Vesti – 23.03.2018.

Gde nestadoše strani studenti?

U Srbiji se osamdesetih godina prošlog veka školovalo između 20 i 50 hiljada stranih studenata. Danas je taj broj znatno manji. Ministarstvo prosvete oformilo je radnu grupu koja bi trebalo da nađe rešenje da naši univerziteti ponovo postanu atraktivni za akademce iz inostranstva. U Srbiji se osamdesetih godina prošlog veka školovalo između 20 i 50 hiljada stranih studenata. Danas je taj broj znatno manji. Ministarstvo prosvete oformilo je radnu grupu koja bi trebalo da nađe rešenje da naši univerziteti ponovo postanu atraktivni za akademce iz inostranstva.
U izradi je i katalog o studijskim programima na engleskom jeziku i smeštajnim kapacitetima, koji će biti podeljen ciljnim grupama. Naši sagovornici zaključuju da je dolazak stranih studenata most znanja, ideja, kultura, poslovnih mogućnosti i ekonomska benefit.    https://www.youtube.com/watch?v=4cJuN_JURks

Na UNS-u 3.100 stranih studenata: Jedna lasta ne čini proleće

Univerzitet u Novom Sadu ima 89 akreditovanih studijskih programa na engleskom jeziku i 3100 stranih studenata. Bisan Aša iz Jordana kaže da je ni teški padeži u našem jeziku nisu omeli da nastavu sluša baš na srpskom. “Došla sam baš na FTN fakultet, jer sam čula da ima inženjerski menadžment i to mene zanima, baš sam zadvoljna, upoznala sam nove ljude, naučila sam srpski jezik i sve meni ide okej”, kaže Bisan Aša.
“Mi imamo dobar studentski centar, imamo zdravstvenu podršku studenata, a grad Novi Sad je sam po sebi vrlo atraktivan za mlade ljude iz mnogih razloga, kao evorpska prestonica mladih i evropska prestonica kulture”, kaže Rektor Univerziteta Dušan Nikolić.
Primer Novog Sada ne ogleda se u celoj Srbiji. Kako bi više stranih studenata odabralo našu zemlju za mesto studiranja, neophodno je poboljšati neke uslove studiranja, ističu u resornom ministarstvu. “To je prvo problem nostrifikacije, odnosno priznavanja diploma da bi mogli da nastave studije, taj proces je i ubrzan i olakšan u prethodnih godinu dana, problem je bio i sa vizama. Mi smo već napravili korake sa Ministarstvom spoljnih poslova da napravimo te neke uslove koji će omogućiti i da taj proces bude rešen, da bi taj proces mogao da bude kvalitetan i ubrzan”, kaže Ana Langović, državna sekretarka Ministarstva prosvete.

Loren: U Srbiji deca najpametnija, ali Srbija pamet izvozi

Srbija ima najpametniju omladinu na celom svetu, rekao je američki matematičar Dejvid Loren, gostujući na TV mreži CNN. On je rekao da su srpski đaci toliko pametni da dominiraju bukvalno na svim takmičenjima. “Ako se računa stanje, uslovi i broj stanovnika, Srbija predstavlja vrhunac obrazovanja, jer je procenat uspeha na svetskim takmičenjima njihovih đaka ogroman. Uspesi, koje na primer srpski matematičari postižu širom planete su fantastični. To samo pokazuje da je omladina u Srbiji najpametnija”, rekao je Loren CNN. Kako je rekao, ono što po Srbiju nije dobro, a po Zapad sigurno jeste, jeste činjenica da Srbija često svoju pamet izvozi. “Ovi genijalci školovanje mahom nastavljaju u Americi i drugim razvijenim zemljama, gde ostaju da žive i da rade i onda se mnogi drugi hvale njihovim uspesima”, istakao je on. Kada se pogledaju podaci sa svetskih takmičenja iz prirodnih nauka, Srbija je dosad osvojila ukupno 532 medalje. Mahom su ih donosili učenici Matematičke gimnazije iz Beograda. Samo od 2010. godine đaci ove škole su se sa takmičenja širom sveta vratili u zemlju sa više od stotinu odličja.

Promocija lista ”Branko”

Na ”Prolećnim Brankovim danima 2018”, promocija jubilarnog 110. broja lista ”Branko” đaka i profesora Karlovačke gimnazije održana je u čuvenoj Spomen-biblioteci ove najstarije srpske škole u svome rangu, gde se nalaze i privatne biblioteke čuvenih karlovačkih đaka, a među njima i Brankovog oca Todora Radičevića, Lukijana Mušickog i drugih. Na početku programa, predsednik Brankovog kola Nenad Grujičić, u ime Brankovog kola, darivao je prisutnim đacima trideset raznovrsnih pesničkih knjiga ovog izdavača kao motiv za pisanje i objavljivanje pesama u ediciji ”Savremena poezija” Brankovog kola. Promociju je vodio profesor filozofije u Karlovačkoj gimnaziji, Srđan Damnjanović, glavni i odgovorni urednik ”Branka”. U duhovitim i ozbiljnim, u isti mah, reminiscencijama, profesor je istakao značaj postojanja ”Branka”, koji je više puta nagrađivan visokim priznanjima na republičkim nivoima predstavljanja.
Brojnoj publici predstavili su se neki od saradnika ”Branka”, talentovani đaci Karlovačke gimnazije.

Stara Pazova: Belegiš dobija novu školu

U toku je javna nabavka koja se tiče izrade projekta za rekonstrukciju i izgradnju Osnovne škole “Vera Miščević” u Belegišu. Procenjena vrednost ove javna nabavke je 4 miliona 900 hiljada dinara bez PDV-a. Projekat podrazumeva izgradnju same škole i rekonstrukciju sportske sale sa svlačionicama i sanitarnim čvorom. Uzimajući u obzir postojeće potrebe korisnika i stanje na terenu, neophodno je srušiti postojeći objekat škole i izgraditi novi. Objekat nove škole biće ukupne površine 2.000 metara kvadratnih sa rekonstruisanom sportske hale površine oko 700 metara kvadratnih. Ko će izraditi projekat za jednu od značajnih investicija u ovoj godini biće poznato nakon 26. marta.

Isplata rate učeničkih stipendija i kredita

Isplata sedme mesečne rate učeničkih stipendija i kredita, za školsku 2017/2018. godinu počela je 21. marta, saopštilo je Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Mesečni iznos učeničke stipendije i učeničkog kredita iznosi 5.400 dinara. Iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, za isplatu učeničkih stipendija i kredita, izdvojeno je ukupno 67.948.200 dinara, navedeno je u saopštenju.

Obeležen Međunarodni dan šuma:  “Kako postati šumski istraživač”

Međunarodni dan šuma obeležen je juče. To je bila  prilika da se podsetimo značaja šuma i potrebe njihove zaštite i očuvanja. Šume ne pružaju samo materijalnu korist, već i ono što često zaboravljamo, a to su brojne opšte korisne funkcije, zdravstvena, zaštitna, rekreativna i druge, kažu u preduzeću Vojvodinašume. JP “Vojvodinašume” obeležile su  ovaj dan aktivnostima čiji je cilj da se doprinese povećanju svesti o potrebi očuvanja šuma i šumskih ekosistema. Najvažniji akteri u obeležavanju ovog važnog datuma su najmlađi odnosno učenici osnovnih i srednjih škola iz mnogih naseljenih mesta u Vojvodini. Sa njima JP “Vojvodinašume” planira više zajedničkih aktivnosti na različitim lokacijama. Iako je poslednji ovosezonski sneg mozda donekle odložio planirane aktivnosti, najveći broj njih će ipak biti održan, a JP “Vojvodinašume” će ovom prilikom u učionicama, ali i na terenu, najmlađim sugrađanima ukazati na značaj šuma, ne samo za čoveka, već i za biljni i životinjski svet.
Tokom današnjeg, ali i narednih dana najmlađi će se upoznati sa tehnologijom proizvodnje sadnog materijala u cilju obnavljanja postojećih i podizanja novih šuma, načinom nege i zaštite šuma, kao i sa svim korisnim funkcijama koje one pružaju. Ovom prilikom biće predstavljena i upotreba savremene tehnologije koja se koristi u JP “Vojvodinašume” tokom gazdovanja šumama: video nadzor u cilju preventivnog i blagovremenog delovanja radi zaštite šuma od požara i upotreba bespilotne letelice prilikom prikupljanja terenskih podataka za kvalitetno planiranje gazdovanja i dr. Najmlađi će imati priliku i da dobiju novu pripremljenu knjižicu “Kako postati šumski istraživač”. U okviru Forestflow projekta, deci škola iz Višnjićeva, Morovića i Jamene će biti prezentovan sam projekat, opasnosti od poplava, uticaj poplava na šume i šumarstvo i značaj šuma u odbrani od poplava.
Zajedničke akcije pošumljavanja i akcije čišćenja manjih divljih deponija sa lokalnim organizacijama ili školama će biti sprovedene kada se za to steknu neophodni terenski i vremenski uslovi a verujemo da će to biti već naredne nedelje. U okviru obeležavanja dana šuma, JP “Vojvodinašume” će uzeti učešće i u manifestaciji “Novosadsko proleće” na novosadskom Spensu gde će pored edukativnog programa u Eko kutku biti promovisan film o monitoringu orla belorepana. Svim posetiocima ove manifestacije biće uručeni promo materijali kao i vrećice u kojima su žirevi sa uputstvom za sadnju. Pobrojane aktivnosti će doprineti što većem uključivanju javnosti u obeležavanju ovog ekološki važnog datuma ali i povećanju svesti o značaju i važnosti šuma.

Prof. Radoš spašava od zaborava srpsku narodnu filozifiju

Predavao je prof. dr Jovo Radoš etiku, sociologiju ili filozofiju prava, religije, obrazovanja i sporta studentima u Somboru, Kikindi, Novom Sadu, Istočnom Sarajevu, Subotici i Beogradu, objavio dvadesetak, žanrovski različitih knjiga, ali stigao da uradi i još mnogo toga za prvih sedam decenija života, koje puni uduće godine. Između ostalog, da bude direktor Novinsko-izdavačkog preduzeća „Dnevnik“, sam piše literarna dela, ali i procenjuje tuđa, stekne u karateu crni pojasa 5. dan, postane trener prvog razreda i internacionalni sudija, predsednikuje resornim savezom Jugoslavije od 1988. do 1992, kada je naša reprezentacija ostvarila najbolje rezultate u svojoj dotadašnjoj istoriji, te da još uvek trči maratone, s mnogo mlađima od sebe.
Kao krunu jednog od svojih mnogih intelektualnih interesovanja nedavno je objavio i studiju „Srpska narodna filozofija“. – Umeju narodne umotvorine da bude strast za razmišljanjem i neodoljivo podstiču duh na samorazgovor i dijalog s oštrouminim precima – objašnjava dr Radoš. – Jeste filozofija moja profesija, ali zajedno s njom, ruku podruku, išli su i produkti narodne misli, kao drago predačko nasleđe, sticano u kući i van nje, među srodnicima, prijateljima, komšijama, kumovima. Mnogo toga saznavao sam od zlatoustih staraca i smernih i pamtljivih starica, te drugih odanih čuvara tradicije. Najviše sam ih nalazio među onima koje je odnjihala „kamena kolijevka“, ili, pak, vode poreklo iz krajeva istočne i stare Hercegovine, neiscrpnog majdana mudrosti. Nekima su roditelji bili savremenici Vuka Karayića, drugi nešto mlađi, ali su svi izvorno prenosili svojim potomcima umeće življenja i razmišljanja. Zato su one u svom usmenom izvornom obliku opstale do danas. Onako kako su ih oni meni izgovarali, tako sam ih beležio, tek na kraju uporedio sa starovremskim Vukovim zapisima i ustanovio izuzetno mala nepodudaranja.
Recenzent, ugledni novosadski univerzitetski profesor dr Slavko Gordić, konstatuje da je Radoš u knjizi pravio i veoma umesne paralele između mudrosti svojih gorštaka, često svedenih na kratke poslovice, i filozofskih sistema nekih od najvećih umova u istoriji ljudske civilizacije, od Aristotela do Karla Jaspersa, Ernsta Bloha i Agneš Heler.

Novi Sad lider srpskog školskog sporta

Grad Novi Sad jedan je od retkih u državi koji može da se pohvali da veliku pažnju posvećuje omladini i sportu, posebno u školskom, u kome je poneo laskavo priznanje – lidera. To se najbolje vidi po izdvajanju za omladinu i sport, koja za tekuću godinu iznosi 4,95 odsto gradskog budžeta. “Iz godine u godinu izdvajanje Grada za sport i pomladinu se povećava, a bezmalo pet odsto je značajno u odnosu na druge gradove u Srbiji”, kaže za “Dnevnik” član Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin.”Od toga oko 2,33 odsto ide na sportske godišnje programe, što je impozantno, oko 100 miliona dinara izdvajamo za termine klubovima većim delom u Spensu, potom u Futogu, Slanoj bari i u Petrovaradinu. Tu treba dodati i 30 miliona koje smo uložili na zamenu pločica na bazenu Sajmišta, infrastrukturu sala, led rasvetu kao i nove koševe prema FIBA standardima u velikoj dvorani Spensa. Na povećanje budžeta za deo koji se odnosi na omladinu uticalo je i to što je Novi Sad Omladinska prestonica Evrope sledeće godine. Želja nam je da se predstavimo u što boljem svetlu, u punom sjaju, i da maksimalno pomognemo da se realizuju neophodni projekti koje od nas zahteva Evropski omladinski parlament.“
Prema Cvjetićaninovim rečima Novi Sad vodi računa o svim sportovima, istina neki više doprinose boljem predstavljanju i promociji grada poput onih iz “Vojvodinine” porodice kao što su odbojkaški i rukometaši, ali i fudbaleri.

Previše sportskih udruženja očekuje da im grad reši finansiranje

U našoj zemlji je još uvek zadržano to da se klupski sport dotira i subvencioniše, iako više nemamo privredne gigante kao nekada, kada smo u gradu imali samo nekoliko sportskih grana, a u celoj Jugoslaviji 30 organizacija. Sada imate više od 100 organizacija, preko 600 sportskih udruženja i svi oni očekuju da im grad reši finansiranje, a ne na osnovi njihovih menadžerskih sposobnosti. Kada bi grad prestao da subvencioniše klubove oko 90 odsto njih bi se ugasilo“, uveren je član Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin.
„Zna se da su komunalne delatnosti, zdravstvena i socijalna delatnost nešto što je prioritet, a odmah iza su sport i kultura. Novi Sad je u samom vrhu izdvajanja za sport. Primera radi u mnogim zemljama zapadne Evrope ne postoji poseban resor koji se bavi sportskim klubovima, dok im je vrhunski sport preusmeren na Olimpijski komitet.

Besplatan program “Sport u škole”

Besplatan program “Sport u škole”, koji u ime Uprave za sport i omladinu sprovodi gradski Savez za školski sport, je manifestacija kojom se Novi Sad ponosi, ove godine se organizuje treći put. Kako kaže član Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin efekti u prve dve godine projekta su ispunili njihova očekivanja i ono što je najvažnije u potpunosti je zaživeo u svim gradskim i prigradskim školama, a od ove godine i u Ledincima i Čeneju. „Zahvaljujući istrajnosti i želji da uspemo prevazišli smo problem s kojima smo se suočavali na početku. Uspeli smo da omasovimo i vratimo decu u školske sale, koje su zbog njih prvenstveno sagrađene. Zahvaljujući gradskoj Uredbi utorak i četvrtak su dani posvećeni školskom sportu, tada je zabranjeno da škole izdaju sale klubovima i rekreativcima. Zanimljivo je to da se naš Projekat više primio u prigradskim naseljima, pošto tamošnja deca nemaju priliku da se bave raznimgranama sporta. Ovim smo pomogli i roditeljima koji imaju dvoje-troje dece da ne moraju da plaćaju skupe članarine, da odvoze decu na treninge, već to vreme mogu da kvalitetnije da iskoriste. Tu je i zdravstveno-sociološki aspekat, gde decu usmeravamo da zadovolje osnovne čovekove potrebe za kretanjem i odvojimo ih od virtuelnog sveta. Deca se više druže, uče da pobeđuju i gube“, smatra član Gradskog veća za sport i omladinu.
„Školski sport je nešto što nam je prioritet već tri godine, tu je i rekreativni sport u onolikoj meri u kojoj se javljaju na konkurse, kao i klubovi sa invaliditetom. Drago nam je što smo prvi u Srbiji imlementirali projekat i u ŠOSO “Milan Petrović” za decu sa posebnim potrebama, čime smo pokazali i humanitarnu crtu. Uveli smo i besplatan džudo u škole.“ U odnosu na prethodnu godinu za godišnje programe 323 sportske organizacije za takmičenja i manifestacije od posebnog značaja za grad izdvojeno je 212.700.000 dinara, što je za 12 miliona više nego prethodne godine.

Novi Sad Omladinska prestonica Evrope 2019.

Godine 2019. Novi Sad biće Omladinska prestonica Evrope, pa u tom smeru sve se radi kako bi se i sport mladih (8-18 godina) uključio u sadržaje programa. „Kroz razne konkurse i programe mladi mogu da se bave i uključe u projekte, a jedan od njih je sport i zdravlje. U saradnji sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja, te Pokrajinskim sekretarijatom za nauku i obrazovanje pojačali smo univerzitetski školski sport. Imamo i veliku pomoć od Stefana Stojačića koji se bavi omladinskom politikom i uključio se u rad OPENS-ovih akcija i projekata. Bićemo domaćini i gejming takmičenja, popularnog u celom svetu, na kome će učestvovati oko 3.000 takmičara u kompjuterskim veštinama i igrama. Grad je za omladinu ove godine izdvojio 50 miliona dinara, koliko su Republika (30 miliona) i Pokrajina (20) izdvojili zaedno za programe omladinske prestonice“, ističe član Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin.

Mladi inovator dr Popović: Aplikacija „Govorni asistent“

Troje mladih inovatora Marta Avramović, Branislav Popović i Nemanja Gligorijević dobitnici su priznanja za inovaciju Saveza inženjera i tehničara Srbije, koji je u sklopu obeležavanja 150 godina postojanja organizovao konkurs „Stazama Nikole Tesle“. Elem, na konkursu Saveza inženjera i tehničara Srbije pod nazivom “Stazama Nikole Tesle”, nagradu za drugoplasiranu inovativnu ideju za novi proizvod ili uslugu dobio je mladi naučnik dr Branislav Popović (32) za projekat “Govorni asistent – aplikacija za srpski i druge južnoslovenske jezike”. Popović je naučni saradnik Katedre za telekomunikacije i obradu signala Fakulteta tehničkih nauka i kompanije „AlfaNum – govorne tehnologije“ u Novom Sadu i jedan je od ključnih članova tima u kome su i Edvin Pakoci i Siniša Suzić, a koji zajedno rade na usavršavanju pomenutog projekta koji je sličan aplikacijama Siri, kompanije „Apple“, ili Google Talku.
Kako objašnjava Popović, u pitanju je aplikacija kompanije „AlfaNum“ d.o.o. pod nazivom „Axon – Voice Assistant“ (AVA), koja omogućava izdavanje glasovnih komandi pametnom telefonu. – Osnovne funkcionalnosti ove aplikacije su glasovno pozivanje, upravljanje adresarom i kontaktima, upravljanje evidencijom poziva, upravljanje SMS-ovima, pozivanje i slanje poruka preko aplikacija Viber i WhatsApp, kao i efikasna navigacija do bilo koje glasom odabrane lokacije korišćenjem Google Maps ili Here Maps – ističe Popović. Prema njegovim rečima, ova aplikacija pruža i dodatne mogućnosti, odnosno sve navedene akcije mogu da se sprovedu i dodirom, bez upotrebe glasa. – Pored toga, postoji mogućnost brzog pokretanja aplikacije pomeranjem telefona levo-desno („shake“), zatim rad bez internet konekcije, osim pri prvom pokretanju, kao i filtriranje kontakata, poruka i liste poziva po delu imena, odnosno liste poziva prema tome da li korisnik želi samo odlazne, dolazne ili propuštene pozive – precizira Popović.
Dodaje i da je aplikacija posebno prilagođena radu na srpskom jeziku, tako da je moguće koristiti imena u odgovarajućim oblicima („Pozovi Lučića“ umesto „Pozovi Lučić“). Takođe, aplikacija podržava ćirilicu i latinicu, kao i imena napisana bez korišćenja slova poput „č“ i „ć“ (može se reći „Lučić“, bez obzira na to što je recimo u imeniku „Lucic“). – Skup reči koje aplikacija može da prepozna sa dovoljnom pouzdanošću je znatno veći u odnosu na većinu aplikacija ove vrste, a softver optimizovan i prilagođen ograničenim resursima mobilnih uređaja. Zahvaljujući nešto restriktivnijem pristupu i primeni zasebnog seta komandi u zavisnosti od trenutno odabrane akcije, obezbeđena je povećana tačnost prepoznavanja i pouzdan rad aplikacije, čak i u uslovima povećane buke – objašnjava Popović. Aplikacija je u fazi Beta testiranja i uskoro će biti dostupna putem Google Play Storea za korisnike telefona sa Android sistemom.

Vremeplov: Rođen Laplas

Na današnji dan 23. marta 1749 godine rođen je francuski astronom, matematičar i fizičar Pjer Simon Laplas, koji je dokazao nepromenljivost srednjih udaljenosti planeta od Sunca, izučavao poreklo velikih nejednakosti Jupitera i Saturna, Sunčev sistem, oblik Zemlje, eliptičnost putanja planeta, plimu i oseku. Takođe je dokazao (Kant-Laplasova teorija) da je Sunčev sistem nastao od rotirajuće usijane gasovite mase od koje su se odvojili delovi formirajući planete. Značajni su i njegovi radovi na temu diferencijalnih jednačina (Laplasova jednačina) i teoriji grešaka, algebri, analizi. Razvio je teoriju verovatnoće (Laplas-Moavrova formula). Bavio se i politikom i kratko je bio ministar unutrašnjih poslova, zatim senator. Dela: “Nebeska mehanika”, “Prikaz sistema sveta”, “Analitička teorija verovatnoće”, “Pregled istorije astronomije”.

Vremeplov: Demonstracije protiv kralja Aleksandra

U demonstracijama na današnji dan 23. marta 1903 oko 5.000 studenata, đaka i radnika protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića, u kojima su se istakli socijalisti Dimitrije Tucović i Triša Keclerović, u Beogradu je u sukobu s policijom poginulo pet, a ranjeno šest ljudi. Uhapšeno je više od 120 demonstranta, protiv 27 podignuta je optužnica, a Tucović i Keclerović su pobegli u Austrougrasku.

Vremeplov: Rođen akademik Radovanović

Na današnji dan  23. marta 1863 godine rođen je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, ministar. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao je Srpsko geološko društvo. Kao ministar je doneo prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela: “Uvod u geologiju istočne Srbije”, “O trusu”, “Podzemne vode”, “Lijas kod Rgotine”, “Lijas kod Dobre”, “Crnajka s naročitim obzirom na njen Doger”, “Donjolijaska fauna sa Vrške Čuke”, “Kelovej kod Vrške Čuke”, “Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije”, “O velikom šarijažu u istočnoj Srbiji”.

Vremeplov: Rođen Erih From

Nemački  filozof Erih From rođen je na današnji dan  23. marta  1900. Kritički je tumačio Sigmunda Frojda, sa marksističkih pozicija. Emigrirao je iz Nemačke pred nacizmom. Dela: “Bekstvo od slobode”, “Čovek za sebe”, “Zdravo društvo”, “Veština voleti”, “Zen-budizam i psihoanaliza”, “Anatomija ljudske destruktivnosti”, “Misija Zigmunda Frojda”, “Marksova koncepcija čoveka”, “Čovekovo srce”, “Bićete kao bogovi”.

Vremeplov: Rođen Kurosava

Na današnji dan  23. marta 1910 godine rođen je japanski filmski režiser Akira Kurosava, koji je proslavio japansku kinematografiju, jedini režiser dobitnik dva Oskara za najbolji inostrani film. Uspešno je spojio japansku tradiciju i kulturu s evropskim senzibilitetom, a kritičari su ga nazvali “teno (car) japanske kinematografije”. Filmovi: “Rašomon”, “Sedam samuraja”, “Krvavi presto”, “Idiot”, “Živeti”, “Na dnu”, “Dodeskaden”, “Dersu Uzala”, “Kagemuša”, “Ran”, “Madadajo”.

Vremeplov: Rođen fon Braun

Nemački inženjer Verner fon Braun, konstruktor nacističkih raketnih projektila “Fau-1” i “Fau-2”, kojima je u Drugom svetskom ratu bombardovana Velika Britanija rođen je na današnji dan 23. marta 1912. Posle rata emigrirao je u SAD, gde je rukovodio proizvodnjom raketnih projektila “Redstoun” i “Jupiter C”, kojim je 1958. lansiran prvi američki veštački satelit “Eksplorer-1”.

Vremeplov: Svetski dan meteorologije

Na današnji dan, 23. marta 1950. godine, stupila je na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, zbog čega danas obeležavamo Svetski dan meteorologije. Svetska meteorološka organizacija je specijalizovana agencija koja se bavi pitanjima atmosfere, klime i voda, a ima 188 zemalja članica.

Vremeplov: Umro Stendal

Francuski pisac, oficir i diplomata Anri Stendal, začetnik velike epohe francuskog realizma i jedan od tvoraca realističkog i psihološkog romana, umro je na današnji dan 23. marta 1842 godine. Hroničar, analitičar i kritičar francuskog društva iz vremena restauracije. Privlačile su ga jake ličnosti poput Napoleona, ali je bio republikanac, iako je živeo u vreme Prvog carstva, Restauracije i Julske monarhije. Kao oduševljeni pristalica Francuske revolucije, borio se protiv rojalista, crkve, ali i građanskog morala. Na osnovu starih rukopisa, pri kraju života napisao je nekoliko novela iz italijanske prošlosti. Ostavio je u rukopisu dnevnike i uspomene, dosta je pisao o slikarstvu i muzici. Dela: romani “Crveno i crno”, “Parmski kartuzijanski manastir”, “Lisjen Leven”, “Armansa”, studije “Rasin i Šekspir”, “Život Hajdnov”, “Istorija slikarstva u Italiji”, “Rim, Napulj i Firenca”.

Vremeplov: Umro Tvrtko I

Na današnji dan, 23. marta 1391. godine, umro je Tvrtko I Kotromanić, bosanski ban (1353-1377), kralj Srbije i Bosne (1377-1390) i kralj Srbije, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja od 1390. godine. U prvim godinama svoje vlade, bosanski ban Tvrtko se nalazio pod snažnim pritiskom svoga severnog moćnog suseda Mađarske, koja je u svom sastavu posedovala Dalmaciju, Hrvatsku i Slavoniju. Kako je mađarski kralj Lajoš I Anžujski bio najmoćniji evropski vladar svoga doba, on je na početku vlade Tvrtka I Kotomanića prisjedinio svom kraljevstvu zapadnu Hercegovinu. Pored toga, on je nametnuo bosanskom banu obavezu da povede krstaški rat protiv bosanskih bogumila.
Kako se ban Tvrtko oglušio o te njegove naredbe, mađarski kralj je sa svoje dve velike vojske napao Bosnu, ali je bosanski vladar porazio mađarskog kralja. Nakon tih pobeda, kako je Tvrtko želeo da ojača svoju vlast nasuprot svoje vlastele, ona ga je zbacila sa vlasti i dovela na presto njegovog brata Vuka, dok je Tvrtka proterala iz Bosne. Međutim, on se ubrzo vraća na bosanski presto uz pomoć mađarskog kralja Lajoša kome je dugovao vazalsku poslušnost. U savezništvu sa srpskim knezom Lazarom Hrebeljanovićem, ban Tvrtko je 1373. pobedio srpskog velikaša, župana Nikolu Altomanovića kada je Bosni prisjedinio njegove zemlje u predelima oko reka Pive, Tare, Lima i gornjeg Podrinja. Nešto kasnije, 1377. ban Tvrtko osvaja i primorske županije na jugu jadranskog primorja Trebinje, Dračevicu i Konavle.
Prisjedinjenje jednog dela Nemanjićkih zemalja Bosni i njegovo srodstvo sa srpskim kraljem Dragutinom, dalo mu je za pravo da se posle odumiranja dinastije Nemanjića 1371. godine legitimno kruniše za kralja Srbije i Bosne. Do njegovog krunisanja za kralja Srbije i Bosne došlo je 1377. godine u manastiru Mileševi. Svi bosanski vladari do pada Bosne pod tursku vlast 1463, nazivali su se kako bosanskim, tako i srpskim vladarima. Tu titulu im nisu osporavli ni Lazarevići ni Brankovići.
Nakon smrti mađarskog kralja Lajoša I Anžujskog, u Mađarskoj izbijaju veliki unutrašnji nemiri, kada se Bosna oslobađa snažnog političkog pritiska sa severa zemlje. Kralj Tvrtko to iskorišćava i svojoj teritoriji vraća zapadnu Hercegovinu i nastoji da svoju državu proširi u pravcu dalmatinskog primorja. U to doba nastupa i period turskih provala na teritoriju Balkana i Bosne. Međutim, turski prvi prodori u Bosnu suzbijen je kod Bileće 1388. godine, pre svega zaslugom Tvrtkovog vojvode Vlatka Vukovića.
Godinu dana kasnije, 28. juna 1389. godine Bosanci aktivno pomažu srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića da se na Kosovu polju suprostavi turskoj najezdi. Ali i pored poraza Srba, bosanska vojska se povukla sa Kosova bez većih gubitaka. Godinu dana pre svoje smrti 1390, kako je zauzeo sve dalmatinske gradove osim Zadra, Tvrtko je uzeo za svoju kraljevsku titulu kralja Srbije, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja.  

Vremeplov: Umro kalif Harun al-Rašid

Bagdadski kalif Harun al-Rašid (Harun Pravedni) umro je na današnji dan, 23. marta 809. Tokom vladavine od 786. do 809. uspešno je ratovao protiv Vizantije i Hazara, razmenjivao je poslanice i darove s Karlom Velikim i održavao diplomatske odnose s Kinom. Njegov lik idealiziovan je u arapskoj narodnoj poeziji i „Pričama iz hiljadu i jedne noći“.

Od oktobra 3.890 slučajeva malih boginja

Od početka oktobra 2017. do 20. marta ove godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 3.890 slučajeva malih boginja, saopšteno je iz Instituta za javno zdravlje Batut. Kako se navodi od ukupnog broja slučajeva malih boginja 2.048 je laboratorijski potvrđeno u Institutu Torlak. Najmlađa obolela osoba stara je 15 dana, najstarija 70 godina, dok je najveći broj obolelih u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina. Većina obolelih, 95 odsto, je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa, a od ukupnog broja obolelih 32 odsto je bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku. Od težih komplikacija malih boginja registrovano je zapaljenje mozga kod dve i upala pluća kod 438 obolelih osoba.

“Maltretira nas deceniju, one koji mu se ne sviđaju  kažnjava”

Više od decenije trpimo. Više od decenije ne znamo šta će iskontruisati samo da bi vas spotakao. Možete biti vređani, ali da napredujete ne možete ako niste njegov poslušnik. Više od decenije jedan čovek, sadašnji rektor Nebojša Arsenijević, ponaša se kao despot, urušava naš univerzitet, fakultet i ljude koji ga čine. Profesorka i pedijatar Anđelka Stojković ovim rečima opisuje život Kragujevačkog univerziteta i Medicinskog fakulteta, glavnog uporišta rektora Arsenijevića. Profesorka je jedna od onih koja je, možemo slobodno reći, hrabro stala pred novinske kamere i pristala da ispriča kako je rektor Nebojša Arsenijević napravio svoju piramidu vlasti na Univerzitetu zahvaljujući kojoj i pored bezakonja opstaje.
Profesorka za “Blic” govori u ime većine svojih kolega, možda slobodnije od drugih jer je već prošla torturu Arsenijevića. Ona zna koliko je teško ako nisi Arsenijevićev čovek i koliko to može da „košta“ i ne samo kada je reč o karijeri. – Poznavala sam karakterne crte profesora Nebojše Arsenijevića i svesno sam se sklanjala, izbegavala ga. Međutim, imam koleginice i saradnice koje su doživele neprijatnosti. Doživele su neočekivano. Psovke, uvrede i sve što je objavljeno na audio-snimcima je autentično. Ukoliko niste izloženi verbalnom mobingu, jeste u začaranom krugu ponašanja Arsenijevića i njegovih ljudi i od vas se traži da budete poslušni ili ćete biti kažnjeni. Meni je svesno i namerno zaustavio napredovanje – počinje priču doktorka Stojković.
Ona je sva svoja zvanja do pojave Nebojše Arsenijevića ostvarila radom. – Do zvanja vanrednog profesora došla sam pre 14 godina prolazeći sve neophodne akademske korake. Sve po redu, regularno, pošteno, trudom. A onda se pojavljuje Nebojša Arsenijević i na našem fakultetu medicinskih nauka je nemoguće napredovati ukoliko niste njegov čovek. To se i meni dogodilo. Lično Nebojša Arsenijević, koristeći svoj krug ljudi, ne dozvoljava mi da ostvarim zvanje redovnog profesora – ističe naša sagovornica.   https://www.blic.rs/vesti/drustvo/profesorka-o-bahatom-rektoru-maltretira-nas-vec-deceniju-a-one-koji-mu-se-ne-svidaju/dslmgk2

Poznati antivakcinaši pod istragom

U istrazi protiv javnih ličnosti među antivakcinašima, tužilaštvo će „češljati“ njihove zajedničke javne nastupe sa Slađanom Velkov, koji su, inače, navedeni u krivičnoj prijavi protiv 43 osobe za širenje panike, saznaje “Blic”. Kako je “Blic” juče pisao, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal pokrenulo je istragu protiv spisateljice Mirjane Bobić Mojsilović, pevačice Jelene Karleuše, dramaturga Maje Volk i nadrilekara Miroljuba Petrovića zbog prijave da su izazivali paniku svojim javnim istupima o navodnoj štetnosti MMR vakcine. “Blic” je imao uvid u krivičnu prijavu koju je grupa od oko 270 roditelja podnela protiv njih i još 39 osoba, a po kojoj tužilaštvo sada postupa. Ono što je očigledno već na prvi pogled je da su gotovo svi pomenuti javno istupali sa Slađanom Velkov, doktorkom bez licence, koja je u Srbiji bila na čelu antivakcinaške grupe. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/rame-uz-rame-sa-nadrilekarkom-velkov-poznati-antivakcinasi-pod-istragom-zbog-ovih/mrsw5ph

 

About the Author

admin