Vesti – 21.03.2018.

Šarčević: Povoljnije do udžbenika

Novi zakon o udžbenicima, kako je istakao ministar prosvete, Mladen Šarčević, doneće mnoge povoljnosti za roditelje i đake, kada su u pitanju udžbenici i njihova nabavka. Jedna od njih je i kupovina udžbenika preko školskih zadruga. Napravili smo standard za digitalne udžbenike, rešeno je pitanje za sve udžbenike za decu koja su sa posebnim potrebama, da zaista budu prilagođeni udžbenici i dostupni, da tu postoji zakonska obaveza i niz drugih stvari. Distribucija udžbenika je jako važna i tu je ona priča o zadrugama. Pri kraju su i mišljenja ministarstva finansija o pravilniku o đačkim zadrugama i tek onda će rabat smanjiti cenu udžbenika, kaže ministar Šarčević. Predsednica aktiva direktora osnovnih škola ističe da se čekaju jasna uputstva resornog ministarstva o formiranju školskih zadruga i nabavci udžbenika preko njih. Do sada, roditelji su nabavljali udžbenike na stari način.
Koliko možemo, utičemo na roditelje da pronađu među starijom decom polovne udžbenike ili neki nasleđuju od starije braće ili sestara, a polovne udžbenike mogu čak i u gradu kupiti, a ono što je škola u obavezi i što dobijamo instrukcije i upućujemo roditelje to je nabavka besplatnih udžbenika”, kaže Jasmina Pastonjicki, predsednica Aktiva direktora osnovnih škola. “Uvek na Savetu roditelja daju se predlozi kako da se nabave knjige i mi izaberemo najbolji mogući način. Naravno da su to knjižare, gde na rate mogu roditelji da kupe knjige, ima dosta roditelja koji žele novu knjigu i onda je to najbolji izbor”, kaže Branislava Stefanović, predsednica Saveta roditelja OŠ “Vasa Stajić” Nadležni poručuju roditeljima da ne žure sa kupovinom udžbenika za narednu školsku godinu, već da sačekaju novi zakon, koji bi trebalo da bude usvojen u narednih mesec dana. https://www.youtube.com/watch?v=5wA7M5lyl7c

Ršumović: Decu učiniti srećnim

Juče, 20. marta je obeležen Svetski dan pozorišta za decu i mlade i tim povodom, na poziv Uduženja za razvoj pozorišta za decu i mlade – AS SITEJ Srbija, pesnik Ljubivoje  Ršumović uputio je poruku u kojoj skreće pažnju na značaj dramskog stvaralaštva za decu i mlade. On je ukazao na dve vesti, koje su prema njegovom mišljenju, obeležile početak ove godine i bile neopravdano skrajnute od opšte pažnje. Naime, finski učitelji i nastavnici su dobili preporuku da svoje učenike nauče da budu srećni, a Vlada Novog Zelanda, posle 170 godina pravne bitke, donosi zakon kojim se Vanganui, sveta maorska reka, proglašava živim bićem. “Status srećnih ljudskih bića u Finskoj i status pravnog lica maorske reke na Novom Zelandu, daju nam nadu da još postoji šansa da se u svetu počne ozbiljno razmišljati o opstanku života na planeti Zemlji”, istakao je Ršumović. On se zapitao zar nije jedan od zadataka pozorišne igre, one kojoj su ciljna grupa mladi ljudi, da te mlade ljude učini srećnima, uveren da “samo od srećnih mladih ljudi rastu srećni odrasli ljudi, od kojih na kraju postaju srećni građani srećne zemlje”.
“Zar nije drugi od ciljeva pozorišne igre za najmlađe vaspitanje o suživotu sa prirodom, sa biljem, životinjama i prirodnim bogatstvima, rekama, morima i jezerima, planinama i šumama? U detinjstvu fascinirani i ekološški obrazovani mladi ljudi, pokušaće i uspeće da nauče i svoje roditelje i ostali odrasli svet, šta je održivi razvoj i kakvo se bogatstvo krije u biodiverzitetu koji nas okružuje”, poručuje Ršumović. Put kojim uveliko ide savremena civilizacija, konstatuje pak omiljeni dečiji pesnik, nažalost nije put umetnosti i nije put sreće i nikako nije put koji vodi ka odbrani planete Zemlje od nemilosrdnih trkača za profitom i zagađivača međuljudskih i međudržavnih odnosa, koji nam prete bezobzirno atomskom katastrofom.
“Takve je sad teško prevaspitati! Ipak, ako bi svet odmah shvatio i prihvatio finski i novozelandski primer, ako bi odmah zabranio proizvodnju plastičnog oružja-igračaka, ako bi ukinuo kičerske reklame i šund-serije na televizijama, ako bi mlade ljude, odmah po rođenju, fascinirao lepotom, igrom i slobodom, možda bismo za koji vek imali srećnu, čistu i lepo vaspitanu planetu”, naglašava Ršumović. On podseća da se Nikola Tesla fascinirao elektricitetom kao dete, igrajući se sa svojom mačkom, milujući je po leđima. “Ličnost čoveka se formira u detinjstvu. ‘Dete je otac čoveka’, znao je i rekao pre dve stotine godina Vilijam Vordsvort, engleski pesnik”, napisao je Ršumović u svojoj poruci za Svetski dan pozorišta za decu i mlade.

Šarčević posetio osnovnu školu u B.Topoli

Ministar prosvеtе, naukе i tеhnološkog razvoja Mladеn Šarčеvić posetio jе juče Osnovnu školu “Nikola Tеsla” u Bačkoj Topoli u kojoj jе završеna prva faza rеkonstrukcijе, dok jе za drugu fazu u toku izrada projеktnе dokumеntacijе. “Uskoro ćеmo prеdstaviti novu mrеžu osnovnih škola, koju Ministarstvo prosvеtе, naukе i tеhnološkog razvoja radi zajеdno sa Ministarstvom državnе upravе i lokalnе samoupravе”, rеkao jе Šarčеvić i ukazao da novi Zakon o osnovama sistеma obrazovanja i vaspitanja dajе mogućnost boljе organizacijе rada. Ministar jе dodao da jе danas o novinama u obrazovanju Srbijе razgovarao sa prеdstavnicima opštinе Bačka Topola. Kao važnu tеmu, Šarčević jе izdvojio plan upisa u srеdnjе školе i kako ga uraditi kvalitеtno. “Plan upisa nijе problеm nеgo stratеgija. On nе smе da budе u intеrеsu malog broja ljudi i fonda časova. Nе mogu sе dovеka školovati isti obrazovni profili, a da sе nе poglеda šta jе višak, a šta manjak na tržištu rada. Učеnicima nijе u intеrеsu da sеdе na birou za nеzaposlеnе”, naglasio jе Šarčеvić.
Zamеnica prеdsеdnika opštinе Bačka Topola Marina Popović zahvalila jе Ministarstvu prosvеtе i vladinoj Kancеlariji za upravljanjе javnim ulaganjima jеr jе 32 miliona dinara uložеno u OŠ “Nikola Tеsla”.

Prekograničnom saradnjom “do zvezda”

Projekat pod nazivom “Noćno nebo Vojvodine i Bač-Kiškuna kao nova turistička atrakcija” – VoBaNISTA , koji se realizuje u okviru Interreg-IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija biće zvanično otvoren danas, u sredu 21. marta, u Klubu nastavnika na 2. spratu Departmana za fiziku, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovića 4. Predvođen Fondacijom astronomske opservatorije iz Baje, projekat okuplja naučne saradnike i profesore sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, kao i članove astronomskih udruženja iz Novog Sada i Bačke Palanke, u cilju korišćenja netaknutog potencijala regije Vojvodina/Bač-Kiškun koji se ogleda u kvalitetu noćnog neba, prirodnim rezervatima i kulturnom nasleđu i njihovom razvoju u nove turističke atrakcije ovog regiona.
Projekat će biti realizovan putem konstrukcije jedinstvene mobilne opservatorije koja će turistima omogućiti posmatranja astronomskih objekata kakvi su planete, zvezdana jata i galaksije, kao i pojava na našoj matičnoj zvezdi Suncu, prvenstveno sa područja zaštićenih prirodnih rezervata, ali i iz gradskih sredina. Ovo će podrazumevati saradnju sa turističkim organizacijama i učešće u festivalima i drugim događajima koji imaju turistički značaj u ovom regionu. Biće realizovane i radionice koje će imati za cilj da ukažu na problem svetlosnog zagađenja, kao i astronomski kampovi na Fruškoj gori.

U vrtićima i do 40 dece u jednoj sobi

Kada su u pitanju prevelike vrtićke grupe, one su najveće u Nišu, Beogradu i Kragujevcu, vaspitači u nekim opštinama moraju da se izbore i sa 40 mališana u jednoj sobi. – I pored tako velikog broja dece u jednoj grupi, lista čekanja je podugačka. Rasteretilo bi nas uvođenje poludnevnog ili povremenog boravka u okviru kojeg bi deca mogla da budu i vrtiću dva-tri dana nedeljno ili po nekoliko sati. U Švedskoj i Holandiji poludnevni boravak se organizuje u muzejima ili dečijim bibliotekama kako bi bili smanjeni troškovi. Roditeljima to znači, a deca su zbrinuta, socijalizuju se i uče – ukazala je naša sagovornica. Naime, rezultati ovog istraživanja ukazali su da roditelji smatraju da su u vrtiću najviše diskriminisana deca nezaposlenih roditelja (43 odsto), za koje najčešće nema mesta u vrtićima, potom slede deca iz siromašnih porodica, deca sa smetnjama u razvoju i Romi.

Za upis u vrtić nije neophodna veza

Iako je u našem društvu usađeno mišljenje da dete ne može biti upisano u vrtić bez ličnog poznanstva, većina roditelja smatra da veze i neformalna plaćanja nisu neophodni za upis dece u predškolsku ustanovu (57 odsto), odnosno osnovnu školu (67 odsto). Čak 77 odsto njih odgovorilo je da nije koristilo lično poznanstvo kako bi dete upisalo u školu, dok 62 odsto nije imalo vezu za upis u vrtić. Zanimljivo je da znatno više roditelja u Vojvodini smatra da se privatna poznanstva nikada ne koriste za upis dece u predškolske ustanove u odnosu na druge regione.

Noć muzeja 19. maja

Tradicionalna manifestacija Noć muzeja ove godine će, 15. put, biti održana 19. maja, a programska tema ovogodišnje Noći muzeja nosi naziv “Pobede i pobednici”. Osim toga što će biti obeležen kraj Prvog svetskog rata, ovogodišnja manifestacija ima za cilj da obeleži i neke lične, intimnije i humane pobede u životu, umetnosti, prosvetiteljstvu, kulturi, nauci, u svemu što čini svet oko nas sadržajnijim, važnijim i vrednijim. Naredna Noć muzeja omogućiće da se kroz promišljanje sopstvenih malih ili velikih pobeda koje čine život istaknu i druge progresivne ideje, oboji sivilo svakodnevnice, pruži šansa živopisnim ljudima i događajima koji su obeležili istoriju i još jednom pokaže da kultura može da pobedi, izjavila je direktorka i osnivač ove manifestacije Ana Petrović. Noć muzeja predstavlja jedinstven kulturni spektakl u više od 120 gradova širom sveta, među kojima je od 2005. godine i Beograd. Prva Noć muzeja, održana u pet beogradskih muzeja i galerija, uspela je da animira više od 4.000 posetilaca, da bi za 14 godina taj broj narastao na neverovatnih 500.000 ulazaka u muzeje na skoro 200 lokacija u više od 60 gradova i mesta širom Srbije. U Evropskoj Noći muzeja prošle godine učestvovalo je više od 3.000 muzeja u 30 država. 

Inić Jaserštajn: Montaža – ono što me pokreće

Kao pri­mer do­bre prak­se, ili jed­no­stav­ni­je, za­vid­nog i za­slu­že­nog uspe­ha u ono­me či­me sa ba­vi, na Vi­so­koj po­slov­noj ško­li stru­kov­nih stu­di­ja u No­vom Sa­du, kao gost, na tri­bi­ni na­slo­vlje­noj “Raz­voj pred­u­zet­nič­kog du­ha kod mla­dih: Od zaba­ve do bi­zni­sa”, pred­sta­vio se je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih srp­skih ju­t­jube­ra Mi­lan Inić Ja­ser­štajn. U broj­ka­ma to iz­gle­da ova­ko: po­je­di­ni nje­go­vi kli­po­vi na Ju­tjub ka­na­lu ima­ju mi­li­o­ne pre­gle­da, tre­nut­no ima oko 550.000 pr­te­plat­ni­ka, kao i ugo­vo­re s ne­kim od svet­skih kom­pa­ni­ja.  S eki­pom svo­jih, da­nas već stal­nih sa­rad­ni­ka, Mi­lan Inić je de­vet go­di­na pri­su­tan na Ju­tju­bu, obra­ća­ju­ći se uglav­nom ti­nejdžer­skoj, pa i ne­što mla­đoj pu­bli­ci, du­ho­vi­tim ske­če­vi­ma i pa­ro­di­ja­ma na raz­ne ži­vot­ne te­me, ba­ve­ći se mno­gim ve­se­lim, ali i ne­kim ozbilj­nim stva­ri­ma. Da je to­li­ka Ja­ser­štaj­no­va po­pu­lar­nost u pot­pu­no­sti za­slu­že­na br­zo i la­ko mo­že sva­ko da se uve­ri – po­red sa­dar­ža­ja ko­ji nu­de, nje­go­vi kli­po­vi, ugla­vnom za­mi­šlje­ni kao krat­ki igra­ni fil­mo­vi, po­se­du­ju ori­gi­nal­ni šarm, ot­ka­če­nost u od­me­re­noj do­zi i uz to su teh­nič­ki ura­đe­ni na za­vid­nom ni­vou.
Ovaj dva­de­set­tro­go­di­šnji No­vo­sa­đa­nin tre­nut­no stu­di­ra film­sku mon­ta­žu na Aka­de­mi­ji umet­no­sti u No­vom Sa­du, iza­šla mu je i knji­ga “Ne­moj bi­ti taj l1k”, na­slo­vlje­na po jed­nom od se­ri­ja­la nje­go­vih vi­deo ra­do­va, a ovih ga da­na mo­že­te vi­de­ti i na Saj­mu obra­zo­va­nja u No­vom Sa­du, gde Ja­ser­štajn ima svoj štand.  „Mon­ta­ža je ono što me po­kre­će, a za to su po­treb­ni i obra­zo­va­nje i kre­a­tiv­nost, lič­ni pe­čat“, ka­že Inić, is­ti­ču­ći da je bi­znis po­kre­nuo u tre­ćem raz­re­du sred­nje ško­le, ka­da je do­šlo do sa­rad­nje s ne­kim od ve­li­kih svet­skih bre­do­va – Fan­tom. Ka­ko Inić ka­že, is­po­čet­ka je pra­vio mno­ge gre­ške, a uz po­moć re­di­te­lja sve ozbilj­ni­je je shva­tao i učio ka­kve su prav­ne pro­po­zi­cje ka­da se sa­ra­đu­je s po­slov­nim sve­tom. „Mi­slim da je za mla­de vre­me da sa­zna­ju šta že­le da ra­de u ži­vo­tu, da raz­mi­šlja­ju o sop­stve­nom bi­zni­su, ka­da su još u sred­njoj ško­li“, ka­že Inić.

Ruma: Vrtić za svu decu

Od početka godine vrtić za svu decu sa teritorije opštine Ruma je besplatan. Najveća izdvajanja iz budžeta u Opštini Ruma idu upravo na ustanove, škole i zdravstvo, što je gotovo 30 odsto u odnosu na ukupan budžet dok se za škole izdvaja  204 miliona dinara. Opština iz budžeta pokriva troškove 16 osnovnih i četiri srednje škole, kao i troškove u Predškolskoj ustanovi “Poletarac”, a od ove godine i uslove boravka u vrtićima.
Predsednik Opštine Ruma Slađan Mančić ističe da potpisuje zahteve direktora škola vezano za radove, na  zameni stolarije, renoviranju… jer oni ipak znaju najbolje šta im je potrebno u školama. – Ostala je poslednja faza radova zamene kompletne stolarije u  Gimnaziji u Rumi, a očekujemo da će nam biti odobrena sredstva i od Kancelarije za javna ulaganja RS za kompletnu rekonstrukciju dve osnovne škole “Zmaj Jova Jovanović” i “Ivo Lola Ribar” u Rumi – izjavio je Mančić za “Dnevnik”. Sva sela imaju škole, osim malih sela Pavlovci, Mali Radinci i Vitojević koji imaju nastavu do četiri razreda, dok ostale mesne zajednice imaju osmogodišnje škole. Sela na području  opštine imaju ambulante, doktore i zubare.

Sombor plaća talentovane programere

Nedavna odluka Gradskog veća da odobri 690.000 dinara za formiranje informatičkog odeljenja u Gimnaziji „Veljko Petrović“, namenjenih za nabavku opreme potrebne za verifikaciju informatičkog odeljenja, ponovo je probudila nadu da će i najuglednija somborska srednja škola konačno ući u krug onih prosvetnih ustanova koje imaju računarska odeljenja namenjena posebno nadarenim mladim informatičarima. Naime, bilo je predviđeno još prošle godine da ovo odeljenje zaživi, ali su somborski „mali“ maturanti namerni da upišu ovaj smer žestoko podbacili na specijalno pripremljenom testu, na kome je od njih 37 „zeleno svetlo“ dobilo svega troje, što je bilo nedovoljno da bi ovaj ovaj obrazovni profil zaživeo.
Prema rečima direktora Gimnazije atmosfera neizvesnosti oko dobijanja odobrenja resornog Ministarstva prosvete za otvaranje ovakvog odeljenja je umnogome kumovalo poraznom rezultatu testiranja, ali ovogodišnja slika je dobila daleko bolji ram. Tako je u saradnji sa Centrom za razvoj obrazovanja „Planeta“ somborska Gimnazija već krenula u pripremu mladih informatičara, a nedavna odluka varoških većnika da odobre sredstva namenjena otvaranju informatičkog odeljenja je u sebi sadržala i klauzulu po kojoj je obezbeđeno i 320.000 dinara za refundiranje troškova roditeljima 20 učenika sa teritorije grada Sombora koji ostvare uspeh za upis u odeljenje, a koji se dodatno pripremaju za upis na ovakav način. Kako kažu u ovdašnjoj Gimnaziji, glavni cilj je da makar 15 učenika preskoči visoko postavljenu lestvicu znanja, pošto je to minimalni broj učenika sa kojima ovakvo odeljenje može zaživeti.
Priprema za test koji je svojim visokim standardima prošle godine donekle zatekao, ne samo, somborsku Gimnaziju je organizovana udva modula, od kojih je prvi koji obuhvata 28 časova besplatan za sve prijavljene, dok drugi od 72 časa staje 16.000 dinara, plativih na četiri mesečne rate. Mada je ova suma nesumnjivo velika stavka u kućnim budžetima Somboraca, odluka ovdašnjih vlasti da refundira troškove onim roditeljima čija deca uspešno polože test, možda je i najbolji motiv učenicima da prionu na stiacanje znanja koja će im omogućiti prohodnost za obrazovanje u najbrže rastućoj naučnoj grani.    

U potrazi za talentima našli Tijanu

Učenica prvog razreda Gimnazije „Isidora Sekulić” Tijana Gološin osvojila je prvo mesto na vojvođanskim kvalifikacijama za takmičenje „U potrazi za talentima kroz izradu programskih proizvoda – Janoš Nojman”, u kategoriji kompjuterske umetničke grafike. Tim uspehom, koji je postigla početkom meseca u Senti, naša mlada sugrađanka plasirala se u finale međunarodnog takmičenja koje će se održati krajem marta u Seksardu u Mađarskoj. Tijanin nastavnik informatike u Gimnaziji „Isidora Sekulić” Aleksandar Jovanović objašnjava da postoje dve vrste takmičenja namenjene tom uzrastu, a da se naša predstavnica plasirala za ono u kojem takmičari ne znaju kakve će zadatke dobiti. Rezultat, kako je rekao, zavisi od pripreme i trenutne inspiracije. – Neko je lepo primetio da pojedina deca, tako pod pritiskom, ne pokazuju sve što znaju, već više vole da rade projektne zadatke, duže vremena i s mogućnošću korigovanja u toku materijalizovanja svoje zamisli – kaže Aleksandar Jovanović.
– Takvo je i takmičenje u kojem je Tijana pobedila. Njeno interesovanje za kompjutersku grafiku potiče još iz osnovne škole, a ja sam to saznao kroz priču o nekim hardverskim elementima, odnosno o tabletu i stajlus olovci. Kada mi je pokazala svoje radove, bilo mi je jasno da se radi o vanserijskom talentu, a takmičenje upravo i nosi naziv „U potrazi za talentima…” Po njegovim rečima, posle prijave i razmatranja komisije, Tijana i on, kao njen mentor, pozvani su na vojvođanske kvalifikacije, gde su 3. marta i pobedili u jednoj od nekoliko kategorija. Osim toga, profesor Jovanović je istakao i da su „Isidorini” gimnazijalci na tom takmičenju prošle godine zauzeli drugo mesto u kategoriji računarskih igara. Za veliko finale koje Tijanu uskoro očekuje, naša mlada predstavnica priprema se, uz Jovanovićevu mentorsku podršku, kroz osmišljavanje prezentacije rada, načina na koji će se i sama što bolje predstaviti da bi da ostavila što bolji utisak na žiri. – U stvari, mi smo već gotovo spremni. Samo još da Tijana uvežba tu našu prezentaciju na engleskom jeziku, što njoj nije nikakav problem jer je i u poznavanju tog jezika odlična – ponosan je Jovanović, napominjući da je reč o takmičenju koje obuhvata sve razrede srednje škole, te da Tijanu uspesi tek čekaju.  https://www.dnevnik.rs/novi-sad/u-potrazi-za-talentima-nasli-tijanu-14-03-2018      

Diplomirao u 64.godini

Momir Marić iz Kragujevca je u 64-oj godini završio Pravni fakultet i time prestao da bude večiti student. Iako je fakultet upisao 1973. zvanje diplomirani pravnik dobio je u septembru prošle godine. Povratak u amfiteatar i posle više decenija predstavljao je za Momira Marića izazov a učenje obimnih ispita vežba memorije i dokaz da se upornošću može sve završiti. Momir Marić je u 64. godini postao diplomirani pravnik iako mu je do odlaska u penziju ostalo nekoliko meseci. Jugoslovenski indeks i crno bela slika sa pečatom upisa studija iz 1973. zamenila je diploma kada je 21. septembra prošle godine položio poslednji ispit. Povratak na predavanja ozbiljno je shvatio.  Odem na Pravni fakultet, zatim odem u biblioteku, uzmem potrebnu knjigu, propratim šta treba, odem na ispit, raspitam se , uzmem ona ispitna pitanja ukoliko ih ima i malo odsedim sa nekim ispred fakulteta, prosto slušam izjavio je za RTV Momir Marić- diplomirani pravnik i sekretar mesne zajednice Dragobraća u Kragujevcu. Momir je postao apsolvent 1979. godine kada je u indeksu imao položenih 18 ispita. Nakon odsluženja vojnog roka zaposlio se u mesnoj zajednici Dragobraća gde kao sekretar radi već 36 godina. Ispite od više stotina strana spremao je noću ali nije uvek bio siguran u svoje znanje. “I onda se javlja večita dilema, da li da izađem, možda će me pogoditi neko pitanje koje sam samo pogledao, a ne i pročitao a ne i naučio i onda pošto me je bilo sramota da me profesor pusti ja sam ipak to ozbiljno pripremao i kada bih osetio da je to nekako po meni minimalno dovoljno ja bih onda izašao na ispit kaže Momir Marić.
Mnogi predmeti koje je Momir položio sedamdesetih više ne postoje pa je morao da polaže po novom programu. “Mnogo je ljudi odustalo i prosto moj primer je primer da ne treba odustati i to poručujem javnosti a gledano ovako ja se odlično osećam zato što kada sednete i spremate ispit od 700 strana, što naravno nije ni malo jednostavno, vežbate memoriju. Ja je i sada nakon završetka fakulteta vežbam” rekao je Marić. On je za svoju mesnu zajednicu očuvao i biblioteku čiji je fond knjiga sa 500 porastao na 5000 pa sa ponosom ističe da ima šta da ostavi zajednici kada u junu ode u penziju.

Vremeplov: U Francuskoj legalizovani sindikati

U Francuskoj su na današnji dan 21. marta 1884. godine legalizovani sindikati.

Vremeplov: Spaljen Tomas Krenmer

Kanterberijski nadbiskup Tomas Krenmer  spaljen je na današnji dan 21. marta 1556. godine na lomači kao jeretik u vreme rimokatoličke reakcije kraljice Meri I. Kao glavni zastupnik verske reformacije u Engleskoj uveo je liturgiju i sastavio “Opšti molitvenik” na maternjem, engleskom jeziku.

Vremeplov: Rođen Johan Bah

Na današnji dan  21. marta 1685. godine  rođen je Johan Sebastijan Bahna čijem delu se temelji nemačka muzička tradicija. Savremenici su ga cenili kao virtuoznog orguljaša, a vrednost njegovog muzičkog dela otkrivena je početkom 19. veka u doba muzičkog romantizma, naročito posle Mendelsonovog  izvođenja Bahovog remek dela “Muke po Mateji” (1829). U njegovom velikom opusu izdvajaju se i “Branderbuški koncerti” i zbirka od 48 preludija i fuga za klavir.

Vremeplov: Umro Giga Geršić

Srpski političar i pravnik Gligorije-Giga Geršić, profesor Velike škole u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije umro je na današnji dan  21. marta  1918. Jedan je od osnivača Narodne Radikalne stranke, u čijim je vladama tri puta bio ministar pravde. Bio je plodan pravni pisac, naročito iz međunarodnog javnog prava. Dela: “Enciklopedija prava”, “Sistem rimskog privatnog prava”, “Priroda državine”, “Današnje ratno pravo”, “Današnje diplomatsko i konzularno pravo”, “Međunarodno-pravni bilans u posleratnoj balkanskoj krizi”.

Vremeplov: Proglašena Sovjetska Mađarska Republika

Na današnji dan 21. marta 1919. godine proglašena je Sovjetska Mađarska Republika, stvorena bez krvoprolića. Predsednik vlade je postao socijalista Šandor Garbai, a komesar za spoljne poslove vođa komunista Bela Kun. Vlada je nacionalizovala industrijska, rudarska i saobraćajna preduzeća, banke i trgovinu, uvela osmočasovno radno vreme i druge socijalne mere. Republika je pala avgusta 1919. nakon vojne intervencije Čehoslovačke i Rumunije. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca odbila je da učestvuje u intervenciji uprkos snažnom pritisku Pariza i Londona.

Vremeplov: Rođen Ivan Goran Kovačić

Ivan Goran Kovačić, pesnik, hrvatski pisac i novinar, autor potresne poeme “Jama” o zločinima hrvatskih ustaša nad Srbima, kao i dela “Štrajk u fabrici štrebera”, “Humoreske i satire”, “Par nas s Parnasa” rođen je na današnji dan 21. marta 1913. Ubili su ga četnici u Drugom svetskom ratu tokom bitke na Sutjesci, kod sela Vrbnice nedaleko od Foče.

U Pomoravlju od morbila obolelo devet osoba

Na području Pomoravskog okruga, devet osoba je obolele od morbila a još troje je pod sumnjom i za njih se čeka potvrda bolesti iz Zavoda “Torlak”, izjavila je 19. marta Tanjugu načelnik Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti Zavoda za Javno zdravlje (ZJZ) u Ćupriji infektolog dr Vesna Stefanović. U Jagodini je četvoro obolelih, u Despotovcu četvoro i jedna osoba u Paraćinu, precizirala je Stefanović i dodala da je u ZJZ dijagnostikovana bolest za još dvoje obolelih, ali su oni bili iz Beograda i Aleksinca. Među obolelima je više dece, a “oboleli su uglavnom nevakcinisani ili nepotpuno vakcinisani”, objasnila je Stefanović. Ona je dodala da je dete iz Paraćina, koje je obolelo, pre utvrđivanja bolesti ležalo na Institutu za majku i dete iz Beograda odakle je donelo morbile. “Bolest pratimo, intenzivno, ljudi se kreći, u kontaktu su, i nije isključeno da obolelih bude i dalje”, rekla je Stefanović.
Prvi slučajevi oboljenja od morbila na području šest opština Pomoravskog okruga, javili su se polovinom februara. Zahvaljujući visokom procentu vakcinisanih, na području ovog okruga koga čine opštine Ćuprija, Despotovac, Paraćin, Svilajnac, Rekovac i grad Jagodina, unazad više godina nije bilo obolelih od ove bolesti, a i sada se pojavila gotovo među poslednjima. Okružni koordinator Centra ZJZ, infektolog dr Ivica Jocić, izjavio je ranije Tanjugu, da se u ovom regionu “obavlja kontinuirano vakcinisanje sa različitim procentom obuhvata”. “U periodu od 2003. do 2016. godine, ostalo je potpuno nevakcinisano 437 dece od ukupno 22.990 obaveznika, oko 2,06 odsto a ostali, zavisno od uzrasta 13.739 obaveznika sa dve doze i 8.602 sa jednom dozom”, rekao je Jocić. Procenat vakcinisanih sa jednom dozom je 90,83 odsto, sa dve, za period od 2003. do 2010. godine, iznosi 97,03 odsto, precizirao je on. Dr Jocić je dodao da se, posle pojave epidemije u Srbiji “svakodnevno vrši revizija kartoteke vakcinalnih kartona i vakcinišu deca u Pomoravskom okrugu”,

Odgovornost javnih ličnosti protivnika vakcine

Tužilaštvo za visoko tehnološki kriminal pokrenulo je postupak za u utvrđivanje krivične odgovornosti više javnih ličnosti koje su se protivile vakcinaciji dece, saopšteno je juče iz tužilaštva. Te javne ličnosti su, kako se dodaje “predmet obrade i procesuiranja”, ovog odeljenja Višeg javnog tužilaštva. U toku su provere činjeničnog stanja i prikupljanja potrebnih dokaza i dokumentacije kako bi na adekvatan način i u potpunosti pretkrivični postupak bio sproveden i okončan, napominje tužilaštvo. “Ni u ovom kao ni u bilo kom drugom predmetu neće biti ustupaka niti izuzetaka u smislu utvrđivanja krivične odgovornosti i krivičnog gonjenja onih lica koja su izvršila neko krivično delo. Nakon ššto budu prikupljeni svi relevantni dokazi i sprovedene i druge procesne radnje tužilaštvo će blagovremeno o tome obavestiti javnost”, navodi se u saopštenju.

Na odvikavanje kasno – tek posle 12 godina kockarskog staža

Po rečima Jasmine Leković, zavisnici se na terapiju odvikavanja obično javljaju posle 12 godina kockarskog staža. U proseku imaju 29 godina, ali ima i mlađih, sa 19 ili 22 godine, ali i starijih do 40 godina. Najčećše se s odlaskom u kladionice počinje već u osnovnoj školi pokazalo je istraživanje iz 2014. godine koje sam radila sa željom da vidim kako stoje stvari u školskoj populaciji. Neke od podataka sam već dobijala od ljudi koji mi dolazili na odvikavanje, a istraživanje je to potvrdilo. U njemu smo došli da toga i da najmlađi patološki kockar ima 12 godina. Počeo je tako što je sa bratom igrao na aparatima a posle, sa tatom rulet, kaže Leković.
Najčešće, zavisnici na terapiju dolaze kada je kasno, odnosno, kada su im dugovi veliki i kada ih već dugo vraćaju, recimo 10 godina, kada su svi u kreditima, već su ih refinansirali ili su nešto prodali, ili to moraju da učine jer nemaju drugi način da vrate pozajmljen novac. Međutim, retko se desi da dođu oni koji su dugove vratli već neoliko puta. Recimo, tri puta su to uspeli da urade jer iznosi nisu bilo veliki, na primer, radilo se o par stotina evra. Takvi zavisnici nisu mnogo spremni na odvikavanje. Uglavnom, svima njima je na pameti da sve to mogu sami da reše, uz rečenicu “sve je to u mojoj glavi pa sam mogu sa tim i da se izborim”, objašnjava naša sagovornica. Na osnovu svog iskustva, kaže nam da zavisnici mogu bit bilo kog socijalnog i materijalnog statusa.
Nije u pitanju, da li novac poseduju ili ne. Na odvikavanju sam imala i one koji imaju lepe prihode, ali i one kojima je plate od 20.000 do 25.000 dinara, a napravili su ogromne dugove. Kod njih je glavni motiv da se dođe do lake i brze zarade, “da naprave pare”, kako kažu. S druge strane, neki se klade i kockaju, da bi se igrali, a vrlo često, motiv je i dosada. Dakle, s kockanjem se kreće zbog nade u laku zaradu, ali i da bi se ubilo vreme, jer se na zna šta bi se sa sobom. O tome šta je pretpostavka odvikavanja naša sagovornica kaže: Kada zavisnici na svojoj koži ne osećaju posledice kockanja, teško se odlučuju na lečenje. Dugove uglavnom vraćaju roditelji i greše što to čine. Često zbog ovog saveta dobijam kritike i pitanja: a šta ćemo sa zelenašima , sa pretnjama po život i zdravlje… Međutim, ne dolazi se ođednom do duga od četiri – pet, 10.000 ili  20.000 evra. Do toga se stiže postepeno, tako što se prvo pozajmljuje, pa vraća, po 100 evra, pa 300 i 500, a onda dugovi rastu. Porodica počinje od zavisnika da traži obećanje da se više neće kockati, a ono ništa ne košta i lako se daje. To roditelji ne shvataju i ova vrsta zavisnosti se ne uzima tako ozbiljno, poput bolesti zavisnisti kao što su narkomanija i alkoholizam, a ona može biti podjednako razorno za sve.

Jedva preživeo preživeo pakao malih boginja

Dušan Smiljković (35) je slučajno dobio male boginje. Zadobio je oštećenje jetre, želuca, konjuktivitis i temperaturu, koja je u najgorim momentima išla do 41 stepen. – Prva reakcija je bila takva da sam se malo uplašio, iz prostog razloga što sam astmatičar. Čitajuci o toj bolesti sam saznao da ona prvo napada pluća i da kod velikog broja ljudi izaziva tešku upalu. Tako da mi nije bilo svejedno. Prvi simptomi u vidu visoke temperature su se javili 24.2. Temperatura je prelazila 38 stepeni. Tako je bilo i 25. i 26. Već 27. ujutru su se pojavile sitne ospe na licu i iza ušiju, tada sam odlučio da odem u Dom zdravlja. Poslali su me na Infektivnu kliniku, gde su ustanovili da se radi o morbilima i odlučili su da me zadrže na bolničkom lečenju. I tu počinje prava drama – započinje priču Dušan i dodaje: – Narednih pet dana sam imao temperaturu višu od 39 stepeni, u najgorim danima i višu od 40. Morbili su prekrili svaki centimetar moga tela. Javile su se na plućima, na jetri, želucu i čak na očnim jabučicama. Klasifikovan sam kao klasičan medicinski, školski primer čoveka obolelog od morbila. Posle sedam dana temperatura je počela polako da pada. Osip je dostigao svoj vrhunac, ali mi je veliki broj unutrašnjih organa ostao oštećen – kaže Smiljković i veliku zahvalnost i priznanje odaje stručnosti medicinskog osoblja i lekara sa odeljenja za infektivne bolesti KCS.
– Mogu slobodno da kažem da mi je ovo najgore iskustvo u životu koje sam imao. I apelujem na sve roditelje koji su protiv MMR vakcine da razmisle još jednom. Da li žele da gledaju svoju decu u gnusnim mukama, a da pritom oni sami ne mogu da im pomognu? Do zaraze može da se dođe na milion načina, jer moj posao podrazumeva rad sa ljudima na svakodnevnom nivou. Dakle, mogao sam da se zarazim bilo gde i od bilo koga. Period inkubacije traje do deset dana, što znači da čovek toliko dugo može nositi u sebi virus, a da ni ne zna da je bolestan dok ne počnu prvi simptomi. Za to vreme može nenamerno da zarazi još nekolicinu ljudi oko sebe – objašnjava Dušan dok leži u bolničkoj posetlji.  Sa druge strane, zbog zdravstvenih problema koji su ga zadesili, nije imao prilike da prisustvuje drugom rođendanu sina. – Moj sin je napunio dve godine dok sam bio u bolnici. Nisam se toliko uplašio za njegovo zdravlje jer je vakcinisan MMR-om i doktori su rekli da apsolutno nemam čega da se plašim – poručuje Smiljković. Dok leži u strogoj izolaciji na klinici za infektivne i tropske bolesti KCS, prima posete brojnih profesora sa Medicinskog univerziteta, koji njegov slučaj fotografišu i beleže za medicinske udžbenike. Kako kažu, to je najbolji školski primer boginja morbila, jer je najteži slučaj koji je zadesio jednu osobu u punoj životnoj snazi.

IT karavan za veću bezbednost dece na društvenim mrežama

Kako bi povećali bezbednost dece na društvenim mrežama pre tri godine osmišljen je program IT karavan, čiji je zadatak da deci i roditeljima objasni koji je  najbezbedniji način korišćenja interneta. U prethodne dve godine obišli su više od 32 grada u Srbiji. “Mi smo tokom prvog IT karavana targetirali decu koja su bila sedmi i osmi razred, a ove godine to su deca četvrti i peti razred. Znači starosna granica se pomera i deca se sve ranije upoznaju sa savremenim tehnologijama. Mi mislimo da je neophodno već u predškolskom praktično periodu početi sa jednom edukacijom”, kaže Tatjana Matić, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Kroz interaktivnu predstavu o bezbednosti na internetu, IT karavan ove godine edukovaće đake i roditelje u 26 gradova u našoj zemlji, a osim toga učenici osnovnih škola imaće priliku i da učestvuju u radionicama programiranja.
IT karavan organizuje se treću godinu za redom, kako bi se mladi edukovali o bezbednosti na internetu i kako da koristite digitalne alate u učenju i istraživanju. “Iako su vaše digitalne sposobnosti na zavidnom nivou, nedovoljno životnog iskustva vas čini nezaštićenim na internetu”, istakla je Matić. Ove godine program je predstavljen u amfiteatru “Spensa” učenicima, njihovim, nastavnicima i roditeljima iz pet novosadskih osnovnih škola. Predstavnicima škola “Petefi Šandor”, “Vuk Karadžić”, “Aleksa Šantić”, “Žarko Zrenjanin” i “Kosta Trifković” uručene su tom prilikom magnetne table za korišćenje u nastavi.
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u ovoj godini u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kompanijom Majkrosoft, Nacionalnom asocijacijom roditelja i nastavnika Srbije i Fondacijom Petlja sprovodi kampanju IT karavan za ukupno 26 osnovnih škola u Srbiji. https://www.youtube.com/watch?v=zBK1YS-Kqwc

About the Author

admin