Vesti – 06 / 09.04.2018.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!


Članovima Sindikata,
 

zaposlenima u obrazovanju, učenicima i njihovim roditeljima, svima koji se  brinu i staraju o srpskim kućama znanja, kao i posetiocima našeg sajta koji po julijanskom kalendaru  obeležavaju i proslavljaju najveći hrišćanski blagdan  upućujemo srdačne čestitke, sa željama da praznik Vaskrsenja Iskupitelja Sveta, Velikdan i Istočnik vere proslave u spokoju i radosno, okruženi ljubavlju svojih najbližih, u nadi i veri boljih i blagorodnijih dana, ispunjeni pokajanjem,
praštanjem,
mirom i blagostanjem.
U svoje ime i u ime redakcije sajta želim Vam
radnosne i srećne praznike Vaskrsenja Gospodnjeg!

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

Patrijarh i arhijereji SPC čestitali Vaskrs

Patrijarh srpski Irinej sa arhijerejima SPC čestitali su Vaskrs svim hrišćanima koji ovaj praznik slave po starom kalendaru i u Poslanici poručili da nema danas čoveka, bio on vernik ili nevernik, koji ne bi želeo bar za trenutak da učestvuje u istinskoj radosti, ali da tog mira i radosti nema niotkuda. “Svuda bezizlaz, duša opatuljena u ličnim težnjama i željama koje proishode iz samoljublja i samoživosti, što dovodi do duhovne smrti koja ima za posledicu besciljnost i nemarnost za večno spasenje”, poručuje se u Vaskršnjoj poslanici SPC.
Svedoci smo, ističe se, sveopšteg otuđenja i razdora, najpre u samoj porodici, gde je zajednica među supružnicima sve nestabilnija, a međusobno nepoštovanje roditeljâ ostavlja neizbrisivu ranu na dečjim dušama. “Ne možemo tražiti svoja prava ugrožavajući tuđa. Zaboravljamo da je neophodno poštovati sebe i svetinju svoga tela koje je hram Duha Svetoga, kako bismo mogli naći pravu meru svega prolaznog, poštovati bližnjeg, njegovu slobodu, svetinju opšteg i zajedničkog dobra, kao i ličnih potreba”.
SPC je pozvala svoju duhovnu decu da poštuju i čuvaju svetinju braka, jer je on, poručuju, temelj zdrave i nerazorive porodice. “Čuvajte u ljubavi tajnu života koju je osvetio sam Bog. Iskrena vernost i uzajamno praštanje neka krase svaku našu porodicu koja je domaća Crkva”, poručeno je u Poslanici. https://www.youtube.com/watch?v=bFQxiceuuuc

Mirović čestitao Vaskrs

Prеdsеdnika Pokrajinskе vladе Igor Mirović čestitao je Vaskrs vernicima koji ga obeležavaju po julijanskom kalendaru.U četitki se između ostalog kaže: “Svim vеrnicima koji najvеći hrišćanski praznik slavе po julijanskom kalеndaru, od srca čеstitam prеdstojеći Uskrs. Žеlim vam da ga, s radošću zbog uskrsnuća Gospodnjеg s kojim jе uskrslo i svе ono što jе najboljе u ljudima, u krugu svojih porodica provеdеtе u miru, radosti i blagostanju, s vеrom da ćеmo, vođеni upravo hrišćanskim načеlima čovеkoljublja, brigе za bližnjеg, mеđusobnog uvažavanja i slogе, vrеmе kojе jе prеd nama, zajеdno, učiniti boljim za svе”.

Kako se određuje datum Uskrsa?

Hrišćanski vernici koji vreme računaju po Julijanskom kalendaru proslaviće u nedelju  Uskrs, najveći i najstariji hrišćanski praznik koji se slavi u spomen na Hristovo uskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom. Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista, kako se taj praznik označava u kalendaru pravoslavne crkve, odnosno Uskrs – Vazam u rimokatoličkom kalendaru, ili samo Uskrs, kako ga imenuju protestantska, anglikanska, luteranska, baptistička ili druge zajednice nastale reformacijom rimokatoličke crkve, nosi epitet najstarijeg i najvećeg ili praznika nad praznicima, jer predstavlja samu suštinu hrišćanstva. Isus Hristos, Mesija, koji se ovaplotio od Duha Svetoga i Djeve Marije i postao čovek, došao je u ovozemaljski život da bi svojom žrtvom na krstu spasio sav ljudski rod od greha, da bi, potom, uskrsenjem iz mrtvih pobedio smrt koja je nastala kao posledica greha. Bez uskrsenja, kao najvećeg događaja vaseljene, kako to navode teolozi, sama Hristova žrtva ne bi imala nikakvog smisla, a hrišćanstvo bi bila samo jedna lepa priča.
Uskrs ima višestruki značaj, pored osnovnog – pobede nad smrću, on je i nada za život budućega veka i osnova za ponovni Hristov dolazak kada će Sin Božji konačno uništiti Sotonu – izvor zla, greha i smrti. To je ujedno i najstariji hrišćanski praznik, koji se praznuje još od prvih vremena hrišćanstva. U crkvenom kalendaru nema stalni, fiksni datum. Glavni je pokretni praznik i na osnovu njegovog datuma određuje se kada će biti drugi pokretni verski praznici. Na Prvom vaseljenskom saboru, održanom u Nikeji 325. godine nove ere, Crkva je ustanovila da se on praznuje u prvu nedelju koja dolazi iza punog Meseca, a koji se pojavljuje posle prve ravnodnevnice, s tim da to ne može biti pre 4. aprila, niti posle 8. maja.
Danas ovakav kanonizovani princip određivanja datuma Uskrsa primenjuju pravoslavne crkve odnosno crkve koje su ostale na ortodoksnoj liniji. Rimokatolička crkva je taj princip napustila 1583. godine, uvela je određene modifikacije u odnosu na princip Nikejskog sabora, a to su prihvatile, tačnije nasledile, protestantske zajednice.
Uskršnja jaja se šaraju na Veliku subotu. Hristos je razapet na Veliki petak, i to je najtužniji dan u godini, dan kada sve radnje koje jesu ili koje asociraju na radost, potrebno odgoditi, pa tako i šaranje jaja. Običaj je i da se prave pereci, koji simbolizuju Hristov venac.

Novi Sad: Zanimljiva zbirka uskršnjih jaja u Muzeju

Da li ste znali da Muzej grada Novog Sada čuva zanimljivu zbirku ukrašenih uskršnjih jaja, a među njima i jedno još iz prošlog veka? Zašto je važno da čuvamo tradiciju bojenja jaja? Tradicija ukrašvanja uskršnjih jaja na veliki petak, osim u narodu, čuva se i u novosadskim muzejima. U Muzeju grada Novog Sada konzervatori su se potrudili da očuvaju ljuske jajeta iz 1963. godine koje je na poklon od patrijarha Germana dobio Boško Brzić iz Budisave. “Te godine je patrijarh German 1963. godine bio u manastiru Kovilju, a Boško Brzić je Koviljčanin tako da je on bio u toj grupi koja je htela da dočeka patrijarha, i patrijarh je poklonio ručno ispisano jaje crveno na kome je ispisano njegovo ime i ispisan datum odnosno godina kada je bio Vaskrs”, kažu u Muzeju. Ukrašavanje jaja voskom ili biljem su tradicionalne tehnike koje datiraju od 13. veka. Posle Drugog svetskog rata, razvile su se i druge tehnike, a danas, jaja se ukrašavaju i temperama ili dekupažom. Crvena, boja radosti i vaskrsenja uvek je bila neizostavni deo Uskrsa.
Jaje koje se boji u crveno, naročito prvo jaje zove se čuvarkuća i za njega je vezan veliki broj narodnih običaja. Čuva se do narednog Vasrksa. Sa čuvarkućom se na uskršnje jutro pomazuju deca da bi bila zdrava, lepa, vesela, kada ustanu onda im se jajetom pomaže, brada, čelo, lice obrazi. Šaranje i bojenje jaja je kako veruju mnogi jedan od najlepših običaja koji se vezuju za Uskrs, a zašto je važno da ga iznova oživljavamo i čuvamo?
“Potrebno ga je čuvati zbog porodice i zbog dece. To je deo kome se deca najviše raduju na Vaskrs. Jaja se pre svega poklanjaju deci. Čine im radost, deca idu od kuće do kuće da skupljaju poklone, to se i danas čini na našu sreću. Treba ga čuvati zato što je i jaje na neki način simobl Hristovog vaskrsenja”, kažu u Muzeju. Običaji su deo našeg kulturnog identita, čuvajući ih, mi smo čuvari i nosioci kulture i tradicije koju prenosimo na buduće generacije.      https://www.youtube.com/watch?v=C9ycU2dxzYE

Globalna nedelja akcije 2018: Odgovornost za SDG4

Ovogodišnja Globalna nedelja akcije (GAW) kao deo aktivnosti  Globalne kampanje za obrazovanje (GCE) 2018. godine biće održana između 22. i 28. aprila. Fokus je na odgovornosti za SDG4 i aktivno učešće građana. GAWE 2018  pod nazivom “Odgovornost za SDG4 kroz učešće građana”, nastaviće se  do pune  implementaciju SDG4 agende. Podsećamo da je za sve nas najvažniji od 17 Globalnih ciljeva razvoja upravo Cilj 4 – Sustainable Development Goal 4 (SDG 4) “Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i promovisanje mogućnosti doživotnog učenja za sve”.
Obrazovanje je osnova mnogih SDG-a, a od suštinskog je značaja za ostvarivanje drugih građanskih i ljudskih prava. Vlade moraju da ostvare ovaj Cilj, a građani moraju da igraju ulogu u tome da ih drže da to uzmu u obzir.
Za ovo, učešće građana i građanskog društva mora biti institucionalizovano u svakom procesu donošenja odluka koje utiče na njihov život. Ipak, u previše zemalja glas građana je ugušen – u nekim regionima sveta pojedine nacionalne vlade su preduzele agresivne akcije za smanjivanje prostora civilnog društva, od ograničenja finansiranja, represije nad “političkim aktivnostima” ili protestima, pa čak i direktne kriminalizacije aktivnosti civilnog društva.
Ove godine, Globalna kampanja za obrazovanje poziva vlade da:
  • razvijaju kredibilne mape za implementaciju pune SDG4 agende, sa jasnim mehanizmima za transparentnost, omogućavajući aktivno značajno učešće civilnog društva;
  • zaustave kriminalizaciju i smanjivanje prostora civilnog društva, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou;
  • ojačaju javne sisteme i državne kapacitete kako bi se osiguralo da je obrazovanje besplatno, kvalitetno i ravnopravno i odbace okretanje ka “pristupačnom” privatnom školovanju kao odgovor na obrazovnu krizu.
Pozivamo nastavnike, studente, obrazovne aktiviste i javnost da učestvuju u događajima koji se planiraju širom sveta tokom Globalne nedjelje nedelje za obrazovanje.

Imamo samo 12 godina da postignemo ovo. Pridružite se!


Projekat “Zaštita za sve”

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i predsednik Upravnog odbora fondacije “Fond B92” Veran Matić potpisali su  u sredu protokol o saradnji na projektu “Zaštita za sve”, čiji je cilj podizanje svesti o odgovornom ponašanju na suncu i štetnim efektima UV zračenja. Šarčević je istakao da je protokolom predviđeno da ministarstvo pruži podršku Fondaciji u planiranju aktivnosti koje će biti usmerene na obrazovanju roditelja, dece, nastavnika i lekara o štetnom delovanju sunca i važnosti zaštite od UV zračenja i prevencije melanoma. Najvažnije je da đaci kroz školske programe saznaju više o zračenju i da kroz međupredmetno povezivanje povežu znanja, koja onda mogu da prenesu i drugima, kazao je Šarčević.

Vlada Vojvodine: Za škole, domove i PU 150,4 miliona dinara

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je 04. aprila 2018.  ugovore u vrednosti od 150,4 milina dinara za investicije u oblast obrazovanja u 2018. godini. Sredstva su dobile 53 ustanove – osnovne i srednje škole, predškolske ustanove i domovi učenika, za rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju i investiciono održavanje objekata. Mirović je istakao da Pokrajinska vlada neće stati na ovom konkursu i najavio da  će u julu biti raspisan novi konkurs sa novim sredstvima.

Obeležen Dan studenata

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević čestitao je 4. april  – Dan studenata i poručio da Srbija unapređuje i poboljšava svoj obrazovni sistem na svim nivoima, počev od predškolskog do visokog obrazovanja. Gledamo da školujemo ljude za ono što je potrebno Srbiji, kako bi ostali u Srbiji i u njoj radili uspešno. Idemo ka novim tehnologijama i da povežemo studente sa poslodavcima. Ako to uradimo više će vas ostati u zemlji. Tako da nam je taj cilj prioritetan”, rekao je Šarčević u Domu Narodne Skupštine na Svečanoj akademiji povodom Dana studenata. On je naveo i da su u pripremi i novi zakoni u oblasti nauke, kao i zakon o finansiranju visokog obrazovanja koji će doprineti, između ostalog, i da školovanje bude jeftinije.
Prema njegovim rečima, veoma je važno da se promeni i Zakon o učeničkom i studentskom standardu, kako bi se omogućilo stipendiranje školovanja za deficitarna zanimanja. “Mislim da će srpsko obrazovanje biti kvalitetnije nego do sada”, kazao je Šarčević, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Predsednik Studentske konferencije akademije strukovnih studija Nemanja Srejić rekao je da neophodna “evolucija obrazovnog sistema” koja će se sprovoditi postepeno i prilagođavati izazovima savremenog života. Naša misija je da Srbiju učinimo zemljom znanja, postepenim malim ali upornim koracima da zajedno transformišemo naše obrazovanje”, kazao je on čestitajući kolegama Dan studenata.
Učesnicima skupa obratio se i potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković. Akademiji su prisustvovali i predstavnici Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i studenti. Kao znak solidarnosti, u kampusu Novosadskog univerziteta, takođe je organizovan program, na kome su se predstavile studentske organizacije. Turističke agencije ponudile su aranžmane za vaskršnje praznike, a bilo je i muzičkog programa.       https://www.youtube.com/watch?v=7a_dJXxlU4Q

Centar za dnevni boravak dece sa posebnim potrebama

Ambasador SAD Kajl Skot otvorio je  04. aprila 2018. | Centar za dnevni boravak za decu i omladinu sa posebnim potrebama u Sopotu. Izgradnju dnevnog centra čija je vrednost 343.081 dolara finansirala je Evropska komanda američke vojske.

Vremeplov: Umro slovenski prosvetitelj Metodije

Na današnji dan 06. aprila 885. godine umro je slovenski prosvetitelj Metodije, Grk iz Soluna, stariji brat Konstantina, u monaštvu Ćirila, sa kojim je sastavio prvu slovensku azbuku, glagoljicu. Konstantin je bio učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi Svete Sofije, a Metodije visoki državni činovnik. Na molbu moravskog kneza Rastislava, vizantijski car Mihailo III poslao je dvojicu učenih Grka u Rastislavovu Moravsku, da propovedaju hrišćanstvo među tamošnjim Slovenima. Namera je bila da se Moravska oslobodi uticaja Salcburške nadbiskupije (arhiepiskopije) i uopšte bavarskog (nemačkog) uticaja. Oni su prethodno na slovenski jezik (najverovatnije Slovena iz okoline Soluna), preveli bogoslužbene knjige. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik. Tokom boravka u Rimu, gde su morali da odu kako bi se opravdali pred papom, zbog optužbi od strane bavarskog sveštenstva, Ćirilo umire, a papa je Metodija postavio za arhiepiskopa moravskog i panonskog. Posle Metodijeve smrti njegovi učenici su prognani iz Moravske i većina je otišla na jug – među Bugare, Srbe i druge balkanske Slovene.

Vremeplov: Umro Dimitrije Davidović

Srpski novinar i publicista Dimitrije Davidović, otac srpskog novinarstva umro je  na današnji dan 06. aprila 1838. godine.Napustio je studije medicine započete u Pešti i Beču i posvetio se novinarstvu. U Beču je 1813. pokrenuo “Novine serbske” u kojima je bio glavni autor. U Kneževinu Srbiju preselio se 1821. Do 1829. bio je sekretar knjaza Miloša Obrenovića. Pokrenuo je prve dnevne novine u tadašnjoj Kneževini Srbiji “Novine srbske” 1834. u Kragujevcu. Bio je na kratko i ministar unutrašnjih poslova i prosvete i diplomata. Po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio je ustav za Srbiju, nazvan kasnije “Sretenjski” (neobično liberalan za tadašnje prilike u Evropi), usvojen u februaru 1835. Pod pritiskom velikih sila, Austrije, Turske i Rusije, ustav je suspendovan. Knjaz ga je povukao već u martu 1835. a Davidović je pao u nemilost. Osim novinarstva bavio se i publicistikom i prevođenjem. Sahranjen je u Smederevu gde je i umro. Dela: “Istorija naroda srbskog”, “Đejanija k istoriji srbskoga naroda”, “Opisanije Žiče”.

Vremeplov: Rođen Branislav Petronijević

Na  današnji dan 06. aprila 1875. godine rođen je srpski filozof, matematičar i paleontolog Branislav Petronijević, profesor Velike škole, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. U Prvom svetskom ratu prošao je sa srpskom vojskom povlačenje preko Albanije. Doktorirao je filozofiju u Lajpcigu. Stvorio je originalni filozofski sistem, u koji je uz metafiziku uključio teoriju saznanja i filozofiju prirode. Pisao je na nemačkom i francuskom. Dela: “Principi metafizike” , “Istorija novije filozofije”, “Univerzalna evolucija”, “Članci i studije”, “Empirijska psihologija”, “O vrednosti života” (sa kratkom autobiografijom, objavljeno posthumno).

Vremeplov: Održane prve moderne Olimpijske igre

U Atini su na današnji dan 06. aprila 1896. počele prve moderne Olimpijske igre, čiji je idejni tvorac i organizator bio Francuz Pjer de Kuberten, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta od 1896. do 1925. Na Igrama završenim 14. aprila učestvovala su 484 takmičara, isključivo muškarci, u duhu tradicije antičkih Olimpijskih igara. Srpski kralj Aleksandar Obrenović bio je jedini šef države počasni gost organizatora Igara. Kad se četvrtog dana pojavio na Olimpijskom stadionu u društvu grčkog kralja Jorgosa i u pratnji ađutanta Živojina Mišića, takmičenje je prekinuto, intonirane su grčka himna i srpska himna “Bože pravde”, a u čast srpskog kralja još jednom se začula olimpijska himna. U grčkoj štampi sutradan su sva sportska takmičenja bila u senci tog događaja.

Vremeplov: Osnovan Praški – najstariji slovenski univerzitet

U Pragu je na današnji dan 07. aprila 1348. godine osnovan univerzitet, prvi u centralnoj Evropi. Praški univerzitet je najstariji slovenski univerzitet u modernom značenju te reči.

Vremeplov: Umro Dositej Obradović

Na današnji dan 07. aprila  1811. godine umro je Dositej Obradović, srpski prosvetitelj, pisac, filozof i pedagog, prvi ministar prosvete u obnovljenoj srpskoj državi, jedna od najznačajnijih ličnosti srpskog naroda krajem 18. i početkom 19. veka i srpske kulture uopšte. Svetovno ime bilo mu je Dimitrije. Školovao se u rodnom Čakovu (danas rumunski Banat) i Temišvaru, gde je učio zanat. Napustivši fruškogorski manastir Hopovo, gde je bio zamonašen, radio je kao privatni učitelj, najviše po srpskim mestima Dalmacije i uTrstu i Beču. Naučio je više stranih jezika, studirao na univerzitetima u Lajpcigu i Haleu, i bio je verovatno najučeniji Srbin svog vremena, uz Jovana Rajića. Na poziv vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, došao je u Srbiju 1806. i 1808. organizovao je Veliku školu u Beogradu. Postao je 1811. prvi popečitelj prosveštenija (ministar prosvete) u Srbiji. Znanja i ideje moderne Evrope njegovog vremena unosio je u narod, kako bi ga prosvetio i uputio ka napretku, čak je doneo u Srbiju i neke poljoprivredne kulture. Njegov književni rad označio je otvaranje nove epohe u istoriji srpske književnosti. Dela: “Život i priključenija”, “Basne”, “Hristoitija”, “Sovjeti zdravago razuma”, “Sobranije”, autor je svečane pesme “Vostani Serbie”. Njegova sabrana dela u 10 tomova, u izdanju Gligorija Vozarovića, objavljena tridesetih godina 19. veka, prva su sabrana dela u srpskoj kulturi uopšte. Sahranjen je u porti Saborne crkve u Beogradu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.

Vremeplov: Rođen Đorđe Stanojević

Đorđe Stanojević, srpski fizičar, profesor na Velikoj školi, rektor Beogradskog univerziteta, najzaslužniji za ranu elektrifikaciju Srbije rođen je na današnji dan 07. aprila 1858. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu 1881. Zaslužan je za izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji: Užice na Đetinji, Vučje na Vučjanci, Niš na Nišavi, Veliko Gradište na Peku, Vlasotince na Vlasini, Ivanjica na Moravici i Zaječar na Timoku. Konstruisao je i Beogradsku termocentralu. Zaslužan je i za prvo demonstriranje radija u Beogradu 1908. kao i za električno osvetljenje Beograda.

Vremeplov: Osnovano Srpsko geografsko društvo

Na inicijativu srpskog naučnika Jovana Cvijića, u Beogradu je na današnji dan 08. aprila 1910. godine osnovano Srpsko geografsko društvo. Cilj tog društva bilo je širenje, kako je navedeno, naučno-stručnog rada i popularisanje znanja iz geografije i njoj srodnih nauka.

Vremeplov: Umro Jovan Dučić

Na današnji dan 07. aprila  1943. godine umro je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čija je lirika udarila pečat srpskoj poeziji u prvoj polovini 20. veka. Diplomirao je prava u Parizu i od 1912. do 1941. bio je diplomatski činovnik Kraljevine Srbije i Jugoslavije, na kraju i ambasador u nekolicini evropskih prestonica. Već prvom pesničkom zbirkom “Pjesme”, izdatom 1901. u Mostaru, predstavio se kao specifičan liričar i vanredna pojava u srpskoj književnosti. Pisao je i prozu (“Jutra sa Leotara”), putopise (“Gradovi i himere”, “Pismo iz Ženeve”, “Pismo s Alpa”, “Pismo iz Španije”), eseje (“Blago cara Radovana”, “Moji saputnici”, “Staza pored puta”), studije (“Grof Sava Vladislavić”), političku publicistiku (“Verujem u Boga i u srpstvo”). Umro je u SAD duboko rezigniran stradanjima srpskog naroda tokom rata, posebno na teritoriji takozvane NDH. Dugo nakon Drugog svetskog rata, pojedini segmenti njegovog dela bili su zanemarivani, zbog činjenice da je Dučić smatran simpatizerom Pokreta generala Mihailovića. Njegovi zemni ostaci počivali su šest decenija u varošici Geri u državi Indijana SAD, posle čega su prenesene u otadžbinu i položene u kriptu manastira Nova Gračanica iznad njegovog rodnog Trebinja.

Vremeplov: Tražena Srpska Vojvodina

U Sremskim Karlovcima održan je, na današnji dan 08. aprila 1861. godine, Blagoveštenski sabor, poslednji politički skup Srba u Ugarskoj, na kojem je zatražena posebna teritorija za Srbe (Vojvodina sa Sremom, donjom Bačkom i Banatom) sa vojvodom na čelu i sopstvenom administracijom. Saborom je predsedavao patrijarh Josif Rajačić. Austrijski car Franc Jozef I nije nikada potvrdio zaključke ovog skupa, a Ugarski sabor nije ih ni uzeo u razmatranje.

Vremeplov: Umro Josip Juraj Štrosmajer

Na današnji dan 08. aprila  1905. godine u Đakovu je umro biskup i političar Josip Juraj Štrosmajer. Osnivač je i pokrovitelj Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti (1868) i utemeljitelj Zagrebačkog sveučilišta (1874).

Vremeplov: Umro Pikaso

Jedan  od najvećih umetnika 20. veka, španski slikar i vajar i jedan od najznačajnijih predstavnika kubizma Pablo Pikaso umro je na današnji dan 08. aprila 1973. Zajedno sa Žoržom Brakom napravio je prekretnicu u evropskom slikarstvu, ostvarujući novu koncepciju oblika i prostora. Od mnogobrojnih dela iz njegove zaostavštine, najpoznatija su “Gospođice iz Avinjona” i “Gernika”.

Vremeplov: Umro Nebojša Popov

Na današnji dan 08. aprila  2016. godine preminuo je Nebojša Popov, sociolog, antiratni aktivista Srbije i bivše Jugoslavije, predsednik Republikanskog kluba i član Glavnog odbora Građanskog saveza Srbije, glavni urednik lista Republika.

Vremeplov: Umro Kapica

Ruski fizičar Pjotr Kapica, jedan od najznačajnijih fizičara 20. veka umro je na današnji dan 08. aprila 1984. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 1978. godine.

Vremeplov: Svetski dan Roma

U  Londonu je, na današnji dan 08. aprila 1971 godine, održan Prvi svetski kongres Roma na kojem je verifikovan naziv pripadnika tog naroda – Romi. Odlukom UN 8. april proglašen je za Svetski dan Roma.

Vremeplov: Umro Rable

Na današnji dan 09. aprila  1553. godine umro je francuski pisac Fransoa Rable, najznačajnija ličnost francuske renesanse, humanista, lekar, ali i izraziti hedonista. Zamonašio se kako bi sebi obezbedio mirno i stabilno školovanje, ali je nakon sukoba sa pretpostavljenima, zbog učenja grčkog, što je tadašnja Sorbona sprečavala, napustio manastir. Završio je medicinu u Monpeljeu i radio je kao lekar u Lionu. Pošto su njegova književna dela zabranjivana neretko je menjao mesto boravka. Glavna dela: “Gargantua” i “Pantagruel”. Šaljivom pričom o neobičnoj kraljevskoj porodici divova, uz mnoštvo dosetki, izražavao je opšte ideje pravde, istinoljubivosti i humanosti. Na srpski jezik njegova dela je, neverovatno spretno i s puno ljubavi, preveo Stanislav Vinaver.

Vremeplov: Rođen Veselin Čajkanović

Veselin Čajkanović, srpski klasični filolog i istoričar religije, član Srpske kraljevske akademije rođen je na današnji dan 09. aprila  1881. Po okončanju studija klasičnih jezika na Velikoj školi u Beogradu 1903. usavršava se u Nemačkoj, u Lajpcigu i Minhenu, gde je doktorirao 1907. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu rukovodio je katedrom za klasičnu filologiju. Na Bogoslovskom fakultetu predavao je Uporednu istoriju religija. U više navrata bio je dekan Filozofskog fakulteta. Rukovodio je Zadužbinom Nikole Čupića, Društvom Sv. Save, bio je upravnik Srpske književne zadruge. Kao rezervni oficir učestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. U Bizerti je osnovao Štampariju srpskih invalida i časopis “Napredak”. Prevodio je Plutarha, Tacita, Vergilija, Svetonija, Livija, Plauta. Posebno su značajna njegova istraživanja stare srpske religije i mitologije. Odlikovan je nizom odlikovanja, između ostalih i Legijom časti. Dela: “Vergilije i njegovi savremenici”, “O srpskom vrhovnom bogu”, “Mit i religija u Srba”, “Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama”, “Stara srpska religija i mitologija”. Njegova “Sabrana dela iz srpske religije i mitologije” objavljena su tek 1994.

Vremeplov: Stvorena Državna zajednica Srbija i Crna Gora

Na današnji dan 09. aprila  2002. godine skupštine Srbije i Crne Gore prihvatili su sporazum o ukidanju Savezne Republike Jugoslavije i stvaranju – Državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji su, uz posredovanje Evropske unije, 14. marta potpisali predsednici Jugoslavije i Crne Gore Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, šefovi vlada dveju republika Zoran Đinđić i Filip Vujanović i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.

Vremeplov: Otvoren Ruski dom u Beogradu

U Beogradu je na današnji dan 09. aprila 1933. godine otvoren Ruski dom, svojevrsni centar, tada veoma brojne ruske emigrantske zajednice u Srbiji. Ruski dom je nastao kao posledica inicijativa predstavnika ruske emigracije (bele) koji su nakon revolucije u Rusiji pronašli utočište u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Njihova inicijativa podržana je od strane Kralja Aleksandra Karađorđevića, Patrijarha Varnave, Aleksandra Belića, slaviste, docnijeg predsednika Srpske Kraljevske Akademije. Zdanje je projektovao ruski arhitekta V.F.Baumgarten. Od 1945. delao je pod nazivom – Dom sovjetske kulture, a od 1994. zvanični naziv je – Ruski centar za nauku i tehniku.

Treće dete preminulo od malih boginja

U Srbiji je preminulo treće dete usled komplikacija izazvanih malim boginjama, prenose mediji. Takođe, prema tim informacijama reč je o dvogodišnjoj devojčici iz Kragujevca, koja je bolovala od autoimune bolesti, te zbog toga nije mogla da primi MMR vakcinu. Devojčica je preminula u sredu uveče u Institutu za majku i dete u Beogradu. To je trinaesta žrtva morbila.  Ona je tri meseca bila priključena na aparate u Institutu za majku i dete.
Institut Batut je ranije saopštio da su u Srbiji od oktobra obolele 4.292 osobe od malih boginja. Najmlađa obolela osoba je stara 15 dana, a najstarija 71 godina. Najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina. Prvi smrtni slučaj od posledica malih boginja registrovan je u Srbiji 27. decembra 2017, posle 20 godina.

Decu vakcinisati, SPC nije protiv transplantacije

Stav Crkve je da deca treba da budu vakcinisana, ali da istovremeno roditelji treba da budu dovoljno dobro informisan o prirodi vakcine, rekao je patrijarh srpski Irinej i dodao da Crkva nema ništa protiv transplantacije organe, ali pod određenim uslovima. “Nadamo se da je današnja medicina dostigla to savršenstvo da ponudi nešto korisno za očuvanje života”, rekao je poglavar SPC. On kaže ne može ni da zamisli da bi medicina mogla da izmisli nešto čime bi putem vakcine ubijala. Nažalost, dodao je, ima i takvih slučajeva, ali to su činili neprijatelji drugoj strani. “Ali u jednom mirnom vremenu mislim da sve ono što medicina nudi treba prihvatiti, jer ona želi da pomogne onima koji imaju potrebe za pomoći ove vrste”, kazao je i istakao da je “stav Crkve da deca treba da budu vakcinisana”.
Prema njegovim rečima, Crkva ima stav i kada je u pitanju transplantacija organa. “Imajući u vidu reči Hristove zapisane u Jevanđelju da nema veće ljubavi od one ako neko da život svoj za bližnjeg svog”, rekao je prvi među jednakima, istakavši da presađivanje organa zdravih i davanje bolesnima je veliko delo anđeoske ljubavi i tu Crkva nema ništa protiv. “Crkva podržava takvo mišljenje i takav stav, samo postavlja nekoliko uslova, a to je da davanje organa bude dragovoljno, dragovoljno od onih koji daju i koji ga primaju. Isto tako da se vodi računa da se ne dovodi u pitanje život darodavca, da bude bez opasnosti, a to je današnja medicina svakako u mogućnosti da uradi”, naveo je patrijarh.

Koliko je prisutno vršnjačko nasilje u školama?

Direktor zrenjaninske Osnovne škole “Petar Petrović Njegoš”, prikupio je i objavio alarmantne podatke o vršnjačkom nasilju. U školskoj upravi tvrde da podaci nisu validni. Direktor zrenjaninske osnovne škole Petar Petrović Njegoš, tvrdi je da je u Zrenjaninu evidentirano preko 950 slučajeva vršnjačkog nasilja u toku prethodne godine, da je evidentirao sve, od najbezazlenijih do najtežih oblika. “Prikupljeni podaci nisu validni uopšte, zato što znamo da po protokolu posoje različiti nivoi nasilja. Evidentirano je i ono nasilje koje smo nekada smatrali udvaranjem”, kaže Miroslav Brnjoš, direktor OŠ “Petar Petrović Njegoš”.
Na teritoriji grada postoji 36 škola, 28 osnovnih i 8 srednjih, a pohađa ih oko 13.800 učenika “Prijavljen broj nasilja nivoa tri, znači nateži oblici nasilja je šest, za ovu kalendarsku godinu 2018. Šest slučajeva u 2017. i dva slučaja u 2016. godini. Uglavnom su u pitanju tuče. Jedna je situacija igra vezivanja prerasla u nešto drastičnije, imamo situacije gde imamo bolesne učenike koji nisu pod terapijom i vrlo često se autodestruktivno i heterodestruktivno ponašaju”, kaže Snežana Oluški, načelnica školske uprave.

Roditelji prijavljuju i one najbezazlenije slučajeve nasilja

Roditelji često prijavljuju i one najbezazlenije slučajeve kao što su gurkanje, grudvanje, i slično a ima i onih ozbiljnijih. “Reakcije roditelja idu od onih podržavajućih koji opravdavaju postupak deteta, do onog stava da ne mogu da stanu u kraj svom detetu. Roditelji na žalost, ne svi naravno ističu svoju nemoć, ta nemoć je proizvod njihove prezauzetosti i gubljenje svojih roditeljskih kompetencija”, kaže Jasna Hajder, psiholog. Sledeće nedelje bi trebao biti formiran opštinski savet roditelja na inicijativu ministarstva prosvete. U rad saveta biće uključena i policija kako bi se radilo na prevenciji nasilja. https://www.youtube.com/watch?v=J4tcAAVuI0s

Vaspitne ustanove prijavljuju svega tri odsto slučajeva nasilja

Vaspitne ustanove u Vojvodini nadležnim organima prijavljuju svega tri odsto slučajeva nasilja prema deci, pokazuje istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana. O tome šta kaže prosvetna inspekcija, koje su obaveze škole i koje su procedure kada je reč o nasilju bilo koje vrste prema deci, u emisiji Razglednice Radio-televizije Vojvodine govorio je glavni novosadski prosvetni inspektor, Srđan Jakovljev. https://www.youtube.com/watch?v=JMxIaiX5lg4

Francuska: Studenti i medicinski radnici protiv Makronovih reformi

Studenti i medicinski radnici sukobili su se u četvrtak  sa policijom tokom protesta zbog reformi vlade francuskog predsednika Emanuela Makrona. Protest je organizovan ispred bolnice u Rouenu u Normandiji, gde će Makron posetiti odeljenje za decu sa autizmom, prenosi AP.

About the Author

admin