Vesti – 30.03.2018.

Milojičić: Deca nemaju ni za užinu, Šarčević: Država će dati tablete

Skupština Srbije nastavila je u raspravu o Predlogu zakona o udžbenicima, prosvetnoj inspekciji, nacionalnom okviru kvalifikacija, kao i Predlogu zakona o e upravi i nacionanoj infrastrukturi geoprostornih podataka. Ministar prosvete Mladen Šarčević kazao je da se Predlogom zakona o udžbenicima omogućava proces digitalizacije nastavnog sadržaja i donošenje strategije korišćenja digitalnih udžbenika. On je objasnio da se Predlogom zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija omogućava lakša mobilnost radne snage.
Poslanik DS Radoslav Milojičić ukazao je da je ekonomska situacija u Srbiji takva da roditelji ne mogu da priušte užinu za decu, a ne tablete koji su neophodni za digitalne udžbenike, na šta mu je ministar Šarčević odgovorio da će se za to pobrinuti država. Poslanici opozicije kritikovali su što se zakon donosi po hitnom postupku, a ukazali su da je ista vladajuća većina Zakon o udžbenicima usvojila 2015. godine, a sada se ponovo o tome raspravlja. Oni smatraju da je vladajuća koalicija podnela preko 300 amandmana na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija kako bi, po njihovoj oceni, onemogućili opoziciju da govori.

Novi Zakon omogućiće jeftinije udžbenike

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je izjavio da će novi Zakon o udžbenicima omogući jeftinije udžbenike tako što će škole moći da ih nabavljaju preko školskih zadruga, čiem će izbeći posrednike. On je u skupštinskoj raspravi o to zakonskom tekstu naveo da u Srbiji postoji oko 80 školskih zadruga, da one funkcionišu prema starim standardima, ali da će novi biti doneti sedmog aprila. Šarčević je negirao ocene opozicije koja smatra da Zakon o udžbenicima iz 2015. godine nije ispunio ciljeve, navodeći da jedan cilj svakako jeste ostvaren, a to je transparentnost.
Srbislav Filipović iz SNS-a je pozvao poslanike opozicije da pročitaju predlog zakona pre nego kritikuju, navodeći da su besplatni udžbenici “divna ideja i san svakog čoveka”, ali da nigde na svetu nema ništa besplatno, te podsetio na to kuda nas je odvelo što su oni vreem dok su bili na vlasti delili besplaten udžbenike. Naveo je i da SNS želi da sistemskim reformama učenicima ponudi znaja koja će im biti upotrebljiva u 21. veku.
Maja Videnovic iz DS je primetila da Srbija nema novca za besplatne udžbenika ali da ima za jelke i gondole, dok je Ljubica Mrdaković-Todorović (SNS) i diskusiji rekla da ta stranka podržava predloge zakona koji su na dnevnom redu i da će glasati za njih.

Prosvetna  inspekcija se ne bavi suštinom nego formom

Poslanica SRS Ružica Nikolić je, govoreći o Zakonu o prosvetnoj inspeciji, navela da se oni ne bave suštinom nego formom i da se sve svodi na papirolgiju i ispunjavanje fomalnosti koje nisu najvažnije.- Niko ne vodi računa o problemima sa kojima se suočavaju nastavnici i učenici, sadržajem nastave i odnosom učenika i nastavnika – rekla je Nikolić.

Šarčević: Umesto lova na veštice tražimo rezultate

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je podsetio da je Skupština usvojila Zakon o platnim razredima te ponovio da će se na osnovu njega vrednovati rezultati prosvetnih radnika.- Umesto lova na veštice tražimo ishod i rezultate. Oni koji lošije rade biće slabije plaćeni, postaviće se pitanje licence, pa da vidimo da li im se isplati da rade loše – odgovorio je Šarčević.

UNS: Drugi u Srbiji, 860. na svetu

Univerzitet u Novom Sadu rangiran je na globalnoj rang listi univerziteta prema akademskim performansama URAP u školskoj 2017/2018. godini na kojoj je pozicioniran na drugom mestu u Srbiji i 860. mestu na svetskoj listi od ukupno 2.500 univerziteta na listi. URAP (University Ranking by Academic Performance – URAP) je neprofitna organizacija osnovana na Institutu za informatiku Srednjoistočnog tehničkog univerziteta (Middle East Technical University) u Ankari (Turska) 2009. godine. U fokusu ove svetske rang liste univerziteta nalazi se akademski kvalitet, navodi se u saopštenju Univerziteta.
Na poziciju univerziteta na rang listi utiču rezultati utvrđeni na osnovu šest indikatora akademskih performansi, koji se odnose na trenutnu i ukupnu naučnu produkciju, citiranost, kvalitet istraživanja i međunarodnu saradnju. U procesu rangiranja obrađuju se sirovi podaci o 4.000 univerziteta, među kojima se najboljih 2.500 univerziteta potom rangira na listi. Podseća se da je Univerzitet u Novom Sadu do sada rangiran na više svetskih rang lista. Na svetskoj Lajden rang listi (CWTS Leiden Ranking) 2017. godine nalazi se na 721. mestu. Na Lajden rang listi 2017. godine po oblastima nalazi se na 396. mestu u oblasti matematičkih i računarskih nauka, na 408. mestu u oblasti bioloških i geoloških nauka, na 643. mestu o oblasti prirodnih nauka i inženjerstva i na 699. mestu u oblasti biomedicinskih i medicinskih nauka. Na QS rang listi po oblastima iz 2018. godine zauzima poziciju između 201. i 250. mesta u oblasti poljoprivrede i šumarstva.
Na Šangajskoj rang listi po akademskim predmetima rangiran je između 101. i 150. mesta u oblasti prehrambenih tehnologija, zatim između 201. i 300. mesta u oblasti sporta i između 401. i 500. mesta u oblasti matematike. Na svetskoj Vebometriks rang listi (Webometrics) iz 2018. godine rangiran je na 1108. mestu.

Srbija spremna za članstvo u CERN-u

Predsednica Vlade Ana Brnabić razgovarala je u sredu sa predstavnicima CERN-a, koji su u višednevnoj poseti Srbiji kako bi ustanovili da li Srbija ispunjava uslove za punopravno članstvo u ovoj organizaciji. Premijerka Brnabić istakla je da je Srbija poslednjih godina naporno radila na sprovođenju ekonomskih reformi, fiskalnoj stabilizaciji i održavanju ekonomske stabilnosti, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.  Prema njenim rečima, u narednom periodu fokus Vlade Srbije biće na reformi obrazovanja, ulaganjima u nauku i naučne projekte, kao i digitalizaciji i inovacijama kako bi se značajno unapredila konkurentnost srpske privrede.
Premijerka je kazala da je Srbija spremna za punopravno članstvo u CERN-u, što pokazuju ne samo uspesi naših fakulteta i instituta koji su i danas značajan činilac u ovoj važnoj organizaciji, već i činjenica da će Vlada Srbije u naredne tri godine uložiti više od 50 miliona evra u infrastrukturu i projekte kojima podstiče primenjenu upotrebu tehnologije i inovacija, ali i prema tome što već tri godine zaredom konstantno raste obim saradnje između privrednika u Srbiji i projekata CERN-a. Punopravno članstvo biće od ključnog značaja za dalji razvoj nauke i unapređenje obrazovanja u Srbiji i daće signal da je Srbija zemlja koja ravnopravno odlučuje o najvažnijim svetskim pitanjima iz nauke, tehnologije i inovacija.
Evropska organizacija za nuklearno istraživanje, poznatija kao CERN, najveći je centar za istraživanje elementarnih čestica, a nalazi se u okolini Ženeve.

Radoslavu Petkoviću nagrada “Dušan Vasiljev”

Dobitnik književne nagrade “Dušan Vasiljev” za 2017. godinu je Radoslav Petković, kome je priznanje pripalo za zbirku eseja “Kolumbovo jaje”, objavljenu u izdanju “Akademske knjige”. Svečanost uručenja književna nagrada, koju dodeljuje grad Kikinda, organizovana je  u kikindskoj Gradskoj kući.  U rodnom mestu Dušana Vasiljeva u utorak 27. marta je upriličena i svečana akademija povodom obeležena 160 godina postojanja Gimnazije koja nosi pesnikovo ime.
U Kikindi, rodnom mestu Dušana Vasiljeva, obeležen je još jedan izuzetan jubilej. Naime, kikindska Gimnazije koja nosi pesnikovo ime, obeležila je 160 godina postojanja, a na Svečanoj akademiji upriličenoj tim povodom dodeljene su plakete najuspešnijim učenicima i dobrotvorima kikindske Gimnazije. https://www.youtube.com/watch?v=XH9RzK21mO0

Sremskomitrovačka biblioteka čuva kulturno blago i istoriju

Više od jednog veka prošlo je od osnivanja prve čitaonice u Sremskoj Mitrovici. Biblioteka “Gligorije Vozarović”, jedna je od najstarijih biblioteka u Sremu. Njeni temelji se vezuju za 1886. godinu, kada je u Sremskoj Mitrovici osnovana Srpska građanska čitaonica, odnosno prva Biblioteka u gradu. Ove godine mitrovačka Biblioteka obeležila je 152. godine postojanja, ali i dalje nastavlja svoju kulturnu tradiciju. Ni posle 152 godine postojanja, građani Sremske Mitrovice nisu prestali da neguju ljubav prema pisanoj reči. Zato je biblioteka i danas omiljeno mesto svim ljubiteljima knjige. U dečjem odeljenju, zoni mladih i odeljenju za odrasle u kući od knjige, zatekli smo iskrene zaljubljenike u pisane reči.
Sremskomitrovačka Biblioteka podeljena je u nekoliko odeljenja i to: odeljenje za popularizaciju knjige, zavičajna zbirka, čitaonica sa stručnom i naučnom literaturom, dečje odeljenje, ali i za rad sa odraslima. Dečje odeljenje raspolaže fondom od 35.000 knjiga, a broji više od 1.500 članova. Prema rečima bibliotekarke, mališane najviše interesuju knjige o Srpskoj istoriji, i to autora Slobodana Stanišića, te su one i najčitanije. U odeljenju sa stručnom literaturom, koje uglavnom posećuju studenti, pored mira, može se naći  posebna i retka naučna literatura, ali se ona ne iznosi iz biblioteke.
U odeljenju za rad sa odraslima, takođe u miru, začitani građani. U prijatnom ambijentu, police sa više od 83.000 knjiga, dok je broj vernih čitalaca oko 1.400. Ovde se nalazi i najstarija knjiga, autora Prokopija Bolića, koja potiče iz 1816., a koja ima poseban značaj. Ipak, najveće interesovanje je za neke druge žanrove i autore. Ono što je ostalo izvorno od osnivanja Srpske građanske čitaonice, jeste to da je Biblioteka i dalje, mesto gde se Mitrovčani okupljaju oko knjiga šireći i negujući ljubav prema pisanoj reči i čitanju. Direktor Biblioteke Rajko Sekulić,  s ponosom ističe da je Biblioteka “Gligorije Vozarović” u Sremskoj Mitrovici, još uvek temelj, mesto i riznica u kojoj se čuva kulturno blago i naša istorija.         https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=r2QtRboj1xc

Dvoje đaka zajedno govori devet jezika

Učenica Karlovačke gimnazije  Nina govori četiri, a njen kolega Nikola čak pet jezika. Oni su i veliki obožavaoci stranih jezika.  “Kineski i korejski se najbolje uče tako što se ti karakteri, odnosno slova pišu što češće, u korejskom ima ograničen broj, pa kad se jednom nauči ne zaboravljaju se lako, što se tiče gramatike, tu treba ja mislim pričati što više sa korejskim ljudima, a kineski isto tako”, kaže Nina. “Kada se radi o gramatici, značajne su mi kartice, pišem reči npr. na španskom i srpskom i na taj način sklapam nove rečenice i to mi zaista pomaže”, kaže Nikola. Pored toga, često uče preko interneta, razgovaraju sa izvornim govornicima, gledaju serije i filmove na stranim jezicima i slušaju muziku. Kako ističu, dobra organizacija, konstantan rad i posvećenost su najvažniji, a da su i te kako predani, pokazuje i to da im se često dešava da razmišljaju na stranim jezicima. “Na taj način nekako smirim svoje misli i razmišljam na logičniji način i uvek donesem dobru odluku kada razmišljam na stranom jeziku”, kaže Nikola. “Na kineskom se desi ponekad da se pre setim kineske reči nego srpske ili engleske, i onda me mama pita šta hoću da kažem i ja ne mogu da joj objasnim na srpskom”, kaže Nina.
Nikola i Nina kažu da ne mogu da zamisle život bez stranih jezika. “Ovi jezici koje učim su mi otvorili mnoga vrata, sa time da sam išla u Kinu dva puta, jednom na kamp, jednom na takmičenje iz kineskog, pošto slušam kinesku muziku i serije, kao i korejsku muzku i serije, onda ih sve više razumem”, navodi. “Dobijate novi deo svoje ličnosti sa svakim stranim jezikom koji učite, ta komunikacija sa drugim ljudima da znate da možete da govorite na drugim jezicima je zaista neprocenjiv osećaj i to je ono što mi se najviše dopada”, kaže. Tako je sa učenjem stranih jezika. Jedan novi jezik, jedan stepenik više. Učenjem stranih jezika rastemo, jezici nam otvaraju mnoga vrata i zahvaljujući njima živimo ne samo jedan život već više života. Pa zašto da ne iskoristimo tu priliku. https://www.youtube.com/watch?v=IyIpHzmuX24

MSU: Deca vole da istražuju

Muzej savremene umetnosti tokom pet meseci posetilo je oko 80.000 ljudi, a u muzeju su posebno ponosni što već imaju dečji i omladinski klub, jer, kako primećuju, deca vole da istražuju, a strance opet više zanima jugoslovenski kontekst, posebno socijalistički modernizam i avangarda sedamdesetih i osamdesetih prošlog veka. Posetioci se, međutim, najviše zadržavaju na prvom nivou, gde su predstavljeni buržoaski modernizam i socijalna umetnost i to delima Nadežde Petrović, Milene Pavlović Barili, Save Šumanovića. Renovirana zgrada Muzeja savremene umetnosti otvorena je 20. oktobra 2017. godine, nakon što je 10 godina bila zatvorena za javnost, i to otvorena je izložbom “Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti” sa više od 300 dela koja su obeležila period od početka 20. veka do danas.
Kustoskinja Una Popović kaže da imaju posetioce svih generacija i programe za svakog od njih, ali kao primarnu ulogu sebi su postavili edukaciju mladih. Tako je u okviru organizovanih vođenja kroz Muzej savremene umetnosti prošlo oko 700 osnovaca, 1.600 srednjoškolaca i 450 studenata. “Imamo dečji i omladinski klub, kroz koji usmeravamo decu i mlade šta da pogledaju, kako da promišljaju izložena dela i nastojimo da ih zainteresujemo za umetnost”, rekla je Popović Tanjugu. Primećuje da deca vole da istražuju i pronalaze različite uglove posmatranja umetničkih dela, obraćaju pažnju na materijale, a umetnost s početka 20. veka im je veoma zanimljiva, jer je u pitanju figurativno slikarstvo i naturalistički prikaz stvari koje prepoznaju. “Što se tiče neovangardne i konceptualne umetnosti, malo je drugačije, ali je istovremeno primamljivije srednjoškolskoj deci koja studioznije posmatraju tu novu medijsku umetnost i video art. Mnogo su im složenije stvari, ali i mnogo razumljivije usled svih mogućnosti koje ta umetnost koristi”, rekla je Popović.

PISA test (II): Naučna pismenost

Zadatak: Redovno, ali umereno bavljenje fizičkim aktivnostima dobro je za zdravlje.

Pitanje 1: Koje su prednosti redovnog bavljenja fizičkim aktivnostima?

a)Fizičke aktivnosti deluju preventivno protiv bolesti srca i poremećaja u cirkulaciji. Da/Ne
b) Fizičke aktivnosti vode ka zdravoj ishrani. Da/Ne
c) Fizičke aktivnosti pomažu da se izbegne gojaznost. Da/Ne.

Pitanje 2: Šta se dešava sa mišićima tokom vežbanja?

a) Dotok krvi u mišiće se povećava. Da/Ne
b) Stvara se mast u mišićima. Da/Ne

Zadatak: Trebalo bi zabraniti genetički modifikovan kukuruz

Udruženja za zaštitu prirode zatražila su da se zabrani nova vrsta genetički modifikovanog (GM) kukuruza.
GM kukuruz je otporan na jedan novi, veoma jak herbicid, koji uništava biljke običnog kukuruza. Taj novi herbicid uništava većinu korova koji raste na kukuruznim poljima. Predstavnici udruženja izjavljuju da će primena novog herbicida naneti štetu okruženju, budući da je korov izvor ishrane za male životinje, naročito za insekte. Pristalice upotrebe GM kukuruza odgovaraju da je naučna studija pokazala da se to neće dogoditi.
Navodimo neke od detalja iz pomenute naučne studije:
* Kukuruzom je zasejano 200 njiva širom zemlje.
* Svaka njiva je podeljena na dva dela. Na jednoj polovini uzgajan je genetički modifikovan kukuruz tretiran novim herbicidom, a na drugoj polovini uzgajan je obični kukuruz, tretiran običnim herbicidom.
* Nađen je približno isti broj insekata na GM kukuruzu, tretiranom novim herbicidom, kao i na običnom kukuruzu, tretiranom običnim herbicidom.

Pitanje 1: Koje su faktore naučnici namerno menjali u okviru studije?

a) Broj insekata u okruženju. Da/Ne
b) Vrste korišćenih herbicida. Da/Ne

Pitanje 2: Kukuruzom je zasejano 200 njiva. Zašto su naučnici koristili više od jedne lokacije?

-Da bi više zemljoradnika moglo da isproba novi GM kukuruz.
-Da se vidi koliko se GM kukuruza može uzgajati.
-Da bi GM kukuruzom prekrili što je moguće više površina.
-Da bi mogli da prate rast kukuruza koji je uzgajan u različitim uslovima.

Zadatak: Smena dana i noći

Danas, dok stanovnici severne hemisfere proslavljaju svoj najduži dan, Australijanci će se susresti sa svojim najkraćim danom. U Melburnu, u Australiji, sunce će izaći u 7h 36m i zaći će u 17h 08m, tako da će dan trajati 9 sati i 32 minuta. Uporedite današnji dan sa najdužim danom u godini južne hemisfere, 22. decembrom, u kome će sunce izaći u 5h 55m i zaći u 20h 42m, tako da će dan trajati 14 sati i 47 minuta. Predsednik astronomskog udruženja, gospodin Peri Vlaos, je objasnio da postojanje vremenskih promena između severne i južne hemisfere ima veze sa nagibom Zemlje, koji iznosi 23 stepena.

Koji iskaz objašnjava zašto se dan i noć smenjuju na Zemlji?

-Zemlja rotira oko svoje ose.
-Sunce rotira oko svoje ose.
-Zemljina osa je nagnuta.
-Zemlja se okreće oko Sunca.

Vremeplov: Umro  Dimitrije Tirol

Na današnji dan 30. marta 1857. godine umro je Dimitrije Tirol, srpski književnik, prevodilac, izdavač, lingvista, novinar. Rođen je u Čakovu u Banatu (danas Rumunija). Bio je upravnik srpskih škola u Temišvaru i inspektor Državne štamparije u Beogradu. Od 1842. redovni je član Društva srpske slovesnosti, preteče Srpske kraljevske akademije. Bio je izdavač i priređivač almanaha i kalendara: “Banatski almanah”, “Novi zabavni kalendar”, “Uranija”. Sarađivao je sa Dimitrijem Davidovićem u “Srbskim novinama”, “Zabavniku”. Uređivao je “Novine čitališta beogradskog”. Objavio je i “Nemačku gramatiku: za upotreblenije srbske mladeži”.

Vremeplov: Umro Svetolik Ranković

Srpski pisac Svetolik Ranković umro je na današnji dan  30. marta 1899. Po obrazovanju bio je teolog. Pripovedao je o seoskom životu, a junaci njegovih dela uglavnom su ljudi duboko razočarani u život. Najčešće je prikazivao tamne strane raspadanja patrijarhalnog sveta. Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu i bio nastavnik veronauke u Kragujevcu, Nišu i Beogradu i profesor bogoslovije u Beogradu. Napisao je 25 pripovedaka, tri romana, više stručnih i političkih članaka i udžbenika i prevodio je s ruskog. Dela: romani “Gorski car”, “Seoska učiteljica”, “Porušeni ideali”, pripovetke “Jesenje slike”, “Slike iz života”.

Vremeplov: Rođen Goja

Španski slikar Francisko Hose de Goja i Lusientes, umetnik nemirnog i pustolovnog duha rođen je na današnji dan 30. marta 1746. Postao je 1786. dvorski slikar i naslikao je niz portreta – među najboljima u tom žanru – članova kraljevske porodice, dvorskih uglednika i poznatih ličnosti. U kompozicijama iz istorije i savremenog života ispoljio je izrazitu sklonost ka sarkazmu i kritici društva. Opsednut tragičnom sudbinom španskog naroda, stvorio je potresne slike-dokumenta (“Drugi maj 1808”, “Treći maj 1808. – streljanje u Madridu”), a u poznim godinama fantazmagorične prizore (“Saturn”, “Prometej”, “Ples veštica”) i velike cikluse u bakropisu i litografiji. Pri kraju života, već oslepeo, morao je da emigrira u Francusku, gde je umro. Glavna dela: “Odevena Maja”, “Gola Maja”, “Porodica Karlosa IV”, “Marija-Lujza”, “Slikar Fransisko Baje”, grafički ciklusi “Kapričosi”, “Užasi rata”, “Poslovice”, “Tauromahija”.

Vremeplov: Rođen Majmonides

Na današnji dan  30. marta 1135. godine rođen je jevrejski filozof, lekar, matematičar i astronom Mojsije ben Majmon, poznat kao Majmonides, sledbenik Aristotela, najveći jevrejski filozof srednjeg veka. U najvažnijem filozofskom delu “Vodič ljubavi” pokušao je da zasnuje religiju na racionalnim osnovama, što je izazvalo žestoku osudu ortodoksnih pristalica judaizma. Napisao je više astronomskih i matematičkih rasprava i 18 medicinskih traktata s teorijama znatno ispred vremena u kojem je živeo.

Vremeplov: Rođen van Gog

Holandski slikar Vinsent van Gog, jedan od najoriginalnijih i najtemperamentnijih u istoriji slikarstva rođen je na današnji dan  30. marta 1853. Slikao je žarkim bojama, a njegova ekspresivna dela prodorne snage neprevaziđena su u izražavanju psihičkih stanja i raspoloženja. Nepriznat za života, praćen mnogim nedaćama koje su ga bacale u duboku depresiju – 27. jula 1890. u nervnom rastrojstvu pokušao je samoubistvo i umro je dva dana potom. Njegova dela – oko 850 slika i više od 900 crteža, mahom pejzaža, portreta i mrtvih priroda – presudno su uticala na razvoj moderne umetnosti i donela mu posmrtnu slavu.

Vremeplov: Ugovor o kupovini Aljaske

Senatu SAD podnesen je na današnji dan 30. marta 1867. godine ugovor o kupovini Aljaske od Rusije. Teritorija od milion i po kvadratnih kilometara kupljena je potom za 7,2 miliona dolara, oko dva centa po jutru zemlje. Aljaska je 1912. godine zvanično proglašena za teritoriju SAD, a 1959. godine postala je 49. američka država. 

Vremeplov: Umro Karl Maj

Na današnji dan 30. marta 1912.  godine umro je Karl Maj, nemački književnik. Plodan i popularan autor, pisao je laku literaturu zabavnog karaktera. Bio je najtiražniji nemački autor. Dela: “Vinetu”, “Blago u srebrnom jezeru”, “Sin lovca na medvede”, “Od Bagdada do stambola”, “U balkanskim gudurama”.

Da li ste roditelj za primer?  (II)

Neću u školu! 
Dete vam je reklo da više ne želi da ide u školu. Svako jutro je borba da ga izvučete iz kuće, propraćena vikom i trvdoglavim odbijanjem da se vrati u đačku klupu. Razgovor je ipak najbolji
Pogrešno: Zapovedati detetu da “mora da ide u školu”, vikati na nju ili njega “ti nisi normalan, šta ćeš bez škole, gubitnik si”. Nije rešenje ni da ih kažnjavate, ucenjujete,  pratite do škole… Zapamtite,  imate moć da rešite problem.
Ispravno: Ako je dete uzmenireno, prvo ga smirite. Pitajte ga šta su razlozi takvog stava. “Prekid tvog školovanja je jedna mogućnost, ali hajde da se suočimo sa drugim opcijama” – ova rečenica je dobar prvi korak. Dobar roditelj onda traži od deteta da nabroji koje su prednosti, a koje slabosti ponuđenih rešenja. Sve alternative treba da prođu “test realnosti”. Pokušajte da otkrijete zbog čega je došlo na tu ideju, ali staloženo i mirno. Kada otkrijete razloge, moći ćete da pomognete detetu, a oni mogu biti nasilje koji trpi, osećanje nesigurnosti…

 Dete se osamilo i povuklo u sebe

Vaše veselo i druželjubivo dete je počelo da se menja. Sve češće ga hvatate u laži, ono se povlači u sebe, izbegava vršnjake i porodicu.
Pogrešno: Vršiti pritisak na dete da razgovara sa vama, da se druži i izlazi. Nemojte omalovažavati njegov problem ” to nije ništa, sve smo ti pružili, a ti…” Ne paničite i nemojte zvati lekara ili psihologa dok ne saznate šta se dešava. Nekada su to normalne faze i deca ih sama prevaziđu. Pričajte sa decom dok vam se ne povere
Ispravno: Pratiti situaciju, diskretno pokazivati brigu i podršku i ponuditi razgovor i pomoć. Možda detetu treba vremena da vam se poveri. Ako se situacija pogoršava, a dete se i dalje ne otvara, pokušajte iz drugih izvora (škole, drugova) da saznate šta se dešava. Ako predugo traje, dete ne spava, ne jede, zabrinuto je i uplašeno, a vi ne možete da uspostavite komunikaciju sa njim, konsultujte stručnjaka. Ne pokazujte strah i brigu, već ljubav i podršku. Neka dete zna da ste tu za njega i ma šta da se dešava ili je uradilo – pomoći ćete mu.

Kraj bahatog vladara kragujevačkog Univerziteta?

Profesor koji je golom zadnjicom dočekivao kolegu, večiti student, kum bahatog rektora, a svi članovi Saveta Univerziteta, su još jednom odbili da razmatraju preporuku Agencije za borbu protiv korupcije kojom je zatražena smena rektora Univerziteta u Kragujevcu Nebojše Arsenijevića. Istovremeno, Univerzitet, ali i Medicinski fakultet nisu ispoštovali ni nalog inspekcije Ministarstva prosvete, koja je zatražila ispravljanje brojnih nepravilnosti. Kako nijedan od organa Univerziteta, koji su pod kontrolom bahatog rektora Arsenijevića, nije uradio ono što su bili obavezni po zakonu, sada je na potezu ministar prosvete Mladen Šarčević.
Tokom poslednja dva meseca, od kako je “Blic” objavio audio-snimke sa zvaničnih sednica kolegijuma, koji su zgrozili javnost, ali i otkrio nezakonitosti i nameštanje poslova, titula i novca rektorovim ljudima, ministar se oglasio nekoliko puta. On je, i pored pritiska javnosti da Nebojša Arsenijević mora biti odmah smenjen, poručio da će do kraja ispoštovati propise i rokove. – U skladu sa zakonom u proces smene može da se krene od 2. aprila – poručio je prekjuče za “Blic” ministar Šarčević.
Savet i Senat Univerziteta u Kragujevcu, koji su odlučivali o rektoru, sastavljao je rektor. U ovim organima većinu članova čine Arsenijevićevi dužnici. Zahvaljujući piramidi vlasti čiji je deo nasledio od rođenog brata, a deo i sam stvarao godinama, bahati Arsenijević se i održava na poziciji. U organima koji treba da odlučuju praktično su dužnici ili oni koji procenjuju da će padom rektora i oni izgubili svoje privilegije i titule. Arsenijević koji se poslednjih dana slika za medije ili daje izjave – isključivo pored ikona – čime pretpostavljamo pokušava da pošalje sliku o sebi kao verniku, a to znači i da poštuje vrednosti poput istine i pravde, pokrenuo je proces svog reizbora nekoliko meseci pre nego što je trebalo. Iako mu mandat ističe tek u septembru, on je požurio da bude iznova izabran kako bi za njega glasali upravo organi koje je on postavljao.

Arsenijević vlada kragujevačkim zdravstvom i školstvom 20 godina

Porodica Arsenijević vlada kragujevačkim zdravstvom i školstvom skoro 20 godina i zadužila je mnoge, ne samo lokalne političare i moćnike. Krivične prijave protiv njega stajale su po fiokama godinama i tek sada su nadležni organi počeli da rade svoj posao. Gomila nezakonitosti koje je Arsenijević počinio počinje da se rešava pod pritiskom javnosti, a jedna od njih je i oduzimanje nezakonitog doktorata njegovom sinu Aleksandru, koji je upisao doktorke studije pre nego je završio fakultet. Medicinski fakultet nije proverio još skoro 50 spornih doktorata koji su upisani iste godine kad i doktorat mlađeg Arsenijevića, što je od njih zatražila inspekcija Ministarstva prosvete. Nadležni organi tek treba da se pozabave time kako viši laboranti mogu raditi profesorski posao i biti isto tako i plaćeni, kako su dodeljivana zvanja bez osnova, a tako i plate koje se isplaćuju iz budžeta. Jedan od primera je i nevenčana supruga rektora. Javnosti je ostalo samo da se zapita ko nas to onda leči.

Arsenijevićev “Apel za zaštitu Univerziteta” omanuo

Rektor Arsenijević koji psuje, vređa, namešta i preti poslednjih nedelja organizovao je i potpisivanje apela protiv “Blica” i, kako je naveo, “za zaštitu Univerziteta”, iako nijednog trenutka nije pisano o Univerzitetu, već isključivo o mahinacijama i uličarskom ponašanju jednog rektora. Isprva su zaposleni pritiskani i prećeno im je otkazima ako ne potpišu. Apel je bahati rektor nameravao da pre nedelju dana, 20. marta, pošalje Aleksandru Vučiću, Ani Brnabić i Maji Gojković. Prema saznanjima “Blica”, i pored pritiska i ucena, odziv nije bio zadovoljavajući. Najviše potpisa, ali i najjači pritisak je bio na Medicinskom fakultetu, koji obuhvata tri fakulteta i koji je uporište Arsenijevića. Prema poslednjim podacima s kraja prošle nedelje, apel, i pored straha od osvete, potpisalo je najviše 15 odsto od ukupnog broja zaposlenih na Univerzitetu. Primera radi, na najvećem fakultetu – Mašinskom, apel nije ni potpisivan jer jednostavno rektor je znao da ovde ne bi dobio ni glas. Na Ekonomskom fakultetu je potpisalo svega desetak profesora, na Pravnom 12, a na Tehničkom fakultetu u Čačku 11 od 130 zaposlenih. Na Filumu, gde radi i rektorova ćerka, potpisalo se 13 zaposlenih, od čega su četiri potpisnika spremačice, dekan, profesor koji je član i Etičke komisije Univerziteta i ćerka rektora.

Zakon dozvoljava smenu

Prema Zakonu o visokom obrazovanju, ministar ima zakonski osnov da smeni rektora ili dekana. Član 135 ovog zakona jasno određuje i precizira tu mogućnost. Autonomiju koja je data univerzitetima grubo je zloupotrebio rektor Nebojša Arsenijević, pretvorivši je u samovolju. Njegova privatizacija Univerziteta očigledna je u svakom segmentu rada ove visokoškolske ustanove, pa i u onim, uslovno rečeno, manje bitnim – poput sajta Univerziteta. I tu je rektor sebe izjednačio sa Univerzitetom pa je svoju odbranu i gostovanje u medijima postavio na zvaničnoj prezentaciji Univerziteta.

Sporazum o zaštiti dece od nasilja u S. Mitrovici

Sporazum o zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja potpisan je 26. marta u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici. Potpisnici su sve relevantne organizacije i ustanove na lokalnom nivou, koje imaju ulogu u sprečavanju i suzbijanju nasilja. Sporazumom o zaštiti dece od nasilja je definisana koordinacija rada partnerskih organizacija u svim fazama zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u Sremskoj Mitrovici. Potpisnici sporazuma su Centar za socijalni rad, javna tužilaštva, medicinski centri, Kancelarija za mlade, policija i Crveni krst i grad.
Zajednički cilj je najpre prevencija i razgovor s mladima, održavanje sastanaka i učenje o suzbijanju nasilja i ukazivanje na njegove posledice. Ovaj projekat podržan je od strane republičke vlasti, lokalne, ali i Evropske unije i drugih organizacija za ljudska prava. Do sada, kažu nadležni, najčešće su se problem kao što su vršnjačko nasilje, rešavali u okvirima škole, međutim sada će o tome odlučivati tim stručnih lica, na čelu sa Centrom za socijalni rad. Još uvek se ne može utrditi tačan broj situacija u kojima je vršen neki vid nasilja nad decom, jer pojedini problemi nisu vidljivi. Ideja nadležnih je da se o njima govori javno kako bi se ukazalo na značaj blagovremenog otkrivanja i pomoći deci.

About the Author

admin