Vesti – 14.03.2018.

Štutgart: Šarčević posetio akademiju za dualno obrazovanje

Ministar  prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, sastao se u ponedeljak u Štutgartu sa delegacijom Ministarstva obrazovanja i kulture nemačke pokrajine Baden Virtemberg. Na sastanku je bilo reči o digitalizaciji obrazovnog sistema i razvoju dualnog obrazovanja. Predstavnici Ministarstva Baden Virtemberga pohvalili su napore Ministarstva i Vlade Republike Srbije u pravcu digitalizacije sistema obrazovanja, pre svega  uvođenje informatike sa elementima programiranja kao obaveznog predmeta u niže razrede osnovne škole, o čemu se razmišlja i u Nemačkoj. Ministar Šarčević je rekao da blaga prednost  u odnosu na Nemačku kada je reč o obaveznosti informatike, govori da je Srbija na dobrom putu i daje dodatni motiv da se proces digitalizacije odvija još intenzivnije i na svim poljima. Tokom razgovora posebna pažnja posvećena je razvoju dualnog i preduzetničkog obrazovanja, sa akcentom na visoko obrazovanje. Zajednički je konstatovano da su posetom i razmenom iskustva uspostavljeni temelji kvalitetnije saradnje.
Ministar Šarčević je potom posetio  akademiju za dualno obrazovanje  Duale Hochschule Baden-Württemberg i sastao se rektorom prof. dr Joahimom Veberom. Na sastanku je predstavljena  motodologija rada akademije u kojoj je naglašen značaj praktične nastave. Veber je rekao da je dualnim obrazovanjem u pokrajini obuhvaćeno  34.000 studenata koji znanja stiču u saradnji sa jednom od 9.000 kompanija, koje su socijalni partneri, a  među kojima su Porše, Boš i Mercedes. Ministar Šarčević je istakao da je Srbija uvodeći dualno obrazovanje vodila računa o specifičnostima srpske privrede i da je u ceo proces ulazi sa jasnim zakonodavnim okvirom. Takođe, Šarčević je dodao da se u ovom trenutku radi na Nacionalnom modelu studentske prakse, naglasivši da će od velikog značaja u tom procesu biti iskustva akademije iz Štutgarta.
Na kraju posete Štutgartu, delegacija Ministarstva posetila je gradsku biblioteku i donirala 1.700 primeraka časopisa “Vid“, časopisa učenika  „Škole Vuk i Dositej“, srpske dopunske škole iz Štutgarta. Časopis izlazi dva puta godišnje, a izdaje ga  Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odnosno Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja Republike Srbije.

„Značaj PISA testiranja u procesima vaspitno-obrazovnog sistema“

Međunarodni sajam obrazovanja „Putokazi“ održan je od 8. do 10. marta  u Master centru Novosadskog sajma a u fokusu su bile teme, kao što je model dualnog obrazovanja i primena informaciono-komunikacionih tehnologija. Na štandu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja učenici su imali priliku da  predstave na koji način će ono što su naučili primeniti u praksi i kako je moguće na kreativnan način pristupiti učenju i savladavanju zadatih obaveza. Državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Anamarija Viček govorila je u petak, 9. marta na panelu „PISA – značaj PISA testiranja u procesima modernizacije vaspitno-obrazovnog sistema“. PISA testiranje počinje sredinom aprila i završava se početkom juna 2018. Po kriterijumima OECD za formiranje reprezentativnog uzorka, izabrano je približno 170 škola. Uzorkom su obuhvaćene gimnazije, srednje stručne škole, manji broj osnovnih škola, državne i privatne škole iz različitih regiona. Pored osnovnih domena: matematičke, jezičke i naučne pismenosti, učenici će prvi put raditi i test iz finansijske pismenosti i globalnih kompetencija. Testiranje će se realizovati u potpunosti elektronski. U PISA testiranju učestvuje preko 80 zemalja. Rezultati otkrivaju kakav je kapacitet učenika da stečena znanja i veštine primene u ključnim oblastima, odnosno, koliko su ta znanja funkcionalna u svakodnevnom životu.
Sajam obrazovanja „Putokazi” organizovan je u saradnji s Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Pokrajinskom vladom i Gradom Novim Sadom. Istovremeno su održani i Međunarodni sajam knjiga i 23. međunarodna izložba umetnosti „Art Ekspo”.

„Škola kao nacrtana za vas“

Eurobanka i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja najavili su u ponedeljak na konferenciji za novinare u Beogradu projekat „Škola kao nacrtana za vas“ čiji je cilj poboljšanje uslova za rad i učenje u srednjim ekonomskim školama u Srbiji. U okviru programa biće raspisan konkurs za učenike srednjih škola za dizajn humanitarne kartice „Eurobank Veliko srce“, a od svake transakcije koju klijenti izvrše tom karticom odvajaće se deo sredstava za renoviranje učionica, kabineta i kupovinu neophodne opreme, bez dodatnih troškova za korisnike kartice. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević  zahvalio je banci na pokazanoj društvenoj odgovornosti i dodao da svako ulaganje u obrazovanje treba pohvaliti. Ono što smo  iznad same akcije videli kao produžetak saradnje to je mogućnost da se kroz finansijsku pismenost na kojoj intenzivno radimo, deca osposobljavaju i stiču određene veštine još u osnovnoj školi, naveo je ministar. Osim toga, Šarčević je kazao da bi bilo dobro po uzoru na Švajcarsku kreirati i dualne modele u bankarstvu.
Predsednica Izvršnog odbora Eurobanke Slavica Pavlović rekla je da je ta banka odlučila da nakon ulaganja u vrtiće i osnovne škole novac usmeri ka srednjim školama. Škola kao nacrtana za vas je novi pravac ulaganja u poboljšanje uslova u školama, koji će biti mnogo više od renoviranja učionica, jer će učenicima omogućiti da prva znanja o bankarstvu steknu od naših kolega kao gostujućih predavača, ali i u praksi dožive kako izgleda buduće zanimanje nekog od njih, izjavila je Slavica Pavlović.
Direktorka kompanije Masterkard za Srbiju, Crnu Goru i BiH Jelena Ristić izrazila je očekivanje da će ovaj projekat dati rezultate jer je usmeren ka ulaganju u mlade ljude i buduće lidere. Ona je pozvala sve đake da se uključe u program i pokažu svoju kreativnost i da na taj način pomognu poboljšanju uslova u školama.
Konkurs za dizajn kartice „Eurobank Veliko srce“ trajaće od 16. marta do 13. aprila, a objava rezultata i proglašenje pobednika biće 27. aprila. O pobedniku će odlučivati žiri u čijem sastavu će biti predstavnik banke, predstavnik Masterkarda, predstavnik Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i  pomoćnik direktora Dečijeg kulturnog centra Leontina Vukomanović.

Nabavka udžbenika preko posrednika “lov u mutnom”

Ministar prosvete Mladen Šarčević uputiće ove nedelje dopis školama da pričekaju i ne nabavljaju udžbenike preko posrednika, već da to čine preko školskih zadruga kako bi kompleti koje roditelji plaćaju bili jeftiniji. Novi zakon o udžbenicima biće u četvrtak na Vladi Srbije, najavio je ministar, i do kraja marta biće usvojen a škole koje ne budu žurile sa nabavkom imaće brojne povoljnosti za roditelje i đake.
“Škole koje ne budu žurile imaće jeftinije udžbenike, digitalne udžbenike, biće paket obaveznih naslova. Dodatni naslovi idu preko školskih biblioteka”, rekao je Šarčević novinarima u Beogradu. Upitan šta sa školama koje su već roditeljima poslale uputnice gde se udžbenici nabavljaju preko posrednika, Šarčević je rekao da oni koji su počeli nabavku preko posrednika teško da tu može nešto da se menja. Mnogi su, dodaje, prelazni period iskoristili za lične interese i “lov u mutnom” i da se nisu vodili interesima đaka i njihovih roditelja. “Stari zakon je neko iskoristio da se po njemu ponaša, a sve pod izgovorom da roditelji imaju više rata za kupovinu udžbenika”, pojasnio je ministar i dodao da te škole neće da sačekaju novi zakon da roditelji imaju više povoljnosti. Dodaje da će “biti mudar i progutati” to što neke škole već nabavljaju udžbenike preko posrednika iako mogu da osnuju školske zadruge, ali da će to imati u vidu kada bude došlo na red vrednovanje škola. “Etos ima veliki značaj u vrednovanju škola. Ovde nema etosa”, zaključio je Šarčević.

Šarčević: Proverićemo kako su nostrifikovane diplome Albanaca

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da će biti provereno da li je na Univerzitetu u Nišu nostrifikovano 200 diploma Albanaca, a da pri tom nije provereno da li su te diplome validne, kako tvrde pojedini niški profesori. “Video sam to u medijima i proveriću o čemu se radi. Mi sada imamo određene međunarodne obaveze kada je u pitanju priznavanje diploma”, pojasnio je Šarčević. On je dodao da se tačno zna diplome kojih visokoškolskih ustanova ne mogu biti nostrifikovane i da postoji dobra saradnja što se toga tiče sa ministarstvima prosvete zemalja u regionu. “Videćemo o čemu se radi i otkud toliki broj nostrifikovanih diploma Albanaca. Do mene zvanično ništa nije stiglo”, zaključio je Šarčević.

Sajam knjiga promovisan na RTV

Posetioci 24. Sajma knjiga prethodnih 6 dana, pored izbora omiljene literature po promotivnim cenama, mogli su da prisustvuju i predstavljanju medijskih i multimedijalnih sadržaja i izdavačke delatnosti RTV. Ova TV kuća je svakodnevno emitovala emisije sa Novosadskog sajma. Miodrag Koprivica, generalni direktor RTV ističe da su u toku razgovori o jednoj podunavskoj emisiji koja bi se emitovala od Ulma do Konstance i gde bi naša televizija pokušala da sve ono što radi i priprema predstavi na osam podunavskih jezika. Ističe da je naš program već obogaćen novim i sadržajima i emisijama, a jedna od njih je i “Vaš RTV”. Nastupom naše kuće veoma su zadovoljni i na Novosadskom sajmu kao i izlagači, jer su svakodnevno na našem programu mogli da prate sve ono što se dešava, a kroz prostor, gde su održavane priredbe, za 6 dana prošlo je 30 hiljada posetilaca.
“Na sajmu obrazovanja i izložbi Art ekspo i sajmu knjiga nastupilo je 150 izlagača koji su došli iz sedam zemalja, a uz to imali smo još 80 izlagača koji su izlagali na sajmu za zapošljavanje i ponudili 2.500 radnih mesta Ono čime možemo da se pohvalimo jeste da nam je poseta bila 50 odsto bolja nego u odnosu na prethodnu godinu”, ocenila je Mirjana Marić, sa Novosadskog sajma. Veliki efekat ostvaren je i na sajmu obrazovanja, na kojem je predstavljeno 500 obrazovnih profila, što je 200 više u odnosu na prošlu godinu, gde su predstavljene konkretne informacija đacima za upis u željene srednje škole i fakultete.   https://www.youtube.com/watch?v=vNVNYCJmlJo

Masal pobednik u takmičenju”Zoranu u čast” mladih besednika

Na 13. takmičenju mladih besednika “Zoranu u čast” koje je održano u dvorani Kulturnog centra u Beogradu, pobedio je Nikola Masal iz Beograda. Tema ovogodišnjeg takmičenja bile su reči ubijenog premijera Zorana Đinđića: ,”Moj zadata je da pokrenemo Srbiju, da pobedimo u Srbiji, da bi Srbija pobeđivala.” Takmičenje je tradicionalno kao i prethodnih godina organizovano od strane Demokratske stranke i Fondacije ,” Dr Zoran Đinđić”. Ocenili smo da nam ovog trenutka svima treba ironičan ton naše stvarnosti da bismo iz tog tona mogli da dosegnemo ideju šta nam je činiti rekla je za RTV Vesna Mališić, predsednica žirija. Jednoglasnom odlukom žiri je drugi put izabrao dvadesetčetvrogodišnjeg studenta prava iz Beograda Nikolu Masala za najboljeg besednika. Njegov ironičan tekst i humoristična interpretacija izazvali su veliki smeh i gromoglasni aplauz u publici. Pobednik se već tada mogao naslutiti.
Nikola Maslov, pobednik 13. takmičenja u besedništvu ,”Zoranu u čast” izjavio je ovom prilikom da “svi dobri tekstovi moraju odmah da izađu, ako se previše razmišlja neće ispasti dobro. Što brže i prva verzija je uvek najbolja. Mislim da je ovo najbolje takmičenje u besedništvu u Srbiji. Uvek sam upoznao dosta ljudi… Sva ta raznorazna iskustva mi više znače od same pobede. Drugo mesto pripalo je takmičarki iz Beograda Danici Nenadović, dok je treću nagradu dobila studentkinja Filozofskog fakulteta iz Niša Aleksandra Milovanović. Jedna od učesnica takmičenja, Maša Marković iz Kragujevca, na bini dvorane Kulturnog centra Beograda proslavila je svoj 19. rođendan. Uoči početka takmičenja prisutnima je prikazan kratak film o Zoranu Đinđiću i njegovom životu, u kome dominiraju neki od njegovih najboljih govora koje držano na skupovima i u Narodnoj skupštini. https://www.youtube.com/watch?v=4tU-fUNTBYw

Počeli 11-ti „Antićevi dani“

Manifestaciju „Antićevi dani”, koja se ove godine održava od 11-16. marta , u nedelju 11. marta je otvorio član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić. Svečana sala Skupštine grada okupila je brojne poštovaoce Miroslava Antića, čiji su lik i delo odavno prevazišli granice lokalnog. – Stihovi Miroslava Antića, koji je bio i reditelj i glumac i slikar… plene pažnju svih generacija – istakao je Rožić, koji je prisutne pozdravio u ime Grada Novog Sada. – Neraskidiva je veza između Miroslava Antića i Novog Sada, a jedan od osnovnih zadataka ove manifestacije je to da veliča Mikino nasleđe. Buduća Evropska prestonica mladih i Evropska prestonica kulture poštuju velikog umetnika te pozivam sve sugrađane i goste da uživaju u bogatom programu koji će se na više lokacija u gradu odvijati do 16. marta.
Veliki broj novinara obradovao je direktora Kulturnog centra Novog Sada Bojana Panaotovića, koji je uveren u odličnu organizaciju i realizaciju ovogodišnjih „Antićevih dana”. – Novi Sad ima gradonačelnika koji, osim komunalnim pitanjima, veliki značaj pridaje i kulturi i ja sam mu zbog toga zahvalan – poručio je, između ostalog, Panaotović, naglasivši da bez kulture nema ni komunalnog napretka.  – Novina u poređenju s prethodnim “Antićevim danima” svakako je dokumentarni film, unikatno delo dvojice nadahnutih beogradskih umetnika. Miroslav Antić je svetski pesnik, kako je to pre nekoliko dana istakao Draško Ređep. Nedavno je Podgorica pokazala koliko voli Miroslava Antića, a uskoro ćemo „Antićeve dane” popularisati i u Kotoru.
Đački hor Osnovne škole „Miroslav Antić” iz Futoga otpevao je pesme Miroslava Antića „Krila”, „Konjski rep” i „Tajnu”, na čije su stihove muziku napisali Minja Subota, Konstantin Babić i Arsen Dedić. Nadahnutim kazivanjem Antićevih stihova iz „Koncerta za 1001 bubanj” i „Plavog čuperka”, Ratomir Rale Damjanović nikoga od prisutnih nije ostavio ravnodušnim, a uz Mikine pesme „Plavi čuperak”, „U sredu” i „Dosadna pesma”, kazivao je i pesmu Miša Marića, posvećenu Miroslavu Antiću, koja između ostalog kaže da „…i sunce panonsko na svojoj glavi, ima jedan čuperak plavi”. Program u nedelju  u Gradskoj kući završen je Antićevom porukom koji je odavno rekao da „moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas”, koja je ujedno označila pozivnicu svima koji poštuju celokupan stvaralački opus svestranog umetnika. 

Deci „Bangladeša“ za igru sve potaman

Nekada se u novosadskom romskom naselju Bangladeš, po rečima meštana, bolje živelo. Bilo je više zelenila, manje đubreta; nije bilo vode, ali je više dece išlo u školu; nisu imali ni struje, a sada „plivaju” u izlivenim septičkim jamama… Danas, oko 350 ljudi živi u tom prigradskom mestu i najnesložniji su kada je u pitanju smeće. Iako većina želi da se ponaša savesno i odlaže otpad tamo gde mu je mesto, nekolicina se inati i naružava naselje, tvrde naši sagovornici. Ali, nekako se čini da sve to ne smeta previše, naročito najmlađima koji trčkaraju naokolo, igraju pilicke, fudbal, žmurke.  I dok se Joška priseća kako je Bangladeš nekada izgledao, a kakve muke ih sada more, u pozadini se čuje gugutanje golubova i šuškanje nemirnih zečeva u kavezu. Ali i graja dece koja još nisu otišla u školu, te se igraju i takmiče.
– Igramo pilicke, hoćete da vam pokažem kako se igra? – pita nas momčić sa štapom i drvcetom u rukama. – Vidi sada, moram da bacim ovako. Ako ne pogodiš drvce, opet udaraš. Vidiš, tri puta i ondak brojiš koliko imaš koraka do crte odakle si počeo. Ja imam šest koraka, to je 60 bodova! Nije da se hvalimo, ali mi smo nekako uspeli da nategnemo na deset koraka, odnosno 100 bodova. Nije loše za početnike! I dok se jedni igraju, drugi se spremaju za školu. – Ne mogu sad da se igram, vidiš da sam se okupao, treba da idem – dovikuje desetogodišnji Mile, učenik četvrtog razreda škole „Dositej Obradović”. – Ne volim baš da idem, ali mi se ponekad ide… Najviše volim srpski, „atematiku” i engleski. Ne znam ga baš dobro, ali mi je zanimljivo.

Zimski kamp za mlade lečene od malignih bolesti

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) šestu godinu za redom organizovalo je na Kopaoniku zimski kamp za adolescente lečene od malignih bolesti. Na Kopaoniku se trenutno nalazi dvadesetpetoro dece i mladih, koji u pratnji volontera, psihologa i instruktora imaju priliku da skijaju i da uživaju u osmišljenim kreativnim aktivnostima. Cilj kampa je da se mladi ljudi, nakon završenog dugog i iscrpljujućeg lečenja osnaže fizički i psihički, kako bi se što pre vratili svojim uobičajenim aktivnostima i zdravom životu. Realizaciju kampa su pomogli Organizacija „Prijatelj u nevolji“, Skijališta Srbije, MK groupa, MM Ski sport škola skijanja, Ski škola Kopaonik, Ski škola „Snou stars tim“, Ardu Sport, Viner štediše i poslastičarnica Bonđorno.

Svakom trećem srednjoškolcu treba pomoć

Svaki treći srednjoškolac u Beogradu se susreće sa problemima sa emocijama, vršnjacima ili problemima ponašanja zbog kojih im je potrebna dodatna podrška, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog na 563 učenika srednjih škola. Istraživanje je sprovedeno u pet beogradskih srednjih stručnih škola i gimnazija, a učenici su popunjavali Upitnik snaga i teškoća koji pokazuje u kom stepenu im je potrebna dodatna podrška na različitim poljima funkcionisanja. Dečaci prednjače u problemima sa vršnjacima i problemima ponašanja, dok devojčice imaju izraženije emocionalne probleme. Istraživanje su sproveli saradnici CEPORA – Centra za pozitivan razvoj dece i omladine.
„Rezultati istraživanja potvrđuju da srednjoškolci prolaze kroz burne promene tokom svog odrastanja i pokazuju da problemi sa kojima se suočavaju nisu bezazleni i da na njih treba reagovati na vreme, pre nego što se razviju i usložne. Sami mladi navode da ih odrasli ne razumeju, da umanjuju njihove teškoće i da ne znaju kako da im priđu. Zbog toga je CEPORA pokrenula projekat “Dramimo zajedno”, koji je jedan od deset pobednika konkursa Centrifuga za 2017. u okviru programa Superste.net“, navode iz Centra za pozitivan razvoj dece i omladine. Grupa od 26 mladih je započela svoj rad na interaktivnoj predstavi kroz besplatne pozorišne radionice uz vođstvo stručnjaka, specijalnih pedagoga sa višegodišnjim iskustvom u radu sa mladima kroz primenjenu dramu. Nakon serije od 14 radionica, na osnovu priča i iskustava samih mladih koji su uključeni u projekat, nastaće predstava kojoj je uloga da “probudi” druge mlade, podstakne ih i pomogne im da lakše sagledaju svoje i tuđe probleme i da razvijaju veštine rešavanja problema. Predstavu će ova mlada pozorišna trupa izvoditi u beogradskim srednjim školama, a organizovaće se i jedno izvođenje za širu javnost. Projekat sprovodi beogradski CEPORA – Centar za pozitivan razvoj dece i omladine (www.cepora.org), koji svojim aktivnostima već šest godina doprinosi pozitivnom razvoju dece i omladine i nosilac je brojnih projekata iz ove oblasti.

Vremeplov: Rođena Eustahija Arsić

Na  današnji dan 14. marta 1776. godine rođena je srpska književnica Eustahija Arsić, “prva slavjanoserbska spisateljica”. Od najranijeg obrazovanja u rodnom Irigu vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo u njenom delu kroz koje provejava duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica školovanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: “Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj” i “Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremeneh”.

Vremeplov: Rođen Johan Štraus Stariji

Austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji, otac popularnih kompozitora Johana Mlađeg, Jozefa i Eduarda, najzaslužniji za veliku rasprostranjenost bečkog lakog valcera rođen je na današnji dan  14. marta 1804 godine. Bio je najpre kapelnik više zabavnih orkestara, zatim dvorskog plesnog orkestra u Beču. Dela: veliki broj marševa, uključujući “Marš Radeckog”, valcera, kadrila, polki.

Vremeplov: Rođen Albert Ajnštajn

Na današnji dan  14. marta 1879. godine rođen je Albert Ajnštajn, najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Studirao je matematiku i fiziku na Politehnici u Cirihu, gde je dobio švajcarsko državljanstvo i oženio se srpskom matematičarkom Milevom Marić. Vanredni profesor u Cirihu je postao 1909, a 1914. direktor Kajzer-Vilhelmovog instituta u Berlinu i član Pruske akademije nauka, pa je ponovo primio nemačko državljanstvo. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Među velikim imenima nauke bio je jedan od najupornijih u osudi rata i nacizma. Objavio je 1905. specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativnosti. Objasnio je 1905. zakon fotoelektričnog efekta pomoću kvantne teorije. Razvio je teoriju fizičkog polja, tražeći vezu među gravitacionim i elektromagnetnim poljima. Rasprave o osnovanosti teorije relativiteta još nisu zaključene, ali je nesumnjivo da je njegov naučni rad izmenio predstavu o svetu i vasioni i postavio temelj novih nauka. Dela: “Osnovi opšte teorije relativnosti”, “O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti”, “Značenje relativnosti”, “Teorija Braunovih kretanja”, “Elektrodinamika tela u kretanju”, “Evolucija fizike”, “Moja slika sveta”, “Ideje i mišljenja”.

Vremeplov: Umro Karl Marks

Nemački filozof Karl Marks, najveći teoretičar socijalističke misli i lider radničkog pokreta u 19. veku umro je na današnji dan 14. marta 1883. godine. Završio je studije filozofije u Berlinu, a u 23. godini doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Jeni sa izvanredno ocenjenom disertacijom “Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode”. Odustajući od univerzitetske karijere, posvetio se publicističkom radu u “Rajnskim novinama”, čiji je glavni urednik postao 1842. Pruske vlasti su 1843. zabranile list, posle čega je otišao u Francusku i otad je, s kraćim prekidima, ceo život proveo u emigraciji, najduže u Engleskoj, gde je i umro.
Od septembra 1844. do kraja života družio se i najtešnje sarađivao s nemačkim filozofom Fridrihom Engelsom. S njim je 1847. u Londonu osnovao Savez komunista, prvu revolucionarnu radničku organizaciju. Drugi kongres Saveza komunista zadužio ga je da napiše sažet program organizacije i u saradnji sa Engelsom 1848. izdao je brošuru “Manifest Komunističke partije”. Pod njegovim uticajem, 1864. osnovana je Prva internacionala. Napisao je niz dela iz ekonomije, filozofije, istorije i sociologije. Dela: “Prilog jevrejskom pitanju”, “Prilog kritici Hegelove filozofije prava”, “Kritika Hegelove filozofije državnog prava”, “Ekonomsko- filozofski rukopisi”, “Teze o Fojerbahu”, “Nemačka ideologija” (sa Engelsom), “Sveta porodica” (sa Engelsom), “Beda filozofije”, “Klasne borbe u Francuskoj 1848-1850”, “Osamnaesti Brimer Luja Bonaparte”, “Građanski rat u Francuskoj”, “Kapital – kritika političke ekonomije”.

Vremeplov: Umro Matija Ban

Na današnji dan 14. marta 1903 godine umro je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa srpske vlade od 1861. do 1878. Deo Beograda na kojem se nalazilo njegovo imanje dobio je ime po njemu – Banovo brdo. Dela: drame “Smrt Uroša V”, “Kralj Vukašin”, “Osnove ratne”, (prva knjiga o modernoj vojnoj strategiji kod Srba), ” Moralne i političke iskrice”.

Vremeplov: Umro Pjotr Lebedev

Ruski fizičar Pjotr Nikolajevič Lebedev, profesor Moskovskog univerziteta umro je na današnji dan 14. marta 1912. Proučavao je pritisak svetlosti, dokazavši postojanje mehaničkog impulsa kod svetlosnih zraka, što je od velikog značaja za razumevanje kosmičkih pojava. Dela: “Sila pritiska svetlosti na gasove”, “Magnetometrijsko proučavanje obrtnih tela”.

Vremeplov: Rođen Miroslav Antić

Na današnji dan 14. marta 1932. godine  rođen je srpski pisac, novinar i filmski radnik Miroslav Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u pesme uneo kolorit jezika njegovih banaćana. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima “Sveti pesak”, “Doručak s đavolom”. Dela: zbirke pesama “Ispričano za proleća”, “Plavo nebo”, “Roždestvo tvoje”, “Psovke nežnosti”, “Garavi sokak”, “Koncert za 1001 bubanj”, “Kikinda”, pesme za decu “Plavi čuperak”, “Poslednja bajka”, Nasmejani svet”, “Šašava knjiga”, “Prva ljubav”, “Svašta umem”, radio drame “Otužni marš”, “Povečerje”.

Avramović najavio tužbu protiv Teodorovića zbog intervjua u Blicu

Dekan Pravnog fakulteta Sima Avramović najavio, je zbog intervjuua akademika Dušana Teodorovića Blicu da će ga tužiti zbog neistinitih navoda o uručenju povelje Vučiću, piše list. Teodorović je Blicu od nedelje rekao da da je dekan Pravnog fakulteta „izmislio povelju“ za najuspešnijeg studenta tog fakulteta i uručio je predsedniku Vučiću, podseća list. Na tu tvrdnju, reagovao je Avramović, koji je u tekstu koji Blic objavljuje u pisanom izdanju, rekao da Teodorovićeve reči vređaju njega lično, ali i fakultet. „Njegova tvrdnja da se kad dođe Vučić na Pravni fakultet „savijam do zemlje“ može da se tretira samo kao karikaturalna i netačna figura. Ali tvrdnja da dekan ponižava sebe i građane „i izmišlja povelje koje mu uručuje kao najuspešnijem studentu“ predstavlja notornu neistinu o kojoj će akademik Teodorović morati da se izjasni na sudu, piše Avramović u regovanju. On u istom tekstu dodaje da „nikada nikakvu povelju niti bilo šta slično“ nije uručio predsedniku, pa ni onu koja se dodeljuje „najuspešnijem studentu“.

Deca digitalno osposobljena, ali nezaštićena na internetu

Prema statističkim podacima, više od polovine tinejdžera bar jednom u životu bilo je izloženo porukama eksplicitnog sadržaja, koje kruže internetom, a čak 10 odsto njih pretnjama na društvenim mrežama. Kako bi najmlađe edukovali o bezbednosti na internetu, pre tri godine osmišljen je projekat “IT karavan”, a do sada su edukovali više od 10 hiljada učenika osnovnih škola. Društvene mreže Fejsbuk i Instagram glavna su zabava najmlađih koji slobodno vreme najčešće provode za računarima i mobilnim telefonima. Opasnosti, koje sa interneta prete, višestruke su, a da su svesni kakve ih sve zamke vrebaju potvrdili su i učenici četvrtih i petih razreda osnovnih škola.
Preteće i uznemirujuće poruke, slike nasilja i objavljivanje privatnih podataka samo su neke od opasnosti na koje svakodnevno nailaze najmlađi korisnici društvenih mreža. U kontroli krstarenja internetom, prema rečima nastavnika iz osnovnih škola, najvažnija je uloga roditelja. “Roditelji naravno, kao roditelji su prva instanca za upućivanje deteta kako treba pravilno da se ponaša i na internetu kako pravilno da koristi računar i u ostalom kompletnu komunikaciju na internetu kao i komunikaciju van interneta”, kaže Nedeljko Ožegović, nastavnik Informatike u osnovnoj školi “Žarko Zrenjanin”.

Novopazarka deseta žrtva malih boginja

Novopazarka T. B. (42) preminula je  ujutru na Infektivnom odeljenju Opšte bolnice u Novom Pazaru zbog komplikacija koje su, kako se pretpostavlja, prouzrokovale male boginje. Portparolka Opšte bolnice Suada Gicić Skenderi potvrdila je da je T.B. hospitalizovana 9. marta sa kliničkom slikom malih boginja koplikovanih zapaljenjem pluća. Vakcinalni status pacijentkinje nije bio poznat. „Apelujemo na sve građane da provere svoj vakcinalni status i da se obavezno vakcinišu“,  poručila je Gicić-Skenderi.
Od početka oktobra u Srbiji je registrovano ukupno 3.442 slučaja malih boginja, od kojih je 1.778 laboratorijski potvrđeno u Institutu “Torlak”, a devet osoba preminulo je od posledica bolesti.   Prvi smrtni slučaj od malih boginja bio je 27. decembra prošle godine kada je Klinika za infektivne i tropske bolesti u Beogradu prijavila smrtni ishod kod osobe uzrasta 30 godina iz Beograda, koja nije bila vakcinisana. To je prvi smrtni ishod od malih boginja registrovan posle 20 godina u Srbiji. Svega nekoliko dana kasnije, 3. januara, Klinički centar u Nišu prijavio je smrtni ishod kod deteta uzrasta dve godine iz Aleksinca, koje nije bilo vakcinisano. – Pacijentkinja rođena 1997. godine koja je bila hospitalizovana u Infektivnoj klinici u Nišu preminula je 22. januara. Klinika za infektivne i tropske bolesti u Beogradu je 19. februara prijavila smrtni ishod kod osobe uzrasta 45 godina iz Beograda. Prema podacima Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu smrtni ishod od malih boginja registrovan je kod osobe rođene 1988. godine. Klinički centar Niš prijavio je 1. marta smrtni ishod kod deteta uzrasta četiri godine iz Vranjske banje, koje nije bilo vakcinisano. Klinika za infektivne i tropske bolesti u Beogradu prijavila je 5. marta smrtni ishod kod osobe uzrasta 40 godina iz Beograda. Dan kasnije, 6. marta, ista Klinika prijavila je smrtni ishod kod dve osobe uzrasta 29 i 43 godine iz Beograda – kažu podaci “Batuta”.
Na Kosovu i Metohiji s većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom registrovane su 334 obolele osobe. Od početka novembra 2017. godine epidemije malih boginja prijavljene su na teritoriji grada Beograda (1215 obolelih), grada Kraljeva (252 obolela), grada Niša (741 oboleli) i opštine Bujanovac (55 obolelih), a od početka decembra 2017. i na teritoriji grada Smederevska Palanka (dva obolela) i opština Velika Plana (sedam obolelih), Bojnik (79 obolelih) i Bor (osam obolelih). Od početka januara 2018. epidemije malih boginja prijavljene su na teritoriji grada Novog Sada (34 obolela), grada Leskovca (113 obolelih), grada Smedereva (14 obolelih), opštine Surdulica (151 oboleli), opštine Šabac (29 obolelih), naselju Mehovine na teritoriji opštine Vladimirci (tri obolela) i selu Žitni Potok na teritoriji opštine Prokuplje (devet obolelih).

Epidemija i u Inđiji

U Vojvodini, osim u Novom Sadu, od početka marta 2018. epidemija malih boginja prijavljena je na teritoriji Kikinde (sedam obolelih). Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica je prijavio porodičnu epidemiju malih boginja u Inđiji s osam obolelih. Porodične epidemije malih boginja prijavljene su u Rumi (tri obolela) i Užicu (dva obolela). Slučajevi oboljevanja od malih boginja registrovani su i u Subotici (dva), Rumi (dva), Sremskoj Mitrovici (tri), Inđiji (dva), Staroj Pazovi (jedan), Pećincima (dva), Vrbasu (jedan), Zrenjaninu (dva), Kovinu (jedan) i Pančevu (jedan). U Zapadnobačkom okrugu nema obolelih od morbila, ali je i u ovom okrugu obuhvat dece vakcinacijom manji, prenosi RTV Vojvodine. Prema podacima iz dečjeg dispanzera u Somboru u 2011. obuhvat dece vakcinacijom protiv malih boginja bio je 98 posto, a u 2016. godini 61 odsto.

Kako prepoznati morbile?

U Zapadnobačkom okrugu nema obolelih od morbila, ali je i u ovom okrugu obuhvat dece vakcinacijom manji, te je preporuka roditeljima da prate zdravstveno stanje svoje dece. Prvi simoptomi malih boginja liče na repiratorne infekcije uz curenje nosa, kašalj, suzenje očiju. Svi ti simptomi praćeni su blago povišenom temperaturom, ali i lošim opštin stanjem što nije tipično za obične respiratorne infekcije. Sledeći stadijum je nagli skok temperature i osip. “Ono što je kod morbila prepoznatljivo su mrlje sa unutrašnje strane obraza koje izgledaju poput griza i koje traju samo od 24 do 48 sati. Teško će ih prepoznati roditelji, ali hoće lekar koji pregleda dete. Nakon izbijanja tih mrlja dolazi do naglog skoka temperature i izbijanja osipa koji se javlja prvo iza ušiju, prelazi na obraze, spušta se na vrat i ekstremitete”, kaže dr Lidija Banaković, pedijatar u Domu zdravlja u Somboru. Osipna faza traje tri do četiri dana. “Već u sredini osipnog stadijuma počinju komplikacije koje su najčešće pneumonija, encefalitis. Svako dete koje ima tu plačnu masku, dakle znake viroze sa plačnom maskom uvek treba poslati pedijatru na pregled”, kaže dr Banaković.
Svi osipi koji mogu da liče na morbile prijavljuju se kao sumnjivi slučajevi i šalju na infektivno odeljenja. “Do sada smo imali samo jednu sumnju koja na sreću nije potvrđena. Morbile su izuzetno kantegiozno oboljenje što znači da će u 96 pa čak i 100 odsto slučajeva kada se osetljiva osoba nađe u kontaktu sa obolelim i sama oboleti”, kaže dr Gordana Cvetić, načelnica centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZZ Sombor. Prema podacima iz dečeg dispanzera u Somboru u 2011. godini obuhvat dece vakcinacijom protiv malih boginja bio je 98 posto, u 2016 godini 61 odsto. Za efikansu zaštitu obuhvat vakcinacijom mora biti 95 odsto.

About the Author

admin