Vesti – 29.03.2018.

Skupština nastavila rad: Na dnevnom redu školski zakoni

Skupština Srbije nastavila je juče  razmatranje seta zakona iz oblasti obrazovanja i predloga zakona o elektronskoj upravi i nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je u utorak da Predlog zakona o udžbenicima omogućava proces digitalizacije nastavnog sadržaja i donošenje strategije korišćenja digitalnih udžbenika, kao celine ili kao delova, uz postojeće. Šarčević je rekao da se Predlogom zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija omogućava lakša mobilnost radne snage i primena koncepta doživotnog ili celoživotnog učenja. Poslanici razmatraju i Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji kojim se uređuju posebnosti postupka i položaja inspekcije u oblasti prosvete.

Ko ne upiše dete platiće 100 hiljada dinara!

Za roditelje koji ne upišu decu u prvi razred osnovne škole predviđena je kazna od 100.000 dinara, rekao je juče ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da upis prvaka počinje od sledeće nedelje i da će trajati do kraja leta. Osnovna škola je obavezna po zakonu, navodi ministar, a roditelji koji ne upišu dete u predviđenom roku biće kažnjeni. “Kažnjavaće ih sudija, a mi ćemo ih tužiti”, rekao je Šarčević za Prvu TV, te dodao da se u saradnji sa Unicefom radi i na tome da srednja škola bude obavezna.

Šarčević: eDnevnik prevazišao očekivanja

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da je elektronski dnevnik, čije je uvođenje počelo prošle godine, zaživeo i čak prevazišao očekivanja. Kako je naveo, planirano je da elektronski dnevnik bude u 200 škola, ali se vec stiglo do 556 škola, digitalizacija će biti još masovnija, a s Ministarstvom telekomunikacija radi se na jačoj internet mreži.

Besplatno 90.000 kompleta udžbenika

“Trenutno je”, naveo je ministar Mladen Šarčević, “90.000 kompleta udžbenika besplatno, a od ekonomske moći države zavisiće kada će i da li će oni biti potpuno besplatni”. Dodao je da je u skupštini trenutno Predlog zakona o udžbenicima koji će, između ostalog, omogućiti da nastavnici biraju udžbenike, ali njihov izbor mora biti usaglašen na nivou škole i prihvaćen na veću.

Šarčević: Od 2. aprila imam osnov za smenu rektora UK!!!

Upitan za smenu kragujevačkog rektora, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  Mladen Šarčević je rekao da on nema izvršnu moć, te da je autonomija Univerziteta neprikosnovena. “Ja neću tu crtu autnomije ni malim prstom preći, ona nema veze sa određenim nivoom ponašanja i bahatosti. Ja ne mogu da radim ono što radi komisija univerziteta, mi imamo svoj alat koji se zove prosvetna inspekcija koja je do sada našla teže i lakše nepravilnosti”, rekao je Šarčević. On je dodao da će do 2. aprila biti formirana komisija koja će ukazati na protivzakonite radnje u tom slučaju na osnovu čega će ministarstvo reagovati.

Ružić: “eDnevnik” pilot,  uskoro i  “eInspektor”

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić izjavio je u utorak  da je cilj predloženog zakona o e upravi da se javne usluge u što većoj meri pružaju i koriste putem interneta i primenom informacionih tehnologija i da se građanima olakša komunikacija sa administracijom. On je naveo da je komplikovane upravne postupke moguće dodatno pojednostaviti i ubrzati korišćenjem informacionih tehnologija. Zaključio je da elektronska uprava ima za cilj da oslobodi građane brige oko procedura kod koga i na koji način mogu ostvariti svoja prava.
Ministar je ukazao da je trenutno u pilot fazi uvođenje elektronskog dnevnika koji je već pušten u nekoliko stotina škola širom Srbije, navodeći da je projekat osnov za razvoj Informacionog sistema u obrazovanju koji bi trebalo da omogući praćenje učenika od upisa u predškolsko do završetka njegovog školovanja.  “Trenutno razvija i jedinstveni informacioni sistem za sve inspekcije – eInspektor čiji je osnovni cilj postizanje većeg nivoa efektivnosti i efikasnosti inspekcijskog nadzora u Srbiji”, rekao je on.

Čomski: Hrvati, Srbi i Bošnjaci govore istim jezikom

Američki lingvista i filozof Noam Čomski potpisao je Deklaraciju o zajedničkom jeziku lingvista i eksperata za jezik iz BiH, Srbije, Hrvatske i Crne Gore. Više od 200 stručnjaka iz lingvistike i drugih društvenih nauka potpisalo je 28. marta prošle godine Deklaraciju o zajedničkom jeziku, nakon što je održana serija regionalnih konferencija u Podgorici, Splitu, Beogradu i Sarajevu. Čomski, koji je jedan od najistaknutijih društveno angažovanih autora današnjice, izjavio je da nema ništa interesantno što bi dodao onome što je već napisano.  U Deklaraciji se konstatuje da Bošnjaci, Srbi, Hrvati i Crnogorci govore zajedničkim policentričnim standardnim jezikom.“Takođe i da je jezička politika naglašavanja razlika dovela do niza negativnih pojava u kojima se jezično izražavanje nameće kao kriterijum nacionalne pripadnosti i sredstvo iskazivanja političke lojalnosti”, navodi se u saopštenju. 
Kako je saopšteno, potpisnici Deklaracije navode da se jezik i narod ne moraju podudarati, da svaki nacionalni kolektiv može svoju varijantu samostalno normirati i da su one međusobno ravnopravne.  Takođe, pozivaju na prestanak razdvajanja dece po nacionalnoj osnovi u školama u ime toga što navodno govore drugim jezikom, a potpisnici se u Deklaraciji zalažu za slobodu jezičnog izražavanja svakog pojedinca.  Deklaracija je, kako se navodi, srušila poslednji tabu i pružila javnosti lingvistički utemeljeno objašnjenje da se radi o zajedničkom jeziku. 
Čomski je, kako je saopšteno, Deklaraciju o zajedničkom jeziku potpisao na poziv lingvistkinje Snježane Kordić, kojoj je istoga dana odgovorio da svojim potpisom podržava tekst Deklaracije.  Deklaraciju su između ostalih potpisali Rade Šerbedžija, Boris Dežulović, Igor Štiks, Mirjana Karanović, Marko Tomaš, Nenad Veličković, Teofil Pančić, Rajko Grlić, Filip David, Borka Pavićević, Jasmila Žbanić, Dragan Markovina i Boris Buden.  Potpisnici su i Viktor Ivančić, Biljana Srbljanović, Ranko Bugarski, Balša Brković i Snježana Kordić.

PISA test (I):  Razumevanje pročitanog

U nekoliko  narednih dana objavljivaćemo  primere pitanja sa PISA testa, koji su preuzeti sa zvaničnog sajta.
Već 14 godina Centar za sportsku medicinu iz Liona proučava povrede mladih sportista i sportista profesionalaca. Istraživanje je pokazalo da je najbolji put prevencija… i dobre patike.
Osamnaest odsto sportista uzrasta od osam do 12 godina već ima povredu pete. Hrskavica članka jednog fudbalera ne reaguje dobro na potrese, a 25 odsto profesionalaca otkrilo je da je to izuzetno slaba tačka. Hrskavica delikatnog zgloba kolena takođe može biti nepopravljivo oštećena i, ukoliko se briga ne povede još od detinjstva (10-12 godina), ovo može dovesti do preranog osteoartritisa (zapaljenja kostiju i zglobova). Ni kuk ne može da izbegne štetu, i naročito kada su umorni, igrači se izlažu riziku preloma, kao rezultatu padova ili sudara. Prema istraživanju, igrači koji su igrali više od 10 godina imaju koštane izrasline bilo na kolenu ili na peti. Ovo je poznato kao “fudbalersko stopalo”, deformitet izazvan patikama koje imaju previše savitljive đonove i delove za petu.
Ukoliko je patika previše kruta, ona ograničava pokrete. Ukoliko je previše savitljiva, ona povećava rizik od povreda i uganuća. Dobra patika treba da zadovolji četiri uslova: prvo, ona mora da pruži spoljašnju zaštitu – da odoleva udarcima lopte i drugih igrača, da se izbori sa neravninama na terenu i da u njoj stopalo bude toplo i suvo, čak i kada je mraz i kiša. Ona mora da pruža potporu stopalu, a naročito članku, kako bi se izbegla uganuća, natekline i drugi problemi koji mogu čak uticati i na koleno. Takođe, mora da pruži igračima dobru stabilnost kako se ne bi okliznuli na vlažnom putu ili kako ih ne bi zakočila na površini koja je previše suva. Na kraju, ona mora da apsorbuje potrese, naročito one koje trpe odbojkaši i košarkaši koji stalno skaču.
Kako bi se izbegla određena manje bolna stanja, kao što su žuljevi ili čak rascep kože ili atletsko stopalo (gljivična oboljenja), patika mora da dozvoljava isparavanje znoja i da sprečava da vlaga spolja ulazi. Idealni materijal za ovo je koža, koja se može impregnirati kako bi se sprečilo da se patika natopi vodom kada prvi put padne kiša.
Pitanje 1: Šta autor namerava da prikaže u ovom tekstu?
1. Da se kvalitet velikog broja patika mnogo popravio.
2. Da je najbolje da ne igrate fudbal ako imate manje od 12 godina.
3. Da mladi ljudi zadobijaju sve više povreda zbog slabe fizičke spreme.
4. Da je veoma bitno za mlade sportiste da nose dobru sportsku obuću (patike).
Pitanje 2: Prema tekstu, zašto patike ne bi smele da budu previše grube?
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/da-li-ste-pametni-kao-srednjoskolci-proverite-svoje-znanje-na-pisa-testu-pitanja-i/1flz8st

Dva đaka –  devet jezika

Upoznajemo dvoje poligota, učenike Karlovačke gimnazije. Nina govori četiri, a Nikola čak pet jezika. Kako uspevaju da nauče toliko potpuno različitih jezika i zašto kažu da ne mogu da zamisle svoj život bez njih. “Dobar dan, ja se zovem Nikola Škrbić, imam 18 godina, govorim engleski, nemački, španski, italijanski, znam latinski i naravno govorim sprski”. “Zdravo svima, ja sam Nina Krstić, pričam četiri jezika, srpski, engleski, kineski i korejski”. Oni su učenici Karlovačke gimnazije i veliki obožavaoci stranih jezika. U učenju koriste najrazličtiije metode. https://www.youtube.com/watch?v=IyIpHzmuX24

Vršac: Učenici PŠ rastavljaju, pa sastavljaju kombajn

U Poljoprivrednoj školi Vršac počela je velika generalna popravka školskog kombajna ZMAJ 142, za koju je sredstva budžetom za 2018. obezbedio Grad Vršac. Ova popravka ujedno je i odlična praksa za učenike smera rukovalac-mehaničar poljoprivredne tehnike. Učenici smera rukovalac-mehaničar poljoprivredne tehnike ovih dana učestvuju u gotovo kompletnom rasklapanju i sklapanju kombajna. Tako, popravljajući važan deo poljoprivredne mehanizacije škole, i praktično uče ono čime će se baviti u budućnosti: “Mi ćemo tokom prakse da rasturimo ceo kombajn. Sem motora – sve nameštamo, i heder, sve bukvalno”, kaže jedan od učenika Jovan Kladarin, iz Uljme.
“Kombajni su manje-više svi isti, da li je to ovaj iz ´89. ili neki najsavremeniji, sam princip rada kombajna je isti, tako da naši RMPT-ovci (rukovaoci – mehaničari poljoprivredne tehnike) sada imaju fantastičnu praksu, jer će ovaj kombajn koji je baš dotrajao, morati da se skoro ceo rastavi. A ja se nadam, zapravo apsolutno sam siguran, da će do juna meseca biti spreman za ulazak u pšenicu”, ističe direktor Poljoprivredne škole Srđan Kliska.
Većina učenika, koji su mahom sa sela, već zna da izvrši neke popravke, ali je ovo jedinstvena prilika da se vide svi delovi mašina; uporedo se popravlja i jedan traktor koji je škola ranije dobila od kompanije Swisslion, odnosno Vršačkih vinograda. Popravke ne zavise samo od predmetnih nastavnika i učenika ovog smera, već su ovde zaposleni i mehaničari kojima su ti poslovi povereni. Ovakav pristup i pažnja koja se poklanja praktičnoj nastavi i edukaciji, razlog su što je poslednjih godina sve veće interesovanje đaka upravo za upis u Poljoprivrednu školu. https://www.youtube.com/watch?v=cj0fRelwmnE

Kikinda: Vukmirica prvak grada u enigmatici

Omladinsko prvenstvo u kvizingu i enigmatici priredio je Engmatski klub “Kikinda”, a u konkurenciji 59 takmičara, srednjoškolaca i učenika sedmih i osmih razreda titulu prvaka grada Kikinde osvojio je maturant ovdašnje Gimnazije “Dušan Vasiljev” Mateja Vukmirica.  Učesnici takmičenja su imali 60 kviz pitanja iz opšte kulture i rešavanja enigmatskih zadataka, a od mogućih 100, sa 75 osvojenih poena pobedu je odneo Vukmirica. Drugo mesto zauzeo je Bogdan Sredić i treće Ognjen Bovan, obojica učenici Tehničke škole, dok je četvoroplasirani Aleksandar Selimović iz OŠ “Sveti Sava” bio najbolji među osnovcima.  Vukmirica priznaje da su mu kviz pitanja iz opšte kulture bolje legla nego enigmatski deo, ali da se dobro snašao i u rešavanju rebusa, anagrama, osmosmerki i skandinavki. – Drago mi je da sam učestvovao. Lep je osećaj nositi titulu prvaka Kikinde i rado ću se odazvati i sledeći put – zadovoljan je uspehom Mateja Vukmirica, kome je pripao pobednički pehar, a pet prvoplasirnaih su dobili i skromne poklone organizatora.

Titel: „Miletićke” državne šampionke u košarci

Ženska košarkaška ekipa OŠ „Svetozar Miletić” Titel,  osvojila je prvo mesto na  prvenstvu osnovnih škola Srbije koje je održano u Paraćinu 20. i 21. marta 2018. godine. Za svečani doček mladih šampionki, koji je uz vatromet organizovan na školskom igralištu, pobrinuli su se direktor škole Petar Kojić, Sportski savez opštine Titel na čelu sa predsednikom saveza Dušanom Đurićem, roditelji i rodbina košarkašica, kao i nastavnici i učenici škole.
Košarkaškoj ekipi OŠ „Svetozar Miletić” Titel ovo nije prvi uspeh na takmičenju ovoga ranga. Godine 2008. na prvenstvu, takođe u Paraćinu, osvojeno je prvo mesto, da bi 2016. na desetim Olimpijskim sportskim igrama učenika Srbije u Vranju osvojile zlatnu medalju i veliki pehar. Već sledeće 2017. godine, ponovo je ekipa iz Titela suverenom igrom na svim utakmicama stigla do trona. Ove godine na pobednički pohod krenulo se sa dozom opreza, jer su neke od ključnih igračica po završetku osnovne škole u Titelu postale članice nekih od najboljih klubova u Srbiji. Ipak, pokazalo se da je Titel nepresušni rasadnik košarkaških talenata, pa su devojčice iz ovoga malog mesta nakon pobeda na okružnom i međuokružnom takmičenju, pobedile i sve protivnike na Republičkom prvenstvu u Paraćinu.
Na završnom takmičenju učestvovalo je osam ekipa koje su podeljene u dve grupe. Učenice iz Titela bile su u grupi sa učenicama iz Prijepolja, Kosovske Mitrovice i Paraćina. U utorak, 20. marta, pobeđena je ekipa OŠ „Milosav Stiković” iz Prijepolja sa rezultatom 60:15, a zatim ekipa OŠ „Sveti Sava” iz Kosovske Mitrovice sa 50:16. U sredu 21, marta, odigrana je teška utakmica sa ekipom OŠ „Stevan Jakovljević” Paraćin, u kojoj je ekipa iz Titela izvojevala pobedu rezultatom 40:39. Ništa lakše nije bilo ni u finalu sa ekipom OŠ „Stevan Apostolović” iz Trstenika. Tesnih 38:37 za devojčice iz Titela govori o izjednačenosti ekipa u kojoj su učenice, koje je hrabro vodila  profesorica fizičkog vaspitanja, Gordana Buljin, svojom odlučnošću i upornošću izvojevale tesnu, ali slatku pobedu. U borbi za treće mesto, učenice OŠ „Stevan Jakovljević” iz Paraćina pobedile su ekipu OŠ „Milan Munjas” iz Uba.

Žabalj: Mesec dana đačkih takmičenja

Opština Žabalj pokrenula je po prvi put projekat „Školama u pohode“ koji je započet 15. marta posetom osnovaca Muzeju Vojvodine gde je u toku izbložba “Čurug na udaru imperije – 20 godina  od arheloške ekspedicije”, najznačajnijeg arheološkog istraživanja u Srbiji u proteklih pola veka, koje se sprovodi na potesu Stari vinogradi od ulaza u Čurug iz pravca Žablja. Do 20. aprila u sklopu “Školama u pohode“ treba da se objave dva konkursa, foto i za  literarne radove, održe dva takmičenja u govorenju poezije i u Kvizu znanja , upriliči Dan otvorenih vrata, organizuje Izložba uskršnjih jaja sa motivima Opštine Žabalj i na posletku promoviše zbirka literarnih radova i predstave fotogrfije osnovaca s područja opštine, koji će biti predstavljeni na Danu otvorenih vrata kada bi đaci trebali da se upoznaju sa radom lokalne samouprave.
Kako je kazao član Opštinskog veća za obrazovanje Lazar Čonkić,  opština je obezbedila profesionalni softver na osnovu kojeg će biti organizovan kviz znanja, osmišljen  kao televizijski kvizovi, ali prilagođen uzrastu osnovaca. – Đaci s područja opštine uspešni su i postižu zavidne rezultate na svim nivoima takmičenja. Nadam se da će projekat „Školama u pohode“ učenici iskoristiti na pravi način i da će se  iznedriti novi talenti na objavljenim konkursima – kazao je Čonkić.
Predsednik Opštine Žabalj Čedomir Božić rekao je da  lokalna samouprava prepoznaje značaj vaspitanja i obrazovanja. – Želja nam je da projekat “Školama u pohode” preraste u tradiciju kojim ćemo svake godine okupljati učenike  i na taj način  učestvovati u unapređenju obrazovnog procesa u opštini – naglasio je Božić i dodao da pored inicijativa koje se odnose na savladavanje socijalnih veština osnovaca, Opština se trudi i da unapredi učenički standard ulažući sredstva u obnovu infrastrukture u kojima se mladi obrazuju.

Kragujevac: Osnovci iz Ćumića dobili sadnice voća

Predstavnici udruženja “Šumadija voće” u selu Čumić podelili su oko 300 voćnih sadnica učenicima Osnovne škole Prota Stevan Popović. Selo Čumić kod Kragujevca poznato je po proizvodnji i preradi voća, posebno šljive, a više od 50 odsto obradivih površina čine voćnjaci. Svoje prve voćne sadnice dobilo je 136 učenika osmogodišnje Osnovne škole “Prota Stevan Popović” u selu Čumić kod Kragujevca. Sadnice trešnje, jabuke i šljive podeljene su sa ciljem da učenici sami vode računa o ovim voćkama kod kuće, da ih posade, neguju i gaje kako bi se na taj način upoznali sa proizvodnjom voća u ovom selu koje je i poznato u Šumadiji po voćarstvu. Udruženje “Šumadija voće” i ranije je sarađivalo sa ovom osnovnom školom. Škola u Čumiću ima i dovoljan broj dece predškolskog uzrasta pa je jedna od najvećih osmogodišnjih seoskih škola u Šumadiji.
Goran Mijailović,predsednik udruženja “Šumadija voće” kaže: “Cilj je da deci damo malo više interesovanja. Ovo je selo puno kvalitetnih proizvođača voća ali cilj nam je i da mi decu od početka upoznajemo i da im dajemo da oni sami nešto proizvode. Naš je zadatak i kao voćara i kao roditelja da našu decu pravilno usmerimo jer mislim da proizvodnja voća i taj deo poljoprivrede za ovaj kraj, za Čumić je jedan dobar pravac kada je u pitanju posao i egzistencija za ove ljude ovde.”
“Ovo je jedna u nizu akcija koju škola sprovodi u okviru profesionalne orijentacije učenika i učeničkog preduzetništva. Naš cilj je da baš učenici iz naše škole kroz školu se obuče šta je sve to što bi oni mogli da rade kako bi ostali na svojim ognjištima. Deca sve to rade kući ali je malo drugačije kada oni dobiju svoju prvu sadnicu, pa odnesu kući pa oni sve to zasade tako da ostaje jedan dubok trag kod njih ali i ostaje želja da nastave tu tradiciju koju porodice ovde imaju”, kaže Aleksandar Jovanović, direktor Osnovne škole “Prota Stevan Popović”.
Primećeno je da i poslednjih godina u Čumiću raste broj zasada pod voćem pa je i budućnost ostanka mladih na selu usmerena ka voćarskoj proizvodnji.

Vremeplov: Prva srpska zemljoradničko-kreditna zadruga

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mihailo Avramović osnovao je na današnji dan 29. marta 1894. u Vranovu kod Smedereva prvu srpsku zemljoradničko-kreditnu zadrugu. Ubrzo je pokret osnivanja zadruga u Srbiji uzeo maha i 1895. stvoren je Glavni savez zemljoradničkih zadruga.

Vremeplov: Rođen Stanislav Krakov

Na današnji dan 29. marta 1895. godine rođen je Stanislav Krakov, srpski književnik, novinar, filmski stvaralac. Njegov otac, rodom Poljak, došao je u Srbiju kao vojni lekar. Stanislav je, kao gimnazijalac, po izbijanju Prvog balkanskog rata 1912. s nepunih 17 godina pokušao je da se priključi srpskoj vojsci, ali je, pošto je zbog mladosti odbijen, stupio u dobrovoljce Vojvode Vuka. Iz Balkanskih i I Svetskog rata izašao je s najvišim srpskim i savezničkim odlikovanjima. Apsolvirao je prava 1924. Spadao je među najuticajnija i najpopularnija “pera” u novinarstvu Kraljevine Jugoslavije. Uređivao je “Vreme” (1934-38), “Naša krila” (1924-39), “Telegram”. Bio je direktor Radio-Beograda (1940-41). Kao književnik postao je poznat dvadesetih ratnim romanom “Krila”. Bavio se i filmskim stvaralaštvom – autor je poznatog filma “Za čast otadžbine”. Svojim sredstvima osnovao je muzej čija su centralna tema bile starine Južne i Stare Srbije. Tokom Drugog svetskog rata podržavao je generala Milana Nedića, otuda je ostatak života proveo u bedi u Francuskoj. Književna kritika njegova dela smatra najvišim dometom srpske ratne proze. Dela: “Kroz buru”, “Krila”, “Kroz Južnu Srbiju”, “Naše poslednje pobede”, “Plamen četništva”, “Prestolonaslednik Petar”, “Crveni Pjero”, “General Milan Nedić”, “Život čoveka na Balkanu” (autobiografija).

Vremeplov: Kralj Aleksandar zabranio “Radničke novine”

Srpski kralj Aleksandar Obrenović zabranio je na današnji dan  29. marta 1903  “Radničke novine”, glasilo Srpske socijaldemokratske partije. Povod su bile martovske demonstracije protiv vladavine Obrenovića, a list je u junu 1903. posle ubistva Kralja i njegove supruge Drage i pada dinastije Obrenović, ponovo počeo da izlazi.

Vremeplov: Umro Emanuel Svedenborg

Švedski  mistik, filozof i prirodnjak Emanuel Svedenborg, autor specifičnog mističko-teozofskog učenja umro je na današnji dan  22. marta  1772. O njegovim vizijama pisao je Imanuel Kant u spisu “Snovi jednog duhovnika”. Ubrzo posle njegove smrti 1772. pojavila su se “Društva svedenborgijanaca”, iz kojih je nastala Crkva Novog Jerusalima. Njegova dela veoma su čitana i danas. Dela: “Opera philosophica et mineralia”, “Arcana coelestica”, “De nova Hierosolyma”.

Vremeplov: Osnovano “Sterijino pozorje”

Na današnji dan  29. marta 1956. godine, odlukom Gradskog veća u Novom Sadu, je osnovano “Sterijino pozorje”, povodom 150 godina od rođenja i stogodišnjice smrti srpskog komediografa Jovana Sterije Popovića. Svake godine u maju, u Novom Sadu, se organizuje “Sterijino pozorje” i ono je znatno doprinelo unapređenju pozorišne umetnosti kod Srba kao i razvitku dramske književnosti.

Vremeplov: Od zime i gladi umro Robert Skot

Na današnji dan 29. marta 1912 – Engleski polarni istraživač Robert Falkon Skot umro je od zime i gladi pri povratku s Južnog pola, gde je stigao 13. januara 1912, četiri sedmice posle Norvežanina Rualda Amundsena (Roald). Spasilačka ekipa je pronašla smrznuta tela članova njegove ekspedicije nadomak jedne od stanica za snabdevaje na Antarktiku, kao i njegov dnevnik u kojem je opisao agoniju svojih pratilaca.

Vremeplov: Jevreji izjednačeni sa ostalim građanima

U Danskoj su na današnji dan 29. marta 1814. Jevreji zakonom izjednačeni u pravima sa ostalim građanima.

Blic: Počela saslušanja antivakcinaša

Prva saslušanja protiv antivakcinaša po krivičnoj prijavi koju je podiglo Više javno tužilaštvo počela su u beogradskoj policiji, saznaje “Blic”. Naime, u utorak  ujutru obavljeno je  prvo saslušanje, kada je u policiji ispitana profesorka Mira Sovilj. Nekoliko sati posle nje ispitan je lekar Todor Jovanović koji je pred inspektore došao zajedno sa advokatom, piše “Blic”.
Antivakcinaši su saslušani nakon što je početkom februara grupa od 270 roditelja podnela krivičnu prijavu zbog širenja straha i panike od vakcine i pojave epidemije morbila.  Među najpoznatijim “antivakcinašima” sa tog spiska, protiv kojih je podneta krivična prijava u Prvom osnovnom sudu u Beogradu su: Slađana Velkov, Jelena Karleuša, Miroljub Petrović, Maja Volk i Mirjana Bobić Mojsilović. S druge strane, na čelu grupe roditelja iz cele Srbije koji su odlučili da krivično gone gotovo ceo antivakcinalni lobi jesu doktori Tomislav Stevanović iz Zrenjanina i Vladimir Cimerman iz Beograda. Kako kažu, to su morali da učine da bi zaštitili zdravlje nacije i kolektivni imunitet.

Batut: U Srbiji od malih boginja obolelo 4.156 osoba

U Srbiji i opštinama sa srpskom većinom na Kosovu od oktobra do danas od mаlih bоginjа obolelo je 4.156 osoba, saopštio je Institut “Dr Milan Jovanović Batut”. To je za 113 obolelih više od petka, 23. marta kada je objavljeno da su 4.043 osobe obolele od malih boginja. U Institutu “Torlak” laboratorijski je potvrđeno 2.198 slučajeva morbila, objavljeno je na sajtu “Batuta”.  U kosovskim opštinama s većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom do danas obolele su 342 osobe. 
Nајmlаđа оbоlеlа оsоbа је stаrа 15 dаnа, а nајstаriја 70 gоdinа. Nајvеći brој оbоlеlih је u uzrаsnim grupаmа mlаđim оd pеt i stаriјim оd 30 gоdinа.  Vеćinа оbоlеlih оsоbа (95 odsto) је nеvаkcinisаnа, nеpоtpunо vаkcinisаnа ili nеpоznаtоg vаkcinаlnоg stаtusа.  Оd ukupnоg brоја оbоlеlih 32 odsto jе hоspitаlizоvаnо, a od tеžih kоmplikаciја mаlih bоginjа rеgistrоvаnо је zаpаljеnjе mоzgа kоd јеdnе osobe i upаlа plućа kоd 460 оbоlеlih.  Prvi smrtni slučaj od posledica malih boginja registrovan je u Srbiji posle 20 godina, 27. decembra 2017.

Novi Sad: “Nedelja zdravih zuba”

Da li znate kako se pravilno peru zubi i koje namirnice treba izbegavati, kako bismo sačuvali njihovo zdravlje i kako prepoznati rane simptome malignih oboljenja. To su samo neka od pitanja na koja smo potražili odgovore, povodom “Nedelje zdravih zuba”. Kako pravilno koristiti konac za zube? Šta prouzrokuje neprijatan zadah? U kojoj godini deci niču stalni zubi? Samo su neka od pitanja na koja su naši sugrađani dobili odgovor u toku nedelje zdravih zuba. Pored odgovora dobili su i poklone. “Dobila sam ovu četkicu i naučila sam kako da pravilno perem zube, kako da čistim dobro desni. Ovo su četkice koje imaju mnogo više dlačica nego one obične , zato su i skuplje, ali su zato i bolje”, kaže jedna sugrađanka. “Naučila sam da polukružnim pokretima peremo zube i između svakih desni, da ima pet površina i da na svakih pola godine treba da idemo kod stomatologa i da se posle svakog obroka isto peru zubi”, ističe.
“Znači jako je važno da se steknu te zdrave životne navike, da se usvoje tokom celoga života jer za zdravlje usta i zuba najvažnije su da bude uravnotežena ishrana, da bude besprekorna oralna higijena, redovne posete kod stomatologa i upotreba fluora”, kaže dr Ana Milić. Na štandu pored, medicinsko osoblje merilo je krvni pritisak i na torzo simulatoru ukazivalo na pravilne tehnike samopregleda dojki, te su tim povodim uputili poziv svim ženama. “Apelujemo na njih da se redovno odazivaju na skrining preglede kod nas u Dom zdravlja, da redovno posećuju ginekologa, da budu fizički aktivne. Ovde merimo im vrednost šećera, pritiska i izračunavamo bodi mast indeks koji utiče uopšte da li ima i taj faktor rizika koji utziče na nastanak malignih bolesti”, kaže Vesna Imbronjev, specijalista. Ovakvim akcijama na javnim mestima, centar za preventivne aktivnosti Doma zdravlja “Novi Sad” želi da, kroz edukaciju i upoznavanje sa faktorima rizika, skrene pažnju na sticanje zdravih životnih navika. https://www.youtube.com/watch?v=hn8HoYJaQv0

Da li ste roditelj za primer? (I)

Svim mamama i tatama cilj je da podignu srećno i dobro dete, no načini na koje pokušavaju da stignu do tog cilja, jasno će pokazati da li se radi o dobrim ili lošim roditeljskim merama. Stručnjaci kažu da su dobri roditelji oni koji od ranog uzrasta sa detetom grade odnos zasnovan na obostranom poštovanju i razumevanju. Oni se vode time da ljubav i podrška moraju da idu ruku pod ruku sa granicama i pravilima ponašanja, koja su neprikosnovena ako se radi o zdravlju i bezbednosti deteta. Oni uče decu da razmišljaju o posledicama svojih odluka i da li će moći da ih prihvate, ako dođe do negativnog ishoda. Loši roditelji, sa druge strane, ili isključivo pokazuju ljubav, ili samo zadaju granice, tj.  ponašaju se kao da su deci ili drugari ili vrhovni zapovednici. Kažnjavanje, kriticizam, emocionalna hladnoća, neobraćanje pažnje ili osećanje nemoći dovode do loših ishoda u vaspitanju. Kako to izgleda na konkretnim primerima i koje su to situacije u kojima se “lome koplja”:

Kec, dvojka, kec

Vaše dete je uvek imalo dobre ocene, ali sada se prvi put ta famozna jedinica pojavila u dnevniku. I da je samo iz jednog predmeta, nego popušta u skoro svim, spava nad knjigom, a vi crvenite na svakom roditeljskom sastanku.
Pogrešno: Marina Nadejin Simić, školski psiholog-pedagog, savetuje da u toj situaciji nikako ne treba početi od kazni ili vikati na dete. “Pogrešno ga vređati rečima “ti si nesposoban, lenj i glup”, reći mu “brukaš me” ili ga emocionalno ucenjivati sa “ne volim te više”. Ovakvo ponašanje negativno utiče na samopouzdanje deteta i gura ga u još veći problem” – smatra ona.
Ispravno: Umesto toga treba staloženo razgovarati sa detetom i utvrditi razloge neuspeha. Neuspeh je trenutan – dobri roditelji će objasniti detetu da, ako se na vreme reši, taj neuspeh je trenutan, a oni s su tu da mu pomognu i sa njim se dogovore  o strategiji popravljanja ocena. Za ovo poslednje nema jedinstvenog recepta, jer sve zavisi od razloga zbog koga je dete neuspešno. Neka deca ne znaju dobre tehnike učenja, druga gube veru u sebe, treća su loše organizovana, a može se destiti i da razlog nema veze sa školom. Razgovarajte sa detetom, konsultujte nastavnike, psihologa ili pedagoga škole i uz strpljenje, doslednost i istrajnost, rešićete problem – savetuje Nadejin Simić.

Vaše dete je nasilnik

Primili ste poziv iz škole: “Vaše dete je maltretiralo/udarilo drugo dete”. Nije greška i dokazi su jasni. Naučili ste dete kako da se odbrani od siledžija, ali šta raditi kada je situacija obrnuta?
Pogrešno: Viče na dete, kažnjava ga i vređa. Ukoliko ste vi agresivni, detetu šaljete poruku da agresivno ponašanje jeste dobar način da se reše problemi.
Ispravno: Svaki roditelj u ovoj situaciji treba da mirno od deteta zatraži objašnjenje šta se desilo. Treba da pita dete kako se osećalo kada je to uradilo, da li je imalo podršku druge dece, kako bi se ono osećaolo da joj se to desi… “Polako uvodite dete u tehnike mirnog rešavanja sukoba i pokažite mu načine na koje će dokazati svoje vrednosti i steći status u vršnjačkoj grupi. Negujte vrednosti nenasilnog ponašanja i tolerancije. Konkretne akcije zavise od toga šta je uzrok nasilnog ponašanja deteta. Nekada je to odbrana, postizanje popularnosti ili individualni problem, poput, na primer, depresije i unutrašnje napetosti, koji se često u adolescenciji ispoljavaju kroz agresivnost”, kaže Nadejin Simić.

About the Author

admin