Vesti – 15.03.2018.

Šarčević sa predstavnicima Svetske banke

Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je juče u Beogradu sa predstavnicima Svetske banke u Srbiji o implementaciji projekta “Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje“ čiji je cilj povećanje pristupa kvalitetnom predškolskom vaspitanju i obrazovanju za svako dete, a posebno za decu iz socijalno ugroženih sredina. Šarčević i šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva saglasili su se da je važno da projekat bude što implementiran.

Ministar prosvete je kazao da je projekat „samo polazna tačka“ u povećanju pristupa kvalitetnom predškolskom vaspitanju i obrazovanju za svako dete. Projekat, vredan 47 miliona evra podržaće povećanje kapaciteta predškolskih ustanova kroz izgradnju, prenamenu ili adaptaciju javnih zgrada i na taj način otvoriti 17.000 dodatnih mesta u predškolskim ustanovama. Projekat će doprineti i unapređenju profesionalnih kapaciteta vaspitača i unapređenju planova i programa i obuhvatati mere koje će povećati obuhvat dece iz najosetljivijih grupa kroz grantove za najmanje 30 opština. Projekat je rađen pod rukovodstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a realizuje se uz pomoć zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

„Obrazovanje za budućnost“:Veliki rezultati u reformi

U Okviru konferencije „Kreativna Srbija-budućnost je kreativna“, ministar posvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević učestvovao je juče na panelu „Obrazovanje za budućnost: važnost uključivanja kreativnosti u programe obrazovanja“. Govoreći o namerama resora koji vodi,  ministar Šarčević je istakao da je kvalitet vodilja svih promena i temelj sistemskih zakona koji su usvojeni. Da bi se kvalitet ostvario što pre uveli smo i efikasnost, naglasio je Šarčević. Nakon donošenja sistemskih zakona urađen je Nacionalni okvir kurikuluma, promenjen su nastavni planovi i programi za prvi i peti razred osnovne škole i reformisana gimanzija. Svi novi programi menjaju paradigmu učenja i načina rada, prelazimo sa učenja sadržaja, kako bi đaci mogli da primene stečena znanja, istakao je ministar.

Šarčević je ukazao da je posebno važno to što je informatika postala obavezan predmet u petom razredu, po čemu smo, kako je rekao, „hit u Evropi“. Naša deca uče informatiku i programiranje i robotiku sa 11 godina, nedavno sam bio u Nemačkoj i Hrvatskoj, i u tome smo ispred njih, naglasio je Šarčević. Kada govorimo o kreativnosti, reforma gimnazija upravo ide ka tome, dodao je on i naglasio da će upravo  izbornost omogućiti mladim ljudima da budu kreativni i izraze sebe na pravi način. Ministar je najavio novi set zakona pred poslanicima i dodao da se trenutno radi na utvrđivanju kriterijuma i načina vrednovanja visokoškolskih ustanova. Izlaganje je završio konstatacijom da je Srbija na reformi obrazovanja za samo jednu godinu uradila više nego mnoge druge države tokom višegodišnjih procesa.

Projekat za povećanje pristupa kvalitetnom predškolskom

Cilj projekta “Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje“ koji je predstavljen u utorak 13. marta u Beogradu je povećanje pristupa kvalitetnom predškolskom vaspitanju i obrazovanju za svako dete, a posebno za decu iz socijalno ugroženih sredina. Projekat, vredan 47 miliona evra podržaće povećanje kapaciteta predškolskih ustanova kroz izgradnju, prenamenu ili adaptaciju javnih zgrada i na taj način otvoriti 17.000 dodatnih mesta u predškolskim ustanovama. Projekat će doprineti i unapređenju profesionalnih kapaciteta vaspitača i unapređenju planova i programa i obuhvatati mere koje će povećati obuhvat dece iz najosetljivijih grupa kroz grantove za najmanje 30 opština. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je u utorak  da predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Srbiji ima dugu tradiciju, dobru i kvalitetnu praksu i veliki stručni potencijal.

Šarčević: Dajemo mladima šansu

Centar za promociju nauke, uz podršku kompanije NIS, otvorio je 13. marta  prvi beogradski Mejkers spejs u Naučnom klubu u Beogradu. Otvaranju otvorene laboratorije za sve kreativce koji traže mesto za realizaciju svojih ideja prisustvovao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Ministar je istakao da se nada da će ovakvih radionica biti više  i da na ovaj način   šaljemo jasnu poruku da je u Srbiji nauka poželjna i da mladima dajemo šansu. Mejkers spejs je prvi radioničarski prostor ovakve vrste kod nas: to je otvorena laboratorija za sve kreativce koji traže mesto za realizaciju svojih ideja. Kao deo Naučnog kluba Beograd, na preko 130 kvadratnih metara prostora, članovi Mejkers spejsa imaju na raspolaganju tehnički materijal, alate, radni prostor, računare, stručnu pomoć i savete kolega sa kojima mogu da razvijaju svoje projekte – od ideje pa do gotovih prototipova. U Mejkers spejsu članovi imaju otvoren pristup svim sadržajima – od biblioteke, preko računarske mreže do mašina, i potpuno su slobodni da koriste sve dostupne resurse.

Prostor je otvoren za decu, odrasle, naučnike, preduzetnike, umetnike, kreativce i sadrži široki spektar opreme – od 3D štampača i skenera, laserskih testera, CNC mašina, lemnih stanica pa do makaza za sečenje kartona. Prostori poput ovog pravi su inkubatori znanja i tehnologija za 21 vek. Članstvo je dobrovoljno i besplatno, ali je obavezno za sve one koji žele da koriste Mejkers spejs za svoje potrebe. Članovima su potpuno dostupni svi resursi Mejkers spejsa i imaju pravo da učestvuju na svim kursevima i obukama. Svi članovi dobijaju elektronske članske karte.

Poseta Institutu za higijenu i tehnologiju mesa

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posetio je u utorak  Institut za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu.  Ministar je istakao da ga raduje činjenica da postoji sve više instituta koji u svom radu povezuju nauku i privredu. Tendencija Vlade i Ministarstsva je da se svi više novca ulaže u nauku, a kako će precizno izgledati finansiranje biće poznato kada završimo rad na novom zakonu, dodao je ministar.

Direktorka Instituta Vesna Đorđević rekla je da u svim oblastima rada ta ustanova primenjuje  evropske standarde i da daje veliki doprinos razvoju industrije mesa i  snabdevanju tržišta kvalitetnim namirnicama.

“Putokazi”: Procena znanja za 9.200 petnaestogodišnjaka

PISA testiranje je internacionalni program za procenu postignuća učenika na kraju obaveznog školovanja, tako da obuhvata testiranje petnaestogodišnjaka, ove godine iz 80 zemalja sveta“, rekao je Miša Avramović  u okviru serije tribina posvećenih izazovima modernog obrazovanja, koje je na sajmu obrazovanja “Putokazi” organizovao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine/zajednice. Član  PISA nacionalnog centra Srbije Miša Avramović je učenicima i nastavnicima iz vojvođanskih škola, koje će učestvovati ove godine u testiranju, govorio o ovom najvećem međunarodnom skeniranju obrazovnih sistema.

„PISA testiranje je internacionalni program za procenu postignuća učenika na kraju obaveznog školovanja, tako da obuhvata testiranje petnaestogodišnjaka, ove godine iz 80 zemalja sveta“, rekao je Miša Avramović. „Cilj je procena stečenih znanja iz oblasti čitalačke, matematičke i naučne pismenosti (znanja iz fizike, hemije i biologije) a ove godine u Srbiji će se prvi put ispitivati i finansijska pismenost. Ovo istraživanje ispituje efikasnost obrazovnih sistema, to jest ne meri teorijska znanja, nego njihovu primenu u životu i radu.“

Po rečima ovog člana PISA tima, ovogodišnja novina ispitivanja je i što će kompletno biti elektronsko, to jest učenici će zadatke raditi na lap topovima, a učestvovaće ukupno oko 9.200 petnaestogodšnjaka iz 182 srednje i 40 osnovnih škola, do kojih je 47 iz Vojvodine.  „Rezultati ovog istraživanja ne služe da kritikuju obrazovne sisteme, nego da ih poboljšaju i usmere na stvaranje mislećih građana, sposobnih da u životu primene teorijska znanja“, rekao je Miša Avramović. „Pored kvaliteta obrazovanja u zemljama učesnicama, rezultati prikazuju i pravednost i efikasnost ovih sistema.“ Avramović je  podsetio i na to da, prema dosadašnjim rezultatima PISA istraživanja, naš obrazovni sistem baš ne može da se pohvali kvalitetom, jer je u tom domenu ispod proseka, ali da s ostalim zemljama učesnicama možemo da se nosimo po pravednosti. PISA testiranje održava se svake treće godine, a ove godine biće organizovano od 16. aprila do 28. maja, dok će rezultati biti poznati u decembru 2019. i, kao i do sada, biće svima dostupni.

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete nauke i tehnološkog razvoja Ana Marija Viček podsetila je da u prošlom testiranju 2015, naša zemlja nije učestvovala zbog tehničkih problema, ali da je za ovogodišnje testiranje sve urađeno na vreme, tako da je i probno testiranje već obavljeno.

Skulptura u terakoti

Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu i CLPU Terra-Kikinda predstavili su na Sajmu obrazovanja Studijski program “Skulptura u terakoti” koji će budućim studentima omogućiti učenje i rad u jedinstvenom i specijalizovanom centru za vajarstvo u okviru CLPU Terra u Kikindi, gde će imati priliku da usavršavaju znanja i veštine uže oblasti vajarstva-terakoti. Upis prve generacije studenata planiran je za školsku 2018/2019.

I Ministarstvo na „Putokazima“

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na 13. Međunarodnom sajmu obrazovanja „Putokazi“ u Novom Sadu predstavilo je primenu informaciono-komunikacionih tehnologija i model dualnog obrazovanja. Od 8. do 10. marta na štandu Ministarstva na  neposredan način i kroz konkretne primere predstavljeni su preduzetništvo u školama,  različiti modeli dualnog obrazovanja, učeničke kompanije i primena savremene tehnologije u nastavi.

Na štandu su se predstavile: Tehnička škola „9.maj“ iz Bačke Palanke, Prva kragujevačka gimnazija iz Kragujevca,  Hemijsko – tehnološka škola iz Subotice, Školski centar „Nikola Tesla“ iz Vršca, Gimnazija „Sveti Sava“ iz Požege, Tehnička škola „Ivan Sarić“ iz Subotice, Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“ iz Pančeva i  Požarevačka gimnazija iz Požarevca. Posetiocima Sajma škole su prikazale proverene modele razvoja učenika, koji će po završetku srednjoškolskog obrazovanja, gimnazijskog ili stručnog, biti spremni da znanja stečena u školi koriste u složenim uslovima života i rada.   Takođe, posetioci su saznali i na koji način je moguće učiti i razvijati  kompetencije na kreativan i zanimljiv način.

Drugog dana sajma, održana je  tribina pod nazivom „Novine u srednjem obrazovanju“ na kojoj su predstavljeni novi koncepti obrazovanja.

Skupštinski odbor jednoglasno za smenu  rektora Arsenijevića

Skupštinski odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo razmatrao je u utorak  stanje na Univerzitetu u Kragujevcu i sprovedene procedure za izbor rektora Nebojše Arsenijevića. Predsednik odbora Muamer Zukorlić rekao je Tanjugu da je odbor imao samo jednu temu – “ponašanje rektora u Kragujevcu i njegove zloupotrebe”. – Imate 13 Arsenijevića zaposlenih na Univerzitetu, imate rektorovog sina koji dokazano upisao doktorat pre neko što je završio osnovne studije, imate nalog ministarstva da pokrene odgovornost za rektora, a oni ga ponovo predlažu za novi mandat, čime pokazuju državi da su van sistema – rekao je Zukorlić. On napominje da je dobio informaciju da je Arsenijević, nakon što je Zukorlić sazvao sednicu Odbora za obrazovanje, pokrenuo akciju prikupljanja podrške za sebe što je, ocenjuje predsednik Odbora, “tipitčna tiranija u jednoj ustanovi”. Zukorlić kaže da su na sednicu odbora, između ostalih, pozvani ministar prosvete Mladen Šarčević i predstavnik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Savet Univerziteta u Kragujevcu 27. februara izabrao je prof. Nebojšu Arsenijevića za rektora Univerziteta u Kragujevcu na period od tri godine. Arsenijević je došao u žižu javnosti kada su u medije dospeli snimci na kojima se čuju psovke i pretnje na sastancima, optuživan je i za brojne mahinacije, rođačko zapošljavanje, da je omogućio sinu da upiše doktorat pre nego što je završio osnovne studije i zaposlio ga na Fakultetu medicinskih nauka.

Agencija za borbu protiv korupcije dala je preporuku da se Arsenijević razreši javne funkcije, ali je tu preporuku Savet Univerziteta u Kragujevcu odbio da razmatra. Savet je odlučio i da ne poništi doktorat njegovog sina, iako je inspekcija Ministarstva prosvete utvrdila da je nezakonit.

Epilog sednice održane u utorak 13. marta je da je  Skupštinski odbor za obrazovanje zatražio je od ministra prosvete Mladena Šarčevića da u skladu sa zakonom preduzme mere i smeni rektora Univerziteta u Kragujevcu Nebojšu Arsenijevića. Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo uputio je i preporuku Tužilaštvu da se istraži krivična odgovornost Arsenijevića.

Zukorlić: Tačku na bahatost, nepotizam i nezakonita ponašanja rektora

Predsednik za Odbora za obrazovanje, Muamer Zukorlić kaže da pozicija i opozicija žele da stave tačku na bahatost, nepotizam i druga nezakonita ponašanja rektora Univerziteta u Kragujevcu. On je naglasio da to nije jedina visokoškolska ustanova gde ima nepravilnosti i da su sledeće visoke škole u Beogradu, Vrnjačkoj Banji, Ćupriji, Novom Pazaru.

U toku manifestacija „Antićevi dani”

Jedanaesta manifestacija „Antićevi dani” održava se od 12. do 16. marta na više mesta u Novom Sadu. U  ponedeljak u 12 časova u Svečanoj sali Gradske kuće program će zvanično otvoriti član Gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić, a pozdravnu reč uputiće direktor Kulturnog centra Novog Sada Bojan Panaotović, dok će stihove kazivati Ratomir Rale Damjanović. Ceremoniju otvaranja uveličaće i hor OŠ „Miroslav Antić” koji će pevati Mikine pesme. I ove godine posetioci će moći da pronađu ponešto za sebe na nekoj od brojnih lokacija poput Kulturnog centra Novog Sada, Gradske biblioteke, Dunavskog parka, Gradske kuće, Muzeja Vojvodine, dvorca Eđšeg i osnovnih škola „Petefi Šandor”, „Miroslav Antić” u Futogu i novosadske privatne osnovne škole „Miroslav Mika Antić”. Ova manifestacija je prilika da se svi prisetimo jedinstvenog čoveka, a kako ga je predstavio predsednik žirija i član Organizacionog odbora manifestacije dr Draško Redžep, „višebojca” koji je bio pesnik, dramaturg, filmski reditelj, slikar… jednom rečju Miroslav Antić je bio stvaralac za sve generacije.

Pariz i umetnici u dečjim stripovima

Kreativna radionica “Strip avantura” za decu od pet do 11 godina održana je 10. marta u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Reč je o jednoj od pet radionica u okviru programa obeležavanja “Meseca frankofonije 2018”, a mališani su imali priliku da čuju zanimljive priče o poznatim srpskim umetnicima 20. veka koji su tokom života putovali i boravili u Parizu, gradu svetlosti i kulture. Sa profesorima francuskog jezika iz Francuskog instituta u Novom Sadu deca su razgovarala o tome kako su se naši umetnici sporazumevali i koliko su znali francuski, a imala su priliku i da nauče pojedine reči na francuskom jeziku.

Uz pomoć ilustratora i profesora sa Akademije umetnosti Ivice Stevanovića učili su kako se pravi strip, nakon čega je svako dete dobilo zadatak da izmašta jednu epizodu iz pariskog života svog omiljenog umetnika i na tu temu nacrta strip koristeći nekoliko francuskih reči. Naša ideja je bila da, kada mališane upoznamo sa životima umetnika, sa njima razgovaramo o tome kako su doživeli Pariz, kao i to da nauče poneku francusku reč da bi frankofonija u pravom smislu zaživela – objasnila je muzejski edukator GMS Jelena Ognjanović. – Deca su u sve utkali maštu i svoje ideje, i meni je veoma drago što su dobro odreagovali na učenje francuskog jezika. Mališani su stripovima, ipak, pretežno izrazili svoj utisak o Parizu ili crtali zamišljeni odlazak u taj grad.

Za decu bez roditeljskog staranja trčalo hiljadu sportista

Humanitarna atletska trka, peti VPŠ “Novosadski kros – trčim za dečiji osmeh” u organizaciji atletičara Gorana Vandlenera, Omladinskog atletskog kluba Novi Sad i Atletskog kluba Vojvodina, održana je u nedelju 11. marta u Kameničkom parku, u Sremskoj Kamenici Ova tradicionalna trka okupila je profesionalce, rekreativce i ljubitelje sporta iz cele zemlje koji su se trkali za decu bez roditeljskog staranja. Među poznatim atletičarima koji su uzeli učešće bili su reprezentativac Srbije u triatlonu Ognjen Stojanović kao i atletičar Miroslav Dudaković koji je ove godine postao državni prvak na 800 metara. Pobednik i favorit “Glavne trke” na 10.5 kilometara je triatlonac Ognjen Stojanović, a kod dama Ksenija Bubnjević. Nakon toga usledila je “Trka za sve” na 4.5, a prvo mesto pripalo je Veljku Saviću, odnosno Tijani Kabić. Atrakcija je bila i ”Start IT štafeta” u kojoj je prvo mesto zauzela ekipa Devotim. Osim toga i mališani su imali prilike da se takmiče i to u trci na 100, 400 i 800 metara.

Kako je ove godine oboren rekord po broju prijavljenih učesnika atletičar i organizator trke Gorana Vandlener nije krio zadovoljstvo. – Za kratko vreme prijavilo se preko 1.000 trkača, odnosno oko 700 odraslih i 200 dece – rekao je Vandlener. – Ovo pokazuje da je kraljica sporta bila i ostala popularna među Novosađanima. Takođe, ohrabruje i to da sve više mališana odlučuje da se aktivno uključi u atletiku.

Direktorka Visoke poslovne škole Jelena Damnjanović rekla je da ova ustanova drugu godinu za redom podržava ovu humanitarknu trku. – Čast nam je što i ove godine podržavamo ovako lepu i humanu akciju. Ovog puta odlučili smo da se osim studenata, priključe i profesori fakulteta. Ove godine titulu promotera trke su poneli atletičar Saša Stoilović koji već 32. godine drži rekord u trci na 800 metara i glumica Hristina Popović. Ona je poručila da je atletika svima dostupna i da nema mesta izgovorima jer je potrebna samo dobra volja i par patika. Svi učesnici koji su završili trke nagrađeni su medaljama, zahvalnicom i poklonima, dok su pobednicima uručeni pehari i posebne nagrade.

Škole na Kosovu bile zatvorene zbog štrajka nastavnika

Školske ustanove na Kosovu, uključujući univerzitete, u ponedeljak su bile  zatvorene zbog štrajka nastavnog osoblja, javili su kosovski mediji. Osoblje traži isplatu za rad tokom 1990-ih godina, kada je, kako tvrde, srpska vlast zatvorila škole na albanskom jeziku, ali su oni, kako navode, nastavili da predaju u improvizovanim objektima, preneto je u današnjem UNMIK-ovom pregledu štampe. Sindikat kosovskih prosvetnih radnika je saopštio da će, ako njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, pozvati na generalni štrajk 13. aprila, navode prištinski mediji.

Vremeplov: Zaverenici  ubili Cezara

Na današnji dan 15. marta 44. p.n.e. rimskog vojskovođu, pisca i državnika Gaja Julija Cezara ubili su zaverenici na dan martovskih ida u Senatu. Namera im je bila da time spasu republiku, ali to nisu uspeli. U građanskom ratu potom su izginule vođe zavere Junije Brut i Parmenzije Kasije, a vlast je 31. pre nove ere prigrabio unuk Cezarove sestre Olivije, Oktavijan Avgust, što će biti početak uspostave monarhije (carstva). Cezar je u početku bio pristalica takozvane stranke populista, rimskih republikanskih demokrata, uz čiju je pomoć 68. p.n.e. počeo da se penje lestvicama moći, postavši kvestor, zatim edil, pretor i prokonzul u Španiji. Ambiciozan i bezobziran, okrenuo je leđa populistima i 60. p.n.e. sklopio je Prvi trijumvirat o podeli vlasti s Gnejem Pompejem Velikim i Likinijem Krasom. Vojnički se proslavio osvajanjem Galije (otprilike teritorija današnje Francuske i Belgije) od 58. do 52. p.n.e.

Posle Krasove smrti ušao je vojskom u Italiju i prešavši rečicu Rubikon, navodno izrekao: “Alea iacta est” (Kocka je bačena) – to je značilo da je sebi dozvolio nedopustivo – oružjem je stupio na teritoriju samog Rima. Potukao je Pompejeve snage 48. p.n.e. u bici kod Farsale u Tesaliji, a kad je pobedio i pontskog kralja Farnaka, Senatu je poslao lakonski izveštaj: “Veni, vidi, vici” (Dođoh, videh, pobedih). U Egiptu je pomogao Kleopatri da povrati presto, a po povratku u Rim prisvojio je doživotnu diktatorsku vlast. Iz Egipta je doveo grčkog astronoma Sosigena koji mu je pomogao da reformiše računanje vremena i sačini kalendar nazvan Julijanski. Dosta je pisao i bio dobar stilista, ali su izgubljene njegove pesme i gramatički spis “O analogiji”. Ostala dela: “Komentari o građanskom ratu”, “Komentari o galskom ratu”.

Vremeplov: Umro Nikolaj Ljeskov

Ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov, izuzetan znalac jezika i suptilan stilista umro je na današnji dan 15. marta 1895. godine. Pisao je romane i pripovetke o životu sveštenika i činovnika u ruskoj provinciji i opisivao je nemilosrdnost ranog kapitalizma. Stvorio je nenadmašne književne likove seljaka, zahvaljujući izvanrednom poznavanju ruskog sela. Dela: “Levak Soborjane” (kod nas prevedeno kao “Đakon Ahila i crkovnjaci”), “Začarani putnik”, “Nesmrtni glavonja”, “Ledi Makbet mscenskog okruga”, “Sitnice iz arhijerejskog života”.

Vremeplov: Prvi telefonski razgovor u Beogradu

Na današnji dan 15. marta1883. godine Beograd je dobio prvu “telefonsku štaciju”, sedam godina posle pronalaska telefona, a prvi telefonski razgovor su vodili ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice. Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji dobio je 1882. od kralja Milana Obrenovića, Panta Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.

Vremeplov: Abdicirao ruski car Nikolaj II

Revolucionari su na današnji dan 15. marta 1917  prinudili na abdikaciju ruskog cara Nikolaja II, koji je presto ponudio bratu, velikom vojvodi Mihailu, ali se on sutradan, pod pritiskom, odrekao krune, čime je posle tri veka okončana vladavina dinastije Romanov. Cara Nikolaja II, sve članove njegove porodice i poslugu, boljševici su, na osnovu naredbe vođe Oktobarske revolucije Lenjina, likvidirali i potom iskasapili u Jekaterinburgu (kasnije Sverdlovsk), na Uralu, u julu 1918.

Vremeplov: Kolumbo doveo 7. Indijanaca u Španiju

Na današnji dan 15. marta 1493. godine Kristofer Kolumbo doveo sedam Indijanaca Aruak sa ostrva Hispanjola u Španiju. To su bili prvi stanovnici Novog sveta koji su kročili na Stari kontinent.

Vremeplov: Umro Miodrag Bulatović

Srpski pisac Miodrag Bulatović umro je na  današnji dan 15. marta 1991. godine. Pažnju čitalaca privukao prvom zbirkom pripovedaka “Đavoli dolaze”. Jedan je od najprevodjenijih srpskih pisaca. 

Vremeplov: Umro Moša Pijade

Na današnji dan 15. marta 1957. godine umro srpski političar, slikar i novinar Moša Pijade, predsednik Skupštine Jugoslavije. Član Komunističke partije od 1920, imao značajnu ulogu u Narodnooslobodilačkom ratu od 1941. do 1945, a u posleratnoj Jugoslaviji bio u najužem partijskom i državnom rukovodstvu. U novembru 1943. u Jajcu organizovao Telegrafsku agenciju nove Jugoslavije, Tanjug. Umro u Parizu na povratku iz Velike Britanije, gde je predvodio jugoslovensku parlamentarnu delegaciju.

Vremeplov: Rođen Branko Radičević

Srpski pisac Branko Radičević, najznačajniji pesnik srpskog romantizma rođen je na  današnji dan 15. marta 1824. godine. Oduševljen pristalica Karadžićeve jezičke reforme, pesničkim slobodama označio prodor u novu epohu srpske poezije. Umro u Beču 1853, a njegovi posmrtni ostaci 1883. preneti na Stražilovo kod Sremskih Karlovaca.

Vremeplov: Revolucija zahvatila Budimpeštu

Tri dana posle masovnih demonstracija u Beču revolucija je  na  današnji dan 15. marta 1848. godine zahvatila Budimpeštu, a potom se proširila na celu Mađarsku. Uz pomoć Rusije, austrijske trupe ugušile revolucionaran pokret u avgustu 1849.

Kockom „do lake zarade” ali i zavisnosti

Dok su, tamo gde su dozvoljene i praktično stimulisane kao bitan ekonomski faktor, kazina i kladionice za njihove vlasnike i sistem nešto jako dobro i korisno, za one koji se na njih navuku i hazarderstvo im postane nešto više od bezazlene, povremene zabave, predstavljaju utaban put u pakao zavisnosti, jednako, dužništvo, ugrožavanje sopstvene i egzistencije svoje porodice. Zavisnost o kockanju svake vrste jeste psihološki problem za koji bi preventiva bila da kladionica i kazina uopšte nema. Pošto se to neće desit jer je ovaj biznis ako ne u usponu ono na solidnom nivou, društvu ostaje da se bavi posledicama

Na pitanja ko su najčešće zavisnici o kocki, zašto to rade i šta je na okolini da kao prvi korak u njihovom lečenju preduzme, pitali smo psihologa, stručnjaka sa bogatim iksustvom lečenja ove vrste zavisnosti. S potrebom za lečenjem, najčešće mi se javljaju roditelji zavsinika, na prvom mestu majke ali i očevi, a prijavljuju se i samo zavisnici svesni da imaju problem i da žele da ga reše, kaže za “Dnevnik” psiholog Jasmina Leković iz Centra “Život nije igra” koji se bavi odvikavanjem od patološkog kockanja i klađenja kroz savetodavni i psihoterapijski rad sa zavisnicima i njihovim porodicama.

APA proglasila patološko kockanje za bolest zavisnosti

Američka psihijatrijska asocijacija (APA) je 2012. proglasila patološko kockanje za bolest zavisnosti bez supstance, a do tada je to bilo definisano kao poremećaj kontrole impulsa. Mnogi u kladionicama uplaćuju ili ulažu 80 ili 100 dinara, koliko im buyet dozvoljava. Neko tako može da se kocka ceo život i to nije u domenu ovisnosti. Inače, svetsko istraživanje je pokazalo da se kod, od 0,4 do jedan odsto populacije, svugde javlja zavisnostici ove vrste. Kod nas je sigurno taj procenta i nešo veći, na šta sigurno utiče i niži standard. Gde god pogledate u Evropi, kladionice su tamo retke, a kod nas je velika i njihova brojnost, i dostupnost. Ima ih više samo BiH. A što je veća brojnost i dostupnost kladionica i kazina veći je i broj mladih koji će tu dolaziti i igrati, a što je veći broj onih koji igraju, veći je broj onih koji će se regrutovati kao patološki kockari, zaključuje psiholog Jasmina Leković.

Sedamnaestogodišnjaci najviše vole kocku

U proseku, učenici koji patološki kockaju imaju 17 godina. Najveći broj učenika, oko polovine (od 790 novosadskih osnovaca i srednjoškolca obuhvaćenih israživanjem Centra “Život nije igra” iz 2014) koji problematično i patološki kockaju su prvo počeli sa kladionicom kada su imali između 10 i 14 godina. Ovo istraživanje je pokazalo i da ima dece i mlađe od 10 godina koja se susreću s igrama na sreću uz pomoć roditelja koji ih uvode u taj svet.

Sahranjen dečak (5) koji se  udavio u Rzavu

Orilo se Arilje u nedelju  od jecaja Vesne Aleksić, i sa njom plakalo, dok se nadvijala nad odrom svog mlađen sina koji je sahranjen na lokalnom groblju. Niko joj nije mogao uzetu nadu da će njen sinčić nekako ustati i umiljato se nasmejati. Njen Boško, petogodišnjak, stradao je dan ranije u reci Rzav u centru grada kada je upao u nabujalu reku. Mutna voda odnela ga je par kilometara naniže u mesto Sastavke, gde se Rzav već uliva u Moravicu. Posle dva sata potrage dečakovo telo je pronađeno nasukano na granje uz obalu, pa je pokušana reanimacija, ali bezuspešno.  Boškova porodica, rekli su nam utučeni rođaci i poznanici, živi u velikoj nemaštini. Kumili su i molili da svako ko može da im pomogne, da bi Viktoru barem olakšali teško detinjstvo.

Od malih boginja desetoro umrlo, 3.340 obolelo

Ukoliko ne dođe do promene u broju vakcinisane dece, epidemija malih boginja se neće zaustaviti ni dolaskom lepog vremena. U Srbiji je od početka oktobra 2017. do 9. marta ove godine registrovano 3.340 obolelih od malih boginja, a njih desetoro umrlo je od posledica komplikacija izazvanih morbilima. Među njima je i beba od svega petnaest dana. Čak 95 odsto obolelih bili su nevakcinisani, nepotpuno vakcinisani, a među najrizičnijim grupama jesu mališani predškolskog uzrasta i njihovi roditelji.

Kako je za “Blic” objasnio epidemiolog Predrag Kon, u ovom trenutku dostigli smo maksimum obolevanja, odnosno špic epidemije. “Epidemija će potrajati i tokom aprila i maja, a posle toga očekuje se smanjivanje. Ako ne dođe do promene u broju vakcinisane dece, epidemija se neće zaustaviti” – kazao je Kon.

Preminuo Stiven Hoking

Engleski i svetski poznati teoretski fizičar Stiven Hoking umro je u sredu  u 77. godini, saopštila je juče njegova porodica. “Bio je veliki naučnik i izuzetan čovek čiji će rad i zaostavština živeti mnogo godina”, navela su u saopštenju njegova deca Lusi, Robert i Tim. Hoking je, kako je saopšteno, preminuo u ranim jutarnjim satima u svojoj kući u Kembridžu, javio je BBC. Stiven Vilijam Hoking rođen je 8. januara 1942. godine. Unapredio je razumevanje prostora, vremena i prostor-vreme singulariteta. Britanski naučnik stekao je svetsku slavu zbog svog rada na crnim rupama i teoriji relativiteta, a iza sebe je ostavio niz dela od kojih je najpoznatija knjiga “Kratka istorija vremena”. Hoking je tokom karijere razotrkio neke od najzamršenijih tajni kosmosa.

Diplomirao je fiziku na Oksfordu, a potom je s temom iz teorije relativnosti doktorirao na Kembridžu, gde je nastavio akademsku karijeru. Sa 22 godine, kao studentu, dijagnostikovana mu je izuzetno progresivna neuromotorička bolest koja veoma onesposobljuje i ograničava kretanje i govor. U pitanju je amiotrofna lateralna skleroza (ALS) zbog koje je veći deo života proveo u kolicima, potpuno nepokretan, primoran da komunicira pomoću kompjutera i glasovnog sintizajzera. Tada su mu lekari davali samo nekoliko godina života. Hoking je, međutim, pobedio tešku fizičku onesposobljenost i više od pet decenija davao izuzetan doprinos fizici i matematici.

Postao je član Kraljevskog društva 1974, profesor matematike 1979. Poznat je po doprinosima na poljima kosmologije i kvantne gravitacije, posebno u kontekstu crnih rupa, kao i po popularnim pisanim delima u kojima iznosi svoje teorije o svemiru. Najpopularnije delo mu je naučni bestseler “Kratka istorija vremena” (A Brief History of Time), koji je zauzeo prvo mesto na listi bestselera britanskog “Sandej tajmsa”, gde se zadržao rekordne 237 nedelje. Njegov život ekranizovan je filmom iz 2014. godine “Teorija svega”, u kojem je glavnu ulogu imao Edi Redmejn. Godine 1989. postao je počasni pratilac kraljice. Neostvareni san mu je bio da odleti u svemir.