kragujevcu odbio da razmatra. Savet je odlučio i da ne poništi doktorat njegovog sina, iako je inspekcija Ministarstva prosvete utvrdila da je nezakonit.
O slučaju Arsenijevića oglašavao se i ministar prosvete Mladen Šarčević koji je, pored ostalog, rekao da je njegov stav jasan. “Ja se kao građanin pitam kako je moguće da, i pored svih navoda, on (Arsenijević) i dalje obavlja funkciju rektora”, kazao je Šarčević.

Na Sajmu knjiga predstavljen grad Pečuj

Na novosadskom Sajmu knjiga, na štandu grada Pečuja iz Mađarske, u nedelju 11. marta je predstavljen njihov grad koji je bio Evropska prestonica kulture 2010. godine. Predstavili su rezidencijalni program koji je Fondacija “Novi Sad 2021″ pokrenula prošle godine.  Preko konkursa za pisce Fondacije „Novi Sad 2021” za rezidencijalni program, Novosađanka Andrea Popov Miletić boravila je mesec dana u Pečuju, u Mađarskoj. Rezidencijalni programi su prema njenim rečima veoma korisni jer omogućavaju piscima da pređu u drugačiji prostorni kontekst i time obogate svoje utiske i pisanje. “Imala sam vreme da pišem, i to je bila jedna novčana stipendija i dobila sam tamo stan u kome sam mogla da boravim i jedina obaveza koju sam imala bila je da pišem pečujski dnevnik odnosno moje utiske o gradu”, rekla je Andrea.
Andrea Drenjovski je pesnikinja iz Pečuja, koja je kao mala živela u Vojvodini, a preko programa razmene je dobila priliku da ponovo poseti Novi Sad. “Boravak u Novom Sadu je dobra prilika za mene da pišem, zato što u vašem gradu dobijam puno inspiracije za nove teme”, naglasila je ona. Novosađanka Andrea Popov Miletić za Pečuj kaže da je sa ekološkog i kulturnog aspekta izuzetan grad, kao i da je imala priliku da poseti mnoge sadržaje, dok se Andrea Drenjovski iz Pečuja, koja je u Novom Sadu tek nedelju dana, nada da će naći vremena da obiđe naš grad. https://www.youtube.com/watch?v=KtRwZDbxbuc

“Ja biram”: Ruski jezik

Zašto Karlovačka gimnazija ostavlja neponovljiv utisak na svakog ko tamo kroči? Ako ste zaljubljenik u jezike, volite baš ruski, treba da znate da su besplatne pripreme za sve jezike u ovoj gimnaziji već počele, informišite se i pravac Sremski Karlovci.  Dobra atmosfera, rad u malim grupama i posvećeni profesori, neki su od razloga za upis o kojima treba razmisliti, svakako. Ako tu spomenemo i mogućnost stipendija za nastavak školovanja u Rusiji, to je samo dodatno “za” u odabiru baš ovog smera.
Kako se vreme polaganja završnog ispita bliži, u posednjoj emisiji je razmotreno o kojoj supstanci ili možda smeši pripada azot i zašto je to baš tako? Istorija nam donosi odlično tumačenje o Velikoj seobi Srba 1690. godine, razlozima i posledicama. Profesor istorije Zoran Horvatov svojom pričom odveo  nas je  u 17.vek, a ilustracije dizajnereke Simone dočarala je u potpunosti baš to vreme. U ulozi maturantkinje: Mila Pajić, urednica emisije: Vesna Konja,  aa grafički dizajn: Simona Dolinga

Konferencija o nastavi fizike u srednjim školama

U Aleksincu je od 9. do 11. marta održana međunarodna konferencija o nastavi fizike u srednjim školama. Predavači jednog od najtežih predmeta kako ga učenici često kvalifikuju, pokušavaju da pronađu način da nauku fizike približe uzrastu i načinu saznavanja srednjoškolaca. Pokazalo se da se sa istim problemima u nauci fizike susreću nastavnici i učenici u Francuskoj, Makedoniji, Bugarskoj , Hrvatskoj i ostalim zemljama učesnicama konferencije. Predavači fizike iz šest evropskih zemalja tokom tri dana konferencije u Aleksincu ispituju načine da učenicima približe ovu nauku.
Osnovno kod učenja fizike je to što je ona povezana sa svim prirodnim naukama i zahteva predznanje pre svega iz matematike. Svi se slažu da je u osnovi naučnog metoda u fizici eksperiment. Ako je za utehu ne misle samo učenici da je fizika teška, tako misle i ovi predavači, ali oni smatraju da postoji lakši način za njeno učenje i zato ga traže.          https://www.youtube.com/watch?v=xFOGvEQ6YnQ

Poziv mladima za Međunarodni letnji kamp u Litvaniji

Fondacija “Novi Sad 2021” u saradnji sa Evropskom prestonicom kulture “Kaunas 2022” u Litvaniji, podržaće odlazak četvoro Novosađana – mladih umetnika ili kulturnih radnika, koji prođu kvalifikacije domaćina, na međunarodni letnji kamp. Međunarodni letnji kamp, koji organizuje “Kaunas 2022 – Evropska prestonica kulture”, je ko-kreativna platforma za mlade i biće održana od 7. do 15. jula 2018. godine, kada Litvanija obeležava 100 godina nezavisne države. Troškove smeštaja i ishrane pokriva organizator, a troškove puta u iznosu od 250 evra, pokriva Fondacija “Novi Sad 2021”.
Organizatori pozivaju mlade da obeleže 100 prvih vremena: da ugoste „100 Kaunasijaca” – Litvanaca i građana drugih nacionalnosti – voljnih da kreiraju 100 prvih puta na kreativan i snažan način za Kaunas i Kaunas District. Traže se mladi ljudi entuzijasti koji su spremni da se povežu sa novim idejama i sarađuju jedni s drugima u ostvarenju zajedničkih ciljeva: podizanje energije, entuzijazam, želja za otkrivanjem, poštovanje prema drugima, uzajamno razumevanje i kreativnost. To je 100 šansi da se osećate slobodno, primenite nove ideje, napravite korak napred, suočite se sa nekim strahovima, suočite se s kritikom, ograničenjem izazova ili pitanjima koja ih postavljaju drugi. Cilj Fondacije ”Novi Sad 2021”, između ostalog, jeste i da stvara prilike i podstiče mobilnost i razmenu umetnika i drugih aktera u kulturnim i kreativnim industrijama.
Svi zainteresovani kandidati mogu se prijaviti do 2. aprila, na sajtu organizatora, putem linka: http://kaunas2022.eu/en/camp/registration/. Fondacija ”Novi Sad 2021” moli sve potencijalne učesnike da svoju prijavu proslede i na mail info@ns2021.rs (sa naznakom prijava za kamp Kaunas 2022) kako bi bili blagovremeno obavešteni o rezultatima i dobili nove informacije.https://www.dnevnik.rs/novi-sad/poziv-mladima-za-medunarodni-letni-kamp-u-litvaniji-10-03-2018

Ministarstvo rada: Protokol o volontiranju sa 10 fakulteta

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević potpisao je Protokol o saradnji na realizaciji programa volontiranja sa dekanima 10 fakulteta u Srbiji. Kako se navodi u saopštenju, Protokol je potpisan sa dekanima Filozofskog fakulteta, Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Mašinskog fakulteta i Tehnološko – metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Takođe, sa dekanima Pravnog fakulteta, Filozofskog fakulteta i Fakulteta zaštite na radu Univerziteta u Nišu, Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Državnog univerziteta u Novom Pazaru i Visoke škole strukovnih studija za kriminalistiku i bezbednost Niš. “Prethodni program volontiranja, koji je obuhvatao dva fakulteta u Beogradu, pokazao se kao praktičan i koristan ne samo za volontere – studente već i za zaposlene i to je jedan razloga da projekat proširimo sa fakultetima iz cele Srbije. Dajemo primer drugim državnim institucijama i mladim ljudima da kroz volontiranje steknu prva iskustva u poslovima za koja se obrazuju ali i mogućnost da se zaposle”, izjavio je ministar Đorđević.
Dekan Filološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Ivana Živančević Sekeruš istakla je da je ovaj Protokol od velike važnosti za državu, jer predstavlja jedan od načina na koji se država bori za to da zadrži mlade u Srbiji. “Naši studenti koji su se opredelili za socijalni rad su već na praksi, a ovo je samo potvrda da smo dobre stvari počeli da radimo zajedno, sa željom da sutra mladi lakše dobiju posao i ne napuste granice naše države”, rekla je Živančević Sekeruš i još jednom zahvalila Ministarstvu u ime studenata na ovoj ukazanoj prilici.
Dekani svih fakulteta zahvalili su ministru Đorđeviću i Ministarstvu na prilici koju su pružili studentima iz Srbije, koji će kroz volontiranje steći nova znanja i priliku za zaposlenje. Kako kažu, studentima koji žele da stiču znanja i u praksi, treba svakako dati šansu da pronađu sebe u poslovima kojima planiraju da se bave i za koje se obrazuju. Prvim Protokolom o saradnji, koji je realizovan od avgusta 2017.godine u ministarstvu je bilo angažovano 200 studenata sa Fakulteta političkih nauka i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i to u ustanovama socijalne zaštite, centrima za socijalni rad, Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.

Kulinarske veštine studentkinje gastronomije

Još jedan uspeh studenata Novosadskog Univerziteta. Jedna od onih na koju smo ponosni je Ana Milošević sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo. U Anine kulinarske veštine uverila se ekipa RTV. https://www.youtube.com/watch?v=vigXDpz1Rl8

Kanjiža: Zašto mladi odlaze u inostranstvo?

Nezaposlenost, ekonomska nesigurnost i nedostatak jasne perspektive za budućnost razlozi su zbog se sve više mladih iz Kanjiže seli u Mađarsku ili neku drugu zemlju Evropske unije. S migracijom mladih ne suočava se samo Srbija već i druge evropske države čije je stanovništvo sve starije pa zajedno tragaju za rešenjem ovog problema. Iako mađarska Fondacija “Prosperitati” planira da u Kanjiži plasira sredstva u visini dva godišnja budžeta ove opštine kako bi podržala ostanak vojvođanskih Mađara, svaki peti njen stanovnik koji ima pasoš matične države odlazi da radi ili živi u neku od zemalja Evropske unije. “Uzrok je negativan prirodni priraštaj kao i činjenica da odlaze upravo osobe koje su u životnom dobu kada bi trebali da formiraju porodicu. Veliki deo tih ljudi odlazi u inostranstvu, tamo osniva porodicu i ostaje da živi i radi”, kaže Erik Palušek, sociolog iz Kanjiže.
Da bi otkrila uzorke zbog kojih odlaze, pre svega mladi, opština Kanjiža je sprovela studiju pod nazivom “Lokalna status kvo analiza”, koja je pokazala da je broj stanovnika grada na Tisi, za proteklih 14 godina sa 27.500 smanjen na 24.000. “Rezultat te studije je pokazao da su najveći pokretači za migraciju: ekonomska nesigurnost i nezaposlenost. Takođe, vrlo često, mladi iz Kanjiže odlaze zbog obrazovanja. Pošto je mađarsko stanovništvo većinsko u Kanjiži, mladi se često odlučuju da na školovanje odu u Mađarsku, a nakon studija često ne osećaju potrebu da se vrate u rodni grad”, rekla je Dragana Lukić Bošnjak, menadžerka na projektu “Yumig”.
Ova studija je sprovedena u okviru projekta “Yumig” koji se finansira iz sredstava Dunavskog transnacionalnog programa. On je povezao osam zemalja koje se, na različite načine, suočavaju sa istim – problemom migracija. “Lokalne samouprave kao što su Kanjiža, pa i pojedini gradovi iz Rumunije i Bugarske, suočavaju se sa emigracijom, dok Grac, naprimer, ili Budimpešta imaju slučajeve imigracija, a imamo i zemlje koje su na “pola puta” jer jedni u njih dolaze, dok drugi odlaze, a to su Slovenija i Slovačka”, objašnjava Dragana Lukić Bošnjak, menadžerka na projektu “Yumig”. Javnosti Kanjiže predstavljeni su rezultati studije koja je utvrdila uzroke povećane migracije mladih iz grada na Tisi u inostranstvo. Za ovaj problem traže se i rešenja, a jedno od njih je ponovno formiranje omladinskih zadruga koje će biti spona između nezaposlenih i lokalnih poslodavaca.           https://www.youtube.com/watch?v=BsGg4GOVBBo

Sajam volonterizma na UNS-u

U organizaciji Odseka Filozofskog fakulteta Univerziteta za psihologiju u ponedeljak 5. marta u Holu tog fakulteta održan je prvi Sajam volonterizma na Novosadskom univerzitetu. U okviru Sajma volonterizma Fondacija „Novi Sad 2021” i „OPENS 2019” predstavili su platformu Novosadskog volonterskog servisa, a održana je i radionica „Volontiranjem do posla”.
Volontiram u „Mind Fullness” centru, u kojem držimo radionice o vežbi i praktičnoj primeni svesne pažnje u gotovo svakoj životnoj situaciji, o svom iskustvu u toj oblasti ispričala je studentkinja psihologije Ivana Mihajlov (21). Učimo kako da, kazala je u nastavku, budemo svesni i kako da primećujemo stvari oko sebe i u sebi bez osude, prosuđivanja i potiskivanja. Lično sam se prijavila jer sam imala poteškoće u učenju, obnovila sam godinu i smatrala sam da će mi vežbe koncentracije i fokusiranja pomoći, što se zaista i pokazalo kao tačno. Smatram da volontiranjem mogu pomoći i doprineti svojoj okolini, poručila je Ivana.
Studentkinju Visoke škole za vaspitače Maju Grabić zatekli smo na štandu „Plej centra”, a kaže da je na Sajam došla da se upozna s ponudom za volontiranje u Novom Sadu. a studije u Novi Sad sam došla iz Šapca, gde sam već u srednjoj školi volontirala u biblioteci Kulturnog centra, kaže Maja. Kako je dalje rekla, ovaj centar joj je interesantan jer se bavi mentalnim zdravljem dece, što će biti njen životni poziv pa je došla da se obavesti kako može da se uključi.
Nastja Prodanić, uz studije defektologije na Medicinskom fakultetu, stiže i da volontira, i to u nekoliko organizacija, a na Sajmu je predstavljala Novosadski volonterski centar i Omladinsku prestonicu Evrope Novi Sad – OPENS. Počela sam da volontiram u Udruženju roditelja dece sa smetnjama u razvoju još u gimnaziji, koju sam završila u Republici Srpskoj, i kada sam došla u Novi Sad da studiram, nastavila sam i u toj oblasti, za koju se školujem, ali i u drugim volonterskim organizacijama, kaže Nastja, a na pitanje kada stiže i da uči i da volontira u nekoliko organizacija, kaže da je ključ u dobroj organizaciji, što dokazuje i njen status budžetskog studenta.

“Priroda na recept” od 20. do 24. marta na Spensu

Ekološka, privredna i turistička manifestacija „Novosadsko proleće”, koju organizuje Pokret gorana Novog Sada, i ove godine održava se na Spensu, a trajaće od 20. do 24. marta. Tokom pet dana obuhvatiće izložbe cveća, sadnica i opreme za hortikulturu, meda i organske hrane, suvenira i proizvoda starih zanata. Uz to biće organizovana predavanja, prezentacije, kao i „Prolećne šetnje” koje su najmenjene deci koja će u pratnji vodiča moći da obiđu izlžbe… Edukativne radionice koje su posvećene značaju boravka u prirodi biće prilagođene predškolcima i učenicima osnovnih i srednjih škola. Ovogodišnja manifestacija nosi naziv „Priroda na recept” i posvećena je uticaju i značaju boravka u prirodi.

Jezikomanija: Slatka mala garava

Na­le­teh sko­ro na kraj jed­nog tok šo­ua… Sr­ču­ći ka­fu jed­na go­šća, sa osme­hom na li­cu, re­če mla­doj do­ma­ći­ci: „Sva­ka čast! Mo­žeš da se udaš”. Znate za tu hipotezu…Ne znam kako je u ostalim zemljama, ali kod nas to važi nepisano pravilo…Možda bi rebalo organizovati jedan kratki intenzivni kurs za buduće udavače! Klasična „turska kafa” povod je za druženje i razbibrigu kroz „gledanje” u šolju i još se pije na Balkanu – u Srbiji i Grčkoj i na Bliskom istoku.
Postoje tri načina spremanja kafe. Prvi je omiljena „turska” ili „domaća” kafa, zatim ESPRESO (a ne „ekspreso” kako neki vole da kažu) i FILTAR (a ne „filter” kafa). U Grčkoj „tursku kafu” zovu „grčka kafa”. Dakle, kad idete u Grčku morate da znate da ne smete da tražiti „tursku kafu”. Možete čuti razne varijante imena ovog čarobnog napitka po teritoriji bivše Jugoslavije: kafa, kahva, kava… Evo i jedne zanimljivosti: Najskuplja i najređa kafa je napravljena od sorte Kopi Lunjak i toliko je retka da se godišnje proizvede samo oko 250 kilograma. Ova kafa se pravi na ostrvima Sumatra, Java i Sulavesi. Na tim ostrvima živi torbar veličine mačke (viverridae ili cibetka) koji živi na drveću i dugo se smatrao štetočinom jer jede najzrelije plodove kafe. Zrno kafe prolazi kroz njegov digestivni trakt praktično bez oštećenja, a enzimi u želucu te životinje dodaju nešto jedinstveno ovim zrnima kafe. Domoroci, da se ne bi peli na drveće i brali kafu, počeli su da sakupljaju polusvareni izmet cibeta. I…onda je ovo postala najtraženija kafa na svetu!

Da li su igračke poučne i bezbedne?

Predškolska ustanova “Radost” u naselju Banovci Dunav domaćin je Međunarodnog stručnog skupa na temu “Kreativni igrovni materijal u radu sa predškolskom decom”.  Skup je međunarodnog karaktera, s obzirom da istom prisustvuju stručni radnici iz Slovenije pored predsednika Ministarstva prosvete, profesora sa visokih škola za vaspitače, stručnih saradnika i direktora 28 predškolskih ustanova iz čitave Srbije. Skup ima za cilj da učesnicima da odgovor na pitanja da li su igračke poučne i bezbedne, koliko utiču na razvoj dečije mašte i da li podstiču formiranje stereotipa.

Inđija povećala budžet, da zadrži mlade

Budžet Opštine Inđija je ove godine čak tri puta veći nego lane, jer prema rečima predsednika opštine Vladimira Gaka, i pored velikih dugova, neophodna su ulaganja kako u obrazovanje, tako i u sport, kulturu i u sve što je neophodno za normalan život. Inđiju ove godine očekuju velike investicije. -Uprkos dugovanjima koja nam prave velike probleme i danas iznose 2,2 milijarde dinara, ne želimo ničega da se odreknemo, te ovogodišnji budžet, za neke nerealan, iznosi 5,2 milijarde dinara. Izgradićemo veliki vrtić, u planu imamo i asfaltiranje 80 ulica, jer ne želimo da naša deca idu u školu kroz blato. Neophodno je završiti kanalizacione priključke u Beški, ali imamo u planu i izgradnju pijace – ističe Gak i dodaje da će biti izgrađena i pešačko-biciklistička staza do Autleta u Inđiji i da stanovnici mogu vrlo brzo da očekuju da njihova Opština postane veliko gradilište.
Dugovanja će ovu Opštinu pratiti još sigurno tri godine, a Gak ističe da čak i tokom glasanja o budžetu, zbog kog se opozicija bunila da je previsok, kada su upitani čega bi se odrekli, niko nije znao da kaže koja investicija je manje važna, jer su sve neophodne za normalan život građana. Pošto još nije poznato koje projekte Inđije će podržati Pokrajina ili Republika, presednik Gak kaže da će oni prihvatiti da učestvuju u svim projektima, ako bi viši nivoi vlasti učestvovali sa polovinom sredstava, oberučke će prihvatiti svaku pomoć. – Prva odluka koju sam potpisao čim sam stupio na funkciju bila je povećanje naknade za prvorođeno dete sa 16.000 na 30.000 dinara, a zatim je povećana na 40.000 dinara prošle godine – ističe Gak i dodaje da je ista nadoknada novim budžetom predviđena i za treće rođeno dete, sve u cilju podsticanja nataliteta na teritoriji opštine.
Odliv mladih je poguban trend, prema Gakovim rečima, koji je karakterističan čak i za Hrvatsku koja je ušla u Evropsku uniju, ali zato je neophodno učiniti sve kako bi se odlazak mladih zaustavio. Opština Inđija je zato povećala i stipendije za studente na 12.000 dinara mesečno. Vukovci ove opštine dobijaju laptop računare, i krug je proširen i na sve đake koji imaju istaknute rezultate, kao i istaknute sportiste. Ulaganja u sport su najveća u istoriji Inđije i iznose 96 miliona dinara, od toga 20 miliona dinara opredeljeno je na infrastrukturu, jer je planirana prva faza izgradnje Akademije sporta. – Prvi put iz budžeta finansiramo 50 odsto domskog smeštaja za učenike sa teritorije opštine Inđija u srednjim školama i na fakultetima. Od iduće godine nameravamo da vrtić bude besplatan. Zaista brinemo o mladima i jako nam je to važno- ističe Gak. -Ove godine počinjemo izgradnju i novog velikog vrtića, koji će moći da primi 150 do 200 naših mališana.

Unutrašnji dijalog o KiM sa studentima i mladima sa KiM

U Beogradu je nastavljen unutrašnji dijalog u organizaciji Radne grupe Vlade Srbije i Studentske konferencije univerziteta Srbije, a direktor vladine Kancelarije za KiM, Marko Đurić, poručio je da je problem KiM nasleđen i da će se za južnu pokrajinu “boriti” i buduće generacije. Otvarajući razgovor o unutrašnjem dijalogu, Đurić je rekao da je zato učešće mladih u rešavanju pitanja KiM od velikog značaja. “Sasvim je sigurno da ćemo u ovom vremenu i mi imati odgovornost da ponudimo odgovor na neka od krucijalnih pitanja koja se pokreću u vezi sa ovom temom. Učešće mladih u rešavanju pitanja KiM je od velikog značaja, baš zato što je ovo pitanje koje će se protezati i koje se proteže kroz mnoge prošle, sadašnje i buduće generacije”, kazao je Đurić. Prema njegovim rečima, veliki izazov je da Srbi budu u intelektualnom, tehnološkom i svakom drugom smislu u korak sa svetom, kako bi se rešavala pitanja, te da mladi na KiM shvate od kolikog je značaja njihov ostanak u južnoj pokrajini. “Od velikog značaja je da pokrenemo našu celokupnu akademsku, političku, kulturnu, intelektualnu javnost i da angažujemo na rešavanju ovog problema i niko to uspešnije ne može da uradi od mladih ljudi”, naveo je.
Dodao je da se veliki broj mladih Albanaca sa KiM godinama unazad školuje na najboljim školama na zapadu i kazao da se oni vraćaju na KiM kako bi pomogli u ostvarivanju albanskih nacionalnih ciljeva, bez obzira što su ti ciljevi suprotni sa principima prava i pravde, ali i interesima svih koji žive na KiM. “Naša odgovornost je da u tom pogledu ne zaostanemo i zato je važno da naši studenti budu u punoj meri angažovani na ovom pitanju. Pokazali ste da mladost Srbije ne beži od bavljenja pitanjem KiM, kao što nije bežala nijedna srpska mladost u našoj istoriji”, kazao je Đurić.
Predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije Milan Savić istakao je da mu je drago što su studenti deo jednog ovakvog dijaloga, jer se on po svom značaju izdvaja. “Studenti i mladi su veoma bitni za jednu državu, ali ta država neće biti dugog veka, ako zaboravi svoje korene”, kazao je Savić. Istakao je da je žila kucavica koja pokreće KiM Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i dodao da bez univerziteta nema uslova ni za život, a ni za rad. “Mislim da mnogi iz naše države nemaju realnu sliku o dešavanjima na KiM. Slobodno mogu reći da studenti imaju povoljne uslove za studiranje. Kao student tog Univerziteta, slažem se sa željom mojih kolega iz Kosovske Mitrovice da svoje studiranje nastavim na tom Univerzitetu u okviru obrazovnog sistema Srbije”, kazao je Savić.

Vremeplov: Umro Ruđer Bošković

Na  današnji dan 13. februara 1787. godine umro je Ruđer Bošković, matematičar, fizičar, astronom, filozof, pesnik, univerzitetski profesor. Osnivač je Brerske astronomske opservatorije pored Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan je od najvećih umova u istoriji nauke uopšte. Bio je srpskog porekla – njegov otac Nikola, trgovac, pisao je o svom poreklu i o srpskim manastirima Raške oblasti.
U 15. godini otišao je iz rodnog Dubrovnika u Rim, gde je završio isusovački kolegijum. Postavio je dve geometrijske metode za određivanje elemenata rotacije Sunca, geometrijsku metodu određivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile, pretpostavio da se tela ne samo privlače nego i odbijaju na malim rastojanjima, sve formule sferne trigonometrije sveo je na četiri osnovne, izračunao je dimenzije i spljoštenost Zemlje na osnovu merenja meridijana, rešio je problem okaca u saću. Nasuprot Isaku Njutnu, vreme i prostor smatrao je relativnim, po čemu je preteča Alberta Ajnštajna. Dela: “Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium”, “Opera partientia ad opticam et astronomiam”, “Elementorum universae matheseos”, “O morskoj plimi”, “O zakonu sila u prirodi”, “O svetlu”, “Teorija konusnih preseka”, “Elementi matematike”.

Vremeplov: Inkvizicija uhapsila Galileja

Na današnji dan  13. februara 1633. godine rimokatolička inkvizicija uhapsila je u Rimu italijanskog astronoma Galilea Galileja zato što je dokazivao prednost kopernikanskog heliocentričnog sistema nad ptolomejskim geocentričnim sistemom. Sud inkvizicije ga je, pod pretnjom smrću, potom prisilio da to učenje proglasi zabludom.

Vremeplov: Rođen Taljeran

Francuski sveštenik i diplomata Šarl Moris de Taljeran Perigor, vešt i beskrupolozan političar rođen je na današnji dan  13. februara 1754. Kao predstavnik trećeg staleža i predsednik Ustavotvorne skupštine koja je zasedala od 1789. do 1791. izdejstvovao je da skupština sekularizuje crkvena imanja i pretvori ih u nacionalna dobra. Tokom Francuske revolucije postajao je sve umereniji i emigrirao je posle proglašenja republike 1792. Vratio se 1796. i u vreme Direktorijuma i vladavine cara Napoleona I bio je šef diplomatije. Predviđajući Napoleonov slom izdao ga je i stupio u kontakt sa ruskim carem Aleksandrom I i austrijskim kancelarom Klemensom Meternihom. U prvom periodu Restauracije bio je 1814. i 1815. predsednik vlade, a u vreme Julske monarhije ambasador u Londonu od 1830. do 1834.

Vremeplov: Rođen Krilov

Na današnji dan 13. februara  1768 godine rođen je ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov, koji je u basnama sledio grčkog pisca Ezopa, ali se inspirisao i ruskim folklorom. Pored basni, pisao je satirična “pisma” i komedije. Pisao je izvornim narodnim jezikom, a mnoga njegova “naravoučenija” su prerasla u poslovice. Znatno je uticao na evropsku literaturu. Dela: zbirke basni, komedije “Modna trgovina”, “Lekcija kćerima”, “Književnik u predsoblju”, komične opere “Histerična porodica”, “Kafana”.

Vremeplov: Umro Momčilo Nastasijević

Srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame umro je na današnji dan 13. februara 1938. Krasio ga veoma specifičan stil i izuzetna jezička invencija. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti 1938. bio profesor gimnazije. Pisao je lirske pesme, drame i pripovetke sa starosrpskim motivima. Dela: pesme “Lirski krugovi”, pripovetke “Iz tamnog vilajeta”, libreto “Međuluško blago”, drame “Kod večne slavine”, “Nedozvani”, “Gazda-Mladenova kći”.

Vremeplov: Umro Vagner

Na današnji dan 13. februara 1883 godine umro je nemački kompozitor Vilhelm Rihard Vagner, tvorac nemačke muzičke drame, uz Đuzepea Verdija najznačajniji romantičarski operski kompozitor 19. veka. Pisao je i tekst i muziku za muzičke drame, pretežno iz nemačke mitologije. Komponovao je u skladu sa sopstvenim simboličkim i filozofskim nazorima i učenjima nemačkih filozofa Artura Šopenhauera i Fridriha Ničea, stvorivši “jedinstveno umetničko delo” (Gesamtkunstwerk), u kojem su sjedinjeni tekst, muzika, igra, slika i inscenacija. Umesto široko raspevanih arija, upotrebljavao je dramatični ariozo, a orkestar je postao osnovni činilac u tumačenju događaja. Dela: muzičke drame “Parsifal”, “Tanhojzer”, “Holanđanin lutalica”, “Rienci”, “Tristan i Izolda”, “Loengrin”, “Nirnberški majstori pevači”, “Nibelunški prsten”, koji se sastoji od četiri drame – “Rajnsko zlato”, “Valkira”, “Zigfrid”, “Sumrak bogova”, muzičko-filozofske studije “Umetničko delo budućnosti”, “Umetnost i revolucija”, “Opera i drama”.

Nađa (2) zbog malih boginja već sedam nedelja leži “kao biljka”

Dvogodišnja devojčica, Nađa Petrović, iz Kragujevca već sedam nedelja nepomično leži na intenzivnoj nezi u Institutu za majku i dete. Priključena je na aparate koji je održavaju u životu i to sve zbog malih boginja, koje nikako nije smela da dobije. Kada je napunila godinu i po dana ustanovljeno je da ima autoimunu bolest – poliglandularni sindroma tipa 1. Ona spada u onu grupu dece koja zbog svoje osnovne bolesti ne mogu da prime MMR vakcinu. – To nje bio naš hir, već odluka lekara. Nisam izmišljala alergiju na jaja, kašalj ili kijavicu da bi joj odlagala vakcinaciju u nedogled. A kada bi mi sada neko rekao da moram da biram između autizma i deteta koji leži kao biljka, verujete mi da bi izabrala ovo prvo. Tada bi Nađa bila ovde pored mene i bezbrižno se igrala i trčala – kaže za “Blic” Nađina mama, Dragana Petrović.
Nađa je bila veselo dete, kao i svako drugo. Njena bolest je nije životno ugrožavala, ali je zbog nje morala često da boravi u bolnici. Tako je bilo i tog 4. januara, kada su Nađa i njena mama otišle u bolnicu u Kragujevcu na redovnu kontrolu. Analiza krvi je pokazala da joj je pao kalcijum i kako ne bi došlo do grčenja mišića ili gušenja, morala je da ostane u bolnici.   – Odmah smo smeštene u izolaciju, kao što smo svaki put i bile odvajana od druge dece. Narednog dana, sticajem okolnosti, Nađa je, ne znajući, imala kontakt sa dečakom koje je u tom momentu imalo morbile, ali ne i simptome bolesti. On nije imalo fizički kontakt sa obolelima, ali je delio zajednički hodnik. To njegova majka, međutim, u prvom trenutku nikome od lekara u Kragujevcu nije napomenula. Za to vreme Nađi su se pogoršali parametri jetre i lekari odlučuju da je pošalju za Beograd u Institu za majku i detet. Pred sam polazak, Dragana slučajno u prolazu saznaje da je dečak, koga su na tren videle, osuo i da se sumnja na morbile. – Lekari su se stvarno uzmenirili zbog te informacije upravo zbog Nađe. Niko nije razmišljao, pa ni ja o morbilima, jer do tada u Kragujevcu nismo imali obolele. Doktorka koja je Nađu lečila samo mi je rekla da se molimo da ih ona ne dobije – priseća se Dragana.
Narednih nekoliko dana Nađa je bila dobro i ništa nije upućivalo da će se razboleti. Međutim, 12. januara, u popodnevnim satima dobija temperaturu. Dragana je kaže, odmah znala da su male boginje u pitanju. Pozvala je i bolnicu u Kragujevcu, gde joj je potvrđena sumnja. Dečak je imao morbile. Ubrzo je stigla i potvrda da i Nađa ima morbile. – Znala sam da će se to dobiti, jer nije bilo moguće izbeći ih sa njenim slabim imunitetom – kaže Dragana.
Od 12. do 22. januara Nađa se nije budila, niti je jela niti pila. U početku su i lekari mislili da je to normalan tok bolesti, međutim, njoj se stanje naglo pogoršalo. Počela je da se guši, da otiče, da joj curi krv iz nosa i usta. Brzo je prebačena na intenzivnu negu, gde su se naredna tri dana lekari borili za njen život. – Imala je edem na plućima, abdomen je bio prepun tečnosti i nije mogla više samostalno da diše. Otkazali su joj i bubrega, i uvedena je u veštačku komu. Šanse su joj mile minimalne. Kada sam je videla na intenzivnoj nezi, ona nije ličila na moje dete. Bila je plava, modra, crna u licu. Imala je naduvenu glavu kao košarkaška lopta, šake su joj bile kao kod radnika na građevini. Kao da ju je neko naduvao. Krkljala je. Čuli su se silni aparati koji su stajali oko nje. Svi su pištali, a nijedan nije pokazivao ništa dobro. Nije disala sam – plačući se priseća Dragana.
Nakon sedam nedelja, Nađino stanje se ništa nije promenilo na bolje. Lekari se i dalje bore da je održe u životu. – Svi smo se borili da živi normalno, kao i svako drugo dete, a ona na kraju zbog morbila će završiti kao biljka. Neverovatno mi je da ljudi ne žele svoju zdravu decu da vakcinišu. Njih krivim za sve što se Nađi dešava, jer da se nije dogodila epidemija, moje dete ne bi sada bilo biljka – kaže Dragana.

About the Author

admin