Vesti – 05.04.2018.

Globalna nedelja akcije: Odgovornost za SDG4 

Ovogodišnja Globalna nedelja akcije (GAW) kao deo aktivnosti  Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) 2018. godine biće održana između 22. i 28. aprila. Fokus je na odgovornosti za SDG4 i aktivno učešće građana. GAWE 2018  pod nazivom “Odgovornost za SDG4 kroz učešće građana”, nastaviće se  do pune  implementaciju SDG4 agende. Podsećamo da je za sve nas najvažniji od 17 Globalnih ciljeva razvoja upravo Cilj 4 – Sustainable Development Goal 4 (SDG 4) “Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i promovisanje mogućnosti doživotnog učenja za sve”.
Nakon konferencije o finansiranju Globalnog partnerstva za obrazovanje (GPE) početkom 2018. godine, gde su vlade zemalja u razvoju, zemlje donatori i različiti partneri obećali povećanje sredstava za obrazovanje, vreme je da vlade dokažu da stvarno i rade na finansiranju javnog, pravičnog, inkluzivnog i besplatnog obrazovanja – vreme je da se ponašaju onako kako su i obećali. Zbog toga, i ovim putem,  pozivamo vlade da održe svoja obećanja. Obećanja koja su dale za finansiranje SDG4 moraju se efikasno primeniti, jer samo tako može se osigurati da deca i odrasli širom sveta dobiju  kvalitetno javno obrazovanje.

Imamo samo 12 godina da postignemo ovo. Pridružite se!



Škole i centri za socijalni rad saveznici u zaštiti dece

Škole i centri za socijalni rad u Srbiji ubuduće će tešnje sarađivati kada je reč o vršnjačkom nasilju u školama, predviđeno je Uputstvom koje su u utorak 3. aprila potpisali ministri prosvete i socijalne zaštite Mladen Šarčević i Zoran Đorđević. Šarčević kaže da je to jedan od najvažnijih sporazuma koje je potpisao i da su jasno definisane procedure šta ko treba da radi u slučaju da se desi nasilje, ali i na prevenciji “nevolja”. “Nekada su škole i centri za socijalni rad imali izuzetnu saradnju i mislim da je vreme da se to vrati za opšte dobro dece”, rekao je ministar Šarčević posle potpisivanja sporazuma. On je ukazao da je u školama nedovoljan broj psihologa, a da centri za socijalni rad imaju evidentirane porodice u kojima postoje problemi, te da su to važni podaci da se sa tom decom u školama radi preventivno. Šarčević je naglasio da se već sada znaju procedure kako se postupa u slučaju nasilja u školama, da postoje timovi, ali da je potpisivanje sporazuma korak više kako bi se zajednički delovalo u interesu dece.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević kaže da je cilj unapređenje saradnje u sprečavanju nasilja, ali i da se pomogne porodicama koje se nađu u nezavidnoj situaciji. “Želimo da pomognemo deci koja su najmanje kriva, ali i roditeljima koji su možda uzročnici problema”, naglasio je Đorđević. On je pojasnio da je definisano kada se desi vršnjačko nasilje u školi ko reaguje, kada se obaveštava centar za socijalni rad, kako se postupa u takvim situacijama.

Konkurs Harvarda za najbolje studente

Harvard klub Srbije raspisao je četvrti Konkurs za godišnje stipendije najboljim studentima završne godine akreditovanih univerziteta u Srbiji, a prvi put je konkurs otvoren i za stipendiranje studentkinja i studenata iz Srbije na američkom Univerzitetu Harvard, kaže se u saopštenju. Na konkurs za dodelu stipendija Harvard kluba Srbije mogu da se prijave studenti akreditovanih visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji koji su prvi put upisani u letnji semestar završne godine prvog stepena osnovnih akademskih studija, sa donjom granicom proseka u prethodnim godinama studija 9,0. Za stipendiju za studiranje na Univerzitetu Harvard, koja se prvi put dodeljuje, mogu da se jave državljani Republike Srbije koji su primljeni na akademski program osnovnih ili poslediplomskih studija tog prestižnog univerziteta.
Rok za prijavljivanje na Konkurs je 15. april 2018. godine, a uslovi konkursa, kao i formular za aplikaciju, mogu da se preuzmu na sajtu kluba http://harvard-serbia.org.rs/ . Za dodatne informacije zainteresovani mogu da se obrate na hcserbia@post.harvard.edu .  Harvard klub Srbije dodeljuje najmanje dve stipendije godišnje za studente u Srbiji. Najmanje jednu za studenta odnosno studentkinju na fakultetu prirodno-matematičkog usmerenja, i jednu za studenta odn. studentkinju društveno-humanističkog usmerenja. Iznos stipendija za studente univerziteta u Srbiji biće naknadno određen, a biće, kao i prethodnih godina, najmanje 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po stipendiji. Za studiranje na Harvardu, iznos stipendija biće određen u zavisnosti od programa studiranja na koje je kandidat primljen i finansijskih mogućnosti davaoca stipendije.
Stipendija za studente društvenih i humanističkih nauka nosi ime “Čedomilj Mijatović”, dok je stipendija za prirodne nauke nazvana “Draga Ljočić”, po naučnicima koji su dali izuzetan doprinos razvoju nauke u Srbiji i boljitku njenih građana. “Cilj konkursa Harvard kluba Srbije je da odabranim akademcima finansijski olakšamo studiranje i ostvarivanje najviših profesionalnih ciljeva. Takođe, želimo da i na ovaj način ukažemo na značaj kvalitetnog obrazovanja i akademskog integriteta, u skladu sa visokim standardima prestižnog univerziteta Harvard”, kaže predsednica Upravnog odbora Harvard kluba Srbije Aleksandra Drecun, navodi se u saopštenju. 

Akademac: “Svesna pažnja”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u nedelju je  emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj je tema bila –  svesna pažnja.  U potrazi za veštinom koja će unaprediti studente autori Akademca su pronašli jednu novu, jako važnu za lični razvoj i bolje rezultate u studiranju. Vesna Laković, pedagog, master menadžer u obrazovanju i sertifikovani, međunarodni instruktor i voditelj programa za mlade razgovarala je sa studentima o najvećim faktorima remećenja pažnje, o razlici između svesne i nesvesne pažnje, o tome kako se vežba svesna pažnja, kako eliminisati unutrašnji glas koji nam remeti pažnju itd. Autori su istražili  i da li ste spremni za odvajanje od roditeljske zone komfora u korist samostalnosti.  Emisija se može pogledati  i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Održana konferencija “BIMUN 2018”

Poslednjeg dana 15. Međunarodne konferencije “Beogradski međunarodni model Ujedinjenih nacija – BIMUN 2018”,  31. marta 2018. u Master centru Novosadskog sajma održana je generalna skupština sa temom “Mladi i globalni izazovi: jačanje uloge Ujedinjenih nacija”. Prisutne je tom prilikom pozdravio član Gradskog veća za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin. “Veoma mi je drago što se konferencija “BIMUN 2018″ u kojoj učestvuje više od 350 studenata i srednjoškolaca iz Srbije i 33 zemlje sveta, održava u Novom Sadu. Mladi ljudi su pokretačka energija i značajan faktor u razvoju društva. Uveren sam da će ova konferencija, zanimljivim debatama i razmenom iskustava i znanja doprineti boljem međusobnom razumevanju i poštovanju onih vrednosti koje predstavljaju bitan faktor napretka svake društvene zajednice”, izjavio je Ognjen Cvjetićanin.
Osnovni cilj BIMUN projekta je da uspešni studenti i srednjoškolci upoznaju mehanizme međunarodne saradnje i osnovna diplomatska načela i da razumeju ulogu Ujedinjenih nacija u savremenom svetu. Konferencija koju organizuje Udruženje za Ujedinjene nacije Srbije omogućava povezivanje mladih lidera i pruža priliku za diplomatske debate, uz poštovanje multikulturalizma i demokratskih vrednosti. https://www.youtube.com/watch?v=JSJeAimPiLg

Crnojević Bengin: Individualni pristup svakom učeniku

Individualni pristup deci i obuka da pruhvate promene neki su od prioriteta obrazovanja, kaže Vesna Crnojević Bengin, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i suosnivačica BioSense centra. – Danas više nego ikada, ključni zadatak obrazovanja je da, kao prvo, pomogne deci da dobro sagledaju svoj potencijal i nađu poziv u kom će biti najuspešniji i najsrećniji. Samo tako svaki pojedinac može dati svoj maksimalni doprinos celom društvu. Nažalost, naše školstvo do sada nije sistemski podržavalo ovakav individualni pristup, ni na nivou osnovnog ni na nivou srednjeg obrazovanja – smatra ona.
Drugo, u svetlu nepredvidivih, a brzih promena, obrazovanje mora da bude takvo da osnaži generacije da održe korak sa stalnim promenama, prilagode im se i budu uspešni. – To znači da koncept celoživotnog učenja postaje neminovnost. Formalno obrazovanje mora da postavi dobre osnove za dalji razvoj svakog pojedinca. Multidisciplinarnost je najperspektivnija grana nauke danas, a naš visokoškolski sistem suštinski ne omogućava široku mobilnost kroz različite nivoe studija. Obrazovanje je tema kojoj se kao društvo moramo hitno i detaljno posvetiti i sačiniti neku vrstu nacionalnog konsenzusa koji kvalitetno i savremeno obrazovanje postavlja kao nacionalni prioritet – ističe ona.
Vodeći stručnjaci za edukaciju takođe interdisciplinano studiranje ističu kao jednu od potreba, jer kako ljudi tokom karijere budu menjali po nekoliko poslova, jasno je da bi  studiranje to trebalo da isprati.

Vesni Ćorović Butrić nagrada “Gordana Brajović”

Nagradu “Gordana Brajović” za najbolju knjigu za decu i mlade u 2017. dobila je Vesna Ćorović Butrić za roman “Izmislica”, u izdanju “Lagune”. Jednoglasnu odluku doneo je žiri u sastavu profesor dr Zoran Opačić, Vladimir Andrić i Boško Lomović, nakon razmatranja 26 knjiga, pristiglih na 21. konkurs “Književni susreti Gordana Brajović” u Aleksincu. U najužem izboru bile su i knjige “Čardak bez zemlje, bez nema” Gradimira Stojkovića (“Gradac”) i “Plava” Magdalene Niković (“Pčelica”).
Roman “Izmislica” izdvojio se u prošlogodišnjoj produkciji inovativnom formom i slikom unutarnjeg sveta nesvakidašnje mlade junakinje, devojčice bujne mašte, ocenio je žiri. Modernost dela ogleda se, kako je primetio žiri, i u primeni nekih elemenata postmodernističke proze za decu u kojoj granica između fikcije i stvarnosti biva porozna. “Znatiželjna i maštovita, podsticana na kreativnost i jezičke igre u porodičnom okruženju, mlada junakinja osluškuje svet oko sebe i u sebi, a njena spoznaja velikim delom se odvija kroz igru, odnosno kreiranje fantazmagorijske realnosti”, navedeno je u obrazloženju žirija.
Po tradiciji, dodeljene su i nagrade za najbolje đačke radove. Festival “Književni susreti Gordana Brajović” biće održani od 23. do 27. aprila.

Labrador Lara – deo terapeutske radionice za decu

Kada je reč o lečenju bolesti, sve češće možemo čuti da je u lečenje uključena životinja. Imamo terapijsko jahanje, plivanje sa delfinima a sada i druženje sa psom. Pas Lara je specijalno obučen pas za rad sa decom i glavni je akter terapeutskih radionica koje se održavaju u vrtićima Predškolske ustanove “Radosno detinjstvo”. Labrador Lara, odnedavno je postao omiljeni mezimac dece u vrtiću “Zvončica”. Ona je terapeutski pas koji je veoma živahan, pametan i uvek raspoložen za druženje i zabavu. Na kreativnim radionicama, ovi mališani su imali priliku da pobede strah, upoznaju i zavole Laru, ali i ponešto nauče. Istraživanja pokazuju da psi ohrabruju decu da budu društvenija, podstiču njihovu kreativnost, ali i pozitivno utiču na mentalno i fizičko zdravlje svih nas. Terapeutski psi poseban značaj imaju i za osobe sa posebnim potrebama. “To su posebno obučeni terapijski psi koji mogu da imaju dve uloge.mogu da budu motivatori deci u svakodnevnim aktivnostima i da pomažu prilikom recimo oblačenja, dodavanja predmeta i tako dalje.u ovom slučaju mi smo psa koristili u sklopu aktivnosti u vrtićima”, rekla je Tijana Stanojev, doktor veterinarske medicine.
“Kada je pas ušao bilo im je prvo iznenađujuće ,veliki pas u našoj grupi,međutim svi su se posle opustili ,svi su želeli da priđu da ga maze, da ga hrane.baš je bila onako pozitivna atmosfera,kasnije bih isto dodala da je pas na njih uticao nekako sedativno,umirujuće i bez obzira na aktivnosti koje nisu imale vezu sa psom to se bilo zadržalo,taj neki mir”, rekla je Tatjana Mudri, vaspitačica u vrtiću “Zvončica”.  Koliko su mališani iz „Zvončice” bili oduševljeni ovakvom vrstom edukacije, govore njihovi osmesi, ali i želja da se radionice ponove. Nakon ovog vrtića i svi ostali mališani iz „Radosnog detinjstva” imaće priliku da nauče kako se ponaša i voli pas. https://www.youtube.com/watch?v=5vaCZTwhZdA

“Aprilski dani autizma u Novom Sadu”

Za autizam, koji beleži porast u odnosu na protekle godine, ne postoji lek, autizam nije bolest već stanje, odnosno spektar poremaćaja, pa su aktivnosti Društva za podršku osobama sa autizmom Grada Novog Sada bazirane na prevenciji institucionalizacije dece, inkluziji u redovne vršnjačke grupe, odnosno u redovne vrtiće, osnovne i srednje škole, socijalizaciji, kvalitetno organizovanom slobodnom vremenu, kao i demarginalizacija istih kroz ukazivanje na minimalnost razlike između njih i tzv. neurotipične populacije. Veliki procenat dece uključen je u sistem obrazovanja ili u sistem socijalne zaštite kroz dnevne boravke.
Mara Bošnjak, predsednik UO ovog Udruženja, naglasila je da su prateći decu sa autizmom došli do saznanja da je pored defektoloških, psiholoških i logopetskih tretmana, kao vrlo efikasan vid terapije kod dece su i aktivnosti kao što su vežbe relaksacije i kinezi terapije, terapijsko jahanje, plivanje, terapija muzikom i slikanje. Upravo zbog toga napravljene su radionice koje su organizovane i osmišljene ne kao obaveza i opterećenje već kao kvalitetno provedeno slobodno vreme.
Manifestacije koje se održavaju godinama unazad imaju kontinuitet, pa tako obeležavanje 2. aprila, Svetskog dana podizanja svesti o autizmu, uličnom akcijom “Kišobran za sve”, je prerasla u manifestaciju pod nazivom “Aprilski dani autizma u Novom Sadu” , kada tokom celog meseca aprila pojačanim aktivnostima promovišu rezultate rada Udruženja u cilju podizanja svesti u lokalnoj zajednici.
Društvo za podršku osobama sa autizmom Grada Novog Sada pruža podršku u prevazilaženju prepreka i lakšem uključivanju u redovne vršnjačke grupe deci, mladima i osobama sa autizmom, kao i njihovim porodicama. Osnovano je 1999. godine, broji 122 člana i sve aktivnosti koje sprovodi finansiraju se putem projekata i donacija ili volontiranjem.

Sve manje đaka prvaka u Subotici

Većina osnovnih škola u Subotici suočava se sa manjim brojem upisanih đaka prvaka. Međutim, broj upisanih na srpskom jeziku u ovoj školskoj godini je povećan, kao i na hrvatskom, dok se pad beleži na mađarskom jeziku i u bilingvalnim odeljenjima. Kada se podvuče crta, ove godine upisano je svega šest prvaka manje, dok sve osnovne škole ukupno imaju 10.060 učenika, što je za 270 manje nego godinu ranije.
Osnovna škola “Vladimir Nazor” u Đurđinu jedina je subotička škola koja ima manje od stotinu đaka. Ukupno 89. Ove godine upisano je svega jedno odeljenje prvaka, a po prvi put u klupe je selo osmoro mališana. “To je ono što je sada trend. To je unazad nekih desetak godina bilo sto dvadeset, pa se polako taj broj smanjuje, svake godine po malo, ali kažem taj trend je prisutan i u drugoj školi, s tim da je kod nas vidljiviji zato što je i inače mali broj učenika bio, ali to prati i okolna sela sa kojima sarađujemo – Stari Žednik, Novi Žednik, Tavankut, tako da sve to nekako ide, ali i gradske škole, kolege iz gradskih škola se takođe žale”, kaže direktorka škole Ljiljana Dulić. U sklopu škole radi i vrtić, imaju i pripremni predškolski program, tako da nadležni mogu da vide kakva ih budućnost očekuje. Za sledeću godinu imaju sigurno odeljenje prvaka. A u narednim godinama, kao i do sada, škola će deliti sudbinu sela. “Svi mi koji radimo u seoskim školama se nadamo da se seoske škole neće zatvoriti, jer znamo, ako se seoske škole zatvore – zatvoriće se i sama sela, odnosno ugasiće se i sama sela, jer škola je jedino mesto, bar kod nas u Đurđinu, koja drži decu i meštane na okupu, organizuje kulturni i zabavni život sela, jer ništa drugo u Đurđinu, je li, nema”, dodaje ona.
Sa manjkom broja dece ne suočavaju se samo seoske škole, već i škole u gradu koje vode svojevrsnu tržišnu utakmicu kako bi što više dece privukle k sebi, bez obzira na teritorijalnu organizaciju. Stoga sprovode promotivne aktivnosti u Predškolskoj ustanovi, ubeđujući roditelje da je ta škola baš najbolje za njihovo dete. A u ponudi su, naravno, bilingvalne nastave na nemačkom i engleskom jeziku, zatim nastave na manjinskim jezicima, tako da deca u Subotici ne idu mahom po teritorijalnoj organizovanosti, već po afinitetima. Da li će doći do reorganizacije mreže osnovnih škola – pitanje je za Ministarstvo prosvete, a do tada u Gradskoj upravi, ovu mogućnost ne pominju.

Špancu novosadskom studentu Srbija drugi dom

Studenti iz inostranstva koji studiraju na Univerzitetu u Novom Sadu, Novi Sad često doživljavaju kao drugi dom. Tako i Španac, Havier Karlos Angoso, koji je studirao medicinu, a nedavno je položio i državni ispit. Kako kaže, iz Srbije će poneti lepe uspomene. Za Havijera Karlosa Angosu, studentski dani na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu ostaće u lepom sećanju. Zato je želeo da se nađemo baš tu. Na pitanje zašto je došao da studira u Srbiju, odgovorio je: “Zašto ne”? Završio je medicinu na engleskom jeziku i nedavno je položio državni ispit. Kako kaže, živeti i studirati ovde mu je bilo pristupačnije nego u Španiji. Zadovoljan je programom studiranja, gostoprimstvom fakulteta i ljudi, kao i stečenim znanjem. “Ovaj fakultet je dobro povezan sa fakultetima iz inostranstva, tako da sam studirao dve godine u inostranstvu. Bio sam u Poljskoj i Francuskoj. Ovde sam naučio kako da budem doktor i veoma sam zahvalan Srbiji, Novom Sadu i fakultetu. Jedan od nedostataka studiranja ovde je taj što profesori ponekad ne govore dobro engleski jezik”, kaže.
A po čemu će pamtiti godine provedene u Novom Sadu? “Definitivno ću se sećati svojih kolega sa fakulteta, divnih ljudi koje sam upoznao ovde, kao i u inostranstvu, dok sam bio na razmeni, lepog ophođenja, svi su ovde voljni da pomognu kad god ti je pomoć potrebna, sami se ponude, ne moraš čak ni da ih pitaš”, ističe. To nije jedino čega će se sećati, zato nas je nakon fakulteta, odveo i u šetnju gradom. “Volim Novi Sad, volim ljude, volim pljeskavicu, volim Dunavski park, volim rakiju, volim sarmu, Laze Telečkog. Laze Telečkog, voliš tamo da izlaziš? I love it”, kaže. Havier voli i srpsku muziku, zato je sa zadovoljstvom otpevao pesmu Tamo daleko, a imali smo i pomoć od uvek nasmejanog uličnog svirača koji nam ulepšava dane, Nikole Di Barija. Iako planira da ode u Nemačku da radi, Havier se nada da će ga put nekada ponovo navesti u njegov drugi dom, Novi Sad. “Mućos saludos para el publico de Novosadske razglednice. Ili puno pozdrava za gledaoce Razglednica”, kaže.       https://www.youtube.com/watch?v=QYwRqOU9kds

Izložba “Tebi” u KCNS

Izložba “Tebi” Jovane Popović Benišek je otvorena 02. aprila u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada u 20 časova i trajaće do 14. aprila. Izložba se može pogledati svakog radnog dana od 10.00 do 20.00, a subotom od 10.00 do 13.00 časova.
Jovana Popović Benišek je rođena 1965. godine u Novom Sadu. Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1989. godine – smer slikarstvo. Zvanje mastera primenjenog slikarstva stekla na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2013. godine. Osim slikarstva bavi se mozaikom, grafičkim dizajnom i keramikom. Organizator je više izložbi, kolonija, manifestacija u zemlji i inostranstvu (Švedska, Italija, Crna Gora). Dobitnica je raznih priznanja za stvaralački rad kao i prve nagrade za slikarstvo na Sremskokarlovačkom salonu 2013. godine. Osnovala je 2007. godine Umetnički atelje i galeriju, u Novom Sadu gde u okviru likovnih radionica radi sa decom različitih uzrasnih grupa, potreba i interesovanja. Vlasnik je i upravnik Muzeja šibica u Sremskim Karlovcima od 2013. godine. Do sada samostalno izlagala 27 puta, preko 40 puta kolektivno.

Đak bez ranca i klupe

Daniel Budai (15) iz Subotice već tri godine ne ide u školu jer ima trajno oštećenje srca i pluća, a jedino društvo koje ima dok je njegova majka na poslu su papagaj Micko i mačak. Ovaj hrabri dečak, i pored velikih zdravstvenih problema, ne skida osmeh sa lica, a najradosniji je kada ga neko poseti i kada dobije domaće i druge zadatke za školu pošto zbog bolesti ne sme da se zamara i da se bavi nijednom aktivnošću koje su njegovim vršnjacima svakodnevica. Majka Monika, Danielova najveća podrška, kaže da je on rođen sa oštećenjem srca koje lekari nisu primetili na vreme, a veliki zdravstveni problemi pojavili su se pre osam godina. Bolest svakodnevno napreduje, a lekari predviđaju da će Danijelu biti neophodni transplantacija i srca i pluća. Takve operacije rade u Beču i Londonu, ali pošto dečak još nije ni na jednoj listi, smatra da je najbolje da naši lekari kažu poslednju reč. Mnogo se plašim za njega – kaže Monika, koja je od 2009. godine razvedena, a i sama ima zdravstvenih problema prouzrokovanih dijabetesom. Zaposlena je kao spremačica u subotičkoj Policijskoj upravi i od svake plate, koja je svega 26.000 dinara, izdvaja skoro polovinu za stambeni kredit. Kuća je trošna i puna vlage zbog čega ju je teško zagrejati.
Daniel kaže da želi da se bavi sportom, sanja o tome da će jednog dana potrčati, da će sa drugarima ići u šetnje, ali je svestan da je to zasada nemoguće. Pošto nije u mogućnosti da ide u školu, nastavnici iz OŠ “Jovan Mikić” dolaze kod njega kući. Svaka njihova radna poseta za Danijela je praznik, a kada ugleda drugare na kapiji, njegovoj sreći nema kraja. – Ranije sam išao u školu školskim autobusom i jedna učiteljica mi je mnogo pomagala, nosila mi je čak i torbu. Najviše na svetu bih voleo da ponovo uđem u svoj razred, da budem sa drugarima. Jako mi nedostaju. Dođu kada su praznici i kada mi je rođendan, ali bi bilo lepše da sam sa njima. Uglavnom sam sam i sa majkom, ali ona mora da radi. Društvo mi prave samo papagaj Micko i moj mačak – kaže hrabri dečak.

Bečej: Završen foto konkurs “Naša opština očima mladih”

Prvi foto konkurs Kancelarije za mlade opštine Bečej pod nazivom “Naša opština očima mladih” završen je 25. marta. Mladi sa teritorije opštine Bečej mogli su da pošalju fotografije u 3 kategorije i na taj način osvoje tablet računare i druge nagrade. Kancelarija za mlade opštine Bečej je po prvi put organizovala foto konkurs za talentovane i kreativne fotografe sa ciljem da motiviše i animira mlade ljude iz lokalne zajednice.  U kategoriji “Ljudi” nagradu za najbolju fotografiju je osvojio Nađ Torma Arnold, a u kategoriji “Priroda objekti i ulice” prvu nagradu je osvojila dvadesetogodišnja Zorana Tanodžić. Pored amaterskih fotografa neki kandidati se i u profesinalnom smislu bave fotografijama, kao Daniel Rauški, koji je osvojio nagradu u kategoriji “Crno bele fotografije”. Imajući u vidu ovakav dobar odziv mladih ljudi,  Kancelarija za mlade je najavila sledeći foto konkurs za jesen,  odnosno u septembru.

Vremeplov: Umro Kornelije Stanković

Na današnji dan 05. aprila 1865. godine umro je srpski kompozitor, pijanista i horovođa Kornelije Stanković. Proučavao je i beležio do tada samo usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje.

Vremeplov: Naimenovani prvi članovi Srpske kraljevske akademije

Kralj Milan Obrenović naimenovao je na današnji dan 05. aprila 1887. godine  prvih 16 članova Srpske kraljevske akademije koja je osnovana 1. novembra 1886. Prvi predsednik bio je Josif Pančić, a sekretar Jovan Žujović. Od 1888. akademici su sami birali stalne i dopisne članove.

Vremeplov: Otvorene prve Olimpijske igre moderne epohe.

Na olimpijskom stadionu u Atini otvorene su na današnji dan 05. aprila 1896  prve Olimpijske igre moderne epohe. Olimpijada je trajala 10 dana, učestvovala su 484 takmičara, samo muškarci. Žene se na olimpijadama takmiče od 1900. Od 1924. uvedene su i zimske olimpijske igre. Organizator igara i prvi predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta bio je Francuz Pjer de Kuberten.

Vremeplov: Rođen Tomas Hobs

Na današnji dan 05. aprila1588 – Rođen je engleski filozof Tomas Hobs. Ideje o čoveku kao slobodnom pojedincu i državi kao veštačkoj tvorevini nastaloj na osnovu ugovora pojedinaca, izneo je u delima “Levijatan”, “Osnovi prirodnog zakona i politike”, “O telu”, “O čoveku”, “O građaninu”, “O slobodi i nužnosti”.

Vremeplov: Umrla Isidora Sekulić

U Beogradu je na današnji dan 05. aprila 1958. godine umrla srpska književnica Isidora Sekulić, čije je delo imalo značajan uticaj na razvoj moderne srpske književne kritike i esejistike.

Vremeplov: Poljska  legalizovala  sindikat “Solidarnost”

Na današnji dan 05. aprila  1989.  godine poljska vlada je legalizovala opozicioni radnički sindikat “Solidarnost”. Osnovana 1980. kao nezavisni sindikat, “Solidarnost” je ubrzo prerasla u masovni društveno-politički pokret sa oko 10 miliona sledbenika. 

Da li ste roditelj za primer? (VII)

Luksuzni ukus osnovaca: Ne mogu imati baš sve što požele
Marku su mama i tata kupili novi ajfon od 700 evra, hoću i ja takav za rođendan! – kaže vam vaše dete, a novca za takav poklon – nemate. Pogrešno: Popustiti, pozajmiti novac, dići kredit, ni za telefon,  ni za lizalicu. Ovde je bitan stav roditelja prema statusnim simbolima. Ukoliko roditelj i sam ima komplekse, verovatno će ih preneti na dete, a ukoliko se roditelj ne uzrujava zbog toga, dete će to osetiti (iako će se ljutiti).
Ispravno:  Objasniti detetu da ako nema telefon ne znači da je manje vredno. Kroz dugogodišnji odnos treba mu usaditi one vrednosti  koje roditelj želi da prenese i, naravno, učiti ga da može da radi i zaradi džeparac, te sam kupi telefon koji želi.
Od milog anđela do razmaženog derišta: Ne reagujte na galamu na javnom mestu
Vaše dete je preraslo stadijum bebe, a ponaša se kao najrazmaženije stvorenje na svetu. Kada mu nešto nije po volji, baca sve oko sebe, udara, vrišti i ujeda, a previše je malo da bi mu rečima objasnili zašto je to ponašanje neprihvatljivo.
Pogrešno: Vikati na dete, zadati mu ćušku ili se, sa druge strane, plašiti da se nećete sviđati vašoj deci, ako budete strogi.
Ispravno: Postaviti sebi pitanje zašto to radi. Smirite sebe i smirite dete. Takvo ponašanje je verovatno posledica prevelikog popuštanja detetovim prohtevima gde se sve više ljuti kada nešto ne dobije. Dečija ponašanja u određenim situacijama rezultat su svih prethodnih postupaka i onda je veoma teško na jednoj situaciji nadoknaditi sve. Idite korak po korak.

Trans dečaka brutalno pretukla grupa vršnjaka

Tinejdžer V. J. (17), transosoba, zadobio je teške telesne povrede kada ga je više nepoznatih mladića pretuklo u Brankovoj ulici, kažu iz Udruženja “Egal”. Prema njihovim rečima, incident se dogodio u nedelju 25. marta oko 22.30 sati, kada je V. J. izašao iz bara sa dvojicom drugara, nakon čega su za njima počeli da dobacuju trojica momaka uzrasta oko 17 godina. “Šta je bilo ti, šta si ti, lezbačo, šta ti je ono u gaćama”, pitao je jedan od napadača, na šta mu V. J. nije odgovorio. U tom trenutku jedan od trojice napadača je prišao jednom od drugara V. J. i udario ga pesnicom u glavu, a zatim mu je prišao još jedan s leđa i počeo da ga udara pesnicama. – Jedan od te trojice udario me je više puta pesnicom u glavu, a onda se pojavio još jedan momak koji me je šutirao po nogama – rekao je V. J. u izjavi policiji i Udruženju građana “Egal”.  V. J. je u tom trenutku izgubio ravnotežu i pao na beton. – Dok sam ležao na trotoaru, sva trojica su me šutirala po celom telu, najviše po stomaku. U jednom trenutku sam pokušao da se skupim, podigao sam se na kolena, a jedan od napadača me je udario pesnicom u lice, od čega mi je ispao zub – rekao je V. J.
J., koji je već četiri godine u medicinskom procesu promene pola i koji ima punu podršku svojih roditelja i porodice, kaže da su napadači nakon toga napustili mesto incidenta i da ih on može prepoznati. Nakon napada otišao je u Urgentni centar gde mu je pružena pomoć i pušten je na kućno lečenje. Pretučeni V. J. je sledećeg dana otišao u policijsku stanicu Savski venac Policijske uprave za grad Beograd, gde je dao izjavu o napadu.

“Egal”: Više surovih prebijanja, nijedan slučaj nije rešen

U Udruženju “Egal” kažu da nijedan slučaj napada na transosobe nije priveden kraju. – Podsećamo da je tokom protekle godine više transosoba surovo pretučeno u Beogradu, a da nijedan slučaj nije priveden kraju. Država čiji građani žive u strahu, a deca tuku drugu decu samo zato što se razlikuju, nema svetlu budućnost. Napad na V. J. i druge transosobe u Srbiji je napad na Srbiju i nadamo se da su svi državni službenici zaduženi za rešavanje ovakvih slučajeva toga svesni – kažu iz Udruženja “Egal”.

Matić: Ministarstvo će i dalje raditi na prevenciji i edukaciji dece o bezbednom korišćenju novih tehnologija

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je prilikom direktnog uključenja u prenos svečane završnice ovogodišnje školske kampanje IT karavan 03, da će to Ministarstvo i dalje raditi na prevenciji i edukaciji dece o bezbednom korišćenju novih tehnologija, kao i promociji digitalizacije u obrazovanju. – IT karavan vas upoznaje koje sve opasnosti vrebaju na internetu, ali i koje su prednosti savremenih tehnologija. Iako deca nekada znaju o tome više od odraslih, mi ćemo nastaviti da sprovodimo ovaj program kako bi se što veći broj škola uključio u edukaciju o bezbednosti na internetu- poručila je Matićeva.
Ministarstvo turizma, trgovine i telekomunikacija organizuje IT karavan treću godinu za redom, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali i kompanijom „Majkrosoft“, a ove godine partneri su i Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije i Fondacija Petlja. U okviru kampanje promovisan je i Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji je 27. februara obeležio godinu dana rada.

About the Author

admin