Vesti – 26.03.2018.

“Deca rata” o 1999-toj: “Milošević bio predsednik, tako nešto”

Bebe rođene te 1999. danas su maturanti i spremaju se za upis na fakultet. Sanjaju neke svoje snove, o bombardovanju znaju tek ponešto, a o ključnim akterima tragičnih priča pre dve decenije, gotovo ništa. Neki beogradski gimnazijalci znaju da je bombardovanja bilo – i to je to. “Jedino što nam roditelji kažu, to je sve što znamo”, kaže gimnazijalac.  Kod niških srednjoškolaca slično, o imenima poput Veslija Klarka, ali i Slobodana Miloševića malo se zna.  “Slobodan Milošević, on je bio predsednik valjda, tako nešto”, kaže niški srednjoškolac. 

Virtus nagrade za filantropiju

Nagrade za filantropiju Virtus Trag fondacije, dodeljene su u subotu u Beogradu pojedincima, udruženjima i kompanijama koji su dali doprinos razvoju filantropije. Glavna nagrada Fondacije, za doprinos kompanije na nacionalnom nivou uručena je Delta Holdingu i njihovom programu “Fond za budućnost”, a nagradu je uručio ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot. Specijalna nagrada za mladog filantropa pripala je Jovanu Simiću, osnivaču humanitarne organizacije “Zajedno za život”, a nagradu za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje dodeljena je Rudniku flotacije “Rudnik” za adaptaciju Doma kulture, renoviranje dve osnovne škole kao i adaptaciju Doma penzionera na Rudniku.

Ne(i)ma se može se: Ministarstvo kupilo, a Šarčević pustio u rad nov instrument za ispitivanje dioksina!

Ministar prosvеtе, naukе i tеhnološkog razvoja Mladеn Šarčеvić pustio jе u četvrtak  22. marta 2018. u Institutu za higijеnu i tеhnologiju mеsa,u rad instrumеnt za utvrđivanjе prisustva dioksina i dioksinu sličnih jеdinjеnja koji jе kupljеn srеdstvima tog ministarstva. Ministar prosvеtе rеkao jе da jе vrеdnost instrumеnta vеća od 66 miliona dinara. “Naravno da jе ovo mnogo prеcizniji i kvalitеtniji način mеrеnja dioksina i njеmu sličnih matеrija i da jе to aparatura koja bitno poboljšava kvalitеt samog mеrеnja..”, kazao jе ministar novinarima. Šarčеvić jе ukazao da jе Institut rеfеrеnta ustanova i da otvaranjе ovе laboratorijе ima rеgionalni značaj, jеr jе to jеdina takva laboratorija u rеgionu.
U laboratoriju ćе do kraja godinе biti postavljеnе adеkvatnе mеtodе na osnovu kojih ćе biti moguća analiza prisustva ovih jеdinjеnja u hrani i hrani za životinjе. Instrumеnt prеdstavlja tzv. “zlatni standard”, odnosno najpouzdaniju tеhniku za odrеđivanjе dioksina na nivoima višеstruko nižim od maksimalno dozvoljеnih, i koristi sе u svim rеfеrеntnim laboratorijama u svеtu.
Dirеktorka instituta Vеsna Đorđеvić objasnila jе da jе urеđaj “poslеdnja rеč tеhnikе” i da služi za ispitivanjе dioksina. Ona jе rеkla da taj urеđaj ni jеdna naučno istraživačka institucija nе možе sеbi priuštiti. Vеsna Đorđеvić jе zahvalila ministru Šarčеviću i ministarstvu prosvеtе jеr su prеpoznali značaj ovih ispitivanja u Srbiji i pomoći da sе kupi urеđaj.

UNS: Svečani doček za studente koji su pobedili Sorbonu

Ispunila nas je ponosom vest da su studenti Univerziteta u Novom Sadu osvojili treće mesto na Svetskom takmičenju u simulaciji arbitražnog rešavanja investicionih sporova, koje je održano u Frankfurtu. U Rektoratu Univerziteta priređen je svečani doček  u njihovu čast. Inače, novosadski Univerzitet prvi put je učestvovao na najstarijem takmičenju u oblasti investicione arbitraže. Studenti Pravnog fakulteta u Novom Sadu odlično vladaju znanjem iz oblasti investicione arbitraže, a to je potvrdila i nagrada za treće mesto na jednom od pet najprestižnijih takmičenja u svetu. Šest meseci intenzivnih priprema bilo je dovoljno da se Igor Bauranov, Milena Rašković, Jovana Rubežić i Bojana Spajić nađu među najboljima. “Arbitri su bili pravi arbitri koji rade na najvećim arbitražama, tako da je sve bilo na nivou i sve je bilo sjajno organizovano”, kaže Igor Bauranov. Bojana Spajić ističe da je ovo bilo jedno izuzetno korisno iskustvo kako za nju tako i za sve njene kolege jer su produbili znanje iz međunarodne arbitraže i investicionog prava koje su imali.
Tim novosadskog Univerziteta izborio se sa 47 timova iz više od 30 zemalja sveta. Mentori koji su pripremali studente objašnjavaju da je ceo proces uključivao poziciju tuženog i tužioca, a da je argumentacija iznošena isključivo na engleskom jeziku. “Čini nam se da su arbitri u Frankfurtu prepoznali da su naši studenti na visokom nivou i da veoma dobro poznaju oblast investicione arbitraže”, kaže profesor Maja Stanivuković.
A Dušan Nikolić, rektor Univerziteta u Novom Sadu, kaže: “Ovo što se dogodilo pre nekoliko dana nam je posebno važno zbog činjenice da su naši studenti pobedili u oblasti investicione arbitraže upravo u Frankfurtu koji predstavlja središte finansijskog života ne samo Evropske unije nego i čitavog sveta”. Studenti Pravnog fakulteta učestvuju na brojnim međunarodnim takmičenjima još od 2003. godine i ostvaruju zapažene rezultate, a to potvrđuje i činjenica da su ovog puta na takmičenju ostavili iza sebe Univerzitet Sorbona iz Pariza. https://www.youtube.com/watch?v=Zhv07nq2Zws

Više od tri hiljade mladih godišnje odlučuje se za rad u Americi

Work and travel program je poslednjih 10 godina veoma popularan u Srbiji. Zahvaljujući njemu mladi studenti sa ovih prostora imaju priliku da žive, rade, i putuju po Americi. Svake godine, više od tri hiljade mladih odlučuje da leto provede radeći u Americi. Satnice su u proseku 10 puta veće nego u Srbiji, i iznose od 8 do 14 dolara, te se studenti lako odluče da Dunav zamene Atlantskim okeanom. “Najveća razlika je bila brzina života, kod njih je sve okrenuto ka poslu, veoma su involvirani u posao, što nije toliko zastupljeno u Evropi, ovde su ljudi malo ležerniji”, kaže studentkinja Ana Gligorijević.
“Sve je mnogo brže, mnogo organizovanije, mnogo je sterilno. Sve je previše usmereno tom cilju dobijanja para”, smatra student Milovan Nikolić. Mladi nailaze na velike razlike u kulturi, koje kroz posao i druženje prevazilaze. Najveći cilj im je da zarade novac kojim mogu da pokriju troškove programa. “U razgovoru sa njima, svako ima neke svoje razloge. Naravno da jedan deo ide zbog zarade, jedan deo ide zbog putovanja, a jedan deo zbog objedinjene slike celog programa”, priča Neda Dobrilović iz Work and travel-a. Od konobara, preko spasioca na bazenima, do radnika u luna-parku, samo su neki od poslova koji čekaju naše studente.
Po završetku radne vize, studenti dobiju priliku da putuju Amerikom. Kalifornija, Njujork, Las Vegas ili čak Havaji samo su neke od destinacija na koje se odlučuju da zaborave na pranje čaša i čišćenje hotelskih soba. Veliki broj studenata ovaj program vidi kao jednosmernu kartu iz Srbije i upravo zbog toga se smanjuje prolaznost na viziranju prethodnih godina. Ovaj program kulturne razmene sem u Sjedinjenim Američkim Državama postoji i u Nemačkoj, Australiji i Francuskoj. https://www.youtube.com/watch?v=OKs4FF8L0Bw

Na FTN održan Sajam poslovnih mogućnosti “KONTEH”

Fakultet tehničkih nauka bio je 21. i 22. marta ponovo mesto susreta diplomaca tehničkih i tehnoloških nauka i preduzeća iz sektora informacionih tehnologija, pošto je održan dvanaesti Sajam poslovnih mogućnosti i stručnih praksi “Konteh”. Trideset i jedna kompanija predstavila se za dva dana sajma poslovnih mogućnosti i stručnih praksi studentima, sa svojim najatraktivnijim projektima, koji su im privukli pažnju odmah po otvaranju sajma.
Na otvaranju dvanaestog Konteha, rektor novosadskog univerziteta Dušan Nikolić rekao je da je Konteh dobra prilika za predstavljanje potencijala celokupne akademske zajednice, a kadrovi fakulteta tehničkih nauka su njen ponos, kao i ponos naše zemlje. Upravo zahvaljujući njihovom znanju i umeću, Novi Sad je dobio naziv- Softverska dolina, u kojoj se najeminentnije kompanije, poput Kontinentala nadmeću za kadrove, smatra Nikolić.  https://www.youtube.com/watch?v=_tdPmPsDe8Y

Sociolozi (ne)osnovano strepe od objedinjavanja predmeta?

Srpsko sociološko društvo i Udruženje nastavnika sociologije Vojvodine izrazili su zabrinutost zbog najavljene reforme nastavnih planova u gimnazijama. Naime, planirano je da se Ustav i pravo građana objedini u zajednički predmet sa sociologijom. Sociologiju sa pravima građana, nekoliko godina imaju učenici u srednjim stručnim školama i prema rečima nastavnika, nije se najbolje pokazala. Najavljena reforma dovodi u pitanje položaj sociologije u gimnazijama u kojima se obrazuju budući akademci. Nastavnici sociologije smatraju da svako treba da se drži svoje oblasti i da ne bi trebalo da dolazi do uplitanja profesija zbog mogućih posledica.
“Posledice su na prvi pogled da profesori sociologije gube 50 posto nastave koju su imali do sada. Naime, profesori sociologije su predavali i sociologiju i ustav i pravo građana objedinjavanjem bi se fond smanjio sa tri na dva časa”, kaže Milan Stanić, predsednik Udruženja nastavnika sociologije Vojvodine. Pored površnog osvrta na društvene pojave, nedostatak je i to što taj predmet mogu predavati i pravnici. “Ova reforma imala bi velike posledice kako za nas studente tako i za profesore koji bi izgubili svoj posao, a i ovo samim tim znači da se mi kvalifikujemo za posao koji ne postoji, a to bi imalo velike posledice i za buduće učenike koji se nikada ne bi susreli sa sociologijom koja ih čeka na svakom fakultetu”, napominje Kristina Dodić, studentkinja sociologije.
Njen kolega, Nikola Mitro dodaje: “Četiri godine ili pet godina neko i deset godina neko je sedeo, završio doktorat i tako dalje a ne može da predaje ono što je završio. Apsolutno jedno gubljenje smisla, jedno gubljenje smisla uopšteno društvenih nauka jer stvaramo ljude i učenike koji danas-sutra neće razmišljati kritički.”
Iz Ministarstva prosvete kažu da za sada ta reforma neće biti sprovedena. “Ne, to je bila ideja mi ništa nismo dirali kroz te stvari nego kroz izborne predmete jer je bilo prilika da se neke stvari rade na taj način. Bunili su se neki sociolozi, ajde sada da se razumemo, ajde ja da vas pitam a što oni svi predaju građansko, jesu oni bogom dani da predaju građansko, je li to piše njima na čelu? onda ja mislim da nema niko pravo da se na taj način buni”, kaže ministar prosvete, Mladen Šarčević. O kratkoročnim i dugoročnim rešenjima, javnost će uskoro biti obaveštena, dodaje ministar Šarčević, ali i na koji način će biti rešen problem nedostatka stručnog kadra. https://www.youtube.com/watch?v=1UVRDrTU4EY

Novi Sad: Dan otvorenih vrata u školi “Ivan Gundulić”

Upis u škole, za učenike je novo poglavlje u životu. Nova sredina, novo okruženje, sve to pomalo stresno utiče na njih. Zato su pojedine osnovne škole odlučile da otvore svoja vrata budućim đacima i njihovim roditeljima, kako bi se prvaci lakše prilagodili na školsku sredinu. Ekipa RTV bila je  u sredu na danu otvorenih vrata u novosadskoj osnovnoj školi “Ivan Gundulić”. Iako do prvog dana škole ima još šest meseci, do zvaničnog upisa ostale su nepune dve nedelje, te su u Osnovnoj školi “Ivan Gundulić” u Novom Sadu odlučili da učenicima i njihovim roditeljima pokažu kako izgleda jedan dan u školi, kako bi potvrdili stihove pesme “Au što je škola zgodna”. Tokom prethodnih meseci učenici starijih razreda sa psihologom i pedagogom posetili su vrtiće u neposrednoj blizini škole, kako bi preneli svoje doživljaje iz osnovne škole.
Ove godine u obavezi su da u školu krenu deca rođena tokom 2011. do marta 2012. godine, a za upis od dokumenata je potreban izvod iz matične knjige rođenih, potvrda lekara o primljenoj vakcini i o prebivalištu i uverenje iz vrtića o pohađanju pripremnog predškolskog programa. https://www.youtube.com/watch?v=C1-jMALp3GI

Edukacija najmlađih u Novom Sadu

U Novom Sadu radnici JKP “Vodovod i kanalizacija” posetili su mališane iz vrtića “Maslačak”. Ovo preduzeće već godinama unazad edukuje decu o značaju vode za ljudski organizam i kompletan živi svet na planeti, ali i o važnosti štednje ovog resursa. Cilj današnjeg edukativnog predavanja je bio da im se ukaže na potrebu čuvanja i zaštite izvorišta, kao i štednje vode na svakom mestu i u svakoj prilici. Radnici su građanima delili letke na kojima je na slikovit način prikazano nekoliko načina kako mogu da uštede vodu u domaćinstvu.

Vojvođanski srednjoškolci u ulozi privrednika

Kako osmisliti proizvod i proceniti da je potreban tržištu? Kako voditi kompaniju i napraviti biznis plan? Sve to naučili su srednjoškolci Vojvodine, učesnici programa “Učenička kompanija”. Svoje finalne proizvode i usluge predstavili su na Regionalnom takmičenju učeničkih kompanija. Kada se spoji hrabrost i preduzetnički duh, dobre ideje ne ostaju samo na papiru. Nakit, deserti, prirodna kozmetika, edukativne igračke za decu koje razvijaju finu motoriku i drugi proizvodi i usluge, pokazali su da vojvođanskim srednjoškolcima nije manjkalo inovativnosti i mašte. Svi proizvodi predstavljeni na regionalnom takmičenju učeničkih kompanija Vojvodine, kruna su rada srednjoškolaca u okviru programa “Učenička kompanija” koji je nastao sa ciljem da mladi steknu osnovno ekonomsko obrazovanje i razviju preduzetnički duh. Kompanijske izveštaje, prodajne veštine i jedinstvenost ponude, ocenjivaće stručni žiri, a najbolja učenička kompanija predstaviće Srbiju na evropskom takmičenju.      https://www.youtube.com/watch?v=hxp8GpsVZ94

Mladi  inovatori: Nemanja usavršio 3D štampač

Troje mladih inovatora Marta Avramović, Branislav Popović i Nemanja Gligorijević dobitnici su priznanja za inovaciju Saveza inženjera i tehničara Srbije, koji je u sklopu obeležavanja 150 godina postojanja organizovao konkurs „Stazama Nikole Tesle“. Treću nagradu „Stazama Nikole Tesle” dobio je Nemanja Gligorijević (26) iz Beograda za izradu modularnog 3D štampača. – Klasičan 3D štampač je mašina koja pravi trodimenzionalni opipljivi objekat koji gradi od plastike sloj po sloj. Glavna funkcija ovih štampača jeste brza izrada prototipova – kaže Nemanja. Inovacija Nemanjinog proizvoda koja mu je obezbedila treću nagradu jeste upravo ta modularnost. – Moj štampač ima 4 modula: 3D modul, modul kojim se obrađuje materijal poput drveta ili plastike, modul za lasersko graviranje i sečenje i modul za istiskivanje materijala kao što su glina, keramika, pa čak i čokolada – objašnjava. Pored velike uštede u materijalu, samim tim i u novcu potrebnom za proizvođenje, ova kompletna mašina može da izradi već gotov proizvod.
Nemanja je student master studija Mašinskog fakulteta u Beogradu na katedri za proizvodnju mašinstva gde je stekao potrebno iskustvo i unapredio svoje znanje. – 3D štampom se bavim bar pet godina. Samostalna istraživanja upotpunio sam na fakultetu gde sam učio o konstrukcijama i softverima koji pogone te mašine. Uvidevši nedostatke koje štampači imaju rodila se ideja da napravim inovativni štampač – objašnjava Nemanja. Prva nagrada koju je osvojio jeste upravo nagrada „Stazama Nikole Tesle” zbog čega za njega ima poseban značaj. – Ova nagrada predstavlja krunu mog truda i ulaganja u znanje koje sam do sada stekao i potvrdu da su stručni ljudi uvideli značaj mog rada – priznaje.
Planira da nastavi da se bavi pružanjem usluga jedinstvene 3D štampe i konstruisanjem novih štampača u svojoj startup HighBreedSystem kompaniji. – Dalji pravac kojem težim jeste da startup koji sam osnovao pređe na viši nivo i postane Projektno konstrukcioni biro gde će se projektovati specijalne mašine i rešenja unapređenja proizvodnih procesa sistema u pogonima – kaže Nemanja. Takođe, ima želju da svoje sposobnosti razvije i oproba u inostranstvu. – Voleo bih da vidim kako proizvodni sistemi funkcionišu u drugim zemljama i time unapredim svoje znanje i šanse da jednog dana postanem uspešan mašinski inženjer – kaže Nemanja.

Supruga: Danilo Kiš nikada nije bio proteran iz Jugoslavije!

Paskal Delpeš, supruga Danila Kiša koja ovih dana organizuje promociju novog izdanja knjige “Psalam 44” u Francuskoj, kaže da naš poznati književnik uživa ogromno poštovanje i prestiž među francuskim piscima i intelektualcima, ali da je nažalost prilično nepoznat široj publici. Ona je za Nedeljnik govorila i o najtežem periodu u Kišovom životu, afere o “plagijatu” posle izdavanja knjige “Grobnica za Borisa Davidoviča”. – Ta afera je bila grozna i mogla je da se završi opasno. Kiš se branio sam i pobedio na sudu. Pisane su i knjige o tome šta se krilo u pozadini tog slučaja. Međutim, bitno je da se zna da on nikada nije bio proteran iz Jugoslavije. Za razliku od brojnih disidenata iz drugih zemalja Istočne Evrope, Kiš je mogao da ostane u Jugoslaviji da je tako želeo, ali je ipak odlučio da se udalji od svega toga i da dođe u Francusku. Vratio je NIN-ovu nagradu. To je bio njegov odgovor, ali jugoslovenska unutrašnja politika nikada nije bila tema njegovih knjiga.
Ne biti ni komunista ni nacionalista nije bila laka pozicija u Jugoslaviji tih godina. Proizvodila je mnoštvo neprijatelja. Oduvek i do kraja je bio slobodan i nezavisan čovek – navodi Paskal Delpeš. Ona se prisetila i kasnih osamdesetih, kada je već izgledalo da bi Jugoslavija mogla da se raspadne. – Suzan Zontag, američka književnica i partnerka Eni Lebovic, pričala je da je prilikom poslednjeg susreta sa Kišom, na kongresu PEN-a, on u društvu, sa očajem u glasu, rekao da će biti rata u Jugoslaviji – ispričala je Paskal Delpeš za “Nedeljnik”.

Dve i po decenije Pedagoškog fakulteta u Užicu

Učiteljski fakultet u Užicu, koji odnedavno nosi ime Pedagoški fakultet, nizom događaja obeležio je 22. marta 25 godina rada. U prethodne dve i po decenije u ovoj visokoškolskoj ustanovi diplomiralo je 2.888 učitelja i 855 vaspitača, a na osnovnim, master i doktorskim studijama trenutno je oko 800 studenata. – Prerastanjem Učiteljskog u Pedagoški fakultet omogućeno je uvođenje novih smerova i stvoreni su preduslovi za dalji razvoj i napredovanje. Upravo radimo materijale za akreditacije novih nastavnih programa – rekla je dekanka Fakulteta prof. dr Snežana Marinković.
Proslava Jubileja počela je izložbom akademskog slikara i vajara Milana Tucovića (53), jednog od vodećih srpskih likovnih umetnika svoje generacije, koja je priređena u Galeriji Fakulteta. Potom je održan program koji su priredili studenti i profesori, a za njim i svečana akademija na kojoj je književniku Ljubivoju Ršumoviću uručena plaketa za očuvanje kulturnih i duhovnih vrednosti srpskog naroda. Ista priznanja namenjena dobili su prof. dr Danica Grujičić i francuski humanista Arno Gujon, koji se danas nisu pojavili u Užicu. Glumac Branislav Trifunović koji je ponikao u Užicu održao je tribinu na kojoj su pored studenata ovdašnjeg fakulteta prisustvovali i njihovi gosti iz Ljubljane, Zagreba, Zadra, Rijeke, Sarajeva i Bijeljine.

Obeležen Svetski dan voda: “Odgovor je u prirodi”

Svetski dan voda 22. mart  je obeležen širom sveta pod sloganom “Odgovor je u prirodi”, u cilju ukazivanja na povratak rešenjima koje je priroda ponudila kako bi se smanjile poplave, suše i zagađenje voda. U Beogradu održan seminar “Specifični planovi implementacije direktiva u sektoru voda” na kojem je poručeno da ulaganje u životnu sredinu nije trošak, već investicija. Ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan istakao je da je Ministarstvo, na čijem je čelu, zaštitu vode postavilo kao prioritet i dodao da je u tom smislu Srbiji neophodno oko 300 sistema za preradu otpadnih voda, čija će izgradnja koštati između četiri i pet milijardi evra.  “Ovo nije priča o novcu, ovo je priča o potrebi da se prvi prioritet, koji je Ministarstvo zaštite životne sredine postavilo, tretira na ispravan način i da brzo pristupimo izgradnji sistema za preradu otpadnih voda”, rekao je Trivan.  Smatra da je prerada otpadnih voda pitanje svih pitanja za Srbiju, jer je, kako kaže, daleko od standarda Evropske unije, ali i zbog toga što Srbija spada u zemlje koje ne raspolažu velikim količinama pijaćih voda. “Od desetina sistema za preradu otpadnih voda, što se mene lično tiče, samo tri do pet funkcioniše na zadovoljavajući način, svi ostali ne funkcionišu na zadovoljavajući način”, ukazao je Trivan. 
Govoreći o vodama u Vojvodini, ministar kaže da su vode u tom delu Srbije u većoj meri kontaminirane, ali da država ulaže napore da poboljša kvalitet vode u severnom delu naše zemlje, navodeći da je u Zrenjaninu završeno postrojenje koje čeka kraj formalne dokumentacije “kako bi voda uspešno došla do građana”. 
Ministar se protivi da pijaćim vodama gazduju pojedinci i firme van Srbije, jer je voda, ističe, strateški resurs kojim ko bude u budućnosti raspolagao pretendovaće da su građani sigurni, bezbedni, a da je država nezavisna. Trivan, međutim, ukazuje da voda nije samo resurs, već može biti i pretnja, te da će se godinama povećati broj prirodnih katastrofa, posebno kada su u pitanju bujice, i naveo da je važno da svi bujični tokovi budu uređeni tehnički i inženjerski. 

Ulaganje u životnu sredinu je investicija, ne trošak

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović, je rekao da će, kada se govori o upravljanju vodima, najveći izazov za Srbiju biti proces evropskih integracija, odnosno ispunjenje broja sistema otpadnih voda.  “Srbija je započela taj proces, uveliko se radi u Leskovcu, Velikom bačkom kanalu, započet je posao u Kraljevu, sprema se dokumentacija za Niš i Novi Sad, a gradonačelnik Beograda je potpisao memorandum sa kineskim partnerima za izgradnju postrojenja u Beogradu”, ukazao je Radović.  On kaže da izgradnja postrojenja ne predstavlja trošak, već investiciju i šansu da se zaposle mladi i obrazovani ljudi, inženjeri, ekolozi, IT stručnjaci.  “Imaćemo dobitnu kombinaciju, pored toga što ćemo imati zdravu i čistu vodu, mi ćemo i zaposliti veliki broj ljudi u ovom procesu”, zaključio je Radović. 

Sportom protiv duvanskog dima

Tim edukacije pod sloganom “Zdrav život” u kratkom predavanju prenzentovao je zdrav život i bavljenje sportom 20. marta časova u fiskulturnoj sali OŠ “23 Oktobar” u Sremskim Karlovcima pod nazivom “Pušenje više nije u modi”.  Ideja je da se deci koja treniraju, a među kojima ima i pušača, na pozitivan i ohrabrujući način iznese priča o štetnosti duvanskog dima. Na području Srema već neko vreme sprovodi se edukativni program pod nazivom “Pušenje više nije u modi” čiji je autor Dr Petar Borović, a osim prevencije pušenja pokriva i određena područja zdravog stila života. Projekat se odvija u nekoliko osnovnih i srednjih škola u više mesta. U srednjoj školi u Irigu trenutno postoji grupa đaka koja završava obuku i u svoje novostečeno znanje će izneti svojim vršnjacima u školi. Da bi predavanje bilo zanimljivo za sve mališane košarkaški klub spremio je gosta iznenađenja košarkaša-reprezentativca koji će svojom pričom i dolaskom učiniti ovo košarkaško veče poučno. On je trenirajući završio fakultet sa prosekom 9,85. Njegova životna priča košarka-škola je izuzetno poučna. Prošle godine proglašen je za najboljeg igrača Svetskog prvenstva u igri 3×3 koji je od ove godine i olimpijski sport. Roditelji, dovedite svoju decu i svojim dolaskom dajmo primer našim mališanima, da je zdrav život, obrazovanje i bavljenje sportom vrlo važan deo njihovog odrastanja. 

Maturant iz Užica je spasio mališana (3) iz nabujale reke

“Dobro je da u tom trenutku muziku koju sam slušao iz telefona nisam pojačao kao što obično umem da odvrnem… U suprotnom, ne bih čuo pozive u pomoć”, kaže za “Blic” Ognjen Damljanović, maturant Ekonomske škole iz Užica, pošto je 17. marta iz nabujale Đetinje u centru grada spasao trogodišnje dete koje je upalo u vodu. Događaj sa umalo kobnim ishodom zbio se u subotu popodne ispod brane užičkog kupališta Plaža. Jedna Užičanka šetala se kroz parkić pored reke i dozvolila sinu da sam priđe vodi. Par desetina metara dalje Ognjen je u to vreme vežbao na spravama. – Završio sam trening i počeo da se pakujem da krenem kući. Stavio sam slušalice na uši i pustio muziku, ali uopšte ne tako glasno kao što uglavnom radim. Jasno sam čuo krik žene i odmah skinuo slušalice – kaže junak iz Užica.
Ispostavilo se da je dete upalo u Đetinju i da ga je voda odvukla pet metara od obale. – Izuzev jednog prolaznika sa malim detetom, nije bilo nikoga ko bi mogao da spase dečaka koga su kovitlali talasi i nosili ga ka brzacima. Bacio sam ranac i mobilni telefon i krenuo u reku. U ušima mi se mešalo panično dozivanje majke “maši rukama, pomozite” i glas starijih prolaznika koji su mi dovikivali “skači, skači”. Bacio sam se u odelu u reku, a Đetinja koju na tom mestu leti možeš maltene da pregaziš, bila mi je preko glave. Doplivao sam do dečaka koji je zbunjeno mahao rukama pokušavajući da ne potone, a iz koje je izašao kao heroj – priseća se Ognjen.

Vremeplov: Branko Ćopić izvršio samoubistvo

Jugosloveski i srpski pisac Branko Ćopić samoubistvo izvršio je na današnji dan 26. marta 1984. godine. Bio je  jedan od najplodnijih i najpopularnijih pisaca posle II svetskog rata. Humorista, autor rodoljubive i dečije poezije smatra se nastavljačem tradicije seoske pripovetke srpskog realizma.

Vremeplov: Umro Betoven

Na današnji dan 26. marta 1827.  u Beču umro nemački kompozitor Ludvig van Betoven. Uz Baha i Mocarta se smatra najvećim genijem u istoriji muzike. Autor devet simfonija, 32 klavirske sonate, pet koncerata za klavir i orkestar, jedne opere, kamernih kompozicija, misa. Sahrani prisustvovalo 30.000 Bečlija.

Vremeplov: Rođen Toljati

Italijanski političar Palmiro Toljati, jedan od osnivača i dugogodišnji generalni sekretar Komunističke partije Italije rođen je na današnji dan 26. marta 1893. Bio je pobornik policentrizma u komunističkom pokretu i utemeljivač koncepcije italijanskog puta u socijalizam.

Vremeplov: Vakcina protiv dečije paralize

Na  današnji dan 26. marta 1953. američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk objavio da je izumeo vakcinu protiv dečije paralize.

Vremeplov: U požaru život izgubilo 58 učenika

U požaru u spavaonici jedne škole u Keniji na današnji dan  26. marta 2001. život izgubilo 58 učenika, tridesetak povređeno.

Vremeplov: Milioni grupi koja je prisilno radila tokom rata

Na današnji dan  26. marta 2004.  japanski sud doneo presudu kojom je Vladi i jednoj japanskoj firmi naloženo da isplate 88 miliona jena grupi Kineza primorani da rade u Japanu tokom II svetskog rata.

Jagodina: Prodavačice strahuju od dece, “sin policajca predvodnik”

Prodavačice u Jagodini mesecima strahuju od grupe maloletnika starih tek 13 i 14 godina, među kojima je i sin jednog jagodinskog policajca. Kako se navodi, dečaci mesecima maltretiraju prodavačice trgovinskih objekata u Jagodini, a jednoj su pretili i replikom pištolja. Predvodnik grupe je sin jagodinskog policajca koji ima samo 13 godina i više od 20 krivičnih dela. “Došao je do kase, bila je gužva i koleginica je radila. Onda se vratio i tu mu je ispao pištolj. Dohvatio ga je i stavio ispod duksa”, kaže prodavačica Marija Mijailović.  “Uperio mi je pištolj u glavu, a kako da znam da li je pravi ili ne i šta bi moglo da se desi. Posle su stali kod vrata i rekli ‘videćete vi tek’. Tu je naišao jedan čovek i izbacio ih, rekao im je ‘vidite da devojci nije dobro, da plače’. Tu je došla policija, a tata me je čekao posle smene ispred prodavnice”, dodaje prodavačica Aleksandra Manojlović. 
Otac kaže da je reč o replici pištolja i da mu je rekao da ga koristi samo u njegovom prisustvu gađajući u metu.  Ipak, iz Centra za socijalni rad navode da im je slučaj tog dečaka već je poznat.  “Pokušavali smo da radimo savetodavno, ali posle smo odlučili da dete treba izmestiti iz porodice i Ministarstvo nam je dalo saglasnost da se dete smesti u ustanovu”, kaže direktorka Centra za socijalni rad u Jagodini Biserka Stanojević.

Dom za nezbrinutu decu: Tinejdžerka skočila sa prozora

Maloletna devojka pokušala je samoubistvo u Domu za nezbrinutu decu “Drinka Pavlović” u Ulici Koste Glavinića, saznaje “Blic”. – Nesreća se desila 21.03.2018. godine u 14.19, devojčica koja je skočila sa prozora ima 17 godina i prevezena je u VMA na odeljenje reanimacije – potvrđuju u Hitnoj pomoći. Uzrok pokušaja samoubistva nije poznat.

Učenici prepoznali svog profesora u filmu za odrasle

Učenici škole u engleskom gradu Pishejvenu ostali su u šoku nakon što su otkrili da je njihov profesor matematike zapravo glumac u filmu za odrasle.
Elem, za dvostruki život australijskog bildera Skota Šervuda učenici su saznali guglajući njegovo ime tokom školskog odmora.  Profesor, koji već osam godina snima filmove za odrasle, krije se pod imenom Aron Kejdž, prenosi San.  Učenici su nakon ovog otkrića počeli da dele njegove gole fotografije, a naišli su i na njegov intervju na Jutjubu.  “Ovo je moj profesor matematike. Plašim se”, napisala je jedna od njegovih učenica.  Pojedini učenici komentarisali su da bilder snima filmove i pod imenom Brajdi Bič. 
Škola se još nije izjasnila o slučaju 50-godišnjeg profesora, ali su roditelji učenika zabrinuti.  “U školi nam nisu ništa rekli, a deci su rekli da ćute o tome, tako da i dalje ne znamo da li će se profesor vratiti na posao”, rekla je majka jednog od učenika.            https://www.youtube.com/watch?v=7nw5x_9MsM4

Ivanov i drugi put odbio da potpiše Zakon o upotrebi jezika

Makedonski predsednik Đorđe Ivanov, kao što je najavio, ponovo je odbio da potpiše Zakon o upotrebi jezika, koji albanski uvodi kao drugi zvaniči jezik u Makedoniji, preneli su makedonski mediji. Premijer Zoran Zaev ranije je rekao da bi Ivanov trebalo da potpiše pomenuti zakon, nakon drugog usvajanja u Skupštini, kako bi taj dokument mogao da počne da se primenjuje. Odbijanje Ivanova da potpiše dekret, Zaev smatra “flagrantnim kršenjem Ustava i kukavičlukom.” Ivanov, međutim, smatra da je reč o zakonu koji nije u skladu sa Ustavom. Makedonski predsednik je posle ponovnog izglasavanja zakona, 14. marta, u obraćanju javnosti rekao da neće potpisati dekret o njegovom proglašenju.
I predsednik parlamenta iz reda albanske manjine Taljat Džaferi kritikuje Ivanova zbog odbijanja da potpiše zakon. Na pitanje da li će parlament možda zatražiti sankcije za Ivanova zbog odbijanja da proglasi zakon, Džaferi je rekao da to u ovom trenutku nije moguće jer parlamentarna većina nema dvotrećinsku većinu, koja je potrebna za pokretanje takve procedure.
Pravni stručnjaci smatraju da je Ivanov trebalo da potpiše zakon i da je to može da odbije samo jedom, nakon prvog usvajanja u parlamentu. Ukoliko je zakon, kažu, drugi put većinskim glasovima poslanika usvojen, predsednik je dužan da ga potpiše. Zakon o upotrebi jezika drugi put je usvojen u parlamentu 14. marta sa 64 glasova, zahvaljujući pre svega glasovima poslanika iz manjinskih zajednica. Zakon je usvojen bez rasprave o oko 65.000 amandmana, koje je nakon prvog usvajanja na zakon podnela najuticajnija opoziciona VMRO-DPMNE.

About the Author

admin