Vesti-02.04.2018.

Globalna nedelja akcije od 22-28 aprila: Odgovornost za SDG4

Globalna nedelja akcije za obrazovanje je jedan od glavnih fokusa u pokretu za obrazovanje. Kreirana i vođena od strane Globalne kampanje za obrazovanje, ona omogućava svakom da se bori za pravo svih na obrazovanje sa željom da se postigne cilj – promene na terenu i inkluzija isključenih uz dodatnu podršku milionima širom sveta koji podržavaju GNA ili su se udružili za ostvarenje istih ciljeva.
Svetska nedelja aktivnosti GCE-a za obrazovanje 2018. godine  biće održana između 22. i 28. aprila: praćenjem prošlogodišnje teme odgovornosti za SDG4 i aktivno učešće građana. GAVE 2018, pod nazivom “Odgovornost za SDG4 kroz učešće građana”, nastaviće se fokusirati na držanje vlada i međunarodne zajednice kako bi odgovorili na implementaciju pune SDG4 agende – tražeći od vlada da “održe obećanja”.

Kada će srednje škole biti obavezne? Šarčević: Radimo na tome

“Radimo na projektu da  srednjoškolsko obrazovanje bude  obavezno, što zahteva i mrežu domova i drugačiju organizaciju  prevoza” – izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević, gostujući na televiziji N1. On je u ovom gostovanju iznova otvorio temu o kojoj stručna javnost već godinama spekuliše, a koju je i sam komentarisao jesenas kada je u Skupštini bio na glasanju amandman opozicije da se uvede obavezno srednjoškolsko obrazovanje.  Ministar prosvete tada je odgovorio da je predlog razuman, ali da ono što nije predviđeno Ustavom ne može da bude u zakonu i najavio da će, kada bude promenjen Ustav, i pitanje obaveznosti srednjeg obrazovanja biti delegirano.

Na dnevnom redu Skupštine “školski zakoni”

Na dnevnom redu Skupštine Srbije nalaze se Predlog zakona o udžbenicima, Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacije Srbije i Zakon o prosvetnoj inspekciji, čime se zaokružuje prvi set reformskih zakona. – Pre više od godinu dana mi smo krenuli izmenu zakonodavnog okvira koji bi imao reformski zadatak i sadržaj, što nije moja izmišljotina, već međunarodna obaveza, koja je zahtevala da završimo jedan set propisa. To je pre svega Sistemski zakon o obrazovanju (ZOSOV), Zakon o visokom obrazovanju, zatim smo imali posebne zakone o predškolskom, osnovnom, srednjem i dualnom, i sada sa ova tri zakona zaokružujemo prvi set zakona – rekao je Šarčević za N1.
On je naveo da su školske uprave dizajnirane kako bi se napravio zdrav sistem. – Sve je ovo veoma važno da shvatite kao celinu, ova tri zakona dopunjuju ovo o čemu smo govorili. Inspekcija je vrlo jednostavna, imamo mnogo nivoa obrazovanja i ne možemo koristiti samo osnovne inspekcijske zakone. Znači da se to proteže kroz dualno, kroz veze sa poslodavcima, proteže se sa predškolcima, učeničko-studentskim standardom. Pratimo zavode kroz inspekciju i niz drugih tela… – dodao je ministar Šarčević.

Najava novih zakona o visokom obrazovanju

“Do leta bi trebalo da se pojavimo sa još nekoliko zakona iz oblasti visokog obrazovanja: to je način finansiranja, o formiranju fonda za nauku, po uzoru na američki NSF i Zakon izmene dopune o učeničkom i studentskom standardu”, kaže  ministar školski Mladen Šarčević.

Upis prvaka od 2. aprila do 31. maja

Upis budućih prvaka u osnovne škole počinje u ponedeljak, 2. aprila i traje do 31. maja 2018. godine. Učenici koji se ne upišu u do 31. maja, moći će to da urade do početka školske godine. Na osnovu podataka o deci koja pohađaju obavezni pripremni predškolski program, kojima raspolaže Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, očekuje se da će se u 2018/19. školskoj godini, u osnovne škole na teritoriji AP Vojvodine, u prvi razred upisati oko 17.600 učenika.
Broj dece koja se upisuju u prvi razred, u poređenju sa školskom 2017/18. godinom, približno je isti kao i prethodne školske godine. U prvi razred osnovne škole upisuje se svako dete koje do 1. septembra 2018. godine navršava najmanje šest i po godina, a najviše sedam i po godina. To znači da se u prvi razred osnovne škole u školskoj 2018/19. godini upisuje generacija dece rođena od 1. marta 2011. godine do 28. februara 2012. godine.
U školu mogu da se upišu i deca koja do 1. septembra navršavaju šest godina do šest i po godina, uz obaveznu proveru njihove spremnosti za polazak u školu, kao i deca starija od sedam i po godina, koja – zbog bolesti ili drugih razloga – nisu upisana u prvi razred. Škola je dužna da upiše svako dete s područja škole, a na zahtev roditelja – u skladu s prostornim i kadrovskim mogućnostima – i dete s područja druge škole.

Šta je od dokumenata potrebno budućim prvacima?

Sve vojvođanske škole spremne su za prijem prijava za upis prvaka. Oko 17.600 đaka prvaka biće upisano ove godine u Vojvodini. Šta je od dokumenata potrebno budućim prvacima i koje kazne mogu da očekuju roditelji, koji ne upišu dete u školu, a koliko njih će prvi put sesti u školske klupe u opštinama Bačka Palanka i Zrenjanin?
Za roditelje koji ne upišu decu u prvi razred osnovne škole predviđena je kazna od 100.000 dinara, rekao je  ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da upis prvaka počinje od sledeće nedelje i da će trajati do kraja leta. Osnovna škola je obavezna po zakonu, navodi ministar, a roditelji koji ne upišu dete u predviđenom roku biće kažnjeni.
 https://www.youtube.com/watch?v=u4yay2vvOLY

Hrvatska Vikipedija umanjuje zločine u Jasenovcu. Zurof: Nečuveno

Direktor Centra “Simon Vizental” Efraim Zurof nazvao je “neverovatno nečuvenim” navode da se u hrvatskoj verziji Vikipedije o Jasenovacu piše kao o “sabirnom logoru”, dok su fašistički zločini minimizirani. “To je potpuno negiranje Holokausta i negiranje zločina nad Srbima, Romima i antifašističkim Hrvatima”, naveo je Zurof na svom nalogu na Tviteru.  Balkan insajt je, naime, objavio da u hrvatskoj verziji Vikipedije o Jasenovacu piše kao o “sabirnom logorom”, dok su fašistički zločini minimizirani. Kako se navodi, naslov teksta u hrvatskoj verziji je “Sabirni logor Jasenovac” što je izraz koji nema toliko negativne konotacije kao izraz “koncentracioni logor”. Analitičari za BIRN ocenjuju da “sa svojim nacionalistickim stavovima, činjeničnim greškama, nedostatkom akademskih referenci i izostavljenim činjenicama o istoriji iz Drugog svetskog rata, Vikipedija na hrvatskom jeziku nije pouzdan izvor”.
Istoričar Filozofskog fakulteta u Zagrebu Hrvoje Klasić ukazuje za BIRN da “postoji velika razlika” između engleske i hrvatske verzije Vikipedije. On kaže da nikada ne bi uputio studente na hrvatsku verziju Vikipedije, ako žele da nauče nešto o hrvatskoj istoriji. “I sam sam vidio da je veliki broj članaka i tema urađeno na kompletno revizionistički način, sa izrazitim nacionalističkim naglaskom i, usudio bih se reći, proustaškim osećajem”, rekao je Klasić, aludirajući na tekstove o Drugom svetskom ratu, socijalističkoj Jugoslaviji i ratu u Hrvatskoj tokom devedesetih godina.
Tekst o logoru Jasenovac, kako se navodi, na engleskom jeziku ima 187 referentnih napomena, 37 referenci na knjige i 2 na akademske članke, dok hrvatska verzija ima 57 referentnih napomena – veliki broj njih vodi do desničarskih medija i privatnih blogova – i samo tri su reference na knjige. BIRN navodi da je tražio komentar od administratora hrvatske Vikipedije, ali da nije dobio odgovor. http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/hrvatska-vikipedija-umanjuje-zlocine-u-jasenovcu-zurof-necuveno_905381.html

Mališani farbali jaja za mališane

Uskrs je omiljeni praznik mališana ne samo zbog toga što mogu da se takmiče ko ima najjače jaje, već zato što mogu i da ukrašavaju uskršnja jaja svojim crtežima omiljenim crtanih junaka. i superheroja. Da prošli viked bude jedan pravi mali festival uskršnje kreativnosti i humanosti pobrinuli su se Crveni krst i Tempo hipermarketi, u čijim se prodavnicama tokom subote i nedelje 31. marta i 01. aprila od 12 do 15 časova organizovala „Humanitarna uskršnja farbaonica“. Svi mališani koji su došli, mogli su da se druže, zabave, i zajedno farbaju svoja uskršnja jaja od stiropora koja su nakon toga biti prodavana, a sav prikupljeni novac je doniran Crvenom krstu za oporavak njihovih vršnjaka. „Uskrsu se tradicionalno najviše raduju deca, a želeli smo da ove godine svim mališanima ulepšamo i dane pred praznik. Ovaj Uskrs u Tempo hipermarketima obeležiće vršnjačka solidarnost i kreativnost, a sigurni smo da će to uz humanitarnu pomoć koja će biti sakupljena doneti i osmeh na lica svim dečacima i devojčicama kojima će Crveni krst nameniti ovu donaciju“, izjavila je Marija Dimitrijević, marketing manadžerka Tempo hipermarketa.

Izložba “Jezik je hranitelj naroda” u Novom Sadu

Dokumentarna izložba “Jezik je hranitelj naroda”, iz kolekcije Muzeja Vuka i Dositeja Narodnog muzeja u Beogradu, biće otvorena 2. aprila u Izložbenom paviljonu Centralne zgrade Univerziteta u Novom Sadu. Postavka sadrži 20 panoa sa tekstovima o delatnosti i radu Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića. Tekstove panoa prate odabrane reprodukcije portreta heroja srpske kulture i pejzaža, rađenih tehnikom ulja, crteža i akvarela koji su delo više umetnika. Uz njih se nalaze i reprodukcije ličnih predmeta i fotografija iz druge polovine 19. veka na kojima su prikazani Vuk Karadžić i članovi njegove porodice. Istoimena izložba gostovala je u nemačkim gradovima, na poziv Srpske dopunske škole “Jovan Jovanović Zmaj” u Hamburgu i škole “Vuk i Dositej” u Štutgartu gde je otvaranje upriličeno u okviru Svetosavske akademije.
Autori izložbe su mr Eliana Gavrilović, muzejski savetnik i kustos Muzeja Vuka i Dositeja, i Marina Pejović, muzejski pedagog. Jezgro zbirke Muzeja Vuka i Dositeja čini zaostavština Vuka Stefanovića Karadžića koju je 1894. Kraljevini Srbiji poklonila njegova ćerka Vilhelmina Mina Karadžić Vukomanović. Posle Drugog svetskog rata, Vukovoj zbirci pridodata je skromnija ostavština Dositeja Obradovića. Izložba će biti otvorena do 19. aprila.

Jelena Đoković dobila priznanje za brigu o najmlađima

Priznanje “Kapetan Miša Anastasijević”, koje se dodeljuje najistaknutijim kompanijama, malim i srednjim privrednim društvima, brendovima, organizacijama i ustanovama, stvaraocima i pojedincima za izuzetne rezultate u poslovanju, stvaralaštvu i društvenoj odgovornosti, za područje Beograda, uručeno je u Rektoratu Beogradskog univerziteta. Priznanje je dodeljeno u 23 kategorija, a Jelena Đoković, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković dobila je priznanje za brigu o najmlađima i društvenu odgovornost.
Fondacija Novak Đoković osnovana je pre nešto više od 10 godina, a nakon 5 godina usmerila je rad, misiju i viziju na unapređenje uslova za rani razvoj dece u Srbiji. Jelena Đoković koja nije bila u prilici lično da primi nagradu zahvalila se organizatorima i žiriju koji su prepoznali rad Fondacije i nagradili ovako značajnim priznanjem. “Naš cilj je da deca u Srbiji dobiju kvalitetno predškolsko obrazovanje i da svim mališanima omogućimo što bolju startnu poziciju u životu. Sva istraživanja su pokazala da mnogo veće uspehe u životu postižu deca koja u najranijim godinama dobiju potrebnu pažnju, mogućnost da uče i razvijaju svoje potencijale. I obrnuto – ako ih tada držite na marginama, tamo će i ostati.Znanje ne bi trebalo da bude privilegija, ono nema alternativu i zato se svakoga dana sa našim partnerimatrudimo da broj dece koja pohađajuvrtić bude što veći. To je naš inicijalni cilj koji smo nadograđivali u želji da ispratimo decu i u kasnijem periodu. Zato sada imamo kvalitetne programe i u osnovnim školama, kao i poseban projekat magazin Original namenjen mladima, jer želimo da naša podrška bude kontinuirana”, stoji u pismu Jelene Đoković.
Među nagrađenima su i prof. dr Danica Grujičić, načelnica Neuroonkologije u Kliničkom centru Srbije, Tanja Santrač, konzul Srbije u u Beču, pesnik Ljubivoje Ršumović i mnogi drugi…

Bečej: Teodora i Velimir najbolji recitatori

Društvo učitelja Bečej ne odustaje od tradicije održavanja recitatorske manifestacije imena „Miroslav Antić – pesnik ravnice“, a učešćem im se pridružuju nastavnici i učenici viših razreda osnovnih škola s teritorije najveće potiske opštine. Na taj način Bečejci se prisećaju dana rođenja vojvođanskog velikana pisane reči 14. marta 1932. godine. Ovogodišnja manifestacija podnaslova „Miki u čast“ održana je 11. put u kontinuitetu i okupila je 30 učesnika u dve kategorije. – U kategoriji dece čiji je maternji jezik srpski učestvovalo je 19, a u konkurenciji učenika s mađarskim maternjim i nastavnim jezikom, koji su recitovali Mikine pesme na srpskom, bilo je 11 takmičara. Kao i ranijih godina, suorganizator manifestacije je Narodna biblioteka Bečej, a ovdašnja knjižara „Prizma – 93“ je darodavac knjiga za troje najuspešnijih u obe kategorije i prigodan školski materijal ostalima – rekla nam je predsednica Društva učitelja Bečej Milena Gmijović.
Od šest osnovnih škola, učešće su uzela deca iz četiri, a istoimene škole „Šamu Mihalj“ iz Bačkog Petrovog Sela i Bečeja nisu se uključile u lepu tradiciju. I ovoga puta je više bilo devojčica, ukupno 23, ali dečaci nisu bili epizodisti. Naprotiv. Prvo mesto u kategoriji recitatora čiji je srpski maternji jezik osvojio je pesmom „Ljubav“ Velimir Bukinac, učenik sedmog razreda OŠ „Zdravko Gložanski“ i dobio je knjigu Miroslava Mike Antića „Koncert za 1.001 bubanj“. Drugo mesto pripalo je, kao i lane, Luki Jovanoviću iz petog razreda OŠ „Svetozar Marković“ u Bačkom Gradištu, a treća je bila sedmakinja „zdravkovac“ Milana Komljenović. U konkurenciji dece čiji je maternji jezik mađarski, a recitovali su na srpskom, pobedila je s pesmom „Usne“ učenica sedmog razreda OŠ „Zdravko Gložanski“ Teodora Balog i nagrađena je knjigom „Garavi sokak“. Drugo mesto pripalo je njenoj vršnjakinji iz Bačkog Gradišta Noemi Nađ, a treće mesto osvojila je mala maturantkinja OŠ „Petefi Šandor“ Zeno Fenjveši.

PISA test (IV): Finansijska pismenost

zadatak: Osiguranje motocikla Prošle godine Marko je osigurao svoj motocikl kod osiguravajuće kuće “Panonija osiguranje”. Polisa osiguranja pokrivala je štetu na motociklu od nesreća i krađe motocikla. Marko namerava ove godine da obnovi svoju polisu osiguranja kod “Panonija osiguranja”, ali u Markovom životu se od prošle godine promenio određeni broj činilaca. Na koji način će svaki od činilaca iz tabele verovatno uticati na iznos premije za osiguranja za Markov motocikl ove godine?
Zaokruži “povećava iznos”, “smanjuje iznos” ili “ne utiče na iznos” za svaki od činilaca.
Pitanje 1: Činilac Na koji način će ovaj činilac verovatno uticati na iznos Markove polise osiguranja?
Marko je zamenio svoj stari motocikl mnogo jačim motociklom. povećava iznos/smanjuje iznos/ne utiče na iznos
Marko je obojio svoj motocikl u drugu boju. povećava iznos/smanjuje iznos/ne utiče na iznos
Marko je prošle godine izazvao dve saobraćajne nesreće. povećava iznos/smanjuje iznos/ne utiče na iznos
  1. zadatak: Nova ponuda Gospođa Jagić ima kredit u iznosu od 8.000 zeda u Prvoj zedlandskoj banci. Godišnja kamatna stopa na kredit iznosi 15 odsto. Njena mesečna rata iznosi 150 zeda. Nakon godinu dana, gospođa Jagić još uvek duguje 7.400 zeda. Druga banka, pod imenom Zedlanska naj-banka, nudi gospođi Jagić kredit u iznosu od 10.000 zeda s godišnjom kamatom od 13 odsto. Njene mesečne rate takođe bi iznosile 150 zeda.
Pitanje 1: Ako gospođa Jagić uzme kredit kod Zedlanske naj-banke, odmah će isplatiti njen postojeći kredit. Koje su druge dve finansijske koristi za gospođu Jagić ako ona uzima kredit od Zedlanske naj-banke?
Pitanje 2: Koja je jedna od mogućih negativnih finansijskih posledica za gospođu Jagić ako se odluči za kredit kod Zedlanske naj-banke?
  1. zadatak:
Isplatni listić
Jana je dobila isplatni listić.
Isplatni listić
Ime i prezime zaposlene Jana Ilić
Radno mesto: menadžer 1-31. jul
Bruto plata: 2.800 zeda
Odbici: 300 zeda
Neto plata: 2.500 zeda
Dosadašnja bruto plata za ovu godinu 19.600 zeda
Pitanje 1: Koji iznos je Janin poslodavac uplatio na njen bankovni račun 31. jula?
A 300 zeda
B 2.500 zeda
C 2.800 zeda
D 19.600 zeda

Otvoren peti po redu FON Hakaton

Na Fakultetu organizacionih nauka u subotu je otvoren peti po redu FON Hakaton uz podršku. Kompanija Telekom Srbija podržaće osnovni cilj ovog centra, a to je razvoj savremenih i praktičnih znanja i veština studenata, ali i preduzetničke kulture, kroz saradnju sa privredom. 

Vremeplov: Umro Ilija Đuričić

Na današnji dan, 02. aprila 1965. umro je srpski fiziolog Ilija Đuričić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1960. do 1965. i rektor Beogradskog univerziteta od 1950. do 1952. i od 1954. do 1956. Napisao veći broj eksperimentalnih naučnih radova iz oblasti fiziologije mišića, endokrinih žlezda, krvi, anafilaksije.

Vremeplov: Posle studentskih protesta vanredno stanje na Kosovu

Predsedništvo  SFRJ proglasilo je na današnji dan 02. aprila 1981.  vanredno stanje na Kosovu zbog demonstracija albanskih studenata koje su počele 11. marta pod parolom “Kosovo-republika”.

Vremeplov: Hans Kristijan Andersen

 Na jučerašnji dan 2. aprila1805. godine rođen je danski pisac Hans Kristijan Andersen, autor malih pripovedaka-bajki koje su mu donele svetsku slavu, tvorac danske realističke proze. Izvanrednim stilom napisao je 156 priča, uključujući “Carevo novo odelo” i “Ružno pače”, koje su zasnovane na motivima danskog folklora, antičke mitologije i predanja, a za neke od njih inspirisalo ga je sopstveno tegobno detinjstvo obeleženo siromaštvom. Ostala dela: pesme (sačuvano ih je samo nekoliko), romani “Improvizator”, “O.T.”, “Samo muzičar”, “Srećni Per”, putopisi “Bazar jednog pesnika”, “U Španiji”, pisao je i dramska dela.

Vremeplov: Emil Zola

Na jučerašnji dan 2. aprila 1840 rođen je i francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana. Pisao je i pripovetke, drame, književnu i umetničku kritiku, polemičke članke, političku publicistiku. Otvorenim pismom 1898. predsedniku Francuske – pod naslovom “Optužujem” u listu “L’oror”, odlučujuće je doprineo rehabilitaciji kapetana Alfreda Drajfusa, lažno optuženog za izdavanje Nemačkoj vojnih tajni i osuđenog na doživotnu robiju. Snagom talenta i strasnim ubeđenjima snažno je uticao na savremenike, ne samo u Francuskoj. Dela: romani “Nana”, “Žerminal”, “Slom”, “Trovačica”, “Zver čovek”, “Novac”, “Zemlja”, “Plodnost”, “Rad”, “Istina”, “Tri grada: Lurd, Rim, Pariz”, rasprava “Eksperimentalni roman”.

Vremeplov: Proces protiv grupe oficira na čelu sa Apisom

Pred Vojnim sudom za oficire srpske vojske u Solunu počeo je na današnji dan 02. aprila 1917. sudski proces protiv grupe oficira na čelu s pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, optuženih za pripremanje prevrata i pokušaj atentata na regenta Aleksandra. Apis i 2 njegova sledbenika streljani 26. juna, ostali osuđeni na zatvorske kazne. Vrhovni sud Srbije rehabilitovao Apisa i njegove sledbenike u obnovljenom procesu 2. juna 1953.

Vremeplov: Osnovan Univerzitet Crne Gore

U Podgorici je na današnji dan 02. aprila 1974. osnovan Univerzitet Crne Gore.

Da li ste roditelj za primer? (IV)

Prvi put s društvom na more: Kada je vreme da dete samo ide na more?
Vaše dete hoće da ide na letovanje sa društvom, a previše je mlado. Vaša ćerka je tek završila osnovnu školu, a moli vas da je pustite na more sa njenim starijim dečkom.
Pogrešno: Podleći pritisku deteta ili zabraniti bez objašnjenja i razgovora.
Ispravno: Dobar roditelj će preispitati sebe da li je njegovo dete zaista mlado ili se samo plaši da ga pusti. Ako je zaista rano, pogrešno je dozvoliti. To je granica koja mora da se ispoštuje, jer je u pitanju bezbednost deteta. Objasnite detetu zbog čega još ne može da ide samo. Mogući kompromis je da idete u isto mesto gde i dete sa vršnjacima ili da organizuje da odu negde gde bi imali nadzor (kod rođaka, prijatelja). Naravno, ovo zavisi od uzrasta. Kompromisi su dobri ako je dete na granici onih godina kada bi moglo da ide bez vas i kada cenite da je odgovorno, oprezno i razumno.

Ne pogodi svako fakultet iz prve: Ostavljam fakultet, biću striptizeta

Dete vas je obavestilo: “Prekidam studije, ispisaću se sa fakulteta. Ne znam šta da radim, ali ne želim ovo.”
Pogrešno: Plakati, paničiti, vređati dete kako je “neradnik ili glup”, ali ni odobriti u stilu “radi šta hoćeš”.
Ispravno: Dobar roditelj će pokušati da sazna razlog takve želje i zatražiti da se prvo razmotre sve alternative. Reakcija roditelja u velikoj meri zavisi i od toga dokle je dete stiglo na studijama, koliko je uspešno itd. Ako posle prve godine ustanovi da ga taj fakultet ne interesuje, bolje je dozvoliti promenu, nego celog života da radi posao koji ne voli. U svakom slučaju, pružite detetu podršku, razmotrite njegove razloge i pokušajte da mu ukažete šta sve treba da ima u vidu, pre nego što donese odluku. Najvažnije je da sklopite dogovor o odlaganju odluke, dok se podrobno ne analizira situacija. Nekada je u pitanju prezasićenje, zamor, loša faza koja prođe.
Važno je da razumete razloge I na kraju, zapamtite, ovakve situacije se prevazilaze dobrim odnosima koji ste gradili sa svojom decom, zasnovanim na ravnoteži ljubavi, razumevanja i discipline.

Broj vakcinisane dece  značajno  povećan

Broj vakcinisane dece obaveznom MMR vakcinom na teritoriji cele zemlje značajno je povećan nakon preduzetih mera Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja u periodu od oktobra prošle godine do sada. Najveći obuhvat je zabeležen na teritoriji Vojvodine, a u Beogradu je najveće povećanje od oktobra 2017. do danas. Epidemiolozi, imunolozi, zvaničnici zdravstvenog sistema Srbije godinama unazad su upozoravali na opasnost od mogućeg pojavljivanja epidemije malih boginja usled sve manjeg broja vakcinisane dece. I dok je 2013. godine procenat vakcinisane dece iznosio 92,6 odsto, taj procenat je 2016. godine iznosio 81,0 odsto. Takvi podaci su doveli do toga da se upozorenja stručnjaka obistine i u oktobru 2017. godine su registrovani prvi slučajevi malih boginja kod nas.

Registrovano 4.225 slučajeva malih boginja

Do 28. marta ove godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju KiM, ukupno je registrovano 4.225 slučajeva malih boginja. Najveći broj slučajeva obolevanja od morbila registrovan je na teritoriji Beograda, Nišavskog i Topličkog okruga, a po broju obolelih slede Raški i Pčinjski okrug i teritorije na Kosovu i Metohiji u nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica.
Najmanji broj slučajeva morbila registrovan je na teritoriji Zapadnobačkog, Severnobačkog i Srednjebanatskog okruga u Vojvodini i Moravičkog i Šumadijskog okruga u Centralnoj Srbiji.

Vlada sprovodi oštrije mere

Vlada Srbije i Ministarstvo zdravlja zato od oktobra 2017. godine sprovode oštrije mere za odstranjivanje malih boginja, koje su podrazumevale intenzivno sprovođenje vakcinacije svih nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih osoba uzrasta od navršenih 12 meseci do navršenih 18 godina. Jedna od mera koja je sprovedena bila je primena imunizacije MMR vakcinom zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Obezbeđeno je 35.000 doza vakcina za imunizaciju zdravstvenih radnika prvog i drugog prioriteta, a da nije narušena redovna imunizacija planiranih godišta. Analizom vakcinalnog statusa planiranih godišta za imunizaciju evidentirano je 65.000 dece za dopunsku vakcinaciju sa jednom ili dve doze MMR vakcine. Zahvaljujući merama koje su preduzete, tokom trajanja epidemije, od oktobra 2017. do kraja februara 2018. godine utrošeno je oko 66.500 doza vakcina, što je skoro duplo više u odnosu na isti period godinu dana ranije.
Najveći napredak učinjen je na teritoriji Beograda, gde je broj imunizovane dece u drugoj godini života porastao sa 65,2 odsto 2016. i 2017. godine na 84,4 odsto ove godine.

Ugroženi svi oni koji nisu preležali bolest i nisu vakcinisani

Kada dođe do epidemije, ugroženi su svi oni koji nisu preležali bolest i nisu vakcinisani bez obzira na uzrast. Iz tog razloga stalno se naglašava potreba da se dostigne i održi obuhvat ciljne populacije (predškolska deca) od najmanje 95 odsto. Na taj način gradi se imunološki bedem i sprečava epidemijsko javljanje bolesti. Kada je u pitanju vakcinom preventabilna bolest kao što su male boginje, nema efikasnih dodatnih protivepidemijskih mera sem onih koje se već sprovode.
Imajući u vidu navedene okolnosti, teritorijalnu i uzrasnu distribuciju obolelih, tok – intenzitet epidemije na teritoriji okruga, period zaraznosti, sezonost, ostvarene kontakte, Vlada Srbije zajedno sa Ministarstvom zdravlja podržava da se mere pooštrenog nadzora sprovode do daljnjeg, odnosno najmanje u periodu dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, navedeno je u saopštenju.
Inače, Svetska zdravstvena organizacija kaže da je neophodno da obuhvat vakcinacijom bude veći od 95 da bi se stvorio dobar kolektivni imunitet.           

Roditelji odbili da pošalju decu na časove zbog jednog đaka

Roditelji 25 učenika odeljenja III/1 OŠ „Bora Stanković“ u Vučju kod Leskovca prošle nedelje nisu dovodili svoju decu na nastavu u znak protesta jer ni posle godinu i po dana nije rešen problem đaka koji, prema njihovim rečima, svakodnevno maltretira decu na odmorima i na časovima. U Centru za socijalni radu u Leskovcu navode da se radi o učeniku koji pohađa nastavu po Individualnom obrazovnom programu (IOP) predviđenom inkluzivnim obrazovanjem, te dodaju da je škola učinila sve što je zakonom propisano i da je potrebno vreme da bi se problem rešio.
Roditelji pak navode da deca neće doći na nastavu ni danas, a ako se problem ne reši do 18. aprila ili makar ne dođe do ozbiljnog pomaka, ispisaće decu i upisati ih u drugu školu. – Učenici ovog odeljenja i drugih odeljenja i dalje trpe svakodnevno kontinuirano nasilje i zlostavljanje od jednog učenika iz odeljenja III/1, o čemu postoje zvanične beleške u školi, policiji, socijalnoj službi, kao i u Domu zdravlja u Vučju. Taj učenik za vreme odmora i časova udara drugu decu, obara ih na zemlju, udara im glavu o zid, davi ih, vuče po podu, šutira, juri i vređa učenike, učiteljicu, nastavnike i roditelje, bode olovkom, donosi hemikalije nepoznatog porekla kojima prska učenike, unosi metalnu šipku kojom bi se obračunao sa učenikom, u čemu je sprečen, na sreću, oduzima užinu, vodu i sokove đacima, oduzima im sveske, knjige i pribor koje cepa, baca, šara i uništava, ometa tok časa – tvrde roditelji. Jednu od učenica roditelji su već ispisali iz škole nakon što ju je taj đak 23. marta najpre ošamario, a potom šutirao, bacio joj ranac i pocepao joj duksericu.

Roditelji: Za tog učenika traži se lični pratilac

Kao konkretnu meru, roditelji predlažu da se za tog učenika zatraži lični pratilac. – Smatramo da u konkretnom slučaju jedna osoba, učiteljica ili učitelj, ne može fizički ni vremenski da ispuni sve mere naložene od Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju, a da se nastava istovremeno nesmetano odvija. Učiteljica koja je trenutno na zameni primorana je da sve vreme pojačano vaspitno i obrazovno radi sa tim učenikom, tako da iz objektivnih razloga, ne svojom krivicom, ne može da radi sa ostalom decom u meri potrebnoj za kvalitetni vaspitno-obrazovni proces – navode roditelji.

Direktorka: škola preduzela sve mere!

Direktorka Nadica Mladenović kaže da je škola preduzela sve mere propisane zakonom. – O svemu je obaveštena Školska uprava u Leskovcu i Centar za socijalni rad, koji su uključeni u rešavanje problema. Preduzeli smo sve mere koje su predviđene zakonom, radimo na tome dve godine i nadamo se da ćemo rešiti problem – kaže direktorka.

Centar za socijalni rad: Potrebno vreme i pratilac

Specijalni pedagog u Centru za socijalni rad Leskovac Gordana Anđelković kaže da se radi o učeniku koji ispoljava poremećaje u ponašanju poput agresije i hiperaktivnosti. – Škola je preduzela sve mere koje je mogla da preduzme, ali je za postizanje pozitivnih efekata potrebno vreme. Razmatra se i mogućnosti dodeljivanja pratioca, što može biti i majka, koji će biti sve vreme sa učenikom u školi tokom nastave i školskih odmora – kaže Anđelkovićeva.

About the Author

admin