Vesti – 19.03.2018.

Sen Lo: Mlade u Srbiji muči ”kvaka 22”

U Srbiji je, prema podacima UNICEF-a od 2011.do 2016. broj dece smanjen za skoro 40.000 i ukupan broj stanovnika će se do 2041. smanjiti na 5,5 miliona, a direktor UNICEF-a u Srbiji Mišel Sen Lo kaže za Tanjugu da mlade u našoj zemlji po pitanju rađanja dece muči ”kvaka 22”. Sen Lo je rekao da sve više mladih bračnih parova u Srbiji ima manji broj dece ili uopšte nema dece.”Prva njihova reakcija je da pokušavaju da obezbede bolju budućnost pre nego što počnu da razmišljaju o tome da imaju decu, što može biti kvaka 22 (zatvoren krug)”. “Kvaka 22″ je situacija u kojoj pojedinac mora da ispuni određeni preduslov kako bi postigao određeni cilj, a da bi ispunio taj preduslov mora da postigne željeni cilj.Paradoks je nazvan ”kvaka 22” po istoimenom romanu Džozefa Helera iz 1961. koji opisuje besmislene birokratske prepreke u Drugom svetskom ratu.
Sen Lo kaže da se baš tako može opisati situacija u Srbiji po pitanju mladih i rađanja.”Zato se ponekad predugo čeka i onda bude prekasno. Drugo, mlade treba ohrabriti da rano zasnuju porodicu, ali da bi se to desilo moraju da obezbede sebi bolju budućnost”.Kako kaže, da bi se to dogodilo ekonomija mora da beleži rast i mladi treba da imaju poverenje u privredu zemlje. Drugi element je, prema njegovim rečima, da Srbija treba da ima odgovarajuću politiku prema migracijama odnosno bolje upravljanje migracijama.”To je proces ohrabrivanja onih koji žele da odu da, ipak, ostanu u zemlji, uz obećanje da će imati bolji posao i bolju budućnost, kao i da se oni koji su otišli vrate kući”.
Navodi da Srbija sada može, poput Australije, Kanade i Nemačke, da privuče talente iz drugih zemalja da dođu u Srbiju – ako vaša ekonomija doživljava bum, možete da apsorbujete ljude iz drugih zemalja, pa onda da imate i one koji dolaze. Sagovornik Tanjugu je rekao da je zato potrebna jaka ekonomija i obrazovana radna snaga. “Da bi svaki srpski radnik mogao da razvije svoj puni potencijal, da bi mogao da ima kvalitetan učinak koji će mu obezbediti visokovredan posao, a ne posao male vrednosti”, naglasio je Sen Lo.
Sen Lo smatra da su ljudi najveći kapital i da su upravo deca stub rasta ekonomije. Naveo je da kumulativni godišnji gubitak BDP-a proizilazi iz činjenice da Srbija ima 1,8 miliona ljudi bez srednje škole i da iznosi od 4,5 do 7,5 odsto BDP-a.Upozorio je nijedna zemlja neće moći da se takmiči u svetskoj ekonomiji ako više ne uloži u svoje stanovništvo, a posebno u decu.  UNICEF predlaže Srbiji da se više ulaže u obrazovanje mladih imajući u vidu da je 30 odsto učenika od 15 godina i dalje funkcionalno nepismeno. “Svako dete koje napušta obrazovanje bez sticanja diplome srednje škole državu košta između 40.000 i 70.000 evra, jer gubi prihod od poreza i mora više da ulaže u socijalna davanja”, kažu u UNICEF-u.

Povećati obuhvat  dece predškolskim vaspitanjem

Cilj projekta “Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje“ koji je predstavljen 13. marta u Beogradu je povećanje pristupa kvalitetnom predškolskom vaspitanju i obrazovanju za svako dete, a posebno za decu iz socijalno ugroženih sredina. Projekat, vredan 47 miliona evra podržaće povećanje kapaciteta predškolskih ustanova kroz izgradnju, prenamenu ili adaptaciju javnih zgrada i na taj način otvoriti 17.000 dodatnih mesta u predškolskim ustanovama. Projekat će doprineti i unapređenju profesionalnih kapaciteta vaspitača i unapređenju planova i programa i obuhvatati mere koje će povećati obuhvat dece iz najosetljivijih grupa kroz grantove za najmanje 30 opština.
Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da je, osim, stvaranja novih kapaciteta za predškolski sistem cilj projekta i razvoj kvalitetnih vaspitača koji će biti posvećeni deci. Predškolski sistem treba da prevaziđe jaz nastao urušavanjem klasične šire porodice. Mi stvari menjamo od početka. Verujem da će nam se u budućnosti u ovom projektu pridružiti i mnogi drugi investitori, naveo je on.
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva podsetio je da je ulaganje u obrazovanje, naročito u rani razvoj najbolja investicija. Kako je rekao, ovaj projekat doneće benefite velikom broju dece, naročito deci iz osetljivih grupa. U Srbiji je svako drugo dete obuhvaćeno je predškolskim obrazovanjem. Upisne stope se u većini država članica EU kreću između 85 i 100 procenata. U Srbiji je više od 80 procenata dece iz dobrostojećih porodica upisano u programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, u poređenju sa manje od 10 procenata dece iz najsiromašnijih porodica. Obuhvat romske dece u proseku iznosi samo 6 procenata. Projekat ima za cilj da učini pristup ranom obrazovanju u Srbiji ravnopravnijim. Projekat je rađen pod rukovodstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a realizuje se uz pomoć zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Šarčević: Predškolsko vaspitanje u fokusu Ministarstva i Vlade

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je  da predškolsko vaspitanje i obrazovanje u Srbiji ima dugu tradiciju, dobru i kvalitetnu praksu i veliki stručni potencijal. Delatnost predškolskih ustanova u Srbiji godinama je razvijana kao multifunkcionalna i danas možemo biti ponosni što integrisani sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja obezbeđuje podršku celovitom razvoju i dobrobiti dece, negu, preventivno – zdravstvenu i socijalnu zaštitu dece, kompenzatornu funkciju, funkciju pripreme za polazak u školu i celoživotno učenje, podršku vaspitnoj funkciji porodice, naveo je ministar.
On je ocenio da je obuhvat dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem i dalje znatno ispod proseka zemalja Evropske unije, kao i da je obuhvat posebno nizak kada su u pitanju deca iz osetljivih grupa. Ministarstvo prepoznaje značaj vaspitanja i obrazovanja na ranim uzrastima i radi paralelno na povećanju obuhvata dece i na unapređivanju kvaliteta predškolskog vaspitanja, kazao je Šarčević i dodao da je za ostvarivanje tih ciljeva postavljen dobar zakonski okvir. On je rekao da je za  unapređivanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja potrebno još mnogo uraditi i da je predškolsko vaspitanje u fokusu Ministarstva i Vlade Srbije. Samo zajedničkim posvećenim radom možemo doprineti razvoju sistema predškolskog vaspitanja u Srbiji, kazao je Šarčević. On je kazao i da je ovo najveći i najkompleksniji projekat posvećen predškolskom vaspitanju i obrazovanju i da predstavlja veliki izazov i šansu za sve koji su zainteresovani i odgovorni za unapređivanje podrške deci predškolskog uzrasta i njihovim porodicama.

Anderson: Broj studenata na razmeni će se drastično povećati

Rektorat Univerziteta u Novom Sadu posetila je visoka delegacija Ambasade Švedske, kao i predstavnici nekoliko švedskih univerziteta i Saveta za visoko školstvo Švedske. Dan Švedske posvećen je unapređenju saradnje švedskih i srpskih univerziteta, kao i promociji mogućnosti studentskih razmena, studiranja i potencijalnih stipendija za studije u Švedskoj. Kako smo čuli od Angele Anderson, zamenice direktora švedskog Saveta za visoko obrazovanje, zadužene za “Erazmus+” program, danas  broj studenata na razmeni jeste ograničen zato što je Srbija samo partner u programu. Međutim, kako je rekla, nada se da će se do 2019. taj broj drastično povećati. „Tada ćemo govoriti o više hiljada studenata kojima će biti omogućeno da jedan semestar onoga što studiraju u Srbiji studiraju na nekom od švedskih fakulteta, kao što je predviđeno programom “Erazmus+”, rekla je Anderson.
Kako je istakao ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin, Srbija postepeno povećava saradnju sa Švedskom u oblasti visokog obrazovanja, a otvaraju se i nove mogućnosti što se tiče finansiranja boravka studenata u Evropskoj uniji. „Švedska nije izuzetak. Pod pokroviteljstvom programa “Erazmus+” imamo nove mogućnosti za studije u EU i u Švedskoj. Ideja je da studenti u Evropi provedu makar jedan semestar u drugoj zemlji. To nije bitno samo za sopstveno obrazovanje, već i za to da bismo se bolje razumeli. Jer, Evropa nije samo zona slobodne trgovine i slobode kretanja, to je zona gde treba da vlada mir i vladavina prava, a da bi ljudi to razumeli, moraju da se sretnu i suočavaju sa drugim kulturama. I sâm sam bio kao student u Novom Sadu 1987. godine, a studirao sam i u Rusiji. To je bilo jako bitno za mene, imam od toga korist za ceo život, a imao bih je i da nisam diplomata“, poručio je Lundin.
U nastavku programa, održan je okrugli sto na temu saradnje univerziteta u Srbiji i Švedskoj. Skupu su prisustvovali predstavnici Univerziteta u Novom Sadu i fakulteta u njegovom sastavu, Saveta za visoko školstvo Švedske, nekoliko švedskih univerziteta i Fondacije Tempus u Srbiji.

Natalija Gračanin pobednica regionalnog takmičenja iz sociologije

Natalija Gračanin, učenica trećeg razreda Srednje medicinske škole “Hipokrat”, pobednik je Regionalnog takmičenja iz Sociologije koje je proteklog vikenda održano na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Centralna tema ovogodišnjeg takmičenja je “Nasilje, aktivizam i solidarnost kod srednjoškolaca u Srbiji.” Drugo mesto pripalo je Nađi Gabriš iz pančevačke gimnazije “Uroš Predić”, a treće Milici Pejin iz Gimnazije “Veljko Petrović” iz Sombora. Sve tri učenice učestvovaće na završnoj smotri Republičkog takmičenja 24. marta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, zajedno sa najboljima sa regionalnih takmičenja održanih u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici.
Žiri u sastavu prof. dr Žolt Lazar, doc. dr Aleksej Kišjuhas i asist. ma Vladan Vidicki od brojnih pristiglih radova izabrao je devet najboljih, a potom se, posle uspešnih prezentacija učesnika, opredelio za tri najuspešnija. Pored pomenutih učenica na Regionalnom takmičenju u Novom Sadu još su učestvovali: Aleksandar Kurdulija (Zrenjaninska gimnazija), Jovana Jankov (HPTŠ “Uroš Predić”, Zrenjanin), Bogdana Renovčević (Šabačka gimnazija), Milica Vajagić (Gimnazija “20. oktobar”, Bačka Palanka), Miljana Salatić i Đorđe Čalija (SŠ “Vuk Karayić”, Sečanj). Takmičenje učenika srednjih škola u Srbiji odvija se pod patronatom Srpskog sociološkog društva, a u Novom Sadu proteklo je u odličnoj organizaciji profesora i studenata-volontera sa Odseka za sociologiju.

Dobri ljudi plaćali, a on … padao ispite!

Priča o studentu pete godine medicine Milanu Jevđiću, kojeg su sa 20 dana ostavili roditelji, potresla je Srbiju. Kako je naveo u emisiji Tatjana Vojtehovske, sam živi, sam se školuje i svaki mesec mora da zaradi za kiriju, režiju, hranu, odeću… Ipak, njegova priča dobila je i drugu dimenziju – javnosti se obratila porodica koja mu je, kako su naveli, godinama finansijski pomagala. Milan Jevđić ispričao je kako je sam uspeo da dogura do pete godine medicine, a da pritom nije pao nijedan ispit. On je rekao da su ga otac i majka ostavili, da se majka brzo preudala i da su batine koje je dobio od očuha prvo čega se seća u životu. Kada mu je baka umrla, ostao je bez ičega. – Uzeo sam nešto hrane i otišao u Užice, bez dinara, sa željom da jednoga dana postanem lekar. Bio sam maloletan i trebalo je da završim u domu, ali pošto na to nisam želeo da pristanem, zamolio sam majku da potpiše papir da mi je staratelj. Radio sam sve i svašta, kako bi jednog dana postao doktor – ispričao je Milan. – Treću godinu upisao sam u Beogradu, ali ovde studenti teško prihvataju nekoga ko je došao sa Kosova, tako da je trebalo ponovo da prođem prijem u beogradsko bratstvo – rekao je on. Milan tvrdi da živi u kući koja nema ni osnovne uslove za život. – Tu dođem samo da prespavam, a preko dana, kada nisam u biblioteci i na fakultetu, lutam ulicama, šetam… i razmišljam o samoći – ispričao je ovaj mladić.
Međutim, nakon njegovog gostovanja u emsiji priča dobija neočekivani obrt. Da nije sve tako crno kod Milana javnosti je predočio Dobrica Pavlović, koji ga je sa suprugom, kako je napisao na Fejsbuku, finansirao od 2013. godine. “Dogovor je bio da mu pomažemo dok ne završi fakultet. Nikakvi aranžmani u vezi finansiranja familije nisu postojali. Prve godine nismo ni znali da je u kontaktu sa majkom. Oduševili smo se kad smo čuli da jeste. Savetovao sam da pokuša i sa ocem da se dogovori. Nisam očekivao od njega nikakvo javno zahvaljivanje, ali ne i priču da je sam, gladan, bez novca… To nije tačno. To je povredilo mene i moju suprugu”, naveo je Dobrica. On je napisao da je Milan išao u restorane i da mu to nije smetalo, da su finansirali njegovu odeću, kao i da je put u inostranstvo dobio na poklon, ali ne od njih. Dobrica je rekao da su u decembru na njegovu familiju potrošili 600 evra, a onda su još morali da mu plate stan i račune.
 “Problem je bio što nismo hteli da finansiramo familiju. Pukao sam, jer mora da shvati da nismo želeli da plaćamo taksi njegovoj majci. Žena živi na selu, nigde ne ide autobusom, a sin joj naručuje taksi, a mi plaćamo. Više puta je odlazio i vraćao se kući kada je ostajao bez novca. Poslednji put dobio je novac kada sam se vratio sa službenog puta. Menjam aerodrome, on pozove i samo isporuči koliko mu treba. Svašta sam mu rekao. Novac je dobio i to mnogo više nego što je tražio – kaže Dobrica. On je naveo da su on i supruga plaćali Milanu školarinu i da nije tačno da nije pao nijedan ispit. – Bio sam ljut kada se to dogodilo. Treća godina, mi plaćamo školarinu u Beogradu, a on pada ispite – napisao je Dobrica, koji objašnjava da je reagovao ovako “jer mu su zasmetale neistine koje je Milan izneo”.

Salcburg: Počelo učenje srpskog jezika

Zahvaljujući velikom zalaganju Svetlane Stanković, generalnog konzula Srbije u Salcburgu  i Zajednice srpskih klubova u toj austrijskoj pokrajini počinje učenje srpskog jezika. Učenje će početi u subotu u hramu Srpske pravoslavne crkve Pokrov presvete Bogorodice, pošto je crkva na čelu sa sveštenikom Jovanom Govedaricom ponudila prostorije tog verskog objekta za održavanje nastave. Škola će za sada biti u prostorijama crkve sa tendencijom preseljenja u neku od obrazovnih institucija u gradu na reci Salcah, sa željom da se srpska omladina i kroz školu jezika podstakne na odlazak u kvalitetnije srednje škole i gimnazije, kao i na univerzitet, pošto se ovdašnja deca retko opredeljuju na studiranje. “Ovaj projekat nas je sve okupio: klubove, decu, crkvu, sponzore. Imali smo veliku pomoć i Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Ministarstva prosvete, Uprave za dijasporu, kao i Narodne biblioteke Srbije. Posebnu zahvalnost dugujemo Vesni Nedeljković, pomoćniku ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje u Ministarstvu prosvete RS. Svima smo iskreno zahvalni što su prepoznali važnost održavanja nastave srpskog jezika, koja će nadam se zaživeti i u drugim pokrajinama koje pokriva naš konzulat, a to su Gornja Austrija, Tirol i Forarlberg”, istakla je konzul Stanković povodom otvaranja škole. Dodala je da je cilj da deca osim učenja matičnog jezika imaju priliku da se upoznaju i druže, jer su mnogi okupljeni oko jednog kluba, ali se ne druže sa decom iz drugih klubova. “Nas nema previše da se ne bismo poznavali i da se ne bismo podržavali”, navela je.
Sa decom će raditi tri nastavnice – Snežana Đokić Zekanović, Ivana Kladarin Panić i Mirjana Vidaković. Inače, u prvi mah je upisano 33 dece, a prema najavama do prvog časa biće prijavljeno oko 50 polaznika. Što se kvaliteta nastave tiče, organizatori su i o tome razmišljali, tako da će na kraju ove školske godine deca imati prilike da se u pisanoj formi izjasne o nastavi i radu profesora, kako bi se imao uvid u kvalitet nastave i ispravile eventualne greške.
Novac za predavače i nastavna sredstva obezbedio je Generalni konzulat zahvaljujući sponzorima, tako da će škola moći da se finansira do kraja ove školske godine: “Verujemo da ćemo imati dovoljno sredstava i za septembar i oktobar do kada ćemo se potruditi da pronađemo stalne izvore finansiranja. Nastojaćemo da animiramo austrijske institucije i kompanije koje posluju u Srbiji, srpske firme koje posluju na teritoriji Austrije, a ukoliko bude neophodno zamolićemo roditelje za simboličan mesečni iznos kako bi se projekat održao. Novac će biti uplaćivan na račun Zajednice srpskih klubova pokrajine Salzburg, odakle će se isplaćivati predavači i plaćati nastavna sredstva”, objasnila je generalni konzul.

Dilema: Koji fakultet upisati?

Pred svim učenicima završnih godina srednjih škola, koji su odlučili da nastave školovanje, nalazi se najvažniji izbor u životu: Koji fakultet upisati? Iako do prijemnog ima još četiri meseca, odluku je potrebno doneti mnogo ranije. Kako se pravilno opredeliti ukoliko ste u nedoumici šta je vaše zanimanje budućnosti? “Ja sam imala tu sreću da sam se zaljubila u fotografiju još u srednjoj školi i shvatila sam da je to ono nešto čime bih volela u budućnosti da se bavim”, kaže Vanja Todorović, maturantkinja. Vanja je mlada fotografkinja koja je lako došla do odluke da tehničku školu “Mileva Marić Ajnštajn”, zameni Fakultetom tehničkih nauka. Kako je jasno znala šta želi, nije joj bila potrebna profesionalna orijentacija koja se organizuje u gotovo svim srednjim školama. “Već u drugoj godini srednje škole sam znala da bih ja možda želela grafičkim dizajnom da se bavim i to i dan danas želim i već počinjem da se pripremam za FTN grafičko inženjerstvo i dizajn pošto želim da napredujem sa  znanjem i da nekako svu svoju kreativnost na fotografiji na dizajnu svedem u jednu celinu”, kaže ona.
Odabir fakulteta, maturantima koji nisu poput Vanje, čini se da je najteža odluka koja bi mogla da im obeleži život. Školski psiholozi savetuju da bi dete trebalo usmeravati još odmalena, a kada dođe momenat odluke važna je i podrška najbližih. “Ključ je da poznaju sebe, ključ je da im pomognemo svi mi iz njihovog okuženja i roditelji i ostala sredina i škola da se bave nekim svojim hobijem, da otkriju u školi šta im dobro ide, da nastavnici to podrže, da uče ono što treba da uče dakle svi po malo”, kaže Ljiljana Arađanski Rajkov, psiholškinja. Pored saveta školskih psihologa, roditelja i prijatelja, na internetu se mogu pronaći brojni testovi ličnosti, znanja i veština, na osnovu kojih bi oni neodlučni, mogli steći jasniju sliku o tome koja zanimanja bi im najviše odgovarala. https://www.youtube.com/watch?v=HB-yPGoMNtM

Vremeplov: Rođen Petar Preradović

Srpski i hrvatski književnik Petar Preradović, jedan od najznačajnijih pesnika epohe ilirizma, čija se lirika kreće od zanosnog rodoljublja do krajnjeg pesimizma rođen je na današnji dan 19. marta 1818. Posle završene Vojne akademije u Vinernojštatu, iako rođen kao Srbin, zbog napredovanja u karijeri prešao je u rimokatoličanstvo i napredovao do čina generala, učestvujući u svim ratovima Austrije njegovog doba. Isprva je pisao na nemačkom, ali je ubrzo počeo da piše na maternjem jeziku, pa se njegovim pravim književnim početkom smatra pesma “Zora puca, biće dana”. Napisao je i niz toplih ljubavnih pesama, od kojih se mnoge pevaju i sada, poput pesme “Miruj, miruj, srce moje”. Dela: zbirke pesama “Prvijenci”, “Nove pjesme”, drama “Kraljević Marko”, epovi “Lopudska” (nedovršen), “Prvi ljudi”, “Pustinjak” (nedovršen), libreta “Vladimir i Kosara”, “Sirotica”. Tekst današnje austrijske himne delo je njegove praunuke Paule fon Preradović.

Vremeplov: Rođen Dimitrije Avramović

Na današnji dan 19. marta 1815. godine rođen je srpski slikar i pisac Dimitrije Avramović, jedan od začetnika romantizma u srpskom slikarstvu. Studirao je na Umetničkoj akademiji u Beču, gde je izradio odličan portret Vuka Karadžića. Ukrasio je zidove i ikonostas Saborne crkve u Beogradu, crkve u Topoli, manastira u Vrdniku, portretisao je kneza Mihaila Obrenovića, mitropolita Petra, Simu Milutinovića Sarajliju. U Svetoj Gori je, prema nalogu Državnog saveta, prepisivao povelje srpskih vladara i kopirao živopise i po povratku je objavio delo “Sveta Gora sa strane vere, hudožestva i povesnice”, kojim je stekao velike zasluge za srpsku istorijsku nauku. Kao publicista sarađivao je u časopisima “Podunavka”, “Sedmica” i “Srbski dnevnik”.

Vremeplov: Rođen Dejvid Livingston

Škotski lekar, misionar i istraživač Afrike Dejvid Livingston, koji je 1855. godine otkrio Viktorijine vodopade rođen je na današnji dan  19. marta  1813 godine. Prvi je istraživao pustinju Kalahari, basen reke Zambezi, jezero Njasa (Malavi) i druga jezera i izvorište reke Kongo. Više od 30 godina proveo je u Africi. Kao najveći britanski istraživač Afrike, sahranjen je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu.

Vremeplov: Rođen  Božidar Knežević

Na današnji dan 19. marta 1862 godine rođen je srpski filozof Božidar Knežević. Rodio se u varošici Ub, Veliku školu završio je u Beogradu. Veći deo života proveo je kao nastavnik po raznim mestima srpske provincije. Iako samouk, ostavio je čudesno filozofsko delo. Glavna dela: “Red u istoriji”, “Principi istorije”, posthumno “Misli”. Prevodio je uspešno Bekla, Makolea, Karlajla, mada je engleski jezik naučio kao samouk. Knežević je bio specifična pojava velike duhovne snage, izrazito netipičan za srpske intelektualne krugove.

Vremeplov: Završen prvi verski rat u Francuskoj

Mirom u Amboazu na današnji dan 19. marta 1563. godine završen je prvi verski rat u Francuskoj i hugenoti su dobili ograničenu slobodu ispovedanja religije.

Vremeplov: Žan Frederik Žolio

Na današnji dan 19. marta 1900. godine rođen je francuski nuklearni fizičar i hemičar Žan Frederik Žolio, poznat kao Žan Frederik Žolio Kiri, koji je sa suprugom Irenom, kćerkom nobelovaca Pjera i Marije Kiri, 1935. podelio Nobelovu nagradu za hemiju. Prvi su stvorili veštačke radioaktivne supstance: nuklide fosfora, azota, silicijuma. Eksperimentalno su dokazali da se svetlost može preobratiti u čestice (stvaranje iz gama-kvanta pozitrona i elektrona). Od 1946. rukovodio je Komesarijatom za atomsku energiju i pod njegovim rukovodstvom je 1948. konstruisan prvi francuski atomski reaktor.

Železnica u kampanji “Pravilno je bezbedno”

“Infrastruktura železnice Srbije” saopštila je da je 14. marta u Požarevcu započela ovogodišnju realizaciju edukativne, društveno odgovorne kampanje pod nazivom “Pravilno je bezbedno”, namenjene najmlađim učenicima osnovnih škola širom Srbije. Akcija je započela u sredu prezentacijom u požarevačkoj Osnovnoj školi “Kralj Aleksandar I” sa početkom u 9.00 sati, a nastavljena u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić”, sa početkom u 11.00 sati. U okviru akcije “Pravilno je bezbedno”, učenicima će biti predstavljena multimedijalna prezentacija i održano edukativno predavanje o bezbednosti na putnim prelazima i u pružnom pojasu. Cilj ove prezentacije je prevencija nesreća na putnim prelazima.
Železnička kompanija “Infrastruktura železnice Srbije”, kao društveno odgovorna kompanija realizuje akciju namenjenu deci mlađeg školskog uzrasta, od prvog do četvrtog razreda. Cilj je takođe da se deca kroz interaktivnu komunikaciju upoznaju sa osnovnim pravilima bezbednog i pravilnog ponašanja na putnim prelazima i u blizini železničke infrastrukture. Akcija će nakon Požarevca biti nastavljena u Lajkovcu, a prezentacija je već zakazana i u većem broju subotičkih škola i biće kontinuirano nastavljena tokom čitave 2018. godine.
Akcije će biti organizovane u onim opštinama i gradovima gde je frekvencija železničkog saobraćaja najveća, kao i tamo gde su se do sada događale nesreće na putnim prelazima, a posebno i u onim delovima Srbije u kojima će nakon modernizacije biti značajno povećana brzina vozova ili nakon više godina revitalizovana pruga i ponovo uspostavljen putnički železnički saobraćaj. “Infrastruktura železnice Srbije” akciju organizuje u okviru međunarodne železničke organizacije ILKAD, koja se bavi medijskom i edukativnom prevencijom nesreća na putnim prelazima, a pod pokroviteljstvom Međunarodne železničke unije. Srpske železnice u ovu međunarodnu kampanju uključene su još od 2010. godine.
Naime, sva istraživanja i statistički podaci iz Srbije, kao i iz država sa najrazvijenijom železnicom, nedvosmisleno pokazuju da je ovaj vid edukacije najmlađih pravi način za razumevanje potencijalnih opasnosti na putnim prelazima i bezbednije funkcionisanje železničkog, ali i drumskog saobraćaja. “Infrastruktura železnice Srbije” planira da do kraja ove školske godine obiđe pedesetak škola širom Srbije, čime bi se akcijom obuhvatilo oko sedam hiljada osnovaca, a nakon letnjeg raspusta kontinuirano će biti nastavljena do kraja 2018. godine.

Opasnost od droga: Roditelji nezainteresovani

Školski psiholog Olivera Mihić, upozorava na to da u poslednjih deset godina odziv učenika i roditelja na edukacije o zboupotebi opijata drastično opao. „Da li je u pitanju to što roditelji rade po dva posla pa ne mogu da postignu, ili smatraju da je trenutno važnije da slušaju predavanja u vezi sa zloupotrebom interneta, ali na poslednjem takvom sastanku organizovanom u oktobru, u mojoj nekadašnjoj školi, odazvalo se samo četvoro roditelja“, objašnjava Olivera Mihić, koja je nedavno iz veće osmoletke prešla u „Vuk Karadžić” na Salajci.  „U poslednjih pet godina nije se desilo da mi se roditelj obrati sa sumnjama. Bilo je situacija kada sam ja pozivala njih jer je ponašanje učenika ukazivalo na mogućnost zloupotrebe opojnih supstanci, ili kada sam dobijala informacije od drugih đaka. U tim slučajevima, roditelji uglavnom najpre negiraju kompletnu situaciju, pa čak i kad im sugerišem zloupotrebu pušenja i zavisnost od nikotina, odnosno nikotinizam. Njihov odgovor je uglavnom: „Nemoguće!”“
Prema njenim rečima, jedan od prvih alarma je kada dete počne da menja vršnjačku grupu. Pojavljuju se novi prijatelji, koje roditelji ne poznaju, uglavnom su iz drugih gradskih škola i teško im je ući u trag. Tada, kaže naša sagovornica, počinje i pomeranje granica, u smislu izlazaka ili nepoštovanja dogovora s roditeljima, dok se paralelno javlja promena ponašanja u školi, pad đačkog uspeha i školskih postignuća deteta. Kada većina posumnja da im se dete drogira, tada već nestaje novac iz kuće.  „Pre desetak godina roditelji su mi se obratili zbog promene u ćerkinom ponašanju. Dok smo razgovarali, devojčica je čekala ispred i vrlo specifično kašljala, što me je navelo da posumnjam da je iziritirala sluzokožu nečim što je konzumirala. Postavila sam pitanje od kada kašlje, a onda i da li su im nestajale pare iz kuće, što su potvrdili. Smesta su otišli u apoteku i kupili kućni test, koji je pokazao da je pozitivna na dve suspstance. Tada smo napravili širu akciju podrške detetu, uključili smo i lekara i uslovili promenu u kućom nadzoru nad detetom, čemu smo prilagodili i zahteve škole. Napori su urodili plodom i ona je danas uspešna preduzetnica“ ,kaže naša sagovorica. Međutim, ona apeluje na roditelje da nikad nije rano da krenu s preventivom jer edukacija kreće od rođenja, kroz izgradnju poverenja. Dodaje i da je neophodno menjanje roditeljskih stilova kroz vreme, te da, kroz odrastanje deteta, treba da raste i odnos s roditeljem.       

Razredni starešina je prva adresa

„Ako neko od učenika uoči dete koje potencijalno ima problem s drogom, procedura nalaže da se obrati razrednom starešini, koji potom treba da obavesti roditelje i razgovara s njima i s detetom“, kaže direktorka OŠ „Vuk Karadžić” Zorica Zeljković.U saradnji s roditeljima se prati ponašanje deteta, u šta se uključuju i pedagog ili psiholog. Ona dodaje i da škola kojom rukovodi nije imala takvih slučajeva, pripisujući to, pre svega, životu u manjoj zajednici, kakva je Salajka.

Test ni profesori ne znaju da reše, a dali ga osnovcima!

Na prste mogu da se izbroje učesnici opštinskih takmičenja iz književnosti u celoj Srbiji koji su prethodnog vikenda uspeli da osvoje 16 do 20 bodova i tako se plasiraju na gradska i okružna takmičenja. Ništa manje nego deca, ostali su zatečeni i nastavnici srpskog jezika i književnosti kada su videli koliko su teška pitanja na koja treba da odgovore učenici sedmog i osmog razreda, pišu “Večernje novosti”. Gornji Milanovac, Čačak, Novi Sad, Negotin, Požarevac, Velika Plana, Smederevska Palanka, Šabac, Aranđelovac, Pančevo – samo su neki od gradova u kojima ni jedan đak nije, prema prvobitnim kriterijumima, uspeo da se plasira na okružno takmičenje. Na kraju dana, u subotu, kada su testovi Književne olimpijade pregledani i kada u većini opština deca nisu “prebacila” 12 ili 13 bodova, stigla je instrukcija organizatora, Društva za srpski jezik i književnosti, da se prag za prolaz na sledeći nivo takmičenja osmacima spusti na 12, a sedmacima na 11 od 20 bodova. Na treće pitanje testa za sedmi razred niko nije znao da odgovori. Tražen je podatak od koga je Vuk Karadžić zabeležio “Zlatnu jabuku i devet paunica”. Tačan odgovor – od Gruja Mehandžića.

Šokirani testom: Nijedan učenik nije znao odgovor

Pošto nije bilo nijednog tačnog odgovora u celoj Srbiji, tokom dana odlučeno je da se prag za sedmi razred spusti na 15 bodova. Do kraja dana, letvica je još jednom spuštena. – Zaista nije nužno da deca, čak ni za nivo takmičenja, uče takve stvari i da pamte ime Gruja Mehandžića. Takve podatke zna i malo koji profesor – kaže za “Novosti” nastavnica koja je imala takmičare u Beogradu.
– Pitali su ih koje godine je rođen i umro Sveti Sava, a ni istorijski izvori nisu jednoglasni u tome o kojim godinama je reč. Kad smo se žalili, odlučili su da dopune ključ za ocenjivanje i priznaju različite odgovore. Jednostavno, deca su bila pod velikim stresom zbog samog takmičenja, a test ih je potpuno šokirao. To su sve dobri đaci, pripremali su se, a onda su pogledali zadatke i shvatili da na polovinu pitanja ne znaju odgovore. Nastavnici tvrde da je i pregledanje testova bilo komplikovano, pa su tokom dana stigle dopune “ključa” i novi odgovori koji mogu da budu priznati. 

Društvo za srpski jezik: Pitanja slali nastavnici “praktičari”

To je bila novina ove godine i nije se pokazala kao uspešna. ”Htela sam da napravim eksperiment, da nastavnici sami pošalju zadatke na teme koje rade sa učenicima, a onda smo na osnovu tih zadataka napravili kompoziciju testa. Ispalo je da su nastavnici, iz želje da se pokažu kao dobri sastavljači, precenili učeničke mogućnosti” – objašnjava za “Novosti” prof. dr Zona Mrkalj, predsednica Društva za srpski jezik i književnost. – Nećemo ići na štetu dece. Kada stignu rezultati iz cele Srbije, ukoliko se ispostavi da je manji broj osmaka prošao na sledeći nivo, onda ćemo i njima granicu spustiti na 11 bodova. Zadaci za sledeći nivo takmičenja biće prilagođeniji. Prof. Mrkalj objašnjava da je veoma teško proveravati znanje iz apstraktnih stvari, kao što je književnost. Pre dve godine, podseća, test je bio veoma lak, prošao je veliki broj učenika, pa je republičko takmičenje paralelno održano u Beogradu i u Sremskim Karlovcima, navodi se za “Večernje novosti”.

Nastavnici: Volju i entuzijazam dovode u pitanje

“Ovo je vrlo demotivišuće i za decu i za nas” – komentar je jedne od nastavnica. “Mali broj učenika je zainteresovan za takmičenja, a ovakvim potezima i njihovu volju dovodimo u pitanje. Oni od takmičenja imaju korist samo ako u osmom razredu osvoje nagradu na republičkom nivou, pa im to donosi bodove na maloj maturi. Nastavnici učestvuju iz čistog entuzijazma. Pripreme, radne subote, a sve to radimo potpuno besplatno”, kaže ona.

Zadaci koji su najviše zbunili đake

Sedmi razred: – Napiši ime i prezime osobe od koje je Vuk S. Karadžić zapisao bajku “Zlatna jabuka i devet paunica”, dok je boravio u Zemunu. (Grujo Mehandžić) – Sveti Sava živeo je od…do…(1175-1236, a naknadno je priznato i 1174-1235). Osmi razred: – Koje godine je izdata zbirka pesama u čijem predgovoru je Vuk S. Karadžić pisao o narodnim pevačima i kazivačima? (1833) – Vrsta kružne kompozicije, koja se javlja u pesmi “Manasija” Vaska Pope i kojom se početna i završna strofa ponavljaju izmenjenim redom (inverzijom) i time čine krug, zatvorenu i skladnu celinu, naziva se… (prstenasta kompozicija)

Protest 40.000 prosvetara u Sloveniji, škole zakatančene

Većina osnovnih i srednjih škola i vrtića u Sloveniji u sredu 14. marta  nije radila zbog štrajka oko 40.000 prosvetnih radnika u toj zemlji koji zahtevaju veće plate. Kako slovenačka agencija STA prenosi, ovo je bio drugi protest prosvetara u Sloveniji u prethodnih mesec dana. Rojters je javio  da se najveći protest koji čini 2.000 ljudi, održao  ispred zgrade vlade u Ljubljani, a da će sledeći štrajk biti održan 17. aprila ukoliko vlada ne pristane da poveća plate. U 11 gradova u Sloveniji, više hiljada sindikalnih aktivista iznelo je svoje zahteve u 12 časova.
Pregovori vlade sa sindikatom radnika prosvete SVIZ propali su u ponedeljak uveče jer nije uspostavljen dogovor o visini i dinamici rasta plata u javnom obrazovnom sektoru. Kako agencija Rojrets navodi, tri meseca uoči opštih izbora u zemlji koji su zakazani za 10. jun, vlada slovenačkog premijera nalazi se pod pritiskom za povećanjem plata pošto trgovinski sindikati tvrde da ekonomski rast nudi mogućnost za to. Najveći sindikat zahteva da se plate pedagoških radnika ove godine znatno povećaju jer niz godina zaostaju u odnosu na druge profesije. Taj sindikat takođe iznosi podatak da su plate u državnoj upravi letos povećane za 4 odsto, a plate u obrazovnom sektoru za samo za 1,69 odsto. Prosvetari takođe zahtevaju i povećani regres za godišnji odmor. Uprkos štrajku, vrtići će biti organizovani za decu čiji roditelji nisu imali kome da ih ostave na čuvanje, navodi slovenačka agencija.

About the Author

admin