Vesti – 17/18.03.2018.

U Švedsku ide da studira nekoliko hiljada naših akademaca

Rektorat Univerziteta u Novom Sadu posetila je visoka delegacija Ambasade Švedske, kao i predstavnici nekoliko švedskih univerziteta i Saveta za visoko školstvo Švedske. Dan Švedske posvećen je unapređenju saradnje švedskih i srpskih univerziteta, kao i promociji mogućnosti studentskih razmena, studiranja i potencijalnih stipendija za studije u Švedskoj. „Za mene je to bila sasvim drugačija priča. Život i studije se tamo mnogo razlikuju od onih u Srbiji. Bilo je to neprocenjivo iskustvo“, kaže Novosađanin Aleksandar Aranđelović koji je proveo dve godine na studijama evropskog poslovnog prava u Švedskoj na fakultetu Univerziteta u Lundu, u okviru Programa “Study in Sweden”.
„Upravo sam to i želeo: od upoznavanja drugačije kulture i izloženosti njenim uticajima, do upoznavanja s vrednostima koje sam uspeo tamo da prepoznam i usvojim“, kaže Aranđelović. Kaže da se predavanja odvijaju uz mnogo veće učešće studenata i uz direktnu, vrlo neposrednu komunikaciju s profesorima.
„Ispiti se polažu kvartalno, dva meseca slušate predmet i onda direktno izlazite na polaganje ispita, što ima mnoge prednosti. Sve se, inače, polaže pismeno. Prisustvo na predavanjima je obavezno, neophodno je da na na svakom predemetu budete na najmnje 80 odsto časova. Ceni se i vaša aktivnost na predavanjima, ali puno toga treba da uradite i sami, recimo, da prezentujete na predavanjima. Takođe, ceni se grupni rad. Mislim da bi svi tokom studija trebalo da provedu neko vreme ili Švedskoj, koja po mnogo čemu izuzetna, pa i po gostoprimstvu, ili na nekom od evropskih univerziteta“, rekao je Aranđelović, govoreći o svojim iskustvima brojnim zainteresovanim studentima UNS-a.

Izložba dečjih radova u dvorcu Eđšeg

Izložba dečjih radova, deo kreativnog projekta „Likovna radionica za decu u dvorcu Eđšeg”, uz podršku Kulturnog centra Novog Sada svečano je otvorena u dvorcu Eđšeg. Radionica, koja je trajala četiri meseca, bila je besplatna, namenjena kreativnim mališanima zainteresovanim da se upoznaju s likom i delom Mike Antića kao i s raznim likovnim tehnikama. U realizovanju dečjih ideja pomogle su akademske slikarke Danijela Vimić i Smilja Kubet. Mališani su imali priliku da crtaju na temu „Oslikavanje uskršnjih jaja”, „Ilustruj svoju omiljenu Mikinu pesmu”, „Ovo sam ja”, „Dvorac”, „Pogled iz dvorišta Dvorca”, „Projekti Đerđa Molnara”, „Moj rad za izložbu”.
Od velikog broja umetničkih dela, žiri je izabrao 45 najlepših radova, a uručene su i nagrade u vidu pribora za crtanje i vaučera za „Mikin letnji kamp” u organizaciji POŠ „Miroslav Mika Antić”. U uzrastu od prvog do četvrtog razreda prva i druga nagrada pripale su učenicama OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” iz Sremske Kamenice Anđeli Zdravković i Maši Kužet, dok je treća nagrada otišla u ruke Milici Bigi koja je pohađala likovnu sekciju Kulturnog centra Novog Sada.
U uzrastu od petog do osmog razreda prva nagrada je pripala učenici OŠ „Miroslav Mika Antić” Ani Antonić, druga učenici OŠ „Miloš Crnjanski” Ivi Mojićević, a treća učenici POŠ „Sveti Kirilo i Metodije” Milici Blagojević. Specijalna nagrada uručena je Leontini Marković iz Dečjeg sela. Osim edukacije i razvijanja kreativnosti, radionica je bila inkluzivnog tipa, pošto su među polaznicima bila i deca iz hraniteljskih porodica i deca uključena u program socijalne zaštite.

Počeli „Prolećni Brankovi dani”

Manifestacija „Prolećni Brankovi dani“, kojom se obeležava dan rođenja pesnika Branka Radičevića po julijanskom i po gregorijanskom kalendaru, počela je 15. i traje do 28. marta u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. U tom intervalu u organizaciji Brankovog kola biće održano deset raznovrsnih programa u znaku 194. rođendana najslavnijeg đaka Karlovačke gimnazije, koju je pesnik pohađao od 1835. do 1841. godine. Na samom početku „Prolećnih Brankovih dana“ sutra u 11 sati u Karlovačkoj gimnaziji biće uručena prestižna pesnička nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke“ ravnopravno Milanu Pađenu za zbirku pesama „Put bez putokaza“ i Vladanu Rakiću za knjigu poezije „Kapije vremena“. 
Na svečanom otvaranju nastupiće pesnici raznih generacija i poetika, poput Stevana Tontića, Dušana Radaka, Dubravke Milenković, Dušana Zaharijevića, Rastka Lončara, Ivane Stojić i Irene Plaović. U muzičkom delu programa predstavićese hor Karlovačke gimnazije, operska pevačica Vera Zečević, pijanista Stefan Jančić i izvorna ženska grupa „Vila“. Biće izvedena i pozorišna predstava „Dobri duhovi gimnazije“ scenaristkinje i režiserke Jelene Rebe, u kojoj se pojavljuju likovi Branka Radičevića, Sime Milutinovića Sarajlije, Teodore Petrović, Borislava Mihajlovića Mihiza i Vide Ognjenović.

Štefanek pratio međuokružno takmičenje u Novom Sadu

U Novom Sadu, u velikoj sali Sokolskog doma, u sredu i četvrtake održano  je Međuokružno takmičenje u sportskoj gimnastici za učenike osnovnih i srednjih škola. Na takmičenju, čiji je domaćin Savez za školski sport Novog Sada, uz tehničku podršku Sokolskog društva „Vojvodina”, nadmetalo se 234 učesnika (158 devojaka i 76 muškaraca) iz osam okruga, a samo prvoplasirane ekipe i pojedinci obezbediće plasman na Republičko prvenstvo, koje će se 27. i 28. marta održati u Pirotu. Tokom prvog dana na gimnastičkim spravama vežbale su devojke, među osnovnim školama dominirale su one iz „Žarko Zrenjanin” iz Novog Sada, a kod srednjoškolki iz novosadske Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”. Zanimljivo je da je gimnastičare posetio predsednik Sportskog saveza Srbije i olimpijski šampion Davor Štefanek, koji je došao da se upozna s uslovima takmičenja i potrebnom pomoći, koju će Savez ubuduće obezbeđivati školskom sportu. Druženje s decom ovekovečila je kamera foto-reportera Filipa Bakića.

NURDOR-ov zimski kamp: Skijanje za oporavak dece obolele od raka

Na Kopaoniku se za adolescente lečene od malignih bolesti šestu godinu za redom od 9. do 16. marta održan je zimski kamp na kome se nalazilo 25-oro dece i mladih. Oni su u pratnji NURDOR volontera, psihologa i instruktora skijanja imali priliku da osvoje skijaške staze, ali i da uživaju u drugim aktivnostima, saopštilo je Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka, koje je organizator kampa. Cilj ovog kampa jeste da se mladi ljudi, nakon zavšrenog dugog i iscrpljujućeg lečenja, osnaže i fizički i psihički, kako bi se što pre vratili svojim uobičajenim aktivnostima i zdravom životu.  U ovoj veoma značajnoj aktivnosti rehabilitacije i resocijalizacije im, osim prelepog prirodnog ambijenta na Kopaoniku, pomaže i tim iskusnih psihologa i volontera. NURDOR-ov zimski kamp je jedna od najlepših stvari koje vam se mogu desiti u toku jedne godine. Biti s ovom decom ovde, ovim malim-velikim pobednicima, slušati ih kako se smeju, raduju, kako uživaju na stazi i slaviti život sa njima je nešto posebno. Ja ih pustim da skijaju ispred mene i gledam ih kako su srećni i shvatam da sve ovo što radimo ima mnogo, mnogo smisla, kaže Slavica Lazić-Vuksanović, volonterka NURDOR-a.
Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka osnovano je 2003. u Beogradu, a čine ga roditelji i prijatelji dece lečene od raka, ujedinjeni u misiji poboljšanja kvaliteta lečenja i života obolele dece i njihovih porodica. Kroz radionice i savetovališta pružaju psiho-socijalnu podršku, pomoć u ostvarivanju zakonskih prava, obezbeđuju najsavremenije uslove na hemato-onkološkim odeljenjima, edukuju roditelje, decu, medicinsko osoblje, volontere i širu javnost.

U subotu uručenje nagrada mladim pesnicima

Uručenje nagrada i pohvala mladim pesnicima – učesnicima na konkursu za najlepšu ljubavnu pesmu „Ljubav (ni)je samo reč”, održaće se u subotu, 17. marta, od 12 sati, u pozorištu Kulturnog centra „Mladost” u Futogu, Cara Lazara 42. Na konkursu je učestvovalo 385 mladih do 15 godina iz Srbije i regiona, a 50 najuspešnijih pesama biće objavljeno u ovogodišnjoj „Pesmarici”. U subotu će, osim autora, nastupiti Plesni studio MBM, „Adžiš dance studio”, solisti Akademije zabave i umetnosti „O&M”, Tatjana Savatić, Udruženje građana „Uspon” i „Ineks cirkus teatar”. Pokrovitelj manifestacije je Grad Novi Sad, a sponzori nagrada su, osim „Mladosti”, Izdavačka kuća „Prometej”, „BB Minakva”, Gradska biblioteka i „Zmajeve dečje igre”. Ulaz je slobodan.    

U Novosadskom pozorištu: Dva izvođenja „Šumske kraljice”

Povodom dana rođenja petrovaradinskog kompozitora Franje Štefanovića, hor „Bajićevi slavuji” i solisti opere Srednje muzičke škole „Isidor Bajić” izveli su  dečju operu „Šumska kraljica” u četvrtak  u Novosadskom pozorištu (Jovana Subotića 3–5) od 11 i od 12 sati.  Organizatori su Hrvatsko kulturno-prosvjetno društvo „Jelačić” i škola „Isidor Bajić”, kojima je cilj da istaknu lik i delo tvorca prve opere na svetu koju izvode isključivo deca.       

Trka „Za dečji osmeh”: Prikupljeno 650.000 dinara

Za Sigurnu dečju kuću prikupljeno je 650.000 dinara u humanitanoj atletskoj trci „Za dečji osmeh”, održanoj prošlog vikenda u Kameničkom parku. U ovogodišnjoj, petoj akciji, oboren je rekord u broju prijavljenih učesnika. „Za kratko vreme prijavilo se više od hiljadu trkača, odnosno 800 odraslih i 200 dece“, rekao je atletičar Goran Vandlener, koji je zajedno s Visokom poslovnom školom strukovnih studija, Orijentaciono-atletskim klubom „Novi Sad” i Atletskim klubom „Vojvodina” organizovao kros. „To pokazuje da je kraljica sporta bila i ostala popularna među Novosađanima. Sve više mališana odlučuje da se aktivno uključi u atletiku i to ohrabruje.“
Mališani su imali prilike da se takmiče u trci na 100, 400 i 800 metara, a posebnu pažnju izazvala je „Start IT štafeta”, koja je naterala mnoge IT-ovce da se pokrenu i trče za štafetu. Direktorka Visoke poslovne škole Jelena Damnjanović rekla je da ta ustanova s ponosom već drugu godinu podržava trku „Za dečji osmeh”. Kako je naglasila, osim studenata, ove godine su trčali i profesori te škole. Među onima koji su došli da podrže trku bili su i poznati atletičari, kao što je reprezentativac Srbije u triatlonu Ognjen Stojanović, aktuelni državni prvak na 800 metara Miroslav Dudaković, prvak Srbije u maratonu Aleksandar Adžić, atletičarka Nataša Živanović i drugi. Svi učesnici koji su završili trku nagrađeni su medaljama, zahvalnicom i poklonima, dok su pobednicima uručeni pehari i posebne nagrade.

Položeni venci na grob Mike Antića

Povodom godišnjice rođenja Miroslava Mike Antića, a u okviru manifestacije “Antićevi dani” član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić, predsednik Saveta za kulturu Grada Novog Sada Đula Kiš i pomoćnik direktora Kulturnog centra Novog Sada Sunčica Marković položili su vence na grob Mike Antića na Gradskom groblju, a zatim i na bistu pesnika u Dunavskom parku. ” I ovim činom skrećemo pažnju na velikog pisca koji je svojim delima zadužio naš grad. Veoma je važno da slavimo njegovo ime i da mlade generacije upoznamo sa njegovim širokim i raznolikim opusom. Miroslav Antić je bio multimedijalni umetnik, književnik, slikar, novinar i filmski stvaralac. Jedan je od najznačajnijih Novosađana koji su doprineli da Novi Sad bude nadaleko poznat kao grad kulture”, izjavio je Dalibor Rožić.
Zajedno sa delegacijom Grada, vence na bistu Miroslava Antića položili su učenik Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” Luka Stanković i učenica OŠ “Đura Daničić” Jovana Kecman. Venac su položili i učenici privatne OŠ “Mika Antić”, Doroteja Versajko i Sergej Zeljković koji su, kao i učenici OŠ “Miroslav Antić” iz Futoga, Ana Andrić i Ana Milenković recitovali stihove Mikinih pesama. Manifestacija “Antićevi dani” svečano je otvorena 12. marta i održava se na više lokacija u Novom Sadu. U dvorcu “Eđšeg” biće otvorena izložba dečijih radova sa konkursa “Stvarajmo jedan novi svet”, a poslednji dan, 16. mart je obeležen uručenjem nagrade “Miroslav Antić” Nenadu Šaponji za zbirku pesama “Izgledam, dakle nisam”, koju je objavila izdavačka kuća “Prometej”. 

Džamić: Razrešenje rektora da ne naruši autonomiju univerziteta

Državni sekretar Ministarstva prosvete Vladimir Džamić obavestio je članove Odbora o postupcima koje je Ministarstvo preduzelo u slučaju rektora Univerziteta u Kragujevcu Nebojše Arsenijevića. On je naglasio da je pokrenut inspekcijski nadzor i da je utvrđeno da je sin Nebojše Arsenijevića, Aleksandar Arsenijević, upisao doktorske studije pre nego što je završio osnovne studije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Džamić je rekao da je Ministarstvo uputilo dopis da se diploma poništi i da se razmotri razrešenje rektora ne želeći da se naruši autonomija univerziteta.
”Rok za poništenje diplome ističe 28. marta i ukoliko to ne bude učinjeno, ministar će naložiti formiranje komisije koja će se baviti ovim sučajem”, rekao je Džamić i dodao da ministar po zakonu ima pravo da razreši rektora. V.d. predsednika Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Branislav Jeremić kazao je da je preporuka Saveta bila da se uspori postupak izbora rektora u Kragujevcu.

Šarčević  jasan”: Kako je moguće da je on i dalje rektor?

O slučaju Arsenijevića oglašavao se i ministar prosvete Mladen Šarčević koji je, pored ostalog, rekao da je njegov stav jasan. “Ja se kao građanin pitam kako je moguće da, i pored svih navoda, on (Arsenijević) i dalje obavlja funkciju rektora”, kazao je Šarčević.

Izložba „Izgubljeni sefardski svet zapadnog Balkana“

Izgubljeni sefardski svet zapadnog Balkana je naziv izložbe koja ima za cilj da kroz porodične i lične priče prikaže život Jevreja Sefarda na zapadnom Balkanu u XX veku. Jevreji Sefardi naseljavaju zapadni Balkan od kraja XV i početka XVI veka uz dozvolu Osmanskog sultana Bajazita II. Dolaze sa Iberijskog poluostrva odakle su ih nakon milenijumskog boravka prognali katolički kraljevi Izabela I od Kastilje i Ferdinand II od Aragona. Na teritoriji Osmanskog carstva, na Balkanu, naseljavaju pre svega gradove među kojima su Dubrovnik, Split, Sarajevo, Beograd, Bitolj i sa sobom donose zanimanja kojima su bavili u Španiji i Portugaliji. Svojim znanjem i veštinama doprineli su razvoju prostora na kome su se naselili, a u vreme stvaranja samostalnih država na zapadnom Balkanu uzeli su učešće, kao i u Velikom ratu. Tokom Drugog svetskog rata zajednica Jevreja Sefarda na zapadnom Balkanu doživela je sudbinu Jevreja širom Evrope, a oni koji su preživeli iselili su se u Izrael i Sjedinjene države.
Autori izložbe su Centropa iz Beča i Memorijalni centar Holokausta Jevreja Makedonije uz podršku ministarstva zaduženih za obrazovanje država zapadnog Balkana. Izložba ima obrazovno-vaspitni karakter zbog čega je namenjena učenicima osnovnih i srednjih škola a u cilju upoznavanja prošlosti onih koji su svojim radom doprineli izgradnji država zapadnog Balkana i čija je ostavština deo kulturne baštine ovog dela Evropa. Svečano otvaranje izložbe organizovano je  u četvrtak 15. marta 2018. u 19,00 časova u Dečijem kulturnom centru Beograd.

Vremeplov: Rođen Jovan Paču

Srpski kompozitor i pijanist Jovan Paču rođen je na današnji dan 17. marta 1847. godine. Školovao se u rodnoj Subotici, u Pragu i Pešti. Bio je učenik Bedžiha Smetane. Uporedo s muzičkim obrazovanjem završio je i medicinu. Smatran je muzičkim virtuozom. Romantik, srpski patriota, izrazito salonski bidermajerski kompozitor. Brojne narodne i građanske melodije harmonizovao je za hor i klavir. Bio je i plodan publicista. Dela: “Chansonette serbe”, “Bez tebe draga”, “Prag je ovo milog srpstva”, “Čuj Dušane”, “Svetosavska pesma”.

Vremeplov: Rođena Madam Rolan

Na današnji dan 17. marta 1754. godine rođena je Žana Mari “Manon Flipon” Rolan, poznata kao Madam Rolan, koja je u vreme Francuske revolucije okupljala u svom salonu u Parizu pisce i ostale umetnike i političare. Na njih je znatno uticala, posebno na žirondince koje je predvodio njen suprug Rolan de La Platijer, ministar unutrašnjih poslova Francuske 1792. Giljotinirana je 1793. tokom jakobinske diktature, posle čega je njen muž izvršio samoubistvo.

Vremeplov: Umro Fridrih Besel

Nemački astronom i matematičar Fridrih Vilhelm Besel, osnivač i prvi direktor Kenigsberške opservatorije umro je na današnji dan  17. februara  1846. Izračunao je putanju Halejeve komete i prvi utvrdio promenljivost kretanja Sirijusa i Prokijusa i zaključio da je reč o zvezdama dvojnicima. Na osnovu geodetskih proračuna izveo je nove podatke o obliku i dimenzijama Zemlje. Usavršio je i neke matematičke metode u astronomiji.

Vremeplov: Umro Avram Đukić

Srpski istoriograf Avram Đukić umro je  na današnji dan 10. februara  1906. godine. Bio je školovani oficir i u intendantskoj službi dospeo je do čina generala austrijske vojske (Austrougarske). Služio je u Beču, Zadru, Pragu. Istoriografijom se bavio kao ljubitelj, ali veoma savesno. Proučavao je prošlost Srba u tadašnjoj Ugarskoj, odnosno današnjoj srpskoj Vojvodini, i to najviše veliku seobu, istoriju šajkaša i srpske husarske regimente, bunu 1848. zatim ustanak Pere Segedinca kao i seobe Srba u Rusiju, a sa mnogo požrtvovanja ispitivao je živote Srba austrijskih oficira. Ostavio je Matici Srpskoj u rukopisu veliki rad: “Generali i pukovnici Srbi u Austro-Ugarskoj od god. 1704. do danas”. Iz tog obimnog dela publikovao je jedino – “Život Arona Stanisavljevića, barona von Wellenstreit”. Ostali radovi: “Kad su se Srbi sa patrijarhom Arsenijem III doselili u zemlje madžarske krune?”, “Tri pisma patrijarha Arsenija III Čarnojevića”, “Ustanova i spomenici ugarskih kraljevskih šajkaša”, “Nešto za istoriju carske i kraljevske Srpske husarske regimente”.

Vremeplov: Umro car filozof Marko Aurelije

Na današnji dan 17. februara 180. godine umro je rimski car Marko Aurelije, car filozof. Tokom vladavine počev od 161. uspešno je suzbio germansku invaziju na Carstvo. Njegove beleške na grčkom jeziku u vidu aforizama, vođene tokom brojnih ratnih pohoda u Evropi i Aziji, svojevrsna filozofska introspekcija i razmišljanja o etici, objavljene su posmrtno pod naslovom “Samom sebi” i bile su vekovima popularne. Sačuvana je i njegova prepiska sa rektorom Frontonom na latinskom jeziku. Jedan je od najznačajnijih predstavnika poznog stoičkog eklekticizma i moralnom samoanalizom veoma je uticao na potomstvo. Car-filozof upamćen je i po izuzetnoj skromnosti i čestitosti.

Vremeplov: Čemberlen optužio Hitlera da je “prekršio reč”

Na današnji dan  17. februara 1939. godine britanski premijer Nevil Čemberlen optužio je nacističkog vođu Adolfa Hitlera da je “prekršio reč”, jer su nemačke trupe ušle u Čehoslovačku, ali Velika Britanija i ostale zapadne sile nisu učinile ništa da spreče komadanje suverene zemlje čiju su bezbednost verbalno garantovale.

Vremeplov: Golda Meir prva žena premijer Izraela

Golda Meir, blizak saradnik Ben Guriona u borbi za stvaranje države Izrael, postala  je na  današnji dan 17. februara 1969. prva žena premijer Izraela. Zbog nesuglasica u koalicionoj vladi 1974. je podnela ostavku.

Vremeplov: Umrla Irena Kiri Žolio

Na današnji dan 17. februara 1956. godine umrla je francuska naučnica, nuklearni fizičar i hemičar Irena Kiri ćerka nobelovaca Pjera i Marije Kiri. Sa suprugom Žanom Frederikom Žolio 1935. podelila je Nobelovu nagradu za hemiju. Sa srpskim fizičarem Pavlom Savićem 1937. i 1938. otkrila je izotope poznatih elemenata bombardovanjem urana neutronima.

Vremeplov: Masovne demontracije Albanaca

Na Kosovu su na današnji dan 17. februara  2004. godine izbile masovne demontracije Albanaca, povodom utapanja dvojice albanskih dečaka u reci Ibar, kod sela Čabra, koje su potom prerasle u dvodnevno nasilje tokom kojeg je 19 lica ubijeno (11 Albanaca i osam Srba),  a povređeno više od 900 osoba, među kojima su i pripadnici međunarodne i kosovske policije. Uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća na Kosovu, 34 crkve i manastira, a više hiljada Srba je napustilo svoje domove. Zbog napada na srpske enklave u gradovima u Srbiji izbili protesti više hiljada ljudi, a u centru Beograda i Niša zapaljene su džamije.

Vremeplov: Rođen knjaz Miloš Obrenović

Na današnji dan 18. februara 1780. godine rođen je knjaz Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knjaz Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti 1860. Borio se u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži-Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Turske, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost knjaževskog dostojanstva. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je slobodouman ustav, kojem su se usprotivile Rusija, Turska i Austrija, pa ga je ubrzo ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče sa vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.

Vremeplov: Osnovana Artiljerijska škola

Po odobrenju knjaza Aleksandra Karađorđevića, a po projektu Ilije Garašanina, na današnji dan 18. februara  1850. godine osnovana je Artiljerijska škola, kasnija Vojna akademija Kraljevine Srbije. Prvi kurs Artiljerijske škole trajao je od 1850. do 1855. i završilo ga je (i dobilo činove) 10 lica, četvorica su kasnije postali generali a četvorica pukovnici. Datum osnivanja Artiljerijske škole, kasnije Vojne akademije, kao začetak modernog vojnog školstva u Srbiji, danas se obeležava kao Dan Vojne akademije.

Vremeplov: Umro ruski car Ivan Grozni

Na današnji dan 18. februara 1584. godine umro je ruski car Ivan Grozni, prvi car Rusije, koji je radi stvaranja jake centralizovane države ojačao samodržavlje i suzbio samovolju boljara. Reforme je sprovodio svim sredstvima, zbog čega je dobio nadimak “Grozni” (u značenju strašni, silni). Ustanovio je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. je radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom izgradio grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine u Belo more. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, tako da je Rusija ovladala celim vodenim putem Volge, a potom je pripojio Sibir.

Vremeplov: Rođen Berđajev

Ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, mislilac hrišćanske inspiracije, jedna od najinteresantnijih intelektualnih pojava 20. veka rođen je na današnji dan 18. februara 1874. Postao je najpopularniji ruski filozof na Zapadu. U mladosti marksista, po dolasku boljševika nije se protivio novom sistemu, ali je svejedno sa grupom intelektualaca sličnih nazora proteran, nevoljno 1922. Potom se vratio hrišćanstvu, mada su mnogi njegovi stavovi ostali potpuno neprihvatljivi za crkvene zvaničnike. Bio je veoma plodan autor, prošao je kroz različite faze, da bi u poslednjem periodu sebe smatrao “Hrišćanskim socijalistom”. Umro je 1948. u Francuskoj. Dela: “Hrišćanstvo i klasna borba”, “Smisao istorije”, “Filozofija slobode”, “Čovek i mašina”, “Izvori i smisao ruskog komunizma”, “O čovekovom ropstvu i slobodi”, “Novo srednjovekovlje”.

Vremeplov: Umro sv. vladika Nikolaj

Na današnji dan 18. februara 1956. godine  umro je srpski episkop Nikolaj Velimirović (Nikola), teolog, književnik i besednik, vladika ohridski i žički, jedna od najumnijih glava Srpske crkve uopšte. Po završetku studija u Švajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu i u Ženevi (drugi doktorat). Po povratku u Srbiju radio je kao profesor. Zamonašio se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobičnog ozdravljenja. Završio je Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem da se tamošnjoj javnosti predstavi srpska stvar. Između dva svetska rata predvodio je Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu, poznatu kao Bogomoljački pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su težili višem nivou duhovnosti od onog koji omogućava klasičan parohijski život. Bila je to vrlo netipična pojava za srpske prilike.
Obnovio je brojne srpske hramove, najviše u Ovčarsko-kablarskoj klisuri ali i u Južnoj Srbiji (danas Makedonija). Tokom Drugog svetskog rata nalazio se u konfinaciji (Ljubostinja, Vojlovica), zbog podrške državnom udaru od 27.3.1941. Izvesno vreme proveo je i u logoru Dahau s patrijarhom Gavrilom (Dožić). Bila su to jedina dva visoka crkvena zvaničnika u Evropi koja su se nalazila u koncentracionom logoru. Nije se nikada više vratio u Srbiju. Prilikom dolaska na tlo SAD nakon rata, dočekalo ga je više desetina episkopa raznih hrišćanskih crkava – što je pokazatelj njegovog neverovatnog ugleda.
Umro je u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD) a sahranjen je na srpskom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mošti su mu prenete u Srbiju 1991. Srpska Crkva ga je proglasila za svetitelja. Kao autor bio je neobično plodan, ali često neujednačen i čak kontradiktoran. Dela: “Religija Njegoševa”, “Besede pod Gorom”, “Iznad greha i smrti”, “Duša Srbije”, “Srbija u svetlosti i mraku”, “Duhovni preporod Evrope”, “Agonija crkve”, “Reči o Svečoveku”, “Molitve na jezeru”, “Omilije”, “Ohridski prolog”, “Teodul”, “Srpski narod kao Teodul”, “Srednji sistem”, “Indijska pisma”, “Kasijana”, “Žetve Gospodnje”, “Divan”, “Jedini Čovekoljubac” i dr.

Vremeplov: Pariska komuna

Građani Pariza podigli su na današnji dan 18. februara 1871. godine  revoluciju, poznatu kao Pariska komuna, čiji je neposredni povod bio Francusko – pruski rat. Naoružani radnici, nazvani “komunari”, stvorili su Nacionalnu gardu, Centralni komitet kao vrhovno telo, raspisali izbore i proglasili komunu, koja je u krvi ugušena krajem maja 1871.

Roditelji zanemaruju opasnost od droga

Da bi roditelje učenika sedmog i osmog razreda upoznali s testovima na drogu za kućnu upotrebu, koje je svaka škola dobila od Grada, salajačka OŠ „Vuk Karadžić” organizovala je roditeljske sastanke. Svi koji su se odazvali, oko 75 odsto roditelja, su i uzeli test, a tom prilikom održana je i edukacija o zloupotrebi opojnih supstanci. Govorilo se, najpre, o marihuani, ali i energetskim pićima, koja predstavljaju opasnost po zdravlje učenika, a akcenat je bio na savetima roditeljima kako da prepoznaju da im se dete drogira. Sastanke je održala školski psiholog s dvadesepetogodišnjim iskustvom Olivera Mihić, koja upozorava na to da u poslednjih deset godina odziv učenika i roditelja na takve i slične edukacije drastično opada.

Univerzitet u Nišu: Masovno nostrifikovanje diploma Albanaca

Na Niškom univerzitetu od 2012. do 2016. godine nostrifikovano je najmanje 200 diploma Albanaca stečenih na fakultetima u Albaniji, Makedoniji i na Kosovu i Metohiji, i to bez odgovarajućih provera njihove verodostojnosti. Ovo masovno ozakonjenje visokoškolskog zvanja, stečenog čak i na fakultetima koji imaju sumnjive reference, vezuje se za mandat aktuelnog rektora Dragana Antića, za koga grupa profesora u pismu upućenom Ministarstvu prosvete tvrdi da je neke od njih izdavao, suprotno srpskim zakonima. Zbog toga traže da država preispita da li je bilo zloupotreba u ovom postupku, tim pre što u mnogim slučajevima nisu uvaženi zahtevi članova komisija za nostrifikaciju o polaganju dodatnih ispita koji su karakterisični za srpski obrazovni program.
Pored toga, oni traže i da se utvrdi da li je neko zbog lične koristi žrtvovao ugled Univerziteta koji je postao Meka za masovno priznavanje diploma sa albanskog govornog područja. Alibi za ovakvu sumnju nalaze u činjenici da na ostalim univerzitetima u Srbiji nije zabeležena ovakva praksa, blanko verifikovanja diploma iz Albanije, Makedonije i sa KiM. Zato su oni Ministarstvu prosvete dostavili imena svih onih čije su diplome verifikovane na Univerzitetu u Nišu od kraja 2012. do 2016. godine i zatražili da se svaka od njih preispita.
“Njihovi vlasnici stekli su pravo da se zaposle u državnim organima i ustanovama Srbije. Zato tražimo da Ministarstvo prosvete pošalje svoju inspekciju jer je javna tajna da je nostrifikacija diploma Albanaca postala unosan biznis na Univerzitetu u Nišu. U finansijskom planu ona je značajna stavka za finansiranje rektorata, ali postoje indicije da neki čelnici Univerziteta od nje imaju i ličnu korist. Ova praksa je zaživela pod dirigentskom palicom aktuelnog rektora Dragana Antića, koji je osnov za njenu masovnu primenu našao navodno u Briselskom sporazumu. Međutim, treba da se zna da se tamo definiše samo način ozakonjenja diploma sa područja Kosova i Metohije, a ne i sa područja Albanije i Makedonije. Međutim, diplome koje su nostrifikovane Albancima koji su fakultete završili u južnoj srpskoj pokrajini su znatno manje nego one iz Makedonije i Albanije, što dodatno podstiče sumnje da se radi o postupcima koji su suprotni srpskom obrazovnom sistemu”, tvrdi grupa profesora. Oni dodaju da je zbog toga sve veći otpor profesora da budu u komisiji za nostrifikaciju diploma.
 “Mnogi su okrenuli leđa rektoru i ne žele da učestvuju u ovoj lakrdiji kojom se stavljaju potpisi na diplome koje apsolutno ne odgovaraju srpskom obrazovnom sistemu. Oni insistiraju da kandidati moraju da polažu i dodatne ispite koji su neophodni po srpskim zakonima za određene struke. Međutim, te njihove zahteve, na predlog rektora Antića, Senat Univerziteta uglavnom odbija. Ipak, ima profesora poput Jadranke Đurović Todorović, dekana Ekonomskog, koja nije želela da glasa ni za jedno ozakonjenje diploma Albanaca”, kažu potpisnici pisma upućenog Ministarstvu prosvete.

Nove žrtve morbila, jedna od njih beba

Muškarac (33) iz Tutina preminuo je na intenzivnoj nezi Infektivne klinike Kliničkog centra u Kragujevcu zbog komplikacija nastalih nakon što je zaražen malim boginjama, preneo je u četvrtak “Blic”. Kako navode, on je 10. marta u teškom stanju hospitalizovan u novopazarskoj Opštoj bolnici, ali je posle dva dana transportovan za Kragujevac gde je i preminuo u utorak uveče. Prema nezvaničnim informacijama “Blica”, preminuli je bio hronični bolesnik, a nedavno je imao i operaciju na mozgu zbog koje mu je imunitet opao, pa organizam nije mogao da se izbori sa tom bolešću.
Pre toga, na Dečijoj klinici u Nišu preminula je beba, koju je prevremeno rodila majka zaražena morbilama, koja se oporavlja, izjavio je 15. marta Tanjugu načelnik intenzivne nege na Dečjoj klinici u Nišu Dejan Milojević. “Kod bebe nisu utvrđeni simptomi malih boginja, ali zbog prevremenog rođenja i usled krvarenja na mozgu, novorođenče je preminulo u sredu u 19.30 časova”, rekao je Milojević. Beba je, kako je naveo, na svet došla 8. marta sa svega 1.530 grama, jer se majka, usled komplikacija sa morbilama, porodila u sedmom mesecu trudnoće. “Sve vreme dete je disalo na aparatu, imalo je ozbiljnu infekciju koja je lečena, međutim zbog krvarenja na mozgu nismo uspeli da ga spasemo”, kazao je Milojević. Majka deteta je, kako kažu u KC Niš, dobro, a morbile se povlače.

About the Author

admin