Vesti – 27.03.2017.

Skupština o e-upravi i setu prosvetnih zakona

Skupština Srbije počela je u ponedeljak novu sednicu. Predsednica Skupštine Maja Gojković predložila je da na dnevnom redu ove sednice budu predlozi zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, udžbenicima, prosvetnoj inspekciji, elektronskoj upravi i Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koje je podnela Vlada Srbije.

UNS: Kandidature za rektora do 19. aprila

S obzirom na to da rektoru Univerziteta u Novom Sadu profesoru dr Dušanu Nikoliću 30. septembra ističe trogodišnji mandat, Savet UNS-a doneo je odluku o raspisivanju izbora za rektora i četiri prorektora za mandatni period od 1. oktobra ove godine do 30. septembra 2021. godine. Rok za podnošenje kandidature je 19. april, a po jednog kandidata za rektora imaju pravo da predlože nastavno-naučna veća fakulteta,naučna veća instituta u sastavu Univerziteta i stručna veća Senata Univerziteta, i to većinom glasova od ukupnog broja članova.

Ko može biti kandidat za rektora?

Kandidat za rektora mora da bude redovni profesor u radnom odnosu s punim radnim vremenom na visokoškolskoj ustanovi u sastavu Univerziteta, koji ima značajne rezultate u obrazovnom, naučnom, odnosno umetničkom radu i aktivno se služi, po pravilu, engleskim jezikom. Uslovi su i da ima proverene organizacione sposobnosti, iskustvo u međunarodnoj saradnji i da je najmanje 10 godina zaposlen na Univerzitetu, ali i da ima iskustvo u rukovođenju institucijama u oblasti visokog obrazovanja.
Kandidate za prorektore predlaže kandidat za rektora iz reda profesora ili naučnih radnika koji su u radnom odnosu s punim radnim vremenom na fakultetu ili na institutu, vodeći računa o zastupljenosti što većeg broja fakulteta. Ovi kandidati ne mogu biti s istog fakulteta na kom je kandidat za rektora koji ih predlaže u punom radnom odnosu. Jedino kandidat za prorektora za nauku može biti predložen i samo iz reda naučnih radnika.
Savet Univerziteta obrazuje Komisiju za sprovođenje izbora rektora, a od sedam članova, pet su predstavnici fakulteta, i po jedan osnivača i studenata. Uz odluku o predlaganju kandidata za rektora, predlagači su dužni da Komisiji dostave i obrazloženje svog predloga, pisanu saglasnost kandidata i biografske, bibliografske i druge relevantne podatke o njemu. Kandidati za rektora su, zatim, najkasnije do 20. aprila dužni da Komisiji dostave dokaze o ispunjenosti predviđenih uslova, predlog programa rada, obrazloženi predlog za izbor prorektora, uz njihovu pisanu saglasnost.

Ko ne može biti kandidat za rektora?

Za rektora ne može biti predložen niko ko je pravnosnažno osuđen za krivično delo protiv polne slobode, falsifikovanja isprave koju izdaje visokoškolska ustanova ili primanje mita u obavljanju poslova u visokoškolskoj ustanovi, odnosno ko je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora za drugo krivično delo, kao ni lice koje je teže prekršilo Kodeks profesionalne etike i pravila ponašanja na Univerzitetu.

Lista  kandidata za rektora 26. aprila

Komisija za sprovođenje izbora rektora 26. aprila utvrdiće listu kandidata koji ispunjavaju sve predviđene uslove i dostaviti je svim mogućim predlagačima, koji će do 11. maja imati pravo da na ovu listu stave primedbe. Komisija je zatim dužna da do 17. maja Senatu Univerziteta dostavi celokupan izborni materijal, a Senat (u najmanje dvotrećinskom sastavu članstva iz reda nastavnika) 28. maja i to tajnim glasanjem, utvrdiće najviše tri kandidata za rektora, i to onih s najvećim brojem dobijenih glasova, ali samo ako su dobili najmanje jednu trećinu glasova od ukupnog broja članova Senata. Ovaj predlog Senat dostavlja Savetu Univerziteta, koji će novog rektora i njegov prorektorski tim izabrati 7. juna, na sednici na kojoj će, pre toga, svi kandidati prezentovati svoje programe rada.

Srpski đaci na PISA testu posle šest godina

Oko 8.000 đaka iz 222 škole učestvovaće od 16. aprila u PISA testiranju gde će po prvi put raditi i test iz finansijske pismenosti i globalnih kompetencija. U najvećoj međunarodnoj proveri postignuća učenika, koja se sprovodi na tri godine, za oko mesec dana učestvovaće rođeni 2002. godine. Kako objašnjava Gordana Kosanović, savetnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, po kriterijumima OECD, koji realizuje istraživanje, izabrano je približno 170 škola i one su obaveštene o učešću. – Uzorkom su obuhvaćene gimnazije, srednje stručne škole, manji broj osnovnih škola, državne i privatne škole iz različitih regiona. Testiranje se sprovodi elektronski, što zahteva ispunjenje odgovarajućih uslova, pre svega obezbeđivanje dovoljnog broja računara, koji će omogućiti ispitivanje velikog broja učenika u kratkom periodu – kaže Kosanovićeva i dodaje da su u toku informisanje i senzibilizacija učesnika, obuke realizatora i pregovori oko obezbeđivanja donacije za neophodne računare.
Petnaestogodišnjaci iz Srbije će, kao i ranijih godina, rešavati test iz matematičke, jezičke i naučne pismenosti, ali će prvi put raditi i test iz finansijske pismenosti i globalnih kompetencija.
Đaci iz Srbije nisu učestvovali u PISA testiranju 2015. godine zbog kašnjenja potpisivanja ugovora sa OECD-om. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju koji je 8. novembra 2017. godine usvojila Skupština Srbije, propisana je obaveza škole da učestvuje u nacionalnim i međunarodnim testiranju.

Kosanović: U PISI 2018 učestvovaće više od 80 zemalja

Kako ističe Gordana Kosanović, broj zemalja koje učestvuju varira od ciklusa do ciklusa, a u ovom testiranju se očekuje učešće više od 80 zemalja, jer je ono značajno za procenu uspešnosti postojećih obrazovnih politika i reformi i planiranje daljeg unapređivanja obrazovnog sistema. – Rezultati otkrivaju kakav je kapacitet učenika da stečena znanja i veštine primene u ključnim oblastima, koliko su ta znanja funkcionalna u životu. Uključenost velikog broja zemalja, relevantnost dobijenih podataka, saradnja i razmena angažovanih naučnih radnika i predstavnika ministarstava, omogućavaju svakoj zemlji da bolje razume slabe tačke ali i dobre strane sopstvenog obrazovnog sistema – priča Kosanovićeva.
Ona podseća da je Srbija poslednji put učestvovala u PISA 2012. godine, kada su postignuća učenika bila ispod OECD proseka i ističe da se zbog novina koje su od tada uvedene u sistemu, sada očekuje pomak. – Značajniji efekti se očekuju u sledećem ciklusu ispitivanja, 2021. godine, s obzirom na to da je Ministarstvo od tekuće školske godine pokrenulo niz aktivnosti kojima se menja paradigma obrazovanja i u fokus stavlja razvoj funkcionalnih znanja i veština. Učenje treba da bude orijentisano na ishode a ne na sadržaje – ističe ona i dodaje da će rezultati ovogodišnjeg testa biti poznati u decembru 2019. godine.

Donirano 75 laptopova za PISA testiranje

Četiri kompanije donirale su 23. marta 2018. Ministarstvu prosvete 75 laptopova za potrebe PISA testiranja srednjoškolaca u Srbiji. Ugovor o donaciji potpisali su   ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i predstavnici kompanija ”Komtrejd”, ”Telegrup”, ”Saga” i ”S&T”, a potpisivanju je prisustvovao i američki ambasador Kajl Skot. U PISA testiranju učestvovaće oko 8.000 učenika uzrasta 15 godina u 220 škola u Srbiji, a ispitivanje počinje sredinom aprila i završava se početkom juna  Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izrazio je očekivanje da će finansijska pismenost doprineti boljim rezultatima srednjoškolaca iz Srbije na PISA testiranju budući da u poslednjem, kaže, nije pokazan zavidan nivo obrazovanja.
Govoreći o reformama u obrazovanju Šarčević je naveo da se pravi rezultati mogu očekivati 2021. i podsetio da su doneti reformski programi za prvi i peti razred osnovne škole i za gimnazije. ”Krećemo u ciklus reformi i radi se upravo ono što PISA meri. Naš dosadašnji sistem obrazovanja svodio se na prenošenje sadržaja učenicima, a novi koncept zasniva se na planiranju i primeni stečenog znanja”, ukazao je Šarčević i zahvalio kompanijama koje, kako je rekao, ulažu u decu Srbije.
PISA istraživanje je najveća međunarodna procena znanja 15-ogodišnjaka, a u ovogodišnjem ciklusu učestvuje 80 zemalja među kojima je i Srbija. Ovim testiranjem se osim matematičke, jezičke i naučne pismenosti, ispituje i finansijska pismenost učenika rođenih 2002.godine, a rezultati testa biće poznati krajem 2019. Nakon sprovedenog testiranja Ministarstvo će, kako je najavljeno, donirane računare rasporediti po školama u Srbiji.

Skot: Donacija  laptopova primer javno-privatnog partnerstva

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot istakao je da je potpisivanje Ugovora o donaciji 75 laptopova odličan primer javno-privatnog partnerstva koje ”treba da bude put za Srbiju u budućnosti”. ”Kada mi je ministar Šarčević na sastanku početkom marta rekao da nedostaju laptopovi, obratio sam se Američkoj privrednoj komori i u roku od pet dana javile su se firme koje su pomogle i pokazale društvenu odgovornost”, naveo je Skot. Ambasador smatra da bi slične donatorske akcije u Srbiji bile efikasnije kada bi privrednici u tom slučaju bili oslobođeni poreza kao što je, kaže, slučaj u SAD. ”Ove četiri kompanije platile su PDV od 20 odsto na svaki laptop, da je zakon u Srbiji drugačiji, danas bismo možda donirali 90 laptopova. Voleo bih da ohrabrim vladu i parlament da možda razmisle o promeni zakona”, kazao je Skat. Zahvalio je kompanijama na doprinosu školstvu u Srbiju kako bi nove generacije, istakao je ambasador, bile konkurentne u 21. veku.

Gimnazija Kikinda: Stara škola prati savremene trendove

Jedinstvenom izložbom slika, knjiga, diploma i svedočanstava ranijih generacija, priređenoj 24. marta u Kulturnom centru Kikinde, koja će biti otvorena do 27. marta, Gimnazija „Dušan Vasiljev“ započela je obeležavanje jubileja 160 godina od osnivanja prve srednje škole u gradu i Dana škole. Velikokikindska državna gimnazija osnovana je 1858. godine, a direktor Gimnazije „Dušan Vasiljev“ Ljubomir Zamurović ističe da je izložbom pokrivena čitav istorijat škole, čije su najveće blago đaci. – Iako je škola stara pratimo savremene trendove u obrazovanju i od naredne školske godine uvodimo informatički smer koji je prijemčiv mladima – naglašava direktor Zamurović, najavljujući da je i naredna godina jubilarna jer će se proslavljati 60 godina kako nosi ime pesnika Dušana Vasiljeva.
Ideju da se na izložbi obuhvati kompletno postojanje Gimnazije od osnivanja do današnjih dana realizovao je istoričar Marko Milošev, priredivši je od dokumenata i fotografija iz fundusa Istorijskog arhiva i Narodnog muzeja iz Kikinde. U prikupljanju građe za izložbu Miloševu je pomogao kustos Narodnog muzeja Kikinda Vladislav Vujin, takođe i zaposleni u Istorijskom arhivu.
Povodom proslave Dana škole u Kulturnom centru bivši učenici kikindske gimnazije Marko Milošev i Srđan Sivčev predstaviće svoje knjige, a u ponedeljak 26. marta kikindski gimnazijalci će se izvesti predstavu „Mjuzikla neće biti“. Na Dan škole 27. marta prirediće se svečana akademija na kojoj će plaketama biti nagrađeni najbolji učenici, a prirediće se i „Veče muzike i poezije“, sportski dan i manifestacija „Noć Gimnazije“.

Vršac: Predavanje za studente o medijskoj pismenosti

Visoka škola strukovnih studija za vaspitače “Mihailo Pavlov” Vršac , u okviru evropskog programa razmene “Erazmus+”, organizovala je predavanje za studente svih godina na temu “Medijska pismenost i prava deteta – ključni pojmovi u digitalnom dobu” , a predavač je bila dr Adine Pintea sa Univerziteta “Lucian Blaga” Sibiu iz Rumunije.  Ova škola sarađuje sa više evropskih univerziteta u projektu razmene profesora i studenata. Poruka predavanja dr Adine Pintea jeste da u eri digitalnog razvoja i interneta deca nisu pasivni posmatrači, već da predstavljaju aktivne igrače i često žrtve nepoštovanja njihovih prava. “U ovoj ustanovi studiraju budući vaspitači, budući učitelji, tako da bi kroz predavanje trebalo da shvate važnost medijske pismenosti dece, od najranijeg detinjstva. I zato je obaveza vaspitača i učitelja da kod dece razvijaju socijalne kompetencije koje bi pravilno postavile odnos dece i medija”, kaže dr Pintea. Profesorka Pintea, pored aktivnosti na polju univerzitetskog rada, dugi niz godina bila je novinar i urednik u poznatoj rumunskoj televizijskoj kući Ralitatea TV, pa je svoja iskustva prenela studentima.
“Mislim da je internet svuda oko nas trenutno i od početka kroz proces vaspitanja deca treba da budu upoznata sa njim, pre svega o bezbednosti i zaštiti od interneta, kaže Mirjam Mavlovski, student treće godine. Stefan Spasić, student druge godine, ističe da je veliki broj dece na internetu, jer je komunikacija pristupačnija, lakše se komunicira putem telefona i kompjutera o nekim stvarima.

“Konteh”:  Sajam poslovnih mogućnosti na FTN-u

Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, 21. i 22. marta, je održan 12. Sajam poslovnih mogućnosti i stručnih praksi “Konteh”. Tokom prethodnih 11 sajmova prikupljeno je oko četiri hiljade kvalitetnih biografija, a mnogi studenti dobili su priliku za usavršavanjem, istakao je glavni organizator Sajma, Boban Poznanović. “Ono što je karakteristično jeste da kompanije pored samog prezentovanja putem štanda, interakcije sa studentima,koje često podrazumeva i video testiranja znanja putem kratkih igrica ili kviza koje kompanija organizuje,karakteristično je to što kompanije imaju priliku da se predstave u svečanoj sali putem predavanja”, kaže Poznanović.
Grad Novi Sad godinama unazad prepoznaje značaj tog događaja, čiji je cilj zapošljavanje mladih, istakao je član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević. “Ono koliko ja imam informaciju je da na Sajmu Konteh dosta mladih ljudi uspostavi kontakt sa poslodavcima, ostvare tu komunikaciju,da mnogi od njih ostanu da rade kod tih poslodavaca. To jeste zaista fantastično i zato kažem da ovaj događaj jeste od velikog značaja za grad Novi Sad”, kaže Radojević. Radojević je dodao da Grad Novi Sad veliki deo ukupnih sredstava Akcionog plana za zapošljavanje opredeljuje upravo za te svrhe, a organizuju se i obuke za deficitarna zanimanja, kao i Sajam zapošljavanja, zahvaljujući kojem je oko 40 odsto mladih u roku od šest meseci pronašli posao. https://www.youtube.com/watch?v=1QpMpVynjN0

Doroslovački: Manjak kvalitetnih inženjera u IT sektoru

Dekan Fakulteta tehničkih nauka, profesor doktor Rade Doroslovački, ukazao je na problem manjka kvalitetnih inženjera u IT sektoru i apelovao na poslodavce da slede primer pojedinih uspešnih kompanija, čiji su stručnjaci zaposleni i u kompanijama i na Univerzitetu. Manjak kadrova na Fakultetu u IT sektoru je vidan. Svake godine nam dođu asistenti i brzo odu jer ne može on sa platom od 60 hiljada dinara da bude zadovoljan kada ode u kompaniju i odmah dobije 200 hiljada, tako da evolucija i razvoj Fakulteta i kompanija ide u tom smeru da moraju delom biti zaposleni i na Fakultetu i u kompaniji”, kaže Doroslovački.

VŠV Vršac: Projekat razmene profesora i studenata

Visoka škola strukovnih studija za vaspitače “Mihailo Pavlov” Vršac uspešno razvija projekat razmene profesora i studenata u okviru projekta “Erazmus +”, koji je nastavak trogodišnjeg projketa “Tempus +”, kada je uspostavljena tešnja saradnja sa evropskim univerzitetima. “Tu su univerzitet “De Rez” , potom Univerzitet “Aurel Vlajku” iz Arada, “Lučan Blaga” iz Sibiua, “1. decembar” iz Alba Julije”, kaže dr Jelena Prtljaga, direktorka Visoka škola strukovnih studija za vaspitače “Mihailo Pavlov” . Tu je i univerzitet iz Jašija u kome su takođe boravili vršački studenti. “Studenti imaju priliku da borave ceo semestar na jednom evropskom univerzitetu i za to dobijaju školarinu koja im je dovoljna da pokrije boravak i sve druge troškove”, kaže direktorka Jelensa Prtljaga.
Do sada je u razmeni bilo dvadesetak studenata. Pored univerziteta iz Rumunije, škola sarađuje i sa Pedagoškim fakultetom iz Maribora, sa Viskom školom iz Norveške, a potpisani su ugovori sa univerzitetima u Litvaniji i Grčkoj sa kojima uskoro počinje saradnja. https://www.youtube.com/watch?v=r6QKhkoe7Og

Akademac: “EU info”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u nedelju 25. marta je  emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj je tema bila  EU info. Tražili su se odgovori na pitanja; Koje je to mesto u kom se mladi iz Vojvodine susreću sa EU? Koji su benefiti pravovremenog informisanja o funkcionisanju EU? Koje su njene vrednosti? Koji su uslovi apliciranja na programe i edukacije uz sugestije centra? Koje su mogućnosti za dalje školovanje, usavršavanje, posao i putovanje u EU? Кo su autori nove emisije “Pokretač” na O radiju?
Sa studentima UNS razgovarala je  Marina Grnja Klaić iz EU INFO POINTA, takoreći EU – kutka, a odgovore na ova pitanja, možete dobiti u vašem kutku na RTV-u. Emisija se može  pogledati  i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Vremeplov: Rođen Branko Radičević

Na  današnji dan 27. marta1824 godine rođen je srpski pisac Branko Radičević, lirski pesnik mladosti, ljubavi i patriotskog zanosa. Kao oduševljeni pristalica jezičke reforme Vuka Karadžića, prvi je počeo da peva na narodnom jeziku i u duhu srpske narodne poezije. Pesničkim slobodama označio je prodor u novu epohu. Pesme su mu pune vedrine, vitalnosti, žudnje i uživanja u prirodi, u nekima predoseća sopstvenu ranu smrt. Školovao se u Zemunu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Beču, gde je studirao prava i medicinu i ušao u najuži krug Karadžićevih pristalica i prijatelja. Najlepše dane mladosti proveo je u Sremskim Karlovcima čije su lepote, posebno uzvišenje Stražilovo, bile njegova lirska inspiracija. U najpoznatijoj pesmi “Đački rastanak” opevao je Sremske Karlovce i đačke radosti. Dubinu i misaonost iskazao je u pesmi “Tuga i opomena”, a u satiričnoj pesmi “Put” ismejao je protivnike Karadžićeve reforme. Umro je u Beču 1853, a docnije je sahranjen na Stražilovu.

Vremeplov: Umro Lukijan Mušicki

Srpski književnik Lukijan Mušicki, monah, pesnik, pomalo i filozof, srpski vladika umro je na današnji dan 27. marta 1837. Studirao je prava u Pešti. Mitropolit Stratimirović, i sam fascinantan intelektualac, uvideo je njegove kvalitete i protežirao ga je u dužem periodu. Bio je profesor bogoslovije, izvesno vreme nastojatelj manastira Šišatovac. Njegova poezija nadahnuta rodoljubljem i prosvetiteljskim idejama imala je veliki uticaj na savremenike. Uklonjen je sa mesta upravnika Šišatovca između ostalog zato što su njegove ideje bile suviše svetovne za ukus visoke crkvene hijerarhije. Prijateljevao je sa Dositejem Obradovićem i Vukom Karadžićem. Postao je vladika Gornjokarlovački 1828. Bio je jedan od najučenijih Srba svog vremena, govorio je čak deset jezika. Prevodio je Horacija, njegovu “De arte poetica” znao je napamet. Dela: “Glas harfe šišatovačke”, “Glas narodoljupca”, “Slaveno-srpska gramatika”, sastavio je “Srpsku bibliografiju” kao i “Životopis srpskih arhiepiskopa”, priredio je “Izbor basana”(D. Obradovića).

Vremeplov: Svrgnut regent knez Pavle

U Beogradu je na današnji dan 27. marta 1941. godine u zoru u oficirskom puču svrgnut regent knez Pavle Karađorđević i na presto je doveden maloletni kralj Petar II Karađorđević. Zbačena je i vlada Dragiše Cvetkovića i obrazovana nova sa generalom Dušanom Simovićem na čelu. Kasnije tokom dana narod je pozdravio puč masovnim demonstracijama u Beogradu i drugim gradovima Srbije, jer je to značilo raskidanje sporazuma potpisanog dva dana ranije u Beču o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Kao posledica puča nacistička Nemačka napala je Jugoslaviju u zoru 6. aprila, na uskrs, strahovitim bombardovanjem Beograda.

Vremeplov: Rođen Rendgen

Na  današnji dan 27. marta 1845. godine rođen je nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen, koji je 1895. otkrio “iks-zrake”, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1901. “Iks-zraci”, elektromagnetski talasi dužine od milionitog do milijarditog dela santimetra njemu u čast nazvani su “rendgenski zraci”. Primenjuju se u medicini za dubinsko snimanje organa i za zračenja, ali pošto izazivaju štetne promene u strukturi tkiva kroz koja prodiru, potiskuju ih druge metode lečenja i uspostavljanja dijagnoze. Koriste se i za identifikovanje hemijskih elemenata i za strukturnu analizu raznih supstanci.

Vremeplov: Rođen Frederik Rojs

Engleski inženjer Frederik Henri Rojs, koji je s Čarlsom Rolsom 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju automobila “Rols-Rojs” rođen je na današnji dan  27. marta 1867. Rojsova firma počela je 1904. da pravi automobile, čiji je izgled impresionirao Rolsa, i njih dvojica su potom postali suvlasnici kompanije čija su vozila u automobilskoj industriji nenadmašna po luksuzu i kvalitetu. Kompanija “Rols-Rojs” proizvodi i avionske motore.

Epidemija malih boginja: Školska deca zaštićena, problem vrtići

Na teritoriji Vojvodine registruje nekoliko slučajeva obolelih od malih boginja gotovo svakog dana, ali je stepen imunizacije sve veći, kaže prim. dr Svetlana Ilić iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Poslednji oboleli prijavljen je 19. marta, a epidemiolozi se nadaju da će s prvim lepšim vremenom i povećanim brojem vakcinisanih doći do smanjenja broja obolelih. Kako je dr Ilić naglasila, od početka oktobra do 19. marta je u Vojvodini evidentirano 115 slučajeva morbila. „Osim u Novom Sadu, gde je prijavljeno 45 obolelih od malih boginja, epidemija morbila prijavljena je i u Kikindi i Inđiji“, kazala je dr Ilić, dodavši da je većina obolelih u Vojvodini preležala bolest, a da je na bolničkom lečenju trenutno njih četvoro.“ Najmlađi oboleli od početka epidemije u Vojvodini je bio uzrasta 1,5 mesec, a najstariji je imao 56 godina. Više od 90 odsto obolelih je bilo nevakcinisano, vakcinisano jednom dozom ili su nepoznatnog vakcinalnog statusa protiv morbila.“
U Sremskom okrugu registrovan je 41 slučaj obolelih, u severnom Banatu osam, dok je male boginje u Južnobanatskomokrugu imalo deset pacijenata. U Južnobačkom okrugu bilo ih je sedmoro, a u Severnobačkom i Srednjobanatskom okrugu po dvoje.
Kako je istaknuto, dosadašnjim aktivnostima podignut je obuhvat imunizacijom protiv morbila u Novom Sadu, ali su potrebni dodatni napori za vakcinisanje dece predškolskog uzrasta. Pokazalo se da je kod njih obuhvat MMR vakcinom ispod željenog, dok je kod školske dece on iznad 95 odsto. Zbog toga iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine pozivaju roditelje nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece protiv morbila da ih odvedu kod izabranog lekara kako bi primili MMR vakcinu.

Epidemija odnela 12 života

Do sada je epidemija odnela 12 života. Krajem decembra na Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu umro je 30-ogodišnji muškarac i to je prvi smrtni ishod od malih boginja registrovan posle 20 godina u Srbiji. Trećeg januara Klinički centar u Nišu prijavio je smrt dvogodišnjaka iz Aleksinca. Na Infektivnoj klinici u Nišu 22. januara preminula je pacijentkinja stara 21 godinu, a tri dana ranije na Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu preminula je 45-godišnja Beograđanka. Na ovoj Klinici preminula je i devojka rođena 1988.
U utorak, 1. marta, Klinički centar Niš prijavio je smrt dečaka starog četiri godine iz Vranjske banje.Na Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu 5. marta preminula je 40-godišnja žena, a dan kasnije, 6. marta, ista Klinika prijavila je smrt još dve žene, stare 29 i 43 godine. Zavod za javno zdravlje Novi Pazar 13. marta prijavio je smrtni ishod kod osobe rođene 1976. U niškoj Klinici za infektivne bolesti 15. marta preminula je žena (32) od komplikacija izazvanih malim boginjama, a sutradan je na intenzivnoj nezi Infektivne klinike Kliničkog centra u Kragujevcu zbog komplikacija od malih boginja preminuo i muškarac star 33 godine iz Tutina.

U Despotovcu porodična epidemija morbila

U Pomoravskom okrugu raste broj obolelih od malih boginja, sada ih je 13, četvoro više nego pre pet dana, a u opštini Despotovac proglašena je i porodična epidemija. “Od 22 uzorka poslata Institutu ‘Torlak’, 13 je bilo pozitivno”, izjavio je u subotu Tanjugu epidemilog u Zavodu za javno zdravlje u Ćupriji dr Ivica Jocić. Oboleli su sa područja grada Jagodine i opština Ćuprija, Despotovac i Paraćin, bilo je obolelih i sa područja drugih mesta koja ne pripadaju Pomoravskom okrugu, iz Aleksinca i Beograda, naveo je Jocić. On je istakao da je u opštini Despotovac, u jednoj višečlanoj porodici obolelo četvro članova i tu je, u sredu, proglašena porodična epidemija. Nekoliko obolelih je, zbog težine bolesti, upućeno na lečenju u Klinički centar u Kragujevcu, kazao je Jocić. Načelnica Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Ćupriji dr Vesna Stefanović, izjavila je ranije Tanjugu da među obolelima ima osoba svih uzrasta, više je dece, “a oboleli su, uglavnom, nevakcinisani ili nepotpuno vakcinisani”.

Više od 50 odsto Romkinja se uda pre 18 godine

Aktivistkinje Romske ženske mreže prošetale su Knez Mihailovom ulicom kako bi skrenule pažnju na sklapanje maloletničkih brakova koji predstavljaju kršenje prava dece i žena. Slavica Vasić iz Romskog ženskog centra „Bibija“ kaže da se više od 50 odsto Romkinja udaje pre nego što napune 18 godina i smatra da se država ne angažuje dovoljno u rešavanju ovog problema. Do sada se uvek govorilo, to je romska tradicija i to nećemo da diramo. To nije romska tradicija, to je problem društva. Ako bilo koje dete ne dođe u školu treba da se zapitamo zašto ga nema, kaže Vasić.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da je svaka druga pritužba za diskriminaciju po osnovu nacionalnosti podignuta od strane Roma, a pritužbe se uglavnom odnose na postupak zapošljavanja, ostvarivanje socijalnih i zdrastvenih prava i atmosferu na poslu. Godinama su pripadnici romske nacionalne manjine u samom vrhu kada govorimo o diskriminaciji, mi o tome stalno obaveštavamo Skupštinu i druge organe. Procenat postupanja po našim preporukama je između 80 i 90 odsto procenata, rekla je Janković i dodala da su za probleme maloletničkih brakova zadužene pre svega institucije socijalne zaštite.
Kada je u pitanju njihov rad, kaže Janković, od ključne važnosti je da se odluke donose bez oslanjanja na stereotipe. Svaki konkretan slučaj mora da se rešava uzimajući u obzir okolnosti samo iz tog slučaja, ističe ona.
Održana šetnja deo je kampanje „Romkinje imaju ljudska prava“ koja se sprovodi u okviru kampanje „Mesec romskog ženskog aktivizma“ koja traje od 8. marta do 8. aprila kada se obeležava Međunarodni dan Roma i Romkinja.

Život nijе igra: Besplatno savetovanje za zavisnike

Cеntar za prеvеnciju i lеčеnjе od patološkog kockanja “Život nijе igra” pruža zavisnicima i njihovim porodicama bеsplatno savеtovanjе tеlеfonom u vеzi s otkrivanjеm, prеpoznavanjеm i lеčеnjеm zavisnosti od kockanja. Inačе, ovo jе jеdini Cеntar ili ustanova nе samo u Srbiji vеć i u rеgionu, koji pruža ovakav vid pomoći pojеdincima i i njihovim porodicama. Savеtе dajе diplomirani psiholog Jasmina Lеković, radnim danima od 10 do 12 časova, a kontakt tеlеfon jе 069 275 00 45.

NO USSS: “Udovičić izmanipulisao javnost, nećemo da budemo paravan”

Pojedini članovi Nadzornog odbora USSS podneće ostavku jer je ministar sporta Vanja Udovičić izmanipulisao javnost tvrdeći da je njihov predlog izveštaja o poslovanju za 2017. godinu validan dokument, saznaje “Blic”. Za njih je to lažan izveštaj jer ga Skupština USSS nije usvojila, zbog čega je neprimereno prikazivati da je u slučaju formiranja preduzeća “Evropske univerzitetske igre 2020” bilo sve legalno, odnosno da ono nije registrovano sa falsifikovanim papirima. Zato misle da oni ministru Udovičiću služe kao paravan za nesmotrenost ili prikrivanja sopstvene odgovornosti za prebacivanje 140 miliona firmi za koju se može ispostaviti da je fantomska. Za njih je neprimereno da ministar sporta dokument koji nije verifikovala Skupština pokazuje kao ključni dokaz da je sve oko registracije preduzeća urađeno po zakonu. Zbog toga, ali i zato što prilikom rada nisu imali uvid u svu dokumentaciju već im je kao ključni dokaz dat samo audio-snimak, ovih dana neki od njih će se i zvanično oglasiti, odnosno podneće ostavke na članstvo u NO, saznaje „Blic“.
Izvor lista blizak Ministarstvu sporta tvrdi da je to dodatno uznemirilo ministra Udovičića i da je u njegovom kabinetu opsadno stanje. – Preko raznoraznih emisara Udovičić pokušava da spreči podnošenje ostavke i oglašavanje u javnosti članova NO jer bi to bila bruka za njegov kabinet. Svi najbliži saradnici ministra su angažovani na peglanju negativnih efekata ove afere, u koju je uvučena i Vlada koja je donela odluku o izdvajanju 140 miliona dinara. Te pare su izdvojene za USSS, a ne firmu “Evropske univerzitetske igre 2020”, na čiji je račun Ministarstvo prebacilo novac, što se vidi i iz ugovora koji je potpisan.
Članovi NO smatraju da je neprimereno da se njihov radni dokument prikazuje kao ključni dokaz da je sve rađeno u skladu sa zakonom. Za njih je to neprihvatljivo tim pre što je ukazano da oni nisu imali uvid ni u program rada i finansijski plan USSS za 2017. godinu, u okviru kojeg je navodno raspravljano o formiranju preduzeća, ali ni u pisanu odluku Skupštine za njegovo formiranje. Skupština je trebalo da da verifikaciju i da li je 130 od 140 miliona dinara potrošeno u skladu sa projektom za koji je iz budžeta dodeljen novac. Zato oni smatraju da su zloupotrebljeni, odnosno da im nisu predočena sva dokumenta već samo audio-snimak, gde se u naznakama sa sednice IO USSS spominje formiranje preduzeća, što su oni u izveštaju i konstatovali”,  objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da su članovi NO postali svesni da neko teret ove afere pokušava da svali na njih, tim pre što su naknadno saznali da članovi Skupštine USSS nisu glasali za formiranje preduzeća “Evropske univerzitetske igre 2020”.  – Udovičić pokušava da zaustavi njihove ostavke, ali i lobira da se članice USSS, koje su zatražile vanrednu skupštinu i smenu Siniše Jasnića, povuku svoje zahteve. Njihove ostavke, bacile bi u vodu sve ono sa čim on, ali i Jasnić mašu na pojedinim televizijama, odnosno prikazuju predlog izveštaja NO USSS kao zvaničan dokument, što nije tačno. To je mrtvo slovo na papiru, sve dok ga Skupština ne usvoji. Pošto je cela afera dobila veliku težinu, traži se način kako da se zataška, pa je juče ministar Udovičić poslao svog bliskog saradnika u Novi Pazar da bi ubedio ljude iz Sportskog saveza Državnog univerziteta da odustanu od svog zahteva za vanrednu skupštinu USSS – kaže izvor Blica. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/ostavke-zbog-afere-fantomska-firma-udovicic-je-izmanipulisao-javnost-necemo-da-mu/5b12lk5

 

About the Author

admin