Vesti – 14/15.04.2018.

Zajednička odgovornost za Cilj 4.

Ovogodišnja Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) biće održana od 22. i 28. aprila. Fokus je na odgovornosti za uspešno realizovanje četvrtog razvojnog cilja  (SDG4) – “Osigurati inkluzivno i ravnopravno kvalitetno obrazovanje i promovisanje mogućnosti doživotnog učenja za sve” kroz  patricipaciju građana.
Globalna kampanja za obrazovanje (GCE) poziva vlade da: 1. razvijaju kredibilne programe za implementaciju pune SDG4 agende, sa jasnim mehanizmima za transparentnost, omogućavajući aktivno značajno učešće civilnog društva; 2. zaustave kriminalizaciju i smanjivanje prostora delovanja civilnog društva, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou i 3. ojačaju javne sisteme i državne kapacitete kako bi se osiguralo da  obrazovanje bude besplatno i kvalitetno, deca ravnopravna, kao i  da odbace skretanje ka “pristupačnom” privatnom školovanju kao odgovor na obrazovnu krizu.
GCE poziva nastavnike, studente, obrazovne aktiviste i javnost da učestvuju u događajima koji se planiraju širom sveta tokom Globalne nedjelje akcije  za obrazovanje.
Naš sindikat će i ove godine podržati ovu akciju, a između ostalog i organizovati, sada već tradicionalne, konkurse za najbolji pisani i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola iz AP Vojvodine na temu ovogodišnje nedelje akcije.

Imamo samo 12 godina da postignemo SDG4. Pridružite se!


Srbija 77. po ispunjenju Ciljeva održivog razvoja (SDG)

Više od 60 odsto nacija u svetu trebalo bi da ispuni neke od ciljeva u oblasti zdravstva postavljenih u okviru Programa Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. U analizi časopisa “The Lancet” navodi se da su na vrhu liste od 188 zemalja po ispunjenju globalnih ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goal (SDG))  Singapur, Island i Švedska, dok Srbija zauzima 77. mesto. Od zemalja Zapadnog Balkana tu su još i Hrvatska, na 42. mestu, Makedonija je 76., Crna Gora je na 92. mestu, Bosna i Hercegovina na 93, prenosi Glas Amerike.
Prema ovoj listi, Avganistan je najmanje napredovao u ispunjavanju globalnih ciljeva održivog razvoja. Između ostalog, ti ciljevi podrazumevaju smanjenje smrtnosti kod dece i majki od malarije. Ipak, manje od 5 odsto zemalja će uspeti da smanji broj gojazne dece, oboljevanja od tuberkuloze i smrtnosti u saobraćaju. Ovaj izveštaj, koji je finansirala Fondacija Bila i Melinde Gejts, trebalo bi da pomogne zemljama da definišu svoje politike u oblasti održivog razvoja i da reše probleme u domenu zdravstva.

Probna “mala matura”: Juče matematika, danas kombinovani test

Testom iz matematike u petak je počeo probni završni ispit za 71.661 osmaka u osnovnim školama u Srbiji, dok će u subotu mali maturanti polagati probni test iz maternjeg jezika i kombinovani test. Zadaci su  kao i na pravom testiranju podeljeni u tri nivoa – osnovni, srednji i napredni. Test iz matematike počeo  je u petak u 12 sati,  test iz maternjeg jezika planiran je za subotu od 9 sati, a kombinovani test – biologija, hemija, istorija, geografija, fizika – osmaci će rešavati u istog dana –  u subotu  od 11.30 sati.
Mali maturanti imaće priliku da provere svoje znanje dve meseca pre male mature, koja je zakazana za 18, 19. i 20. jun. Male maturante ove godine čeka drugačiji način bodovanja završnog ispita, jer je povećan broj bodova za testove, smanjen broj bodova za uspeh u školi, a ukupan broj bodova ostaje 100. Tako će se sada za uspeh iz škole maksimalno dobijati 60 bodova, dok će na tri testa maksimalan broj bodova biti 40.       https://www.youtube.com/watch?v=RxhnxUHJQxM

Balint na čelu Saveta za visoko obrazovanje

Na konstitutivnoj sednici održanoj u četvrtak 12. aprila formiran je novi saziv Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje od šesnaest članova, a za predsednika je izabran načelnik Instituta za transfuziologiju i hemobiologiju VMA prof. dr Bela Balint, dopisni član SANU. Na predlog doktora Balinta, jednoglasno su izabrani i potpredsednici saveta profesor Mašinskog fakulteta Branislav Jeremić i profesor Fakulteta političkih nauka Ivan Radosavljević.

I dalje povuci-potegni sa rektorom Univerziteta u Kragujevcu

Ministar prosvete Mladen Šarčević u četvrtak  12. aprila je potpisao upozorenje Savetu Univerziteta u Kragujevcu zbog toga što odbija da preduzme pet mera za otklanjanje nezakonitosti, kao i tri preventivne mere, naložene u Zapisniku Republičke prosvetne inspekcije.Šarčević je nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje objasnio da nema ovlašćenje da naredi Univerzitetu da uradi nešto, već samo može da im da upozorenje.  Univerzitet u Kragujevcu sada ima rok od 30 dana da odgovori na upozorenje ministra, kazao je Šarčević i dodao da je država sada u prednosti, jer to što taj Univerzitet radi, kaže, predstavlja nepoštovanje inspekcijskih naloga.
Republička prosvetna inspekcija u inspekcijskom nadzoru nad radom Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu utvrdila je ranije niz nepravilnosti i sačinila Zapisnik u kome je naložena mera da se odluči o zakonitosti upisa A.A. na studije trećeg stepena školske 2012/2013. godine, dok je dekanu fakulteta, kao i Univerzitetu dat primeren rok za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti. O postupanju i preduzetim radnjama dekan fakulteta je bio dužan da obavesti inspektore, a ukoliko u ostavljenom roku ne postupi po merama za otklanjanje nezakonitosti, inspektori će doneti rešenje o obavezi otklanjanja nezakonitosti. Rektor Univerziteta u Kragujevcu Nebojša Arsenijević ranije je odbacio sve navode iz Zapisnika o inspekcijskom nadzoru Republičke prosvetne inspekcije i rekao da neće podneti ostavku.

Rektor UNS-a: Univerzitet među najboljima

Univerzitet u Novom Sadu u poslednje dve godine svrstan je među hiljadu najboljih na čak pet globalnih rang lista, kaže dr Dušan Nikolić i podseća na to da je i pre tri godine, kada je došao na čelo UNS-a, u intervjuu našem listu tvrdio da Univerzitet u Novom Sadu ima suštinski kvalitet, važniji od bilo kog rangiranja.  „Rezultati su tu i oni su neosporni, a navešću samo nekoliko primera“, nastavlja rektor UNS-a.“ Studenti Pravnog fakulteta su 2016. osvojili prvo mesto na svetskom takmičenju u simulaciji suđenja u oblasti međunarodnog krivičnog prava, u kategoriji zastupnika države, koje je u Međunarodnom sudu pravde u Hagu organizovao čuveni Lajdenski univerzitet. Studenti Fakulteta tehničkih nauka prošle godine osvojili su drugo mesto na evropskom takmičenju u robotici, održanom u Francuskoj, pobedivši ekipe iza kojih stoje moćne strane kompanije. Vrhunske rezultate postižemo u oblasti sporta, umetnosti, pa čak i na svetskim takmičenjima za izbor najboljih vina.“

Konferencija “Dualno obrazovanje – jedan evropski model za Srbiju”

Gradonačеlnik Novog Sada Miloš Vučеvić prisustvovao je u četvrtak 12. aprila konfеrеnciji “Dualno obrazovanje – jedan evropski model za Srbiju” koju su organizovali Grad Novi Sad i Fondacija “Konrad Adenauer” uz podršku Privredne komore Srbije i Nemačko-srpske privredne komore. Na konfеrеnciji su učеstvovali i pomoćnica ministra prosvеtе, nauke i tehnološkog razvoja za dualno obrazovanjе dr Gabrijеla Grujić Garić, dirеktor kancеlarijе Fondacijе “Konrad Adеnauеr Srbija i Crna Gora” Norbеrt Bеkman – Dirkеs, poslanik Bundestaga i izvestilac za stručno i dualno obrazovanje Stefan Albani, član Saveta za privredu hrišćansko-demokratske unije dr Pol Kovic i drugi.      https://www.youtube.com/watch?v=2E3axklTVoQ

Konkurs Titelske biblioteke: Ćirilična pismenost i krasnopis

Narodna biblioteka „Stojan Trumić“ u Titelu raspisala je 16. konkurs za najbolji pismeni zadatak u ovoj školskoj godini napisan srpskim, ruskim, bugarskim, makedonskim, rusinskim i ukrajinskim jezikom, i za najlepši ćirilički rukopis, kaligrafiju – krasnopis u pismenom zadatku. Od đaka se očekuje da radove pošalju do 7. maja na adresu: Narodna biblioteka „Stojan Trumić“, 21240 Titel, Glavna ulica 10-12, s napomenom (za Smotru). „Biblioteka u Titelu je po ovom konkursu jedinstvena u Srbiji, a u nameri da se sačuva ćirilica, najsavršenije pismo, s jednim znakom za jedan glas. Nagrada se dodeljuje 24. maja na Dan slovenske pismenosti kada se obeležava spomen na tvorce prvog pisma kod Slovena, svetih Ćirila i Metodija“, ističe bibliotekarka Svetlana Arambašić.
Ustanova radi na tome da se smotra pod nazivom „Čitaj lepo piši” nađe u kalendaru događaja Republičkog ministarstva prosvete i da se učenicima nagrađenim na konkursu računaju bodovi prilikom upisa u srednje škole. „Lane je na konkursu bilo učenika iz 50 osnovnih i srednjih škola iz svih krajeva Srbije. Kao i svake godine nagrađeni dobijaju knjige, svi radovi se objavljuju u glasniku Narodne biblioteke „Lepopis”, dok manifestaciju u finansijskom pogledu pomažu Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i Opština Titel“, kaže bibliotekarka.
„Pravo da učestvuju imaju učenici osnovnih, srednjih škola i gimnazija u Srbiji i okruženju. Zadaci i kaligrafski radovi moraju biti iz tekuće školske godine. Za najbolje pismene zadatke konkuriše se u kategorijama mlađi uzrast (III-IV), srednji uzrast (V-VI) i stariji uzrast (VII-VIII) osnovne škole, i učenici srednjih škola u kategorijama mlađi uzrast (I-II) i stariji uzrast (III-IV), a za najlepši rukopis u pismenom zadatku učenici osnovnih i učenici srednjih škola, svako na svom uzrastu. Šalju se originalne vežbanke sa označenim zadatkom za konkurs ili fotokopija pismenog zadatka čiju verodostojnost overava škola“, nagalašava bibliotekarka Svetlana Arambašić.
Za ćiriličnu kaligrafiju (krasnopis) mogu konkurisati učenici osnovnih i srednjih škola i to u više kategorijama: brzopis – kosa, umetnički stilizovana pisana slova; tradicionalno pismo – postojeća stilizovana slova, poznata tipologija; originalna kaligrafija – novi, izvorni oblici slovnih znakova; likovna kreacija – likovno obogaćeni i produbljeni postojeći ili novi slovni znaci; inicijal – ukrašeno veliko slovo (kojim počinje glava,odeljak ili reč); monogram – početna slova imena i prezimena u posebno stilizovanom obliku i najinventivniji slogan. Kaligrafski radovi moraju biti rukom oblikovani na papiru ili nekom drugom materijalu po slobodnom izboru. 

Treba li nam, ipak, u školama ONO i DSZ?

Zamislimo situaciju da se desi akcident na nekoj od nuklearnih centara u zemaljama u okruženju, da li bi građani znali kako da reaguju i da se zaštite, pita profesor Fakulteta bezbednosti Darko Trifunović, jedan od inicijatora da se u škole vrati nastava iz bezbednosne kulture.    Stručnjaci, naime, smatraju da građani Srbije, posebno mladi, nisu dovoljno edukovani o tome kako da se ponašaju u slučaju eventualnih ekoloških akcidenata, poplava i drugih bezbednosnih pretnji, i predlažu da se u škole uvede predmet bezbednosna kultura.
Profesor Fakulteta bezbednosti Darko Trifunović kaže da su neka znanja i veštine za takve situacije stekli oni koji su služili vojni rok i oni sugrađani koji su takva znanja i veštrine savladali kroz opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu, predmet, koji je ranije bio deo obrazovnog sistema.  Da zamislimo situaciju da se desi akcedent na nuklearnoj centrali Kozloduj koja je samo na 300 kilometara od Beograda, da li bi kao građani znali kako da se postavimo, da li smo edukovani da zaštitimo sebe i svoju decu? Nismo, u većini slučajeva, kaže Trifunović.  Pita i ko bi u takvoj eventualnoj situaciji podelio gas maske i gumenu ćebad, ko  bi preuzeo tu širu akciju spasavanja s jedne strane, a sa druge strane, kaže, postavlja se pitanje da li smo kao društvo a posebno kao pojedinci za takve stvari spremni.

Trifunović: Bezbedosna kultura u Srbiji ne postoji

Koncept civilne odbrane i društvene samozaštite godinama unazad je doživljavan kao “nasleđe” iz nekog drugog doba i sistema, a profesor Fakulteta bezbednosti Darko Trifunović kaže da je taj koncept ranijih decenija “sistematski uništavan”.   Nemamo skladište gas maski koje bi moglo da pokrije čitavo stanovništvo, skladišta su uništena, ne postoje više, dodaje Trifunović. 
Upitan o iskustvima drugih zemalja, Trifunović kao pozitivan primer navodi Mađarsku koja nije ukinula sistem društvene samozaštite.  Mađarska je država koja ima centre civilne zaštite, ti ljudi imaju posebne uniforme, obučeni su da u određenim katastrofama, mimo policije i vojske, prvi izađu. To su i ljudi koji su zavašili vojne obuke, navodi profesor.  Ocenjuje da bezbedosne kulture u Srbiji nema, te ukazuje na to da on i njegove kolege sa Fakulteta bezbednosti pokušavaju da utiču na Ministarstvo prosvete da se u škole uvede predmet bezbednosna kultura. 
Navodi da su čak održali i nekoliko predavanja u Srednjoj medicinskoj školi, gde se sa učenicima razgovaralo o realnim situacijama u kojima bi mogli da se nađu, poput prepoznavanja rizika i potencijalne opasnosti, bezbednosnih pretnji na eksurzijama koje mogu biti prouzrokovane, na primer, požarom u hotelu, zatim vršnjačkog nasilja, pa do pokušaja da ih neko vrbuje u razne sekte.  Bezbednosna nekultura koja vlada u našem okruženju je razlog da se zabrinemo i zapitamo zašto do sada nismo uveli taj predmet. Znamo mi da su deca opterećena mnogim predmetima, ali bezbednost je nešto što opterećuje našu sadašnjost i budućnost, zaključuje Trifunović.

Žitište: Novac za unapređenje saobraćanog vaspitanja i obrazovanja

Opštinsko veće u Žitištu je, na predlog lokalnog Saveta za bezbednost saobraćaja, usvojilo ovogodišnji program finansiranja projekata koji za cilj imaju unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima u ovoj srednjobanatskoj opštini. Najviše novca, čak pola od ukupne sume, odnosno 1,15 miliona dinara, biće usmereno na popravljanje i unapređenje saobraćane infrastrukture, dok bi 150.000 dinara trebalo da bude utrošeno na unapređenje saobraćanog vaspitanja i obrazovanja, kroz akcije kao što su “Šta znaš o saobraćaju” i druge. Za preventivno – promotivne aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima, organizacije promocija, edukacije i kampanje radi povećanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, izdvojeno je 210.000 dinara, za nabavku auto-sedišta za svu prvorođenu decu 300.000 dinara, a za naučno – istraživački rad u oblasti bezbednosti saobraćaja 90.000 dinara.

Pelet će grejati učionice škole u Plavni

Osnovna škola „Ivo Lola Ribar” u Plavni dobila je iz pokrajinskog budžeta četiri miliona dinara, da promeni sistem grejanja, odnosno da pređe sa lož ulja na pelet, pa će kupiti novi kotao za ovaj energent. Tokom grejne sezone škola će sa novim izvorom energije uštedeti bar trećinu para, od ukupno 1,8 miliona dinara koliko košta tokom grejne sezone zagrevanje školske zgrade, izgrađene na temeljima stare škole 1990. godine. „Kraj grejne sezone iskoristićemo da kotao zamenimo i pređemo na nov način zagrevanja u narednoj školskoj godini. Za novi kotao trebaće nam još 300.000 dinara koje će škola dobiti rebalansom budžeta Opštine Bač“,  kaže direktor Osnovne škole „Ivo Lola Ribar” Dragan Medić.“Škola ima 90 đaka od prvog do osmog razreda, u proseku svaki razred ima po devet učenika, a ovog proleća upisaće sedmoro đaka prvaka. I u godinama koje slede, imajući u vidu broj mališana u vrtiću, u Osnovnoj školi „Ivo Lola Ribar” biće i nadalje smeha i graje.“
Po rečima direktora zamena kotla je investicija zlata vredna, jer će novac iz opštinskog budžeta moći da koriste za druge namene. „Škola u Plavni je najveći korisnik opštinskog budžeta. Nedostaje joj mnogo toga, a ovo je prvi put da je dobila vrednu investiciju. Zahvalni smo Pokrajinskoj vladi što je prepoznala potrebe ove ustanove i sela. U proteklim decenijama konkurisali smo bar sedam puta, i uvek dobijali odbijenice, a na izradu projektnih dokumentacija potrošili smo veliki novac“, kaže direktor Medić.
Iz budžeta Pokrajine Vojvodine ove godine izdvojeno je 150,4 miliona dinara za 53 ustanove – osnovne i srednje škole, predškolske ustanove i domove učenika, odnosno, projekte za rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju i investiciono održavanje objekata. Među njima našla se i Osnovna škola „Ivo Lola Ribar“ iz Plavne, pošto je prvo Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine -nacionalne zajednice podržao projekat, da škola u Plavni osavremeni grejanje.

Počelo opremanje jaslica u Baču

Ove nedelje trebalo je da budu završeni radovi na dogradnji Predškolske ustanove „Kolibri” u Baču gde će na 215 kvadrata biti mesta za mališane jaslenog uzrasta, pa je novi prostor počeo da se oprema nameštajem. Kako smo ranije pisali, novi kvadrati, dve jaslene prostorije biće za mališane do dve godine starosti, a dozidan je prostor i za kancelariju i toalet. Novac u visini od 5,3 miliona dinara za ovu investiciju obezbedila je lokalna samuprava, dok je veću sumu 7,5 miliona dinara dala Uprava za kapitalna ulaganja Vojvodine. „Deo nameštaja vredan više od 250.000 dinara bez PDV -a je kupljen zahvaljujući pomoći Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, a po zahtevu Opštine Bač, pa je u Predškolsku ustanovu stiglo 12 krevetaca sa ogradicom, 16 kreveta, 28 stolica, sedam stolova i dve stolice za vaspitače“, kazala je direktorka „Kolibrija” Ana Boškić, dodajući da je za rad ove ustanove potrebno još nameštaja, vrednog milion i po dinara, te da očekuje da će donacije još biti, jer se konkurisalo na više strana.
Po rečima direktorke dogradnja predškolske ustanove je bila neophodna, jer postoji interesovanje za smeštaj mlađe dece jaslenog uzrasta, od pola godine do dve godine, pa već od septembra u novom prostoru će raditi dve nove grupe. „Nemamo listu čekanja, ali potreba za novim prostorom je bila prisutna više godina, pa je sada ovaj problem rešen“, kazala je Ana Boškić. „U „Kolibriju” u Baču upisano je 140 predškolaca, a u drugim mestima na području opštine u Selenči, Bačkom Novom Selu , Vajskoj, Plavni i Bođanima u vrtiće ide 160 mališana. U Vajskoj je u toku izrada projektno – tehničke dokumentacije za proširenje objekta, jer je postojeći prostor mali. Radi se u tri grupe sa 66 mališana. Vrtići u Plavni i u Bačkom Novom Selu su u sklopu škola koje su novije, pa vrtići imaju poseban ulaz.“  

Matica Srpska: Predstavljena „Enciklopedija Republike Srpske“

U Svečanoj sali Matice srpske je predstavljen prvi tom petotomnog izdanja „Enciklopedije Republike Srpske 1, A-B”. Ovu publikaciju izdala je Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske. O enciklopediji, njenom političkom i društvenom značaju govorili su predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, akademik Rajko Kuzmanović, predsednik ANURS-a, akademik Ljubomir Zuković potpredsednik ANURS-a, akademik Vaskrsja Janjić, potpredsednik ANURS-a i akademik Dragoljub Mirjanić, generalni sekretar ANURS-a.
Akademik Kuzmanović istakao je da je ova publikacija usmerena ka širenju znanja o Republici Srpskoj i očuvanju njenih tradicionih kulturnih, društvenih i istorijskih vrednosti, najavivši da bi drugi tom trebalo da bude predstavljen u oktobru. On se zahvaliio svima koji su pomogli u prikupljanju građe za enciklopediju, naročito Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i Matici srpskoj. Prema njegovim rečima, Enciklopedija je dokument na naučnoj osnovi, usmeren ka trajnoj zaštiti identiteta, kulture, tradicije, kao i pisma i jezika. Prvi tom Enciklopedije Republike Srpske obuhvata 783 strana formata A-4 sa 372 fotografije.

Studentkinja: Stan nismo očekivali “ni u ludilu”

Studentkinja iz Svrljiga Katarina Stevanović dobila je stan u Beogradu u prvom izvlačenju drugog kruga nagradne igre “Uzmi račun i pobedi – 2018”. Katarina (22) je studentkinja farmacije u Kragujevcu i, kaže, još je zbunjena i ne zna ko će živeti u novom stanu, od 52 kvadrata u Beogradu. “Razmišljala sam da posle studija živim ovde ili u Nišu, ali sada ne znam”, rekla je ona za RTS. Koverte za nagradnu igru poslala je Katarinina mama, Suzana Stevanović, koja, kako je rekla, redovno učestvuje i pred svako izvlačenje pošalje dve-tri koverte. Stan, dodaje, “nije očekivala ni u ludilu”. “Već imam spremljene račune, tako da ću dve-tri koverte poslati opet, ali sada neka dobije neko drugi”, dodala je Suzana Stevanović. Koverat sa Katarininim imenom izvučen je među više od sedam miliona koverata, a pobedničku kovertu za glavnu nagradu izvukao je teniser Filip Krajinović.

Vremeplov: Umro Petar Kolendić

Na  današnji dan 14. aprila  1969 godine umro je srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je veliki broj naučnih studija, rasprava i članaka iz starije, naročito dubrovačke i dalmatinske književnosti.
Vremeplov: Mađarska proglasila nezavisnost
Na inicijativu vođe Mađarske revolucije Lajoša Košuta, mađarska Narodna skupština je na današnji dan 14. aprila 1849 u Debrecinu proglasila nezavisnost Mađarske od Austrije, svrgavanje Habzburške dinastije i izjasnila se za republiku.

Vremeplov: Samoubistvo Majakovskog

Na današnji dan 14. aprila 1930 godine samoubistvo je izvršio ruski pisac Vladimir Vladimirovič Majakovski, utemeljitelj ruskog futurizma. Znatno je uticao na mnoge ruske i evropske pesnike. Dela: zbirke pesama i poema “Ja!”, “Vladimir Majakovski”, “Oblak u pantalonama”, “Rat i svet”, “Čovek”, “Sve što je napisao Vladimir Majakovski”, “150.000.000”, “Majakovski se smeška”, “Majakovski se smeje”, “Majakovski se ruga”, “Pesme o revoluciji”, “O tome”, “Vladimir Iljič Lenjin”, “Dobro!”, drame “Stenica”, “Hladan tuš”.

Vremeplov: Umro Hendl

Nemački  kompozitor Georg Fridrih Hendl, uz Johana Sebastijana Baha najistaknutiji predstavnik baroka u muzici umro je na današnji dan 14. aprila 1759. Veći deo života proveo je u Londonu kao direktor Kraljevske muzičke akademije (od 1719.). Stvarao je opere izrazite dramatike i bogate melodike, u žanru italijanskih opera-serija. Dela: opere “Rinaldo”, “Julije Cezar”, “Aleksandar”, “Kserks”, oratorijumi “Mesija”, “Izrael u Egiptu”, “Juda Makabejac”, Samson”, “Saul”, orkestarske svite “Muzika na vodi”, “Muzika za vatromet”.

Vremeplov: Rođen Hajgens

Na današnji dan 14. aprila 1629. godine rođen je holandski astronom, matematičar i fizičar Kristijan Hajgens, koji je 1655. otkrio tajnu izgleda Saturnovog prstena posmatranog sa Zemlje i objasnio promene tog izgleda tokom heliocentričnog kretanja Saturna. Otkrio je i Saturnov satelit Titan i tačno odredio trajanje njegove evolucije. Zaključio je da su meridijani Zemlje eliptični, spljošteni na polovima zbog rotacije planete. Pronašao je zakone sudara tela, postavio zakon centrifugalne sile, zasnovao undulacionu teoriju svetlosti, objasnio način prostiranja svetlosti (“Hajgensov princip”). Konstruisao je časovnik sa sekundarnim klatnom (“Horologium oscillatorium”) za merenje vremena pri astronomskim posmatranjima. U saradnji s bratom konstruisao je više astronomskih durbina velikih žižnih daljina.

Vremeplov: Umrla Simon de Bovoar

Francuska književnica Simon de Bovoar, egzistencijalista, autor romana, pozorišnih komada i filozofskih  eseja. Dela: romani “Mandarini”, “Lepe slike”, “Drugi pol”, memoari 
“Uspomene dobro vaspitane devojke” umrla je na današnji dan 14. aprila 1986.

Vremeplov: Umro “otac” esperanta

Na današnji dan 14. aprila 1917. godine umro je poljski lekar i filolog Lazar Ludvig Zamenhof, tvorac međunarodnog jezika esperanto. Prvi udžbenik tog jezika objavio je 1887. pod pseudonimom dr Esperanto (onaj koji se nada). Esperanto nije postao međunarodni jezik u širokoj upotrebi kako se nadao njegov tvorac, ali je najvažniji i najrašireniji od svih veštačkih jezika.

Vremeplov: Lomonosov

Ruski naučnik i pisac Mihail Vasiljevič Lomonosov, tvorac fizičke hemije, član Ruske akademije, enciklopedista svetskog glasa umro je 15.  aprila 1765. godine. Školovao se u Rusiji, Nemačkoj i Holandiji. Njegovo obrazovanje i naučna delatnost bili su raznoliki: od klasičnih jezika, do astronomije i tehnike. Formulisao je zakon održanja materije, objasnio pojave sagorevanja, stvorio naučnu teoriju o svetlosti, objasnio poreklo polarne svetlosti. Znatno je reformisao rusku nauku i udario temelje naučne terminologije ruskog književnog jezika. Napisao je prvu gramatiku ruskog jezika, dramska dela “Tamira i Selim” i “Demofont”.

Vremeplov: Leonardo da Vinči

 Na današnji dan 15.  aprila  1452. godine rođen je italijanski slikar, vajar, arhitekta, pronalazač, Leonardo da Vinči, jedan od najvećih umova renesanse. U Francusku je prešao 1516. gde je i umro. Izradio je relativno malo slika, od kojih su najznačajnije “Mona Liza”, “Bogorodica u pećini”, “Sveta Ana”, “Tajna večera”. Uradio je mnoštvo crteža, a mnoge njegove freske su oštećene zato što je eksperimentisao bojama. Nije se interesovao samo za ljudsko telo i prirodu nego i za psihologiju: u “Tajnoj večeri” metodski je prostudirao i nijansirano izrazio karakter svake ličnosti. Prvi je uneo atmosferu u slike i pomoću svetlo-tamnog modelisanja (sfumato) dao toplinu kože i mekoću tela. Ni jedno njegovo vajarsko delo nije sačuvano, a arhitektonske zamisli su ostale u projektu. Živo su ga privlačile i prirodne nauke – fizika, astronomija, hemija. Radio  je i na spravi za letenje. Napisao je “Traktat o slikarstvu”.

Vremeplov: Sartr

Francuski filozof i pisac Žan Pol Sartr, jedan od tvoraca filozofije egzistencijalizma, koji je 1964. odbio Nobelovu nagradu za književnost umro je 15.  aprila 1980. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u Pokretu otpora, a ulogu angažovanog intelektualca nastavio je zalažući se za nacionalnu slobodu naroda Indokine i Alžira (francuske kolonije) i odupirući se suprotnim tendencijama u Francuskoj. Nastojao je da stvori sintezu egzistencijalizma i marksizma. U književnosti je zastupao tezu o potrebi “angažovane literature”. Dela: filozofski spisi “Biće i ništavilo”,  “Imaginarno”, “Egzistencijalizam je humanizam”, “Kritika dijalektičkog uma”, romani “Mučnina”, “Putevi slobode”, drame “Prljave ruke”, “Nesahranjeni mrtvaci”, “Đavo i gospod bog”, “Iza zatvorenih vrata”, “Bludnica dostojna poštovanja”, “Zatočenici iz Altone”, eseji “O Bodleru”, “Šta je književnost”, autobiografija “Reči”.

Vremeplov: Potonuo “Titanik”

Na  današnji dan 15. aprila. 1912 godine n a prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD, na ledeni breg u severnom Atlantiku, velikom brzinom, naleteo je tada najveći i najluksuzniji putnički brod “Titanik” i “nepotopivi brod”, kakvim je smatran, potonuo je za samo dva časa i 20 minuta. Brod je naleteo na santu u sred noći i potonuo je prvih sati 15. aprila. Od 2.224 putnika i člana posade, poginulo je 1.523.

Vremeplov: Rođen Henri Džejms

Američki pisac Henri Džejms, tanan i prodoran psiholog, koji je u realističnom maniru precizno analizirao običaje, postupke i navike američkog i evropskog društva, uvek u potrazi za moralnim vrednostima rođen je na današnji dan 15. aprila 1843. Brižljivo je gradio kompoziciju dela, težeći nekoj vrsti umetničkog savršenstva. Pred kraj života 1915. postao je britanski državljanin. Dela: romani “Roderik Hadson”, “Amerikanac”, “Dejzi Miler”, “Portret jedne ledi”, “Tragična muza”, “Bostonci”, “Golubija krila”, “Ambasadori”, “Zlatna zdela”.

Vremeplov: Umro Linkoln

Na  današnji dan 15. aprila 1865 godine umro je američki državnik Abraham Linkoln, dan posle atentata u vašingtonskom pozorištu “Ford Theatre”, gde je na njega pucao jedan glumac iza kog su najverovatnije stajale pristalice poraženih država Konfederacije u tek okončanom Američkom građanskom ratu. Pre izbora za predsednika SAD 1860. bio je zemljoradnik, drvoseča, lađarski momak, upravnik pošte, advokat, kongresmen. Pripadao je Republikanskoj partiji, stranci industrijske buržoazije koja je bila za ukidanje ropstva. Od 1861. do 1865. predvodio je rat protiv južnih država SAD, u kojima su vlasnici veleposeda (najčešće plantaža pamuka) želeli da očuvaju ropstvo – zbog gotovo besplatne radne snage.

Da li ste roditelj za primer? (VIII)

A šta je orgazam?
– Mama, šta je to orgazam i da li ga ja imam? – pitanje je koje će vam kad-tad postaviti. Kada dođe vreme, roditelji sa decom treba da pričaju o seksu
Pogrešno: Izbegavati temu, vikati da ga se “ne tiče” ili čekati kasni pubertet, da bi sa njima imali prvi razgovor.
Ispravno: Podeliti sa detetom svoje mišljenje kada ga traži. Obično već sa šest do osam godina deca postavljaju takva pitanja, pre nego što se nađu u datim situacijama. Dajte odgovor prilagođen njima i vašim vrednostima, jer kada u tinejdžerskom periodu zapadnu u dileme, obično se sete da je roditelj na pitanje “Kako se prave deca?” odgovorio sa “Još si mali da to znaš”. U adolescenciji verovatno neće ni tražiti odgovore od roditelja, a tada je roditelj dužan da uputi dete na relevantne izvore informacija na internetu i u knjigama i usmeri ga gde može dobiti odgovorem, ako je njemu samom neprijatno da na njih odgovara. Ukoliko ovo ne urade, roditelji  tinejdžere prepuštaju drugim izvorima informacija u kojima mogu naići na mnoge zablude i neistine.

 „Bebac“ izdao i vodič za male boginje

U saradnji s Institutom za javno zdravlje Vojvodine portal „Bebac“ je izdao i vodič za male boginje, koji sadrži sve informacije koje su potrebne roditeljima, kao i odgovore na najčešće postavljena pitanja. Kako navode u „Bepcu“, trude se da su uvek u toku dešavanja i da isprate najaktuelnije teme, kao što su sada usvajanje novog zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, ukidanja povraćaja PDV-a na opremu za bebe i slično.

Vakcinacija protiv streptokoka u Domu zdravlja “Novi Sad”

Prema Pravilniku o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, uvedena je još jedna obavezna vakcina i to protiv pneumokoka, a imunizacija je počela 2. aprila. Kako su naveli u Domu zdravlja “Novi Sad”, vakcinišu se deca rođena od 1. januara 2018. godine.  „Vakcina protiv oboljenja izazvanih bakterijom streptokokus pneumonija daje se deci sa navršena dva meseca i to u tri doze sa razmakom od četiri do osam nedelja. Revakcinacija se radi u drugoj godini života“, rekla je načelnica Službe zdravstvene zaštite dece specijalista pedijatar dr Vesna Vuleković. Kako je napomenula, ovaj tip vakcine je u upotrebi već godinama u evropskim zemljama zbog nekritične upotrebe antibiotika, ali i same sposobnosti bakterija da se prilagođavaju, odnosno stvaraju rezistenciju. Zato postoji realna mogućnost da će u budućnosti biti sve manje lekova kojima će se lečiti bolesti izazvane streptokokom pneumonijom poput upale pluća, meningitisa i slično. Vakcina Synflorix štiti najmlađe od bronhitisa, sepse, meningitisa, upale srednjeg uha i pluća. U svetu, od posledica navedenih bolesti godišnje umre oko pola miliona dece  do pet godina.

About the Author

admin