Šarčević: “ Uskoro nova mrеža osnovnih škola”

Ministar prosvеtе, naukе i tеhnološkog razvoja Mladеn Šarčеvić posetio jе u utorak Osnovnu školu “Nikola Tеsla” u Bačkoj Topoli u kojoj jе završеna prva faza rеkonstrukcijе, dok jе za drugu fazu u toku izrada projеktnе dokumеntacijе.  “Uskoro ćеmo prеdstaviti novu mrеžu osnovnih škola, koju Ministarstvo prosvеtе, naukе i tеhnološkog razvoja radi zajеdno sa Ministarstvom državnе upravе i lokalnе samoupravе”, rеkao jе Šarčеvić i ukazao da novi Zakon o osnovama sistеma obrazovanja i vaspitanja dajе mogućnost boljе organizacijе rada. https://www.youtube.com/watch?v=hodlM6jUTLU

Plan upisa u srednje škole nije problem, već strategija

Ministar Mladеn Šarčеvić jе  u utorak, o novinama u obrazovanju Srbijе, razgovarao sa prеdstavnicima opštinе Bačka Topola. Kao važnu tеmu, Šarčević jе izdvojio plan upisa u srеdnjе školе i kako ga uraditi kvalitеtno. “Plan upisa nijе problеm nеgo stratеgija. On nе smе da budе u intеrеsu malog broja ljudi i fonda časova. Nе mogu sе dovеka školovati isti obrazovni profili, a da sе nе poglеda šta jе višak, a šta manjak na tržištu rada. Učеnicima nijе u intеrеsu da sеdе na birou za nеzaposlеnе”, naglasio jе Šarčеvić.
Zamеnica prеdsеdnika opštinе Bačka Topola Marina Popović zahvalila jе Ministarstvu prosvеtе i vladinoj Kancеlariji za upravljanjе javnim ulaganjima jеr jе 32 miliona dinara uložеno u OŠ “Nikola Tеsla” iz Bačke Topole.

Šarčević: Sremski Karlovci – srpski Hajdelberg

Sremski Karlovci, kao istorijski grad kulturnog i obrazovnog profila, u narednom periodu mogli bi da postanu srpski “Hajdelberg” i centar visokog obrazovanja u Srbiji, izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević, prilikom posete Karlovačkoj gimnaziji. “Znači, gde bi se svi kapaciteti postojeći uključili u te neke projekte, pre svega internacionalnih vrsta studija i obrazovanja, a onda i širenja te priče, da li ćemo dati kapu pokrajinskom, republičkom, da li ćemo to staviti između Beograda i Novog Sada, potpuno je manje važno… važno je da svi imaju ideju da je to pametno”, kaže ministar Šarčević. U toku su radovi na rekonstrukciji škole, koje finansira Ministarstvo prosvete, a ministar je najavio i dalja ulaganja u skladu sa zahtevima i potrebama.
“Ono što su još zahtevi ove škole to su realni zahtevi, a to je smeštaj učenika, da razgovaramo i o gradnji doma učeničkog, da li će biti forma posebne ustanove ili gimnazija s domom učenika, o tome će se doneti odluka, a takođe postoji i potreba rešavanja pitanja sporta, što vidim da je uspešno rešeno kroz sokolsku salu, koju koristi škola u dogovoru sa lokalnom samoupravom”, dodaje Šarčević. Ministar je dodao da je Karlovačka gimnazija institucija koja srpskom obrazovanju daje nemerljiv doprinos, s obzirom na činjenicu da je jedna od retkih škola u kojoj se izučavaju jezici poput kineskog, starogrčkog i latinskog, a od septembra i norveški i japanski.

Predstavljanje projekata Kraljevske akademije iz Haga

U okviru studijskog boravka studenata i profesora Kraljevske akademije iz Haga (FIELDTRIP), a u saradnji sa Katedrom za fotografiju Departmana likovnih umetnosti iz Novog Sada, održaće se prezentacija projekata predavača i radova studenata haške Kraljevske akademije, u četvrtak, 22. marta  od 10 do 15 časova, u objektu Akademije umetnosti, u Kosovskoj 33. Otvaranje izložbe radova studenata koja ima format šetnje biće upriličena u subotu, 24. marta u 18 časova. Početak šetnje i razgledanje izložbe je u Galeriji “Kosovska” u Kosovskoj 33, potom Lokal, Šok, CK 13, Izba i KCLab. Više informacija o događaju na linku: http://akademija.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2018/03/Fieldtrip-predavanja-Kraljevska-akademije-u-Hagu.pdf

Studenti: Politička situacija faktor za pokretanje privatnog posla

Na pitanje o tome koji faktori najviše utiču na pokretanje privatnog biznisa, 53,5 odsto studenata političku situaciju u zemlji određuje kao negativan faktor, a samo 26,7 odsto kao pozitivan faktor. Većina smatra da fakultet kao i porodica i prijatelji pozitivno utiču. Kao najveću prepreku pri pokretanju sopstvenog biznisa studenti su u najvećem broju izdvojili nedostatak početnog kapitala – 39,6 odsto. Zatim slede: manjak perspektive – 25,3 odsto, zakonska regulativa – 18,2 odsto i neinformisanost – 9,1 odsto. Čini se kao da mladi ne gaje poverenje u programe državnih subvencija za razvoj preduzetništva ali i da nisu dovoljno informisani. Glavni problem nezaposlenosti čak 53 odsto ispitanih vidi u korupciji, nepotizmu i partokratiji, zatim 47 odsto smatra da je ekonomsko stanje u državi veliki problem, dok 27,4 odsto kao veliki problem određuje neusklađenost tržišta rada sa formalnim obrazovanjem. Ovi podaci govore da mladi kao najveću prepreku svom zaposlenju vide državu i njene strukture.
Ono što je zanimljivo jeste da veliki broj uopšte nije bio upućen u značenje reči nepotizam. Takođe, 41,1 odsto smatra da država ne preduzima nikakve napore da stimuliše pokretanje privatnog biznisa, dok samo 4,8 odsto državu vide kao jaku podlogu i inicijatora za pokretanje biznisa. Na pitanje – da li smatrate da bi pristupanje EU uticalo na unapređenje preduzetništva u Srbiji 34,5 odsto ispitanika smatra da bi ulazak u EU pozitivno delovao na razvoj preduzetništva, dok 35,5 odto studenata smatra da bi to imalo negativne posledice. Zanimljivo je da o tom pitanju čak 29 odsto studenata nema nikakav stav.

Obeležen Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom

Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom 2018. godine obeležen je pod sloganom “Moj doprinos zajednici”. Ovaj slogan naglašava da osobe sa Daun sindromom sa svim svojim mogućnostima, ali i nekim ograničenjima, imaju pravo da u potpunosti budu uključene u rad zajednice. Udruženje za podršku osobama sa Daun sindromom Novi Sad obeležilo je 21. marta Svetski dan osoba sa Daun sindromom u objektu Srednje škole ŠOSO “Milan Petrović” Novi Sad u 13.00 časova. Nakon umetničkog dela u izvođenju članova Udruženja svima koji su u protekloj godini na bilo koji način podržali rad Udruženja biće dodeljene zahvalnice.  Ovogodišnji Svetski dan osoba sa Daun sindromom obeležava se pod sloganom “Moj doprinos zajednici”. Specifičnost ovog dana je i to što se širom sveta građani pozivaju da obuvanjem različitih čarapa pokažu svoju različitost i tako pruže podršku osobama sa Daun sindromom.
Dan osoba sa Daun sindromom prvi put je obeležen 2006. godine u velikom broju zemalja, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2012. godine 21. mart proglasila za Svetski dan osoba sa Daun sindromom. Cilj njegovog obeležavanja je da se informiše javnost o Daun sindromu. Za dan njegovog obeležavanja simbolično je izabran 21. mart, jer je u osnovi Daun sindroma prisutnost 3 hromozoma na 21. hromozomskom paru. Udruženje za podršku osobama sa Daun sindromom Novi Sad registrovano je 2004. godine sa ciljem da unapredi društveni položaj osoba sa Daun sindromom i članova njihovih porodica. U rad Udruženja uključeno je 30-tak osoba sa Daun sindromom, 20 drugih osoba sa intelektualnim invaliditetom, članovi njihovih porodica, desetak stručnjaka i volontera. Udruženje podstiče aktivnosti u zajednici, kao što je rekreacija na bazenu, posete kulturnim i sportskim dešavanjima, organizovanje izleta i višednevnog edukativnog kampa bez pratnje roditelja.  Svake godine Udruženje obeležava Svetski dan osoba sa Daun sindromom priredbom i prezentacijom aktivnosti u toku protekle godine, dok pojedinci i ustanove koji su podržali rad Udruženja dobiju zahvalnice.

Svetski dan poezije

Na ”Prolećnim Brankovim danima 2018”, u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu juče je obeležen ”Svetski dan poezije”, tako da su  promovisane čak četiri pesničke knjige novih autora Brankovog kola (Perica Markov, Ivana Stojić, Irena Plaović i Goran Gavrić Grga) štampane za ovu priliku povodom 194. rođendana Branka Radičevića.

Platičevo u projektu “Preduzetne škole”

Osnovna škola iz Platičeva kod Rume pokrenula je malu organsku proizvodnju začinskog bilja. Sve proizvedene sadnice namenjene su prodaji. Ova škola, inače se nalazi među 40 obrazovnih ustanova u Srbiji koje učestvuju u projektu “Preduzetne škole”. https://www.youtube.com/watch?v=LElOXjVRQm0

Ruma: Besplatni vrtići za svu decu

U skladu sa najavljenim usvajanjem mera pomoći koje će podstići roditelje na povećanje broja dece u Srbiji, Rumljani već omogućavaju olakšice svojim mladim roditeljimaa to se odnosi na besplatne vrtiće za svu decu u toj opštini. Od početka 2018. godine, Ustanova za predškolsko vaspitanje i obrazovanje “Poletarac” u Rumi upisuje i potpuno bepslatno vodi računa o svim najmlađima Rumljanima, jer celokupno finanisiranje boravka dece u vrtićima snosi Opština Ruma. Tako je Ruma postala prva lokalna samouprava u Srbiji sa besplatnim vrtićima, a i do početka godine su imali najniže cene za boravak mališana u tim ustanovama, pošto su roditelji u Rumi izdvajali po 3.000 dinara za prvo i drugo dete za tu namenu.
“Ne radi se o nikakvoj političkoj kampanji ili predizbornoj priči, jednostavno Opština Ruma je finansijski značajno ojačala, u proteklih par godina smo stabilizovali budžet i sada su se stekli uslovi da omogućimo besplatan vrtić deci”, naveo je predsednik Opštine Ruma Slađan Mančić u pisanoj izjavi dostavljenoj Tanjugu. On je dodao i da će takve mere mnogo značiti svim roditeljima, pogotovo onima koji imaju više dece predškolskog uzrasta, a iz Gradske uprave u Rumi Tanjugu je rečeno da odluka o besplatnim vrtićima obuhvata preko 1.300 mališana. Rumska opština je ranija finansirala 80 odsto troškova boravka mališana u vrtiću, a u narednom periodu će se iz opštinskog budžeta izdvojiti dodatnih 40 miliona dinara zarad pokrivanja celokupnih troškova, a iz opštinske uprave najavljuju izgradnju vrtića u Putincima i proširenje vrtića “Kockica”.
Predsednik Opštine Ruma je zaključio da 40 miliona dinara izdvojenih za usvajanje odluke o besplatnim vrtićima nije veliki iznos za projektovani budžet te opštine za 2018. godinu, koji iznosi dve milijarde dinara, te da je besplatne vrtiće za mališane omogućio privredni rast u toj opštini, koji se, prema njegovom stavu, oslikava u padu nezaposlenosti, odnosno otvaranju velikog broja novih radnih mesta u protekle dve godine.

PISA: Školska disciplina uslov za uspešnost

Većina učenika koji na PISA testiranjima pokazuju loše rezultate uglavnom su poreklom iz ekonomski siromašnih sredina. Ali, to nije pravilo i ne važi za sve zemlje učesnice PISA programa. Prema podacima, koji beleže prosek za zemlje OECD-a, svaki četvrti učenik je  „akademski otporan (jak)“, što znači da je na PISA testiranju uspešan bar na nivou 3 ili višem. U Kanadi, Danskoj, Estoniji, Finskoj, Nemačkoj, Hongkongu (Kina), Irskoj, Japanu, Južnoj Koreji, Holandiji, Norveškoj, Singapuru, Sloveniji i Vijetnamu čak više od 30 odsto petnaestogodišnjaka iz najsiromašnijih porodica ima vrlo uspešne rezultate na PISA testiranjima. U poslednjem u nizu izveštaja „PISA u fokusu“ navodi se da uspešne škole imaju zajedničke karakteristike, a glavni imenitelj im je školska disciplina. U takvim školama učenici pažljivo prate nastavu, a nastavnici neometano pružaju kvalitetna predavanja.
Srbija nije učestvovala u PISA 2015, pa nije obuhvaćena tim istraživanjem. Zemlje našeg regiona i bivše Jugoslavije, osim Slovenije koja se visoko kotira, uglavnom su ispod proseka u zemljama OECD-a.
Verovatnoća da su siromašni učenici „akademski otporni“ varira ne samo među zemljama, već i unutar svakog obrazovnog sistema, zavisno od škole koju učenici pohađaju. Detaljna analiza PISA podataka iz 2012. i 2015. godine fokusirala se na podgrupu zemalja i ekonomije u kojima je najmanje pet odsto siromašnih učenika „akademski otporno“ i identifikovala zajedničke karakteristike uspešnih škola. U većini obrazovnih sistema verovatnoća da su siromašni učenici uspešni veća je u školama sa dobrom klimom za učenje, odnosno disciplinom i uslovima povoljnim za rad. Atmosfera u školi, u kojoj učenici mogu uspešno da prate nastavu a nastavnici neometano da predaju, korisna je za sve učenike, a naročito za najugroženije. Sličan odnos je i kad je reč o izostancima učenika sa nastave, što je još jedan pokazatelj pozitivne školske klime.
Nasuprot tome, verovatnoća „akademske otpornosti“ među siromašnim učenicima u slaboj je vezi sa količinom ljudskih i materijalnih resursa dostupnih u njihovim školama. Broj kompjutera po učeniku, na primer nije u vezi sa udelom „akademski otpornih“, nakon što se uzmu u obzir i disciplina i poreklo učenika. Kao što ni raspolaganje kompjuterima ne povećava uspešnost siromašnih učenika tako ni broj vannastavnih aktivnosti nije u vezi sa njihovim postignućima. Iako u mnogim zemljama učenici iz siromašnih sredina imaju veće šanse da budu „akademski otporni“ u školama koje nude različite vannastavne aktivnosti (i imaju sredstava za to), u proseku povezanost „akademske otpornosti“ i vannastavnih aktivnosti uglavnom je slaba, a u nekim zemljama je ta veza čak i negativna.

PISA: Uspešni ili otporni

Uspešni ili „akademski otporni“ učenici su oni koji na PISA testiranju uspešno rešavaju zadatke na nivou 3 ili višem. Đaci uspešni na nivou 3 „demonstriraju sposobnost razumevanja značenja teksta i tokom čitanja detaljno razumevanje formiraju na osnovu više nezavisnih informacija. Pri rešavanju matematičkih problema sposobni su da koriste i proporcionalne odnose i da se bave osnovnim tumačenjima i razjašnjenjima; u nauci sposobni su da se bave i nepoznatim temama. Takve veštine su osnov za uspeh i dalje učenje u kasnijem životu“, precizira se u poslednjem izveštaju „PISA u fokusu“.

Boljke: Preopširno gradivo, zastarela oprema,  deca nisu kreativna

Roditeljima školaraca i predškolaca u Srbiji najviše smetaju zastarelost opreme i ocenjivanje, prevelike vrtićke grupe i sputavanje kreativnosti dece. Iako je osnovno obrazovanje već reformisano, roditelji, prema USAID-ovom istraživanja, smatraju da su naše najveće boljke i dalje iste kao i pre 10–15 godina. To su: opširni nastavni planovi i programi (44 odsto njih), loše stanje i zastarelost opreme (29 odsto) i sistem ocenjivanja (27 odsto). Primedbe roditelja su sasvim opravdane, mišljenje je prosvetnih radnika. – To je naša stvarnost. Deca su pretrpana gradivom i s tim ne mogu da se izbore. Istovremeno iz škole izlaze polupismena jer nastavnici stalno jure da završe nove lekcije. Osnovci danas uče gradivo za srednju školu samo manje opširno, što je besmisleno” – kažu naše kolege.

Uče programiranje, nemaju toalete

Prosvetari  podsećaju da su se pre 25 godina padeži učili tokom celog petog razreda, a sada se obrađuju samo mesec dana. Napominju da je dobra vest da će petaci učiti programiranje, ali da pojedine škole i dalje nemaju toalete i fiskulturne sale, a kamoli dovoljan broj računara. Posebna priča je sistem ocenjivanja jer, kako kaže naša sagovornica, nastavnici samostalno odlučuju kako će oceniti đaka, što je nedopustivo. Jedinstven kriterijum ocenjivanja ne postoji na nivou države, čak ni u jednoj školi. Roditelji đaka u Srbiji svesni su problema u našem obrazovnom sistemu, ali je ipak najveći broj njih zadovoljan kvalitetom obrazovanja koje pružaju predškolske ustanove i osnovne škole, zaključak je istraživanja koje je prošle godine sproveo USAID u Srbiji, u saradnji s Evropskim pokretom Srbije i Centrom za evropske politike.
Čak 83 odsto ispitanika smatra da su naši vrtići kvalitetni i ne postoje značajnija odstupanja po regionima. Zadovoljstvo je gotovo istovetno kada je u pitanju obrazovanje dece u osnovnim školama (78 odsto zadovoljnih roditelja). U poređenju s ostalim delovima Srbije, stanovnici Beograda imaju najmanje primedbi na kvalitet osnovnih škola.

Diskriminacija

Ovo istraživanje je ukazalo na postojanje diskriminacije jer građani smatraju da deca koja imaju smetnje u razvoju, odnosno neki stepen invaliditeta, teže upisuju predškolske ustanove i osnovne škole. Prosvetari kažu da pokušaj uključivanja dece s posebnim potrebama u redovne osnovne škole nikome nije doneo boljitak. – Ne znam šta je bio cilj inkluzije, ali znam da je propala. Prekopiran je model iz bogatijih zemalja u kojim je manje broj dece u odeljenju, a angažovani su i pedagoški asistenti. Naša država nema novca za ovakav način rada, a očigledno je da nismo bili dosledni u sprovođenju inkluzije jer na tome gotovo niko više ne radi .
Ljiljana Dragutinović, predsednica Udruženja vaspitača Beograda, podseća da deca iz osetljivih grupa, poput Roma i dece s posebnim potrebama, imaju prednost prilikom upisa u predškolske ustanove, ali da mnogi ne znaju za tu činjenicu. – Svesni smo da u vrtićima nema dovoljno dece iz osetljivih grupa, ali svi koji konkurišu moraju da dobiju mesto – napominje Dragutinovićeva. Rezultati ovog istraživanja su ukazali da gotovo dve trećine roditelja smatra da je najveći problem vrtića nedostatak prostora, loše stanje i zastarelost opreme, loš materijalni položaj zaposlenih i sputavanje kreativnosti kod dece.

Od septembra još jedan objekat za najmlađe u Apatinu

Završetak objekta u kojima će biti smeštene jaslice u sklopu Predškolske ustanove “Pčelica” u Apatinu očekuje se tokom leta, a po svoj prilici od septembra će se u novom objetku  i raditi s decom jaslenog uzrasta do prve do treće godine. To će biti po prvi put da  će u Apatinu u sklopu predškolske ustanove biti mesta i za najmlađu grupu mališina. Novi objekat veličine oko 600 kvadrata nalazi se u dvorištu Predškolske ustanove objekat “Pčelica” i finansira se novcem iz mesnog samodoprinosa u iznosu od 20 miliona dinara, i zahvaljujući finansijskoj pomoći Pokrajinskog sekretarijata za privredu, koji je izdvojio oko 16 miliona dinara.
Po rečima direktorice Predškolske ustanove “Pčelica”  Biljane Mandić u novom objektu biće mesta za tri radne sobe s decom jaslenog uzrasta,  zatim za kuhinju i trpezariju, prostor za negovateljice, kancelarije za stručno osobe, zajednički prostor radnika u smeni i prostoriju za sastanke. „U Apatinu su sva deca obuhvaćena predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem. Imamo ukupno upisano 577 dece u devet vrtića na području opštine, od kojih  410 ide u tri vrtića u Apatinu“, kazala je direktorica Mandić. Ona je skrenula pažnju na to da kada se završe građevinski radovi objekat treba i opremiti nameštajem i edukativnim materijalom (opremom i igračkama) , te da i u tome “Pčelica” očekuje pomoć od opštine i pokrajine.
Radove na izgradnji posetio je, ove sedmice, pomoćnik predsednika opštine Apatin za investicije Jevto Milojević koji je s skrenuo pažnju  na važnu činjenicu , da će tek od  ove godine varoš dobiti  prve jaslice  Milojević je pozvao roditelje da od 22. marta upisuju mališane u jaslice, izražavajući nadu da će u budućnosti biti potrebe za proširenjem kapaciteta, kao i za izgradnjom novih jaslica.

Školovanje iza rešetaka: 164 osuđenika završilo 16 zanata

Sertifikate o završenoj obuci za 16 zanata i zanimanja, u ponedeljak 12.  marta su dobila 164 osuđenika Kazneno – popravnog zavoda u Nišu, koji su uspešno prošli obuku unutar zidina niške kaznione. Reč je o projektu nemačke organizacije “Help” “Podrška socio-ekonomskoj stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana” koji je realizovan uz podršku Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije i stručnu pomoć strčnjaka Narodnog univerziteta Niš, Narodnog univerziteta Vranje i Tehničke škole iz Valjeva. Osuđenici su se obučavali za tapetare, auto-lakirere, kuvare, pekare, štampare (na tekstilu i za sito štampu), vodoinstalatere, keramičare, fasadere, molere, krojače, elektro instalatere, stolare, CNC operatere, metalo strugare i zavarivače (argonski, CO2 i elektro lučno zavarivanje) a stečeni sertifikati omogućiće im da se lakše zaposle po izlasku na slobodu i integrišu u društvo.
Zamenik upravnika KP zavoda Niš Dejan Panić kaže da su oko 62 odsto osuđenika povratnici u vršenju krivičnih dela i da je cilj projekta je smanjenje broja povratnika. – Očekujemo da ovakve obuke smanje broj povratnika za 10 do 15 odsto, tako što će se po izlasku na slobodu zaposliti i okrenuti normalnom životu sa svojim porodicama. Obuka i praktični deo trajali su nekoliko meseci. Osuđenici su se obučavali za poslove koji su pre svega deficitarni na tržištu a stečeni sertifikati omogućiće im da se lakše zaposle. Imali smo već slučajeve da su se po izlasku iz zatvora osuđena lica zaposlila jer su sertifikati međunarodno priznati, a i nigde ne piše da su stečeni u KP zavodu u Nišu već u školama i narodnim univerzitetima koji su vršili obuku. Tako će mnogo lakše moći da dođu do posla i da mnogi možda i prvi put u životu pošteno i časno zarađuju – kaže Panić.
Osuđenici su se prijavljivali na konkursu, a mogli su da se prijave svi koji su hteli, zavisno od svojih interesovanja. U KP Zavodu u Nišu trenutno je se nalazi oko 1.600 osuđenika.

Vremeplov: SAD prve priznale sovjetsku vladu

Na današnji dan 22. marta 1917. godine SAD su, posle pobede Februarske revolucije u Rusiji, prve priznale privremenu vladu Aleksandra Kerenskog.

Vremeplov: Zabranjen prevoz robova iz Afrike u Ameriku

Kongres SAD usvojio je na današnji dan 22. marta 1794. godine zakon kojim je američkim brodovima zabranjen prevoz crnih robova iz Afrike u Ameriku.

Vremeplov: Umro Gete

Na današnji dan  22. marta 1832 godine umro je nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedno od najvećih imena svetske književnosti. Nekoliko godina posle završenih studija prava u Stazburu preselio se u Vajmar, gde je 28 godina bio upravnik pozorišta. Pored literature, intenzivno se bavio filozofijom, prirodnim naukama, slikarstvom i državničkim poslovima u Vajmaru. Srbe je zadužio pisanjem o srpskoj narodnoj poeziji, kojom se oduševljavao, i prevodom više srpskih narodnih pesama, uključujući “Hasanaginicu”. Ostavio je jednu od najvećih i najzanimljivijih zbirki pisama u istoriji književnosti. Dela: romani “Faust”, “Vilhelm Majster”, “Verter”, “Izbor po srodnosti”, drame “Gec od Birlinhema”, “Egmont”, “Ifigenija na Tavridi”, “Torkvato Taso”, tragedije “Klaviho”, “Vanbračna kći”, ep “Herman i Doroteja”, putopis “Putovanje po Italiji”, autobiografsko delo “Iz mog života”, poezija “Marijenbadska elegija”, “Rimske elegije”, “Zapadno-istočni divan”, epigrami “Ksenije”, “Teorija boja”.

Vremeplov: Rođen Van Dajk

Flamanski slikar Anton Van Dajk, istaknuti predstavnik flamanske slikarske škole, na kojeg je snažno uticao Paul Rubens, u čijem je ateljeu u mladosti radio rođen je na današnji dan  22. marta  1599. godine. Potom je otišao u Italiju, pa u Francusku, a u London je došao 1632. i postao dvorski slikar kralja Čarlsa I i portretista engleskog visokog društva. Njegove religiozne kompozicije manje su vrednosti, ali se proslavio portretima, koje odlikuje plemenitost izraza, suptilnost palete i ozbiljna psihološka analiza.

Vremeplov: Prvi put odobrena eutanazija

Na današnji dan  22. marta 2002. godine Vrhovni sud Velike Britanije uvažio je molbu žene, kvadriplegičara i dozvolio da se aparati koji su je održavali u životu isključe, čime je po prvi put u Engleskoj zvanično odobrena eutanazija.

Vremeplov: Raspušten monaški red Templara

Vatikan je na današnji dan 22. marta 1312. godine  raspustio monaški viteški red Templara, osnovan u Palestini 1118. radi zaštite poklonika Hristovog groba.

Vremeplov: Prva avionska međunarodna linija u svetu

Letom na današnji dan 22. marta 1919 između Pariza i Brisela jednom u sedmici, uspostavljena je prva avionska međunarodna linija u svetu.

Vremeplov: Rođen Karl Malden

Na današnji dan 22. marta 1912. godine rođen je Karl Malden, američki glumac srpskog porekla, dobitnik Oskara. Najpoznatiji je po ulogama u filmovima “Tramvaj zvani želja” (Oskar 1951.), “Na dokovima Njujorka” kao i tv seriji “Ulice San Franciska”. Rođen je u Indijani kao Mladen Sekulović, od oca Srbina i majke Čehinje, a ime je promenio u 22. godini iz profesionalnih razloga. Proslavio se filmovima Elije Kazana, s kojim je sarađivao i u pozorištu. Njegovo karakteristično lice omogućilo mu je da igra veoma različite uloge, od sveštenika do gangsterskog šefa, od rogonje do generala.

Čačak: Dve osobe zaražene morbilama u Moravičkom okrugu

Na teritoriji Moravičkog okruga dve su osobe zaražene morbilama, one su hospitalizovane i sprečeno je dalje širenje bolesti, rekao je juče za Glas zapadne Srbije epidemiolog Aleksandar Tošić. Reč je, kako je naveo, o starijim osobama, koja su u kontakt s malim boginjama došle u većim gradovima, ali njihova klinička slika je blaga, jer su pre dvadesetak godina ipak primili određenu dozu vakcine. Tošić je još rekao i da svi zavodi za javno zdravlje kontiniurano rade, da prate i kontrolišu sve osobe koje imaju sumnjive simptome kako bi se predupredila veća pojava morbila u Moravičkom okrugu. “Osobe koje imaju sumnjive simptome poslalali smo na ispitivanja i čekamo zvanične rezultate”, rekao je Tošić.

Ljudi masovno brišu Fejsbuk naloge

Američki zvaničnici pozivaju na istragu zbog toga što su lični podaci 50 miliona ljudi sa Fejsbuka prikupljeni i zloupotrebljeni bez odobrenja, dok se kampanja #DeleteFacebook zahtuktava, a Mark Zakerberg ćuti. Kako prenosi Gardijan, Fejsbuk je objavio da će nezavisni tim digitalnih forenzičara sprovesti istragu i pokušati da ustanovi da li kompanija “Kembridž analitika” i dalje raspolaže spornim podacima, koje je nabavila od kompanije “Global science research” (GSR). “Ako podaci i dalje postoje, to bi bilo teško kršenje pravila korišćenja Fejsbuka i neprihvatljivo kršenje poverenja i obaveza koje su ove grupacije preuzele”, naveo je Fejsbuk u saopštenju. Angažovanje forenzičara i ta rečenica iz saopštenja teško da će biti dovoljni da se ugasi požar, pa zvaničnici u SAD i Velikoj Britaniji pozivaju prvog čoveka Fejsbuka Marka Zakerberga da svedoči. “Vreme je da on prestane da se krije iza svog Fejsbuk profila”, naveo je britanski poslanik konzervativaca Demjan Kolins, predsednik komiteta za digital, kulturu, medije i sport. On je samo jedan od zvaničnika koji je pozvao državne organe da sprovedu istragu, ali i da se saslušaju čelnici iz drugih IT giganata poput Tvitera i Gugla.
Istovremeno, svoju borbu vode “obični ljudi” kroz kampanju #DeleteFacebook čija je glavna poruka da je Fejsbuk u najboljem slučaju nešto zbog čega uzalud trošite svoje vreme, a u najgorem slučaju nešto što vam zaista nanosi štetu i narušava privatnost (kao u slučaju ovog skandala). Svetski mediji objavljuju uputstva kako da se “obrišete” sa Fejsbuka, a postoje pozivi i da se korisnici odreknu i drugih servisa koji funkcionišu pod kapom “velikog F” – Instagrama i WhatsAppa, preneo je B92. Proces brisanja naloga sa Fejsbuka je prilično jednostavan, ali postoje i priče o tome da nikada ne možete potpuno ukloniti sve što ste “poklonili Fejsbuku”, jer postoji takozvani “nalog u senci” u kom se skladište vaše navike, odnosi sa drugim ljudima i slično. Mediji još prenose da je pod uticajem pada cena deonica Fejsbuka zbog otkrića o manipulacijama s ličnim podacima na toj društvenoj mreži, Vol strit u ponedeljak završio u minusu.

Hokingova poslednja upozorenja čovečanstvu

Čovečanstvo mora da napusti planetu Zemlju u narednih 200 godina, ako žele da preživi – tako glasi snažno upozorenje Stivena Hokinga izrečeno u mesecima koji su prethodili njegovoj smrti. Legendarni fizičar, koji je preminuo u sredu, verovao je da bi život na Zemlji mogao da bude zbrisan nekom katastrofom, poput udara asteroida, delovanjem veštačke inteligencije ili invazijom vanzemaljaca. On je, takođe, upozoravao da bi prenaseljenost planete, ljudska agresivnost i klimatske promene mogli dovesti do samouništenja čovečanstva. Hoking je verovao da, ako naša vrsta ima ikakvu nadu da preživi, buduće generacije bi morale da za sebe izgrade novi život u svemiru, navodi londonski “Dejli mejl”.
Jedna od najvećih Hokingovih briga za planetu Zemlju bila je globalno otopljavanje. “Naši fizički resursi se troše alarmantnom brzinom. Našoj planeti smo podarili užasni poklon klimatskih promena. Temperature rastu, polarne kape se smanjuju, šume krče, a životinjske vrste desetkuju”, upozorio je on u julu prošle godine. Prema njegovom mišljenju, Zemlja će jednog dana, ako ne smanjimo emisiju stakleničkih gasova, izgledati kao planeta Venera, sa temperaturama na površini od 460 stepeni C. “Sledeći put kad se sretnete sa nekim ko poriče postojanje klimatskih promena, kažite mu da otputuje na Veneru. Ja ću mu platiti kartu”, govorio je Hoking. On je bio uveren da je odluka američkog predsednika Donalda Trampa da se SAD povuku iz Pariskog sporazuma o klimi, našu planetu osudila na propast. “Blizu smo tačke od koje globalno otopljavanje postaje nepovratno”, izjavio je on za BBC prošle godine.
Ako nas ne zbriše globalno otopljavanje, Zemlju bi mogao da uništi udar asteroida, bio je uveren Hoking. “To nije naučna fantastika. Zakoni fizike i verovatnoće to garantuju”, rekao je on i dodao: “Ostati na Zemlji znači rizikovati uništenje. Rasejanje po svemiru bi u potpunosti izmenilo budućnost čovečanstva i, takođe, odredilo da li uopšte za nas postoji bilo kakva budućnost”.
Hoking je sarađivao u projektu “Breakthrough Starshot” ruskog milijardera Jurija Milnera, sa ciljem da se pošalje flota malih “nano-svemirskih brodova” na put dalek četiri svetlosne godine do sazvežđa Alfa Kentauri, najbližeg našem Sunčevom sistemu. Takvoj floti bi, putujući brzinom od oko 20 odsto brzine svetlosti, trebalo 20 do 30 godina da stigne do tamo, a četiri godine da pošalje signal nazad na Zemlju. “Ako bismo uspeli, neki od vas bi mogli doživeti da vide slanje broda na Alfa Kentauri”, rekao je Hoking. Astronomi, inače, smatraju da postoji verovatnoća da planeta poput Zemlje postoji u “naseljivim zonama” sistema Alfa Kentauri, koji čine tri zvezde.  “Jasno je da ulazimo u novo svemirsko doba. Stojimo na pragu nove ere. Kolonizacija drugih planeta više nije naučna fantastika, ona može biti naučna činjenica”, isticao je Hoking.
On je verovao da ljudska rasa, na duge staze, ne treba da “sva jaja drži u jednoj korpi”, odnosno na jednoj planeti. “Nadam se samo da do tada nećemo ispustiti korpu”, napomenuo je Hoking. Slavni naučnik je tvrdio da će veštačka inteligencija (AI) uskoro dostići nivo na kome će postati “novi oblik života koji će nadmašiti ljude”. On je, čak, otišao toliko daleko da je rekao da bi AI mogla u potpunosti zameniti ljude, iako nije naveo kada bi se to moglo dogoditi. “Duh je izašao iz boce. Plašim se da bi AI mogla u potpunosti zameniti ljude. Kad ljudi mogu da stvore kompjuterske viruse, neko bi mogao i da stvori AI koja se sama poboljšava i replikuje. To će biti nova forma života koji nadmašuje ljude”, rekao je Hoking u intervjuu za magazin “Vajerd”. On je čak smatrao da na tom polju predstoji apokalipsa i da bi bila neophodna “neka vrsta vlade” da bi se ta tehnologija kontrolisala.
Tokom istog intervjua, Hoking je pozvao ljude da se više interesuju za nauku, ističući da će, bez toga, biti ozbiljnih posledica.

By admin