Vesti – 04.04.2018.

Globalna nedelja akcije od 22-28 aprila: Odgovornost za SDG4

Ovogodišnja Globalna nedelja akcije (GAW) kao deo aktivnosti  Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) 2018. godine biće održana između 22. i 28. aprila. Fokus je na odgovornosti za SDG4 i aktivno učešće građana. GAWE 2018  pod nazivom “Odgovornost za SDG4 kroz učešće građana”, nastaviće se  do pune  implementaciju SDG4 agende. Traži se od vlada i međunarodne zajednice  da održe obećanja.

Podsećamo da je za sve nas najvažniji od 17 Globalnih ciljeva razvoja upravo Cilj 4 – Sustainable Development Goal 4 (SDG 4) “Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i promovisanje mogućnosti doživotnog učenja za sve”. Takođe podsećamo da se 2000. godine  98 653 576 dece osnovnoškolskog uzrasta nije  školovalo i da je naporima GCE i partnera  2015. godine ta  brojka smanjena na  59 255 376 dece, kao i da je  cilj ovog ciklusa (2015 – 2030)  da do 2030. godine  sva deca dobiju mogućnost da završe osnovno i srednje obrazovanje.

Imamo samo 12 godina da postignemo ovo. Pridružite se!

Formiran Nacionalni prosvetni savet

Nacionalni prosvetni savet (NPS) održao je 02. aprila prvu konstitutivnu sednicu, a predsednik tog tela naredne četiri godine biće Radivoje Stojković. Prema novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) smanjen je broj članova NPS-a sa 43 na 35, a to telo sada ima savetodavnu ulogu.

Konstitutivnoj sednici prisustvovao je ministar prosvete Mladen Šarčević koji je novim članovima saveta poručio da ih očekuje veliki posao. “Predstoji nam još formiranje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i time smo kompletirali sva četiri bitna tela koja se bave obrazovanjem i naukom”, rekao je Šarčević. On je naglasio da će savet imati svu neophodnu podršku ministarstva.

Skupština: Amandmani o “deda mrazu”…

Skupština Srbije počela je raspravu o amandmanima na više zakonskih predloga, a samo na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija podneto je više od 600 amandmana. Poslaniku SDS – Narodne stranke Miroslavu Aleksiću oduzeta je reč posle dve opomene u parlamentu, jer je, kako je rekao predsedavajući Veroljub Arsić, vređao dostojanstvo narodnih poslanika. Aleksić je negodovao, jer je vladajuća većina u skupštini podnela 380 amandmana na predložene zakone čime se, kaže, obesmišljava rad Skupštine Srbije. “Takmičite se za ‘čitalačku značku’. Ako se nastavi ta praksa predložiću da opozicija ne učestvuje u radu, pa jedni drugima čitajte literarne sastave”, rekao je između ostalog Aleksić.

Arsić mu uzvratio da na taj način vređa kolege poslanike i dostojanstvo skupštine i izrekao mu je prvu opomenu. “Kakva je to uvreda”, upitao je Aleksić i ponovio tvrdnju da je reč o literarnim radovima koji služe za “dodvoravanje”, posle čega je dobio drugu opomenu, a kada je nastavio polemiku sa predsedavajućim, oduzeta mu je reč.

Odgovorio mu je zamenik šefa poslanika SNS Vladimir Orlić, koji je rekao da su “oni koji sede sa druge strane (opozicija)” podneli veći broj amandmana od vladajuće većine, ističući da je o tome već govorio, ali da “pojedini dolaze u skupštinu tek kada se naspavaju, pa propuste šta je rečeno”. “Dobra vest je da niko iz SNS nije predložio amandman ‘Deda mraz se spušta niz odžak i vozi sanke’, a upravo takve su predlagali oni koji nas danas komentarišu”, rekao je Orlić.

Aleksić je, pre nego mu je oduzeta reč, kazao da je ta poslanička grupa podnela 31 amandman, te da ministarstvo prosvete zakonom želi da postavi krov na kući, a da nema zidova, i smatra da zapravo obrazovni sistem Srbije nije postavljen na zdrave noge.  Kritikovao je osnivanje Agencije i Saveta u okviru zakona, navodeći da nema kriterijuma za izbor članova Saveta koji je važan jer predlaže standarde kvalifikacija.

Na početku rasprave o pojedinostima, poslanici SRS su istakli da se njihovi amandmani odnose na promenu naslova, jer je sadašnji nejasan i neprecizan. Oni smatraju da bi iz naslova Predloga zakona o Nacionalnom okviru Republike Srbije trebalo da se izbaci, ili “nacionalni” ili “Republike Srbije” jer je jedno od toga višak.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o udžbenicima na koji je podneto 137 amandmana, kao i Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji na koji je stiglo 35 amandmana.

Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija, kada bude usvojen, omogućiće da će diplome stečene u Srbiji i znanja koja sa sobom nose biti prepoznate u Evropi. Znaće se koje kvalifikacije nose određena znanja i šta su tačno na studijama naučili menadžeri, inženjeri… Svako zvanje dobiće svoju šifru, koja će biti usklađena sa evropskim registrom kvalifikacija.

Predlog zakona o udžbenicima predviđa uvođenje digitalnih udžbenika, dok predloženi zakon o prosvetnoj inspekciji propisuje poslove prosvetnog inspektora, ovlašćenja i poveravanje poslova inspekcijskog nadzora opštinama, gradovima, odnosno pokrajini i donošenje rešenje ministra kojim se utvrđuje broj prosvetnih inspektora u gradovim

Komisija za smenu rektora Arsenijevića

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da će to ministarstvo formirati petočlanu komisiju koja bi trebalo da smeni rektora Univerziteta u Kragujevcu Nebojšu Arsenijevića i članove Saveta univerziteta. Šarčević je naglasio da bi smena rektora i članova Saveta trebalo da usledi jer su se oglušili o nalog ministarstva da se poništi doktorat sina Nebojše Arsenijevića, koji je doktorske studije upisao pre nego što je završio osnovne. On je podsetio da je inspekcija Ministarstva prosvete utvrdila da je prekršen zakon kod upisa Arsenijevićevog sina na doktorske studije, te da je naloženo da mu se doktorat poništi, ali da to nije učinjeno. “Zakonska procedura kaže da mi šaljemo još jedno upozorenje Savetu univerziteta, pa oni imaju još 30 dana da ispoštuju naredbu ministarstva. Ne mogu da preskočim nijedan korak. U završnom nizu mi gledamo da dođe do smene Saveta kao i rektora Univerziteta u Kragujevcu”, naglasio je on.

Ministarstvo kako je podsetio nema većinu u Savetu, te ne može da naloži da se smeni rektor Univerziteta u Kragujevcu, ali ima alat koji se zove “prosvetna inspekcija”. “Rektor će zbog nepoštovanja odluke inspekcije, kao i Savet snositi posledice. Takva je procedura, zaključio je ministar.

Arsenijević je došao u žižu javnosti kada su u medije dospeli snimci na kojima se čuju psovke i pretnje na sastancima, optuživan je i za brojne mahinacije, rođačko zapošljavanje, da je omogućio sinu da doktorira pre nego što je završio osnovne studije i zaposlio ga na Fakultetu medicinskih nauka. Agencija za borbu protiv korupcije dala je preporuku da se Arsenijević razreši javne funkcije, ali je tu preporuku Savet Univerziteta u Kragujevcu odbio da razmatra. Takođe, Savet je odlučio i da ne poništi doktorat njegovog sina , iako je inspekcija Ministarstva prosvete utvrdila da je nezakonit.

U školskim klupama od septembra 2.800 prvaka manje

U narednoj školskoj godine u prvi razred biće upisano 2.800 manje prvaka nego prethodne godine, izjavio je u ponedeljak ministar prosvete Mladen Šarčević. On je naglasio da će to biti prva generacija učenika koja će raditi po novom nastavnom planu i programu, kojima su u fokusu ishodi – primene stečenih znanja. “Prvaci imaju dobre nastavne planove i programe, a imaće i bolju opremu u školama. Od drugog polugodišta, od oktobra, novembra, počinje realizacija kredita za digitalizaciju”, rekao je ministar novinarima u Beogradu.

Izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o završenom predškolskom programu, uverenje o lekarskom pregledu i dokaz o prebivalištu roditelja, dokumenta su potrebna za upis budućih đaka prvaka. Sve do 31. maja, mogu se predati u osnovnim školama, gde će biti organizovano i testiranje dece. https://www.youtube.com/watch?v=I10kGTvjGuc

“Sve to kad donesu, roditelji biraju datum i smenu, u kojoj im najviše odgovara da dovedu dete na testiranje, znači sve je prilagođeno roditeljima i deci. Potvrda o vakcinaciji nije tako hitna, ukoliko je dete  sada prehlađeno, usled gripa i svega što je bilo ovih dana, možemo da sačekamo i do 31. maja”, kaže Nedeljko Đorđić, direktor OŠ “Đorđe Natošević”.           https://www.youtube.com/watch?v=cKBzC6ERAto

Polazak u školu stresan je, kako za decu, tako i za roditelje. Prema rečima školskog psihologa, prvi dani u školskim klupama mogu biti veoma lepi, ali samo u slučaju ako roditelji deci objasne da je škola deo njihovog odrastanja. Takođe, od velikog značaja za prilagođavanje dece školskim obavezama je i  uticaj vršnjaka, odnosno, starije braće i sestara. “Ono što je najvažnije jeste kako se roditelji odnose prema školi, školskim obavezama, to se reflektuje i na decu, što su roditelji roditelji opušteniji i što same školske obaveze prihvataju ako nešto što u sklopu odrastanja i razvoja samog deteta tako će i dete isto da prihvati, znači ono što je najvažnije jeste odnos roditelja prema školi”, kaže Olivera Kovačević, psiholog OŠ “Đorđe Natošević”.

U prvi razred osnovne škole ove godine biće upisana deca rođena od 1. marta 2011. do kraja februara 2012. godine. Roditelji koji na vreme ne upišu svoju decu u osnovnu školu mogli bi po zakonu da plate kaznu i do 100.000 dinara. 

Digitalna platforma za podršku osobama sa autizmom

Roditelji i članovi porodica osoba sa autizmom moći će ubuduće besplatno da zakažu savetovanje sa psiholozima, defektolozima, lekarima, socijalnim radnicima ili pravnicima zahvaljujući digitalnoj platformi “Savetovalište”, koja je rezultat projekta Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom i kompanije Vip mobile, saopšteno je iz tog saveza.

Simbolično, na Svetski dan osoba sa autizmom, “Savetovalište” je predstavljeno na stranici www.savetovaliste.autizam.org.rs  http://savetovaliste.autizam.org.rs/  kao pomoć i rešenje u vidu online sesija sa jasnim ciljem da stručnjaci pruže neophodne informacije i podršku osobama sa autizmom i njihovim porodicama u svakodnevnim izazovima. “Konstantno radimo na poboljšanju kvaliteta života osoba sa autizmom i njihovih porodica. Već nekoliko godina unazad učestvujemo u različitim EU projektima, i trudimo se da inovativna rešenja donesemo u Srbiju, a potom i u sve njene gradove do onih kojima su ta rešenja najpotrebnija. Izuzetno nam je drago što za partnera imamo kompaniju Vip mobile i što Svetski dan osoba sa autizmom obeležavamo pričajući o lokalno realizovanom projektu koji će pružiti direktnu podršku osobama sa autizmom i njihovim porodicama širom Srbije,” poručila je Vesna Petrović, predsednica Upravnog odbora Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom.

Iz Saveza potrebu za ovom digitalnom platformom objašnjavaju činjenicom da je najveći broj dijagnostičkih centara i servisa podrške za osobe sa autizmom lociran u Beogradu, te da mnoge porodice širom Srbije ne mogu finansijski da priušte dolaske u Beograd ili su prinuđeni da koriste dane godišnjeg odmora kako bi sa detetom uopšte doputovali do potrebnih usluga. Takođe, platforma im omogućava i duže sesije, kao i mogućnost biranja stručnjaka prema oblasti iz koje im je podrška potrebna. Među njima je i prof.dr Nenad Glumbić sa fakulteta FASPER.

“S obzirom na dosadašnje iskustvo koje sam imao sa roditeljima, podrška im je potrebna na mnogo višem nivou. Na ovaj način ćemo kolege i ja biti dostupniji kako bi porodice dobile adekvatne savete i tačne informacije koje su im potrebne,” poručio je Glumbić.

Korišćenje platforme je jednostavno; registracija je vrlo slična onoj koja je neophodna za društvene mreže, bez instaliranja dodatnih programa.

Na platformi su dostupni opis, biografije stručnjaka i jednostavan alat za zakazivanje termina.’

Aprilski dani autizma u Novom Sadu

Član Gradskog vеća za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i dеci  Tihomir Nikolić otvorio jе 02. aprila manifеstaciju “Aprilski dani autizma u Novom Sadu” uličnom akcijom “Kišobran za svе”. Organizator manifеstacijе jе Društvo za podršku osobama sa autizmom u saradnji sa ŠOSO “Milan Pеtrović” i “Cеntar za podsticajnu nеgu” iz Novog Sada.  Svеtski dan osoba sa autizmom jе manifеstacija koju Grad Novi Sad podržava dugi niz godina s ciljеm da podstaknе javnost  i  širu društvеnu zajеdnicu da sе angažuju i posvеtе pažnju osobama sa autizmom, kao i da im daju podršku za uključivanjе u zajеdnicu u kojoj mogu nеsmеtano da funkcionišu. “Grad nastoji da kroz svojе brojnе programе namеnjеnе osobama sa invaliditеtom usavrši i poboljša kvalitеt usluga, kao i da svе građanе trеtira ravnopravno, rеkao jе Tihomir Nikolić. 

Manifеstacija “Aprilski dani autizma u Novom Sadu” održava sе pеtnaеsti put, trajaćе do 30. aprila i bićе propraćеna nizom aktivnosti i radionica s ciljеm podizanja svеsti o autizmu u našoj lokalnoj zajеdnici i uklanjanja prеdrasuda prеma osobama sa autizmom.

Registar bi poboljšao položaj osoba sa autizmom

Zaštitnik građana Zoran Pašalić ocenio je 02. aprila, povodom Svetskog dana osoba sa autizmom, da nepostojanje jedinstvenog registra koji bi obuhvatio celokupan spektar autističnih oboljenja onemogućava vidljivije intervencije na poboljšanju položaja ove ranjive grupe. “Autizam je doživotno stanje, složeni razvojni poremećaj, koje zahteva konstantnu brigu porodice i društva, kao i snažnu podršku države, pre svega njenih materijalnih resursa”, istakao je Pašalić. On je dodao da se osobe sa autizmom i njihove porodice susreću sa brojnim problemima, od neprihvatanja i predrasuda okoline, nedovoljnog broja stručnjaka u ovoj oblasti, do neregulisanih zakonskih okvira položaja i prava tih osoba, navodi se u saopštenju. “Ipak najveći problem osoba s autizmom u našoj zemlji je nedostatak servisa koji im mogu pomoći da razviju svoje sposobnosti i postanu aktivni članovi društva”, upozorava Pašalić.

Zaštitnik građana navodi da su mu se obraćali roditelji osoba sa autizmom i navodili da su nadležnim organima ukazivali na svoje probleme, ali da nisu dobijali konkretne odgovore. “Neosporno postoji potreba za otvaranjem posebnog centra za autizam u kome bi se sprovodile stručne dijagnostičke procedure, edukovalo osoblje i u okviru koga bi bili obezbeđeni dnevni boravak i drugi smeštajni kapaciteti kada je to neophodno”, naglasio je Pašalić.

Majić: Ne podstičemo razmišljanje kod dece

Postojeći nastavni planovi i programi u školama kod nas su dosta prevaziđeni i zahtevaju ozbiljne promene, smatra Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica. – Ipak, iskustva iz bliže prošlosti nam govore da takve promene, ako se sprovedu sa viškom odlučnosti i manjkom opreza, često proizvedu još opterećeniji program. Jednostavno, malo ko od aktera promena ima snage da izbaci neke celine ili teme, najviše da se ne bi zamerio delu domaćih akademskih krugova – uočava Majić.

On kaže da je najveća slabost postojećeg programa u tome što se ne podstiče razmišljanje kod dece. – To je apsolutno prvi strateški cilj savremenog obrazovanja. Sposobnost jasnog razmišljanja, uočavanja i rešavanja problema, kritičkog i kreativnog mišljenja mnogo je važnija od količine podataka koje učenik mora da zapamti. To je jedino bitno što bismo morali da unapredimo, kako bismo mlade generacije koliko-toliko pripremili za budućnost. Sa time treba početi još od predškolskih ustanova, dok u osnovnom obrazovanju to mora biti najvažniji cilj rada sa decom, čak važniji od računanja, gramtike, istorije itd. Mislim da za to kod nas nema volje, namere, niti hrabrosti – smatra on.

Mandić: Nema tačnog i pogrešnog

U školama budućnosti rad dece ne sme se više svoditi na u uske okvire tačnog i pogrešnog, smatra Tijana Mandić. – U jednoj školi devojčica je napisala zadatak na temu “Moja porodica” i navela je da njenu porodicu čine mama, tata, sestra, ona i pas. Učiteljica je to proglasila pogrešnim, a to je zapravo kreativno. Edukatori se, i kod nas i u svetu, neretko bore protiv kreativnog mišljenja, a ono je jedna od ključnih stvari koje će decu pripremiti za budućnost – objašnjava ona. U mnogim zemljama se već od pretškolskog deca uče divergentnom mišljenju. – Dakle, u dosadašnjem učenju dva i dva su uvek mogla da budu samo četiri, dok će u novom to važiti samo u matematičkim naukama. U svakoj drugoj dva i dva moći će da budu žuti levak. Dakle, na jedan problem će moći da dođe više rešenja, koja će podstaći njihovu kreativnost. Mnoge zemlje, poput Južne Koreje, već decenijama ulažu u to da decu edukuju da budu kreativni – i vidite šta je jedna mala zemlja danas uspela da ostvari – ističe ona.

Mandić navodi da ni ocenjivanje više ne sme imati dosadašnju funkciju. – Smatram da ocenjivanje, ako i dalje bude postojalo, mora promeniti svoju suštinu – ono više ne treba da bude u službi kazne i nagrade, već stimulacije učenika. Današnjim nastavnicima, kao i onima iz 19. i 20. veka, ocene su davale izvesnu moć i mnogima od njih bi teško palo da tu moć izgube. To mora da se promeni – kaže ona.

Vremeplov: Dan studenata

Danas se u Srbiji obeležava Dan studenata, ali verovatno malo ko zna da iza tog datuma stoji tragedija. Priča o 4. aprilu počinje daleke 1936. godine, kada je u 25. godini ubijen student Žarko Marinović. Rođen je blizu Cetinja, bio je učenik gimnazije, a potom i student Pravnog fakulteta u Beogradu. Vrlo brzo se povezao sa revolucionarnim omladincima, a onda je i primljen u Komunističku partiju. Komunisti su bili u sukobu sa tadašnjim vlastima, koje su imale svoju organizaciju – “Organizaciju jugoslovenskih nacionalista”. Uvedena je i Univerzitetska policija, kojom je ukinuta autonomija univerziteta. Tome su se suprotstavili studenti, profesori, među njima i Žarko. Generalni štrajk studenata otpočeo je 3. aprila 1936. godine u Beogradu, a njima su se priključile kolege iz Skoplja, Ljubljane, Subotice i Zagreba.

Dan kasnije, nacionalistički opredeljeni studenti pokušali su da zauzmu zgrade fakulteta, kada je došlo do sukoba, a nastradao je Marinović, ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta. On je pokušao da odbrani kolegu Jovana Šćepanovića, kada je na njega naleteo ubica Slobodan Nedeljković. Ubo ga je nožem u leđa, a nesrećni Žarko je ubrzo preminuo. Nekoliko hiljada studenata došlo je na Žarkovu sahranu, ali je i tada došlo do okršaja sa policijom, koja je pokušala da zaustavi kolonu koja je išla Ruzveltovom ulicom. Ubici je suđenje održano u junu 1936. godine, i dobio je pet godina zatvora.

Odlukom vlasti, 4. aprila 1954. godine je proglašen Dan studenata, a Žarkovi posmrtni ostaci su preneti u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju, 1972. godine.

Vremeplov: Rođen Đura Daničić

Na današnji dan 04. aprila 1825. u Novom Sadu rođen je srpski naučnik i filolog Đura Daničić. Podržavao Vuka Karadžića u borbi za reformu srpskog jezika i pravopisa. Bio sekretar Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti u Zagrebu, gde je 1880. pokrenuo izradu “Rečnika hrvatskog ili srpskog jezika”. Sa latinskog preveo Stari zavet.

Vremeplov: Umro Džon Neper

Škotski matematičar Džon Neper, koji je sastavio logaritamske tablice i dao uputstvo o njihovom sastavljanju umro je na današnji dan 04. aprila 1617. godine.

Vremeplov: Rođen Vojislav Ilić

U Beogradu rođen je na današnji dan 04. aprila 1860. Vojislav Ilić, pesnik koji se smatra osnivačem moderne poezije u srpskoj književnosti i tvorcem verističkog izraza.

Vremeplov: Umro kralj Alfons X Mudri

Na današnji dan 04. aprila 1284. Godine umro kralj Kastilje Alfons X Mudri, utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i zanatstva, pobornik verske tolerancije. Tokom vladavine Kastiljom i Leonom od 1252. do smrti, dvor u Toledu pretvorio u centar učenosti i utočište za mnoge Jevreje, Mavare i hrišćanske skolastičare. Izdao zakonik za celu zemlju, pokrenuo pisanje španske istorije i astronomskih dela i prevođenje Biblije na španski.

Vremeplov: Frensis Drejk proglašen za viteza

Engleska kraljica Elizabeta I proglasila je na današnji dan 04. aprila 1581. za viteza Frensisa Drejka, gusara, potom admirala, prvog Engleza koji je oplovio svet.

Vremeplov: “Maršalov plan”

Na današnji dan 04. aprila  1765. U Petrogradu umro Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik, pesnik i akademik, enciklopedista svetskog glasa. Bavio se i fizikom, hemijom, geografijom i astronomijom i znatno doprineo razvoju tih nauka. Autor prve ruske gramatike i osnivač Moskovskog univerziteta, koji i danas nosi njegovo ime.

Vremeplov: Preminuo Milutin Garašanin

U Beogradu je na današnji dan 04. aprila 2002.  u 82. godini preminuo arheolog Milutin Garašanin, član Srpske akademije nauka i počasni član mnogih evropskih akademija.

Vremeplov: Poginulo 155 vijetnamske dece

Na današnji dan 04. aprila 1975. prilikom pada američkog vojnog transportnog aviona posle poletanja iz Sajgona poginulo 155 vijetnamske dece, ratne siročadi. 

Vremeplov: Ubijen Martin Luter King

U Memfisu, u američkoj saveznoj državi Tenesi, na današnji dan 04. aprila 1968. ubijen je Martin Luter King, borac za građanska prava i mir. U borbi za ravnopravnost crnaca u SAD služio se Gandijevim metodama nenasilja i građanske neposlušnosti. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1964.

Vremeplov: Umro Čarls Pirs

Na današnji dan 04. aprila 1914. u Milfordu, američka država Pensilvanija, umro filozof, matematičar i naučnik Čarls Sanders Pirs, začetnik filozofije pragmatizma. 

Veće kazne za prekršioce – veća bezbednost dece

Saobraćajna policija od 3. aprila počinje da kažnjava vozače po novoj tarifi u skladu sa usvojenim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja (ZOBS).  Policija će se fokusirati najviše na tri prekršaja koja u najvećoj meri utiču na izazivanje saobraćajnih nezgoda i na gubitak života, a to su vožnja pod dejstvom alkohola, prekoračenje brzine, ali i na kontrolu nesavesnih roditelja koji nisu obezbedili sedišta za prevoz dece. Za veliki broj prekršaja u saobraćaju pooštrena je kaznena politika.

Kada je reč o bezbednosti dece, policijski inspektor MUP-a Aleksandar Radenković ukazuje na crnu statistiku. “Prošle godine je na putevima poginulo četrnaestoro dece, od kojih je devet bilo u automobilima” i zato su kazne. kaže, drastično povećane. “Za roditelje koji svoje dete prevoze na mestu vozača predviđena je kazna od 100 do 120 hiljada dinara, pored toga, zabraniće se vožnja najmanje osam meseci i sledi kazna od 13 do 15 kaznenih poena”, navodi sagovornik Tanjuga i dodaje da će za prevoz dece na mestu suvozača kazna od sada biti do 40 hiljada dinara i oduzimanje pet do sedam kaznenih poena. Kao i do sada, na prednjem sedištu će moći da se prevozi dete koje ima 12 ili više godina, a na zadnjem sedištu, svako dete koje je niže od 135 centimetara moraće imati sedište za dete ili podmetač.

Da li ste roditelj za primer? (VI)

Gu gu ga ga je*iga

Iz usta vašeg slatkog anđela izletele su reči kao da je raste s kočijašima i kao da živi od pričanja masnih viceva.

Pogrešno: Koliko god da je smešno, pogrešno je smejati se, jer mu smehom dajete podsticaj da nastavi da bude “zabavno”. Pogrešno je i grditi ga, jer psovke onda postaju “zabranjeno voće”.

Ispravno: Najbolje je praviti se da se ništa nije desilo, jer ignorisanje nepoželjnog ponašanja vodi ka njegovom gašenju, dok su i pohvala i kazna potkrepljenje da se nastavi, ili jer je roditeljima smešno to što dete govori, ili iz inata jer je zabranjeno.

Ti više voliš brata nego mene

Vi pazite da slojevi džema bude jednaki kada im mažete tost, a opet su vaša deca do besvesti ljubomorna jedno na drugo.

Pogrešno: Greška je kada roditelj ulazi u ulogu sudije i staje na jednu stranu. Greška je kada roditelj poredi decu:”Ona je ovakva, a on nikad nije takav; sa njim nisam imala problema, a sa njom; on je baš druželjubiv, a ona nikako” itd.

Ispravno: Gledajte svako dete zasebno i u odnosu na njega. Svako ima svoje kvalitete i ističite ih. Naravno, uvek šaljite poruku da treba da nađu dogovor, da se što manje svađaju itd… To neće dati ploda nakon samo nekoliko ponavljanja, ali je bitno da se poruke čuju i da to ostane kasnije u svesti kada odrastu, savetuje Jovanović.

Jasnić smenjen, Udovičić u velikom problemu

Siniša Jasnić nije više predsednik skupštine Univerzitetskog sportskog saveza Srbije (USSS) pošto je na sednici skupštine održanoj u petak jednoglasno smenjen zbog nezakonitog osnivanja fantomskog preduzeća “Evropske univerzitetske igre 2020” i pronevere čak 143 miliona dinara. Iako je Jasnić pokušao da otkaže sednicu skupštine u noći između četvrtka i petka, delegati su, ipak, izglasali njegovu smenu. Sednica je održana pošto se na skupštini našlo 11 od ukupno 15 delegata i svi su glasali da Jasnić bude razrešen dužnosti. Usvojena je i ostavka Vladimira Smuđa, člana Nadzornog odbora, koju je podneo zbog manipulacija Jasnića sa dokumentima kako bi legalizovao svoje malverzacije. Za novog predsednika skupštine USSS-a jednoglasno je izabran Dejan Madić, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu. Takođe, razrešena su dužnosti i još dva člana Nadzornog odbora Rifat Mujanović i Branislav Tešić.

Kako je „Blic“ otkrio, Jasnić je formirao preduzeće “Evropske univerzitetske igre 2020” bez odluke delegata skupštine USSS, a na račun te fantomske firme ministar sporta Vanja Udovičić prebacio je čak 143 miliona dinara. To preduzeće bi trebalo da rukovodi Univerzijadom u Beogradu 2020. godine. Od pomenutih 143 miliona dinara, Jasnić je čak 570.000 evra platio za izradu master plana Univerzijade iako su Hrvati sličan plan platili 120.000, a Portugalija 80.000 evra.

Zbog toga i ne čudi što je u prikrivanju neracionalnog trošenja novca učestvovao indirektno i ministar Udovičić koji je slao inspekciju u saveze koji su zatražili smenu Jasnića. Kada je video da mu se sprema smena, Jasnić je u poslednji čas pokušao da odloži sednicu skupštine pod izgovorom da ide na iznenadni put u Sloveniju i to zbog susreta sa predstavnicima EUSA “zbog neistina koje su iznete u javnosti” u vezi sa Univerzijadom.

Roditelji će nevakcinisanu decu bez problema moći da upišu u školu

Roditelji koji ne žele svoje dete da vakcinišu, ipak će moći da ga upišu u osnovnu školu. Jedina konsekvenca u ovom slučaju je prekršajna prijava i novčana kazna do 150.000 dinara, koju će ti roditelji morati da plate. Razlog za ovakav pravni vakum je taj što su u Srbiji na snazi dva zakona, koja su u koliziji. Tačnije, Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti nevakcinisana deca ne mogu da se upišu u osnovnu školu. Nasuprot tome, imamo i Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, po kome je osnovna škola obavezna za svu decu.

Zbog ovakve situacije, praktično ne postoje instrumenti koji će na vakcinaciju dece naterati roditelje koji to odbijaju.

Za upis u prvi razred nije potrebna vakcinalni status deteta

Pomoćnik ministra zdravlja dr Zoran Panajotović objašnjava koje su ingirencije Ministarstva zdravlja, a koje Ministarstva prosvete, kao i da potrebni dokumenti za upis u školu ne sadrži potvrdu o primljenim vakcinama. – Ministarstvo prosvete ima svoju upisnu politiku i tačno je propisano koja su dokumenta potrebna da bi se dete upisalo u osnovnu školu. Sa druge strane, po Zakonu o zaraznim bolestima nije dozvoljen boravak dece u predškolskim i školskim ustanovama ukoliko nisu vakcinisana, odnosno da budu u kolektivu. Takođe, kada se dete upiše u školu, pedijatar mora da izda dokument i na taj način obavesti školu o svim vakcinama koje je detet primilo – objašnjava dr Panajotović. Pojašnjava da je pedijatar dužan da obavesti školu i izda potvrdu o privremenom odlaganju vakcinacije zbog bolesti deteta. – Nakon isteka tog odlaganja imunizaicje, roditlej mora da donese u školu potvrdu da je dete vakcinisano svim obaveznim cepivima – kaže dr Panajotović.

I škola mora da obaveštava lekare

Ukoliko neko od roditelja uporno bude odbijao da vakciniše svoje dete i tako ga izlaže riziku od bolesti, primenjivaće se drugi mehanizmi, koji podrazumeva i učešće škole u svemu tome. Naime, kako je objasnio pomoćnik ministra, škola je dužna da obavesti školskog lekara da neko detet nije vakcinisano. Dom zdravlja poziva roditelja da vakciniše dete, i ako to ne urodi plodom, pedijatar tada o svemu obeveštava sanitarnu inspekciju. – Inspekciji tada jedino ostaje da protiv tih roditleja podnese prekršajnu prijavu – kaže dr Panajotović. Inspekcija Ministarstva zdravlja podnela je prošle godine 1.056 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv roditelja koji nisu vakcinisali svoju decu, a u prva dva meseca ove godine još 202 zahteva.

Zbog smanjenog obima vakcinisane dece MMR cepivom, u Srbiji su se pojavile male boginje, a mnogi gradovi su prijavili epidemiju. Do 28. marta ukupno je registrovano 4.225 slučajeva malih boginja. Najmlađa osoba koja se razbolela bile je beba stara svega 15 dana, a najveći broj obolelih je uzrasta do 30 godina. Dve osobe su dobile zapaljenje mozga, dok se kod 464 pacijenata razvila upala pluća, zbog čega su morali da budu lečeni u bolnici. Najveći broj slučajeva obolevanja od morbila registrovan je na teritoriji Beograda, Nišavskog i Topličkog okruga, a po broju obolelih slede Raški i Pčinjski okrug i teritorije na Kosovu i Metohiji u nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica. Najmanji broj slučajeva morbila registrovan je na teritoriji Zapadnobačkog, Severnobačkog i Srednjebanatskog okruga u Vojvodini i Moravičkog i Šumadijskog okruga u Centralnoj Srbiji.