Vesti – 11.04.2018.

Odgovornost za Cilj 4:
Globalna nedelja akcije 2018. od 22. aprila

Ovogodišnja Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) biće održana između 22. i 28. aprila. Fokus je na odgovornosti za uspešno realizovanje četvrtog razvojnog cilja  (SDG4) – “Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i promovisanje mogućnosti doživotnog učenja za sve” kroz  patricipaciju građana. GAWE 2018  pod nazivom “Odgovornost za SDG4 kroz učešće građana”, nastaviće se  do pune  implementaciju SDG4 agende.
Podsećamo, i ovom prilikom da je poslednji Svetski dan učitelja (05. 10. 2017. godine) obeležen se pod motom “Podučavanje na slobodi, osnaživanje nastavnika” i da je  uključio  temu koja je postala aktuelna nakon usvajanja novih Ciljeva održivog razvoja (SDG) u septembru 2015. godine. I tom prilikom je osnaživanje nastavnika ponovo potvrđeno kao prioritet u svim obrazovnim i razvojnim strategijama. Stoga je i ovogodišnja GNA prilika da se širom sveta i okupe: vlade, multilateralne i bileteralne organizacije, nevladine organizacije, privatni sektor, nastavnici  i stručnjaci  iz oblasti nastave. Usvajanjem SDG Cilja.4 o obrazovanju sa ciljanim podciljem 4.c.  nastavnici su prepoznati  kao ključni u postizanje programa Obrazovanja 2030. godine. Na taj način je  stvorena  prilika da se obeleže dostignuća i razmišlja o načinima za postizanje preostalih izazova za promociju nastavničkih profesija, kao  rešavanje problema akutnog nedostatak nastavnika. Naime, prema UNESCO Institutu za statistiku, svetu je potrebno 69 miliona nastavnika ako želimo postići univerzalno osnovno i srednje obrazovanje do 2030. godine.

Imamo samo 12 godina da postignemo ovo. Pridružite se!


Šarčević: “Biće kažnjena nastavnica koja je vodila đake u Amsterdam”

Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je u ponedeljak  kaznene mere za nastavnicu osnovne škole “Karađorđe” koja je grupu đaka odvela na putovanje u Amsterdam. To putovanje je uključivalo i obilazak ulice “crvenih fenjera”. Kako kaže, dobio je izveštaj o tom slučaju i informaciju da škola i njen direktor nisu organizovali sporno putovanje, već nastavnica “po privatnoj liniji”. “To je neprimereno, nastavnik će imati sankcije”, rekao je Šarčević za Prvu i objasnio da svaki plan i program ekskurzije mora da se prijavi u školi i bude verifikovan na nastavničkom veću.  “To je sistem ličnog dila, ništa drugo, biće posledica”, rekao je ministar i dodao da ima dosta nastavnika koji su u dobrim odnosima sa roditeljima, “pa rade na svoju ruku”.    

Za upis potrebna potvrda o vakcinaciji

Upitan o upisu prvaka ministar je rekao da je potvrda o vakcinaciji potrebna za upis dece, te da će se sa roditeljima koji se tome protive razgovarati i na kraju sprovoditi sankcije ako ne vakcinišu svoju decu.  Upitan o broju nevakcinisane dece koja će upisati prvi razred Šarčević kaže da je to pitanja za ministarstvo zdravlja i ističe da deca po zakonu moraju da se upišu u školu.  Kaže da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar govorio o 15 odsto nevakcinisane dece, navodeći da kažnjavanje nije jedino rešenje i da mora da se stvori poštovanje između škole i roditelja koji rade kao tim u interesu deteta.  “Nakon Drugog svetskog rata Jugoslavija je imala smrt odojčadi ispod pet promila, bili smo jedna od visoko zdrastveno bezbednih zemalja, a sada smo posle toliko decenija nazadovali”, rekao je ministar. 
On se osvrnuo na kampanju protiv vakcinacije i rekao da laici govore o onome u šta se ne razumeju.  “Zašto bi neki laik govorio protiv vakcinacije, pričao nešto što ne zna i ugrozio život? Ko će da odgovara za 12 mrtvih?”, rekao je ministar.  Smatra da država treba da bude uporna, dosledna i jaka, kao i da su svi po malo zakazali kada je reč o vakcinaciji.  “Porodice su mislile da to nije važno, država nije radila šta treba. Ova smrtnost sada nije mali incident”, kaže Šarčević.

Više neće biti produžavanja roka za “večite  studente”

Povodom “večitih studenata”, koji su studije upisali pre 2006. godine, a koji imaju rok do kraja septembra ove godine da ih završe, ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da više neće biti produžavanja tog roka.  “Bilo bi neodgovorno da se to produžava, to su večiti studenti. Oni traže da svako studira dokle god mu odgovara, ali to je besmisleno, kao i priča o vakcinama država mora u jednom trenutku da kaže sada je kraj”, rekao je ministar.

Šarčević: Za osam meseci usvojeno 10 zakona

Ministar prosvete Mladen Šarčević je naveo da je za osam meseci usvojeno 10 zakona u oblasti obrazovanja, obezbeđen je novac za obuke skoro 80.000 ljudi u prosveti, uvedeni su digitalni udžbenici, informatika za peti razred, preduzetništvo u škole…  “Gomila stvari koja će dati rezultate već za godinu dana”, rekao je Šarčević.

Šarčević: Ko želi na moje mesto – slobodno

Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je  u ponedeljak, 9.04.2018. da ko želi može slobodno da zauzme njegovo mesto u Vladi, ali da ga čeka ogroman posao. On je upitan o rekonstrukciji vlade rekao da ga ne motiviše mesto ministra, već reforme koje želi da sprovede i ostvari vidljive rezultate. “Ja sam rekao sto puta da to mene ne interesuje na taj način. U skupštini su me prozivali da ne treba da budem ministar, jer nisam motivisan, ja jesam motivisan, ali na drugačiji način. Došao sam da uradimo reformu obrazovanja, što mislim da znam da radim i da to bude vidljivo”, rekao je Šarčević za televiziju Prva.  Ministar je na pitanje šta će uraditi povodom “večitih studenata” i roka za okončanje studija koji je nekoliko puta pomeran, rekao: “Ja neću uraditi”.  “Ne znam, videćemo”, rekao je Šarčević što je i navelo voditelje da ga pitaju i da li time aludira na rekonstrukciju vlade.

Vlada Vojvodine: Za škole, domove i PU 150,4 miliona dinara

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je 04. aprila 2018.  ugovore u vrednosti od 150,4 milina dinara za investicije u oblast obrazovanja u 2018. godini. Sredstva su dobile 53 ustanove – osnovne i srednje škole, predškolske ustanove i domovi učenika, za rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju i investiciono održavanje objekata. Mirović je istakao da Pokrajinska vlada neće stati na ovom konkursu i najavio da  će u julu biti raspisan novi konkurs sa novim sredstvima.  “Mnogi nisu verovali da će se ovaj program sprovesti i da će trajati u kontinuitetu”,  kazao je Mirović i dodao da se taj program ne može završiti dok se u svim osnovnim i srednjim školama, predškolskim ustanovama i učeničkim domovima u Vojvodini ne saniraju  i rekonstruišu objekti i obezbedi energetska efikasnost.
Mirović je podsetio da su prošle godine iz pokrajinskog budžeta  podržana 122 projekta, te da su izvedeni radovi u 109 ustanova. “Ova godina je za nas tek počela i ovih 150 miliona dinara je prva faza u realizaciji važnih investicija”, kazao je Mirović i dodao da će jedan deo poslova raditi Kancelarija za javna ulaganja Vlade Srbije sa kojom je Pokrajinska vlada uspostavila punu koordinaciju, dok će deo poslova raditi lokalne samouprave. “Naš plan je da do kraja mandata ove vlade imamo pun kontinuitet u realizaciji ovih poslova. Želimo da sve škole budu rekonstruisane i da uslovi u kojima uče naša deca budu mnogo bolji”, kazao je Mirović i dodao da je važno da se uporedo sa tim radi na tehničkom osavremenjavanju obrazovnih ustanova.
Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš naglasio je da je važno da se obezbedi odgovarajuća infrastruktura po evropskim standardima koja zadovoljava potrebe novog tehnološkog razvoja, kao i o potrebi kontinuiranog finansiranja u objekte koje koriste obrazovne ustanove. “Odlučni smo da istrajemo i nastavimo ka cilju, a to je obezbeđivanje boljih uslova za boravak i rad u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, imajući na umu, pre svega, interes dece koja pohađaju te ustanove”, kazao je potpredsednik Njilaš.

Otvoren novi Centar za dnevni boravak dece sa posebnim potrebama

Ambasador SAD Kajl Skot otvorio je  04. aprila 2018.  Centar za dnevni boravak za decu i omladinu sa posebnim potrebama u Sopotu. Izgradnju dnevnog centra čija je vrednost 343.081 dolara finansirala je Evropska komanda američke vojske.Osobe sa posebnim potrebama su jedna od najranjivijih grupa širom sveta i ovim projektom se pokazuje posvećenost Vlade SAD da radi zajedno sa srpskim opštinama na poboljšanju kvaliteta života svih grajana Srbije, uključujući one sa invaliditetom.
Američki ambasador je istakao da se radi o centru koji je potreban i koji će biti koristan za građane Sopota. Ja sam roditelj kao i mnogi drugi i znam da želimo da obezbedimo najbolje za našu decu, njihovu budućnost. Za one koji imaju posebne potrebe ovakve strukture su veoma bitne, kazao je Skot. Prema njegovim rečima, radi se, međutim, samo o zdanju, a najvažnije je osoblje koje će u njemu raditi, kao i zalaganje roditelja štićenika. Skot je na kraju poželeo svima srećan Uskrs.
Gradski sekretar za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević rekla je da je ovo otvaranje prvog dnevnog boravka za decu sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom u Sopotu. On, kako je kazala, ulazi u sistem socijalne zasitite grada Beograda i postaje 16 dnevni boravak koji imamo u Beogradu za decu sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom. Do sada Sopot nije imao takvu ustanovu, pa ćemo imati sada praktično uspostavljene sve usluge socijalne zasitite u ovoj gradskoj opštini Objekat ima skoro 420 kvadrata, predvidjen je za 30 korisnika. Do sada su ti korisnici uglavnom koristili usluge dnevnog boravka u Mladenovcu. Sada omogućavamo i roditeljima i korisnicima da mogu da koriste te usluge u svojoj opštini, kazala je ona.

Izmene u lektiri: Odbačena Agata Kristi

Agata Kristi neće ući u lektiru za prvi razred gimnazije, jer je taj predlog stručne komisije povučen zbog negativnih komentara u javnosti i primedbi profesora. Umesto britanske autorke gimnazijalci će čitati ”Doroteja” Dobrila Nenadića, kaže Dejana Milijić Subić, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Govoreći o izmenama u lektiri koje se od septembra uvode za prvi i peti razred osnovne škole i za prvi razred gimnazije, Milijić Subić navodi da je namera stručne komisije bila da osavremeni program za prvi razred gimnazije koji nije menjan od 1992. godine, ali da je izbor naslova ostao u okvirima poznatog, odnosno, u književnoj istoriji. 
Najviše negodovanja u javnosti izazvao je predlog da se u izbornu lektiru uvrste detektivski romani Agate Kristi, dok su članovi komisije, ukazuje Milijić Subić, smatrali da njena dela treba da budu deo nastavnog programa, pre svega, zbog povezanosti sa drugim vidovima umetnosti kao što je film.  ”Međutim, pratili smo razne forume da vidimo kako javnost reaguje i primetili smo da je taj predlog izazvao najviše negativnih komenatara. Bilo je profesora koji su čak komentarisali da je Agata Kristi morbidna što, svakako, ne stoji jer bi se to onda moglo da kaže i za Šekspira, Dostojevskog, Mana…”, rekla je Milijić Subić za Tanjug. 

Umesto Agate Kristi –  ”Dorotej”

Umesto Agate Kristi, kaže, predložen je Nenadićev ”Dorotej”, a od savremenih dela 20. veka prva knjiga Tolkinove trilogije ”Gospodar prstenova”.  Kako je istakla, suština izmena u lektiri i za osnovnu školu i za gimnaziju odnosi se na drugačiji pristup čitanju i proučavanju književnih dela.  Kao primer navodi ”Antigonu” i ”Ilijadu” koju će gimnazijalci od septembra čitati u odlomcima i izučavati pre svega kulturološki i fenomenološki povezujući je sa grčkom mitologijom.  ”Naslovi za gimnaziju su uglavnom ostali, ali je cilj da se uvežu sa drugim predmetima, kao i sa kompetencijama koje učenici treba da steknu u srednjoj školi. Akademska znanja koja smo nekada sticali više nisu dovoljna, potrebno je razviti i druge veštine, a savremeni obrazovni sistemi koji važe za uspešne ukazuju da je kreativnost veština koja omogućuje napredak čoveka”, kaže sagovornica Tanjuga. 
Dodaje da se odustalo i od predloga da se delo Dragoslava Mihailovića ”Kad su cvetale tikve” iz drugog ”prebaci” u prvi razred gimnazije. 

U lektiri za prvi razred više novina

U lektiri za prvi razred osnovne škole naći će se, kaže, više savremenijih književnih dela i kratkih formi kako bi prvaci kroz igre i asocijacije usvajali nove ideje.  Novina za polaznike u osnovnu školu biće i čitanje u nastavcima.  ”U prvom razredu đaci će čitati, recimo, ”Ježevu kućicu” Branka Ćopića koju će obrađivati na nekoliko časova u nastavcima s ciljem da im se održi pažnja i vežba pamćenje književnih dela”, objašnjava Milijić Subić. 
Prvaci će, prema novom planu, kroz igru, crtanje i pevanje obrađivati pesme Dragomira Djorđevića, Pere Zupca, Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Gvida Tartalje.  ”Nastojalo se da za prvake tekstovi budu kratki, poletni, slikoviti i pamtljivi, da im izazivaju asocijacije i vezuju ih za njihovo iskustvo”, kaže Milijić Subić. 

Značajne promene i u lektiri za peti razred

U petom razredu, kako navodi, ima značajnijih promena koje se odnose na povratak domaće lektire tako da će petaci čitati dela kao što je roman ”Agi i Ema” Igora Kolarova.  Napominje da su zadržani naslovi koji se smatraju ”kanonom” u književnosti poput ”Doživljaja Toma Sojera” i ”Robinson Kruso”, dok je Žil Vern posle nekoliko decenija ‘izbačen” iz lektire. ”To ne sprečava nastavnike koji su ljubitelji Verna da ga preporuče učenicima. Međutim, naša istraživanja pokazuju da ga učenici nerado čitaju jer se njegova dela danas ne doživaljavaju fantastikom kao u vreme kada su pisana”, objašnjava sagovornica Tanjuga.  Od septembra se, kaže, uvodi i izborna lektira, tj. lista sa velikim brojem naslova sa koje će nastavnici u dogovoru sa učenicima birati tri književna dela. U dopunskoj lektiri naći će se naslovi kao što su ”Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke” Ljubivoja Ršumovića, Tolkinov ”Hobit” u odlomcima, ”Tajna žutog balona” Nikol Lezije, ”Gospodar lopova” Kornelije Funke. 
Tu su i dela domaćih pisaca poput ”Putovanja u putopis” Vide Ognjenović, ”Priče iz glave” Vladislave Vojnović, ”Muzika traži uši” Dejana Aleksića, ”Veliko dvorište” Stevana Raičkovića.  ”Sa tog spiska nastavnici će moći da sami izaberu naslove i da ih tematski vezuju i kombinuju. Recimo, neko može da se opredeli za ”Kapetana Džona Piplfoksa” koji je godinama u lektiri i da ga obradi tematski sa knjigom Mike Alasa ”U carstvu gusara”.  Ili mogu da Vuka Karadžića obrađuju sa porodičnim narodnim pesmama”, pojašnjava Milijić Subić i dodaje da se komisija rukovodila time šta učenici i nastavnici najviše vole da čitaju.  Tako će budući petaci i dalje čitati Nušićeve ”Hajduke” i ”Jutra plavog sljeza” Branka Chopića, a u lektiri ostaju i pesme Alekse Šantića i Milana Rakića. 

Zavod  počinje sa cikličnim menjanjem svih nastavnih programa

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kaže sagovornica Tanjuga, počinje sa cikličnim menjanjem svih nastavnih programa, a kada je reč o lektirama predviđeno je da se izmene uvode postepeno.  Predlog za prvi razred gimnazije ući će u proceduru posle praznika, a komisija će nakon toga raditi na izmeni lektira za drugi i šesti razred osnovne škole i drugi razred gimnazije. 
Milijić Subić naglašava da će učitelji, nastavnici i profesori biti nosioci svih promena u obrazovanju, pa i kada je reč o lektirama i čitanju.  “Nova digitalna era skratila je pažnju učenicima na svega 10 minuta. Zato je potrebno promeniti pristup, medije, način učenja i vrednovanja, a program na papiru neće mnogo pomoći ukoliko ne sprovedemo obuke koje Zavod organizuje sa Ministarstvom prosvete”, smatra Milijić Subić.

Novi smerovi u zrenjaninskim srednjim školama i fakultetima

Zrenjaninske srednje škole i fakultet uvode dodatne smerove u saradnji sa velikim privrednicima, koji kasnije te specijalizovane studente zapošljavaju. Oni smerovi koji su uvedeni na taj način tokom prethodnih godina pokazali su se kao dobar potez Usklađeno sa potrebama privrede u zrenjaninskim školama bi trebala biti otvorena tri nova smera.  Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika kaže: “Na prvom mestu bi istakao mehatroničara, oni su potrebni kompaniji Drekslmajer ali i još nekoliko kompanija. Tu je interesantno da ćemo zajedno sa kompanijama, grad i kompanije opremati kabinete na tehničkoj školi. Zatim imamo cvećare i vrtlare i imamo operatere u prehrambenoj industriji, mesare novi smer za potrebe kompanije Gomex  i carske bašte.”
Iz odeljenja koja su otvorena pre nekoliko godina izašao je kadar koji je već zaposlen. Za potrebe kompanija iz IT sektora proširuje se broj mesta. “Imamo nešto što je jedinstveno, a to je studijski program za eksploataciju nafte i gasa na našem fakultetu otvoren zajedno sa kompanijom NIS i Uhtanskim univerzitetom u Rusiji. Otvorili smo i IT odeljenje u elektrotehničkoj školi, a ove godine pripremamo isto odeljenje na mađarskom jeziku i IT odeljenje u našoj gimnaziji.” Zrenjaninski privrednici su se uključili u program dualnog obrazovanja pa je čest slučaj da studenti dolaze do stipendija, a zatim i do posla nakon praktičnog dela nastave.

Naukom i istraživanjem do kvalitetnijih domaćih proizvoda

Pod motom “Mesto susreta nauke i privrede”, Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu uspešno promoviše primenu nauke u privredi naše zemlje ali i šire. Iskustva stečena na tom polju predočava direktorka Instituta Olivera Đuragić. “Institut raspolaže sa odgovarajućim naučno istraživačkim kadrom, koji radi na unapređenju kvaliteta domaćih proizvoda, kako bi naši proizvođači bili konkurentni na evropskom tržištu”, kaže Đuragićeva. Ona ističe da primarna proizvodnja ne donosi veliki profit, te da proizvodi sa dodatom vrednošću, tj. oni koji su unapređeni i poboljšani, imaju mnogo bolji plasman na tržištu i postižu bolju cenu. “Dobar primer saradnje sa našim institutom je saradnja sa malim i srednjim preduzećima u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, gde kroz projekte Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja radimo na unapređenju proizvoda, a rezultati su vidljivi u tehnološkim rešenjima za određene proizvode”, ističe Đuragićeva i dodaje da ti proizvodi imaju poboljšane karakteristike, te se mogu nazvati proizvodi sa dodatom vrednošću.
Ona naglašava da mogu biti poboljšani kvalitet, bezbednost ili funkcionalnost određenog proizvoda, te da se na taj način rezultati naučnog rada primenjuju u praksi. “Na taj način se pospešuje konkurentnost domaćih preduzeća i stvaraju se preduslovi da posluju i van naše zemlje”, kaže Olivera Đuragić.
Ona smatra da je potrebno stimulisati saradnju univerziteta i industrije, jer se na taj način dolazi do novih proizvoda i tehnoloških rešenja. “Imamo dobru saradnju sa Sekretarijatom za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost jer su stimulisana istraživanja, tj. saradnja našeg instituta i sa privrednim subjektima, a Pokrajina je izdvojila polovinu novca, koji su privredne organizacije izdvajale za usluge Instituta”, kaže Đuragićeva. Ona zaključuje da je saradnja na obostranu korist, jer nauka bez primene u praksi nema značaj u društvu jedne zemlje.

Zanimljiva zbirka uskršnjih jaja u Muzeju Novog Sada

Da li ste znali da Muzej grada Novog Sada čuva zanimljivu zbirku ukrašenih uskršnjih jaja, a među njima i jedno još iz prošlog veka? Zašto je važno da čuvamo tradiciju bojenja jaja? Tradicija ukrašvanja uskršnjih jaja na veliki petak, osim u narodu, čuva se i u novosadskim muzejima. U Muzeju grada Novog Sada konzervatori su se potrudili da očuvaju ljuske jajeta iz 1963. godine koje je na poklon od patrijarha Germana dobio Boško Brzić iz Budisave. “Te godine je patrijarh German 1963. godine bio u manastiru Kovilju, a Boško Brzić je Koviljčanin tako da je on bio u toj grupi koja je htela da dočeka patrijarha, i patrijarh je poklonio ručno ispisano jaje crveno na kome je ispisano njegovo ime i ispisan datum odnosno godina kada je bio Vaskrs”, kažu u Muzeju. Ukrašavanje jaja voskom ili biljem su tradicionalne tehnike koje datiraju od 13. veka. Posle Drugog svetskog rata, razvile su se i druge tehnike, a danas, jaja se ukrašavaju i temperama ili dekupažom. Crvena, boja radosti i vaskrsenja uvek je bila neizostavni deo Uskrsa.
Jaje koje se boji u crveno, naročito prvo jaje zove se čuvarkuća i za njega je vezan veliki broj narodnih običaja. Čuva se do narednog Vasrksa. Sa čuvarkućom se na uskršnje jutro pomazuju deca da bi bila zdrava, lepa, vesela, kada ustanu onda im se jajetom pomaže, brada, čelo, lice obrazi. Šaranje i bojenje jaja je kako veruju mnogi jedan od najlepših običaja koji se vezuju za Uskrs, a zašto je važno da ga iznova oživljavamo i čuvamo?
“Potrebno ga je čuvati zbog porodice i zbog dece. To je deo kome se deca najviše raduju na Vaskrs. Jaja se pre svega poklanjaju deci. Čine im radost, deca idu od kuće do kuće da skupljaju poklone, to se i danas čini na našu sreću. Treba ga čuvati zato što je i jaje na neki način simobl Hristovog vaskrsenja”, kažu u Muzeju. Običaji su deo našeg kulturnog identita, čuvajući ih, mi smo čuvari i nosioci kulture i tradicije koju prenosimo na buduće generacije.      https://www.youtube.com/watch?v=C9ycU2dxzYE

Rok’n’rol đaka iz Futoga

Iako su još uvek osnovci i srednjoškolci, cilj grupe mladih muzičara iz Futoga je da svojim delima promovišu kvalitetnu rok muziku, kao i da svoju ljubav prema njoj podele sa publikom. Luka, Lazar, Elena i Mladen su članovi benda kome još uvek nisu dali ime, ali nećemo pogrešiti ako ih nazovemo rok’n’rol entuzijasti. Preteča ovog benda je školski orkestar Osnovne škole “Desanka Maksimović” u Futogu, a danas u njemu sviraju i osnovci i srednjoškolci koji vole da poznate pesme začine svojim stilom. “Naš repertoar se uglavnom bazira na rok muzici, bendovi koje sviramo su EKV, Kerber, Riblja Čorba, ACDC i uglavnom to nije toliko teško svirati, jer probe imamo dvaput nedeljno. Aranžmane radimo zajedno, ako nešto ne valja tokom pesme, mi se zajedno dogovorimo, pa to popravimo i tako”, objašnjavaju oni. “To je generalno muzika koju mi privatno volimo da slušamo i smatram da sadrži neke vrednosti koje možda danas u muzici nemaju”, ističu. Biramo pesme tako što posle probe, posle svirke ostanemo ovde i pričamo šta ćemo svirati i šta ćemo raditi u budućnosti. Volim što sam u ovom bendu i sviram već dve godine i moj idol za to da nastavim da sviram je Pol Mekartni”, kažu oni.
Kako kažu, na početku im je bilo najteže da se uklope. Probe vole zbog druženja, razmene ideja i zajedničkog stvaralaštva, što je za njih pravi recept za uspeh. Srećni su kada mogu sa publikom da podele sve ono što su uvežbali. “Do sada smo nastupali u školi, tu smo nastupali na danu škole i školskoj slavi, takođe smo napravili jedan koncert u dvorištu škole, nastupali smo u centru na Futoškom jatu i drugim manifestacijama. Osećaj kada nastupamo je divan, prvo naravno imamo tremu, ali kasnije se to sve popravi i uvek bude dobro”, ističu. Iako su mladi, oni i te kako imaju velike snove i ideje.   https://www.youtube.com/watch?v=vZeGjeCT1ww

Nastavlja se druženje gimnazijalaca Srbije i Grčke

Gimnazijalci iz solunske opštine Neapoli prvih dana aprila bili su u uzvratnoj poseti svojim vršnjacima iz Pančeva. Oni su se družili, upoznavali, ali i radili na zajedničkom projektu “Bezbednost na internetu” i posebno na društvenim mrežama koje mladi masovno koristte i na kojima vrebaju različite opasnosti. Druženje učenika prvih razreda gimnazija iz Soluna i Pančeva koji uče nemački jezik počelo je u januaru posetom mladih Pančevaca vršnjacima u Grčkoj, a početkom ove nedelje počela je uzvratna poseta solunjana. Na javnom času održanom u gimnaziji Uroš Predić prikazan je kraći film o druženju vršnjaka iz Srbije i Grčke, a zatiim je predstavljen zajednički projekat “Bezbednost na internetu”. U kratkim skečevima na nemačkom jeziku pred učenicima, profesorima i roditeljima pančevački i solunski gimnazijalci su predstavili deset zlatnih pravila bezbednog korišćenjna društvenih mreža.
“Svakodnevno u školi imamo neki problem, da neko objavi fotografiju kojom oni koji su na fotografiji nisu zadovoljni, ponekad ima nekih negativnih komentara… To su neke stvari koje ne smeju da se događaju, kao ni u realnom životu. Moramo da se ophodimo jedni prema drugima s maksimalnim poštovanjem. I to je jedan od razloga što smo odabrali ovu temu. A svedoci smo da se u svetu dešavaju zaista tragične stvari, na prmer poznati sajt “Plavi kit” zbog koga je došlo i do nekih tragičnih ishoda”, rekla je Valerija Jona Andrejević, profesorka nemaćkog jezika u Pančevačkoj Gimnaziji. Bez obzira na sve međusobne razlike problem bezbednosti na internetu zajednički je našim i grčkim srednjoškolcima . “Iako smo dve različite zemlje problemi su u suštini isti. Da ima ponižavanja, prozivanja, objavljivanja fotografija. Nije baš važno koliko su zemlje međusobno udaljene, to je jednostavno nešto što se svima događa”, izjavio je Damir Veljković, učenik prvog razreda. Razmenu učenika podržale su podružnice Gete instituta u Srbiji i Grčkoj, a ove dve gimnazije članice su nemačke vladine mreže “Škole partneri budućnosti” koju čini 2.000 škola širom sveta u kojima se uči nemački jezik.

Akademac: Infuzija zvana umetnost

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u nedelju u 13.30 časova na prvom programu je emitovana nova emisija iz serijala “Akademac” u kojoj će tema biti Infuzija zvana umetnost.  Pred kakvom savremenom ikonom danas stojimo, šta čini duhovnu vertikalu jednog naroda, ko kvari publiku nudeći subkulturu umesto kulture, koje sve komponente mora sadržati jedno umetničko delo kako vas ne bi ostavilo ravnodušnim, i zašto je protiv diletantizma – naša prvakinja drame, glumica Ljiljana Blagojević. Studenti UNS iz svog ugla govore o viđenju i potrebi za umetnosti. Nakon šest godina emitovanja Akademaca rubriku posvećujemo retrospektivi serijala kroz tačno 200 emisija. Urednica i scenaristkinja: Tamara Burević Reditelj: Manuel Srbin Voditeljke i saradnice: Ana Bojović i Bosiljka Đikanović Emisija se može pogledati i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine

Vremeplov: Međunarodna organizacija rada

Na današnji dan 11. aprila 1919 godine počela je da radi Međunarodna organizacija rada sa središtem u Ženevi, koja je posle stvaranja UN postala jedna od specijalizovanih agencija svetske organizacije.

Vremeplov:  Umro Prever

Francuski pisac Žak Anri Mari Prever, nazvan “pesnik Pariza” umro je na današnji dan 11. aprila 1977. godine. Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme. Njegovu poeziju karakteriše revolt, cinizam, ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea “Obala u magli”, “Hotel Sever”, “Dan se rađa”, “Ljubavnici iz Verone”, “Deca raja”, “Vrata noći”. Dela: zbirke pesama “Reči”, “Veliki prolećni bal”, “Kiša i lepo vreme”.

Vremeplov: Ubijen Slavko Ćuruvija

U Beogradu je na današnji dan 11. aprila 1999. godine ubijen novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova “Dnevni telegraf” i “Evropljanin”. Ubistvo do danas  nije razjašnjeno.

Vremeplov: Rođen Parkinson

Na današnji dan 11. aprila 1755. godine rođen je engleski hirurg i paleontolog Džejms Parkinson, koji je otkrio i opisao nervnu bolest ekstrapiramidalnog sistema nazvanu prema njemu. Prvi je opisao apendicitis (zapaljenje slepog creva), objavio je više radova iz medicine i paleontološko delo “Organski ostaci ranijeg sveta”.

Škole dužne da podnose prekršajne prijave protiv roditelja

Za sve direktore i sekretare osnovnih i srednjih škola u Beogradu organizovana je obuka kako da primenjuju novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV). Ovaj zakon predvideo je obavezu škola da pokrenu prekršajne postupke protiv roditelja koji ne upišu decu u pripremni program i osnovnu školu, kao i protiv roditelja čija deca neredovno pohađaju nastavu. ZOSOV je usvojen u septembru prošle godine, a prema rečima predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milana Marinović do danas nije nijedna škola nije pokrenula prekršajni postupak protiv roditelja. On pojašnjava da je obavezan prekršajni postupak protiv roditelja koji ne upišu decu u školu ili čija deca neredovno pohađaju nastavu i ranije postojao, ali da je nadležnost za podnošenje zahteva imala prosvetna inspekcija, te da su usvajanjem ZOSOV-a tu nadležnost dobile škole.
Naglašava da je dobro što su direktori škola i sekretari prošli kroz program edukacije kako bi se na isti način postupalo na celoj teritoriji Beograda. “Direktori škola nisu diplomirani pravnici i nisu se susretali sa ovom vrstom posla, te smo smatrali da bi bilo korisno da ih upoznamo sa njihovim ovlašćenjima, obavezama i pravima kao strankama u postupku, jer će oni biti podnosioci zahteva”, rekao je Marinović za Tanjug.
Upitan ko pokreće postupak u slučaju vršnjačkog nasilja on je pojasnio da je škola dužna da obavesti nadležni organ – u slučaju krivične prijave da obavesti MUP, a u slučaju prekršaja da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. “Deca mlađa od 14 godina ne mogu biti prekršajno odgovorni, ali su svakako za njihove ponašanje odgovaraju roditelji i zakonski zastupnici”, pojasnio je on. Edukacija je organizovana na inicijativu gradskog Sekretarijata za obrazovanje, a predavač je bio predsednik prekršajnog suda Milan Marinović.

Laserima otkrili desetine drevnih gradova Maja

Istraživači su u džunglama severne Gvatemale, pomoću napredne laserske tehnologije, otkrili više od 60.000 struktura drevne civilizacije Maja i procenili da je na tom prostoru živelo deset miliona ljudi.
Na osnovu snimaka iz vazduha, na kojima su digitalno uklonjene krošnje drveća, naučnici su uspeli da u desetinama, dotad skrivenih, gradova vide kuće, palate, pa i piramidu visoku skoro 30 metara, za koju se ranije verovalo da je brežuljak. Istraživanje, omogućeno zahvaljujući avionima opremljenim specijalnim laserima koji mogu da “vide” kroz gustu džunglu, ukazuje da su metropole Maja bile mnogo veće i kompleksnije nego što se ranije mislilo, navodi Si-En-En (CNN). Puno je dokaza o tome da su Maje, čija je civilizacija trajala više od 2.000 godina, razvijale poljoprivredu, koristile tehnike navodnjavanja, imale kamenolome i odbrambena utvrđenja, a široka mreža puteva ukazuje da su naselja međusobno bila povezanija nego što se moglo pretpostaviti. Veličina otkrića, o kojem je pisala “Nacionalna geografija”, mogla bi da promeni naše mišljenje o tome kako je civilizacija Mezoamerike funkcionisala, smatra jedan od direktora istraživačkog projekta Marselo Kanuto sa Univerziteta Tulane u Nju Orleansu. “Otkrili smo da je bilo više svega i da su dimenzije mnogo veće. U svakoj toj oblasti bilo je više struktura, više građevina, kanala i terasa nego što se očekivalo”, rekao je on u telefonskom intervjuu.
Analizom podataka sa lokaliteta veličine 2.100 kvadratnih kilometara, naučnici su revidirali i procene o tome koliko je ljudi živelo u tom regionu. Sada se pretpostavlja da je u Majanskim nizijama (oblasti u današnjoj Gvatemali i Meksiku) živelo 10 miliona ljudi što je mnogo više nego što su prethodna istraživanja ukazivala. U proteklih 100 godina preovlađivalo je mišljenje da tropski predeli nisu bili povoljno mesto za izgradnju civilizacija i da ta klima nije bila pogodna za održanje kompleksnih društava, kaže Kanuto, koji se bavi Majanskom arheologijom više od 30 godina. “Uvek se pretpostavljalo da je Majansko društvo imalo manju populaciju i da nije imalo infrastrukturu – da su imali veoma male nezavisne države-gradove bez veće povezanosti”, objašnjava on. Sada je, međutim, dodaje, otkriveno da to nije istina. Ovo istraživanje pokazuje da ne samo da je tu živelo više ljudi, već da su oni na brojne načine izmenili okruženje kako bi ga učinili produktivnim. Odbrambene strukture koje smo pronašli takođe ukazuju da je bilo puno ljudi i puno resursa što može da izazove veliko nadmetanje.

About the Author

admin