Vesti – 17.04.2018.

GNA 2018: Zajednička odgovornost za Cilj 4.

Ovogodišnja Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAWE) biće održana od 22. i 28. aprila. Fokus je na odgovornosti za uspešno realizovanje četvrtog razvojnog cilja  (SDG4).  Agenda za održivi razvoj iz 2015. godine je ambiciozna i univerzalna agenda za uklanjanje siromaštva kroz održivi razvoj do 2030. godine. Kada je usvojila novu agendu u septembru te godine, međunarodna zajednica je prepoznala da je obrazovanje ključno za uspeh svih 17 razvojnih ciljeva. Kroz Inčoensku deklaraciju usvojenu na Svetskom obrazovnom forumu u maju 2015, UNESCO-u, kao specijalizovanoj agenciji za obrazovanje Ujedinjenih nacija, poverena je uloga da vodi i koordinira program “Obrazovanja 2030” sa svojim partnerima. Plan za postizanje deset (pod)ciljeva obrazovnog Cilja 4. To je i Okvir za delovanje „Obrazovanja 2030“, koji je usvojen u novembru 2015. godine i  koji daje smjernice vladama i partnerima o tome kako pretvoriti obaveze u akciju i rezultat.
Naš sindikat će i ove godine podržati ovu akciju, a između ostalog i organizovati, sada već tradicionalne, konkurse za najbolji pisani i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola iz AP Vojvodine na temu ovogodišnje nedelje akcije. (→Saopštenja)
Imamo samo 12 godina da postignemo SDG4. Pridružite se!

Krivi, a “ni luk jeli, ni luk mirisali”

Na najavu protesta u organizaciji USPRS  juče se oglasio i  potpredsednik NSPRV prof. Dušan Kokot, skeptičan na ovu ishitrenu i ni sa kim dogovorenu sindikalnu akciju. “Razlog za pisanje ovog teksta nije u želji da sporim pravo bilo kome da protestuje, ili još gore, da taj protest kvarim. Kamo sreće da proizvede neki rezultat.  Ono što me je nateralo da ovo pišem leži u činjenici da se posle objave protesta koji je najavila UNIJA, počelo sa poznatim spinovanjem koje nije prihatljivo. Tu pre svega mislim na tekstove koji sugerišu da postoje samo dva puta, crni ili beli svet. Ili si spreman da prihvatiš ulogu žrtve i da u njoj uživaš ili si borac pa se onda priključuješ onome ko protest organizuje. To, u najmanju ruku, nije tačno!”, kaže Kokot.
Nakon obrazlaganja sindikalnog nejedinstva  i još jednog  “istrčavanja pred rudu” od strane kolega iz USPRS potpredsednik Kokot dodaje da  “još jednom, navija da protest uspe , a to ne znači da se pojavi ovoliko ili onoliko ljudi već da proizvede pozitivne stvari. Valjda je to smisao, a ne promovisanje. Bar se nadam. Dakle, navijam i u ovoj situaciji to je najviše što mogu. A svet nije crn ili beo. Osim ako nismo kolektivni daltonisti!” kaže Kokot. (→Saopštenja)

Šarčević: Ove nedelje UO Agencije za akreditaciju

Ministar prosvete Mladen Šarčević  je pozdravio formiranje novog saziva Nacionalnog saveta i dodao da je posle usvajanja reformskih zakona ostalo da se ove sedmice konstituiše Upravni odbor nove Agencije za akreditaciju. Šarčević je istakao da sva tela koja objedinjavaju nauku, prosvetu i ceo sistem obrazovanja imaju dobru saradnju i zajednički cilj da kvalitet obrazovanja u Srbiji podignu na viši nivo. “Moja namera je da visoko obrazovanje podignemo na još viši nivo, da što više novca obezbedimo za visoko obrazovanje na razne načine”, kazao je Šarčević i dodao da će se raditi na restituciji imovine Univerziteta, kao i na povećanju broja stranih studenata. Kazao je da je uvođenje mladih istraživača na državne naučne projekte pokazalo vrlo uspešnim, te da je u pripremi zakon o naučnoj istraživačkoj delatnosti koji predviđa i osnivanje posebnog fonda za nauku. Šarčević podseća da je važna veza obrazovanja i privrede, te da će se naša država više razvijati kroz “IT revoluciju, nego neke druge grane”, kazao je. Naveo je da je autonomija Univerziteta nešto što će on i dalje nastaviti da poštuje.

Od 1. septembra  programiranje obavezan predmet

Govoreći šta je sve Vlada Srbije uradila u prethodnom periodu, premijerka  Ana Brnabićeva je kazala da su stvoreni uslovi da od 1. septembra 2018. godine programiranje postane obavezan predmet u osnovnim školama. “U osnovnim školama u Srbiji, danas deca uče na osnovu najmodernijeg programa i nastavnici su obučeni da tako predaju”, rekla je ona.

Konstituisan Nacionalni savet za visoko obrazovanje

Na konstitutivnoj sednici održanoj 12. aprila formiran je novi saziv Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje od šesnaest članova, a za predsednika je izabran načelnik Instituta za transfuziologiju i hemobiologiju VMA prof. dr Bela Balint, dopisni član SANU.  Sledeća sednica Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, na kojoj će se razmatrati kvote za upis novih studenata, biće održana krajem aprila ili početkom maja. Na predlog doktora Balinta, jednoglasno su izabrani i potpredsednici saveta profesor Mašinskog fakulteta Branislav Jeremić i profesor Fakulteta političkih nauka Ivan Radosavljević.

Brnabić: Fokus na reformi gimnazija

Premijerka  Ana Brnabić kaže je da je ove godine fokus na reformi gimnazija i da se u ovom trenutku 69 gimnazija prijavilo za specijalno odeljenje za informacione tehnologije. Podsetila je da je vlada uvela dualno obrazovanje u koje je uključeno 128 škola i 4.500 učenika, a plan je da se uključi i finansijsko opismenjavanje mladih. Kako je rekla, novi planovi i programi podrazumevaju veći broj izbornih predmeta.
Brnabić je kazala da će od 1. septembra 2018. godine oko 3.000 nastavnika predavati u 2.000 digitalnih učionica uz pomoć digitalnih materijala, jer iz digitalnih udžbenika deca bolje uče i pamte. “Za godinu i po do dve godine, školski sistem će u potpunosti koristiti digitalni materijal po čemu će Srbija biti u vrhu Evrope”, rekla je Brnabić i dodala da je za to potrebna informatička struktura, te da su u toku pregovori sa Evropskom investicionom bankom za nabavku novih kompjutera i obezbeđivanje brzog interneta, a vrednost projekta je oko 70 miliona evra.
Poručila je da će se Vlada Srbije više posvetiti razvoju nauke i najavila formiranje fonda za nauku koji bi trebalo da počne sa radom iduće godine. “Srbija je krenula putem promena. Nekada su one teške, nekada zastanu, ali sve dok budemo privrženi njima, imaćemo šta da ostavimo generacijama”, zaključila je Brnabić.

Nikolić: Jedan od najvećih problema – izdeljenost nauke

Jedan od najvećih problema s kojim se suočavaju savremeni univerziteti, pa i UNS, smatra njegov rektor prof. dr Dušan Nikolić, jeste izdeljenost nauke na mnoštvo naučnih oblasti i vrlo uskih naučnih i nastavnih disciplina, koje su nedovoljno međusobno povezane, pa se često od drveća ne vidi šuma.  „U skladu s principima takozvane pametne specijalizacije, određene su prioritetne oblasti koje imaju posebnu podršku Centra. To su novi materijali i nanotehnologije, informacione i telekomunikacione tehnologije, biotehnologije, poljoprivreda i prehrambene tehnologije, energetska bezbednost i obnovljivi izvori energije, životna sredina i održivi razvoj i stabilnost društvene zajednice i geopolitika. UNS razvija te oblasti kroz saradnju i partnerstvo s više prestižnih stranih institucija. S Univerzitetom u Bolonji, jednim od najstarijih u svetu, radimo na razvoju zajedničkih intedsciplinarnih studijskih programa, sa čuvenim Jagelonskim univerzitetom u Krakovu razvijamo napredne studije i podstičemo mobilnost u okviru Erazmus plus programa Evropske unije, s relativno mladim ali izuzetno prosperitetnim Mekvori univerzitetom u Sidneju imamo sporazum o programu dvojnog mentorstva i stipendiranju najuspešnijih studenata doktorskih studija, na osnovu koga je ta institucija izdvojila pet stipendija od po 200.000 dolara. Čuveni Đao Tong Univerzitet u Šangaju, drugi po starosti u Kini, na kojem je utemeljena Šangajska rang lista, obezbeđuje besplatno učešće naših studenata i mlađih profesora na letnjim školama u oblasti novih materijala i nanotehnologija. Sarađujemo i s mnogim institucijama iz svih krajeva sveta, na dobrobit akademske zajednice i društva u celini. Zbog svega toga, iskreno verujem da će se nastaviti uzdizanje Univerziteta u Novom Sadu u svetskim okvirima.“    

Brnabić: Nova zanimanja specijalista za teleportaciju, uzgajivač veštačkih organa…

U Beogradu je  12. aprila održava konferencija o obrazovanju sa koje je premijerka Ana Brnabić poručila da je kvalitetno obrazovanje više nego ikada temelj uspešnog društva i da Vlada Srbije mora da odgovori na izazov kako školovati mlade za zanimanja koja će postojati u budućnosti. Govoreći na temu “Obrazovanje u Srbiji – poslovi za budućnost”, Brnabić je ukazala da se u svetu dešavaju velike promene koje su izazvane novim tehnologijama. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, današnji osnovci će se baviti zanimanjima koja danas još uvek ne postoje, dok će današnja zanimanja zameniti mašine i veštačka inteligencija. Neka od novih zanimanja, kaže Brnabić, biće na primer stručnjak za produženje života, virtuelni advokat, specijalista za teleportaciju, programer za stres, robotski veterinar, uzgajivač veštačkih organa…
“Razvojem novih tehnologija očekuje se da će današnji mladi raditi u više od 10 zanimanja u različitim oblastima, a školovanje za jedno zanimanje biće prava retkost. Imajući sve to u vidu, mi kao odgovorna vlada moramo da damo odgovor kako školovati mlade za buduća zanimanja koja teško možemo da zamislimo”, navela je premijerka. Ona je dodala da mlade danas treba učiti univerzalnim veštinama koje će im biti korisne, kao što su veštine rešavanja problema, kritičkog i analitičkog razmišljanja. Prema njenim rečima, Vlada Srbije žali da kreira društvo zasnovano na znanju u kome su ljudi, njihove ideje i inovacije pokretač razvoja.

Kultura i jеzik su oslonci očuvanja svih idеntitеta u Vojvodini

Pokrajinski ombudsman organizovao je  u Skupštini Vojvodinе konferenciju o Jеziku, kulturi i idеntitеtu. Učеsnicima dvodnеvnе Mеđunarodnе konfеrеncijе koja je održana u četvrtak i petak  obratila se i pokrajinska sеkrеtarka za kulturu, javno informisanjе i odnosе s vеrskim zajеdnicama Dragana Milošеvić. Milošеvićеva jе objasnila da su jеzik i kultura glavnе tačkе oslonca idеntitеta svakе od nacionalnih zajеdnica, kojе živе u Vojvodini. “Otuda jе i njihovo očuvanjе i nеgovanjе ključni uslov da sе ti idеntitеti nе samo očuvaju, nеgo i razvijaju”, dodala jе ona. To jе, prеma njеnim rеčima, jеdan od najvažnijih prioritеta Pokrajinskе vladе i Pokrajinskog sеkrеtarijata za kulturu, javno informisanjе i odnosе s vеrskim zajеdnicama. “Zato smo mi osnivači niza institucija od izuzеtnog značaja za kulturu srpskog, ali nе samo srpskog naroda, kojima obеzbеđujеmo stabilno i održivo funkcionisanjе. Tu su, uz ostalo, Srpsko narodno pozorištе, Muzеj i Arhiv Vojvodinе, Muzеj savrеmеnе umеtnosti, Zavod za kulturu Vojvodinе… Tu jе, mеđutim, i pеt zavoda za kulturu nacionalnih manjina – mađarskе, slovačkе, rumunskе, rusinskе i hrvatskе”, rеkla jе Milošеvićеva.  Istakavši da vеrujе da ćе sе, u vrеmеnu kojе dolazi, stvoriti uslovi da sličnе zavodе dobiju i drugе manjinе, ona jе podvukla da jе rеč o kulturnim ustanovama, kakvih ima malo gdе u svеtu. “Porеd institucionalnе, vеoma jе važna i podrška vеzana za projеktno sufinansiranjе u kulturi. U okviru njе smo u 2017. podržali višе od 800 fеstivala, smotri i manifеstacija, kulturno – umеtničkih društava, gradskih i opštinskih bibliotеka i izdavačkih i drugih poduhvata, od čеga oko 270 na jеzicima praktično svih manjina, kojе živе u našoj pokrajini”.
Pozdravnе rеči učеsnicima konfеrеncijе uputili su i potprеdsеdnica Skupštinе AP Vojvodinе Snеžana Sеdlar i pokrajinski zaštitnik građana dr Zoran Pavlović. U njеnom radu učеstvuju еminеntni stručnjaci iz Srbijе i višе еvropskih zеmalja, kao i prеdstavnici srpskе manjinе u Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.

Dok završe fakultet, zanimanje za koje su se spremali će nestati

Škole u kojima ne postoje ocene, u kojima se deca uče kako da misle, a ne šta da pamte i interdisciplinarne studije na svim univerzitetima, samo su neke od ideja u kom pravcu treba da se razvija obrazovanje. Da su naše škole zarobljene u 20. veku i da đaci u Srbiji gradivo pristupaju na zastarele načine – većina se slaže. Stvar je utoliko ozbiljnija ako se uzme u obzir da će deca koja sada polaze u školu aplicirati za poslove koje ne možemo ni da naslutimo, a kamoli da ih obučimo za njih, kao i da će većinu današnjih zanimanja verovatno moći da preuzme veštačka inteligencija. U skladu sa tim, širom sveta se postavlja pitanje na koji način obrazovanje treba da se promeni, kako bi današnja deca sutra bila konkurenta na tržištu? Kako će izgledati škole budućnosti? Pitali smo neke od naših vodećih stručnjaka, profesora i naučnika šta misle o tome. U principu, svi se slažu da će se zanimanja menjati takvom brzinom da će deca morati da nauče samo jednu stvar – da budu fleksibilna i uče celog života.

Božić: Društvo se menja puno brže od našeg školstva

Dve su stvari bitne kada je reč o pripremi mladih za buduća zanimanja, smatra Nikola Božić, programski direktor Istraživačke stanice Petnica. – Jedno je da većina specijalizovanih zanimanja, zbog kojih neko upisuje određeni fakultet, neće postojati već do kraja studiranja tog istog fakulteta. Brzina promene radnih mesta je suviše velika da bismo mlade pripremali za ta radna mesta. Sa druge strane, mi na početku nečijeg školovanja ne možemo da zamislimo kakve će sve veštine biti potrebne u radno zrelom dobu. Zbog toga mlade moramo da pripremimo za to kako sami da uče, razvijaju se i prilagođavaju novim okolnostima. Moramo da pređemo na učenje kroz istraživanje i kroz projektno rešavanje problema – smatra on. Božić dodaje da su, po njemu, naši školski programi još uvek zaglavljeni u kasnom 20. veku, ne samo po činjenicama, već pre svega po suštinskom pristupu učenju.

Naši programi zaglavljeni u kasnom 20. veku

“Društvo se oko nas menja mnogo brže no što neki novi školski program stigne do eksperimentalne faze. Samim tim mi ne možemo da pratimo te promene, a ni interesovanja i potrebe učenika. Sreća pa se oni sami snalaze i usvajaju neophodna znanja i veštine, te uspevaju da budu uspešni i kod nas i u svetu”,  objašnjava Nikola Božić, programski direktor Istraživačke stanice Petnica.

Saradnja OPENS-a i studentskih organizacija

U zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Saduu četvrtak 12. aprila 2018. su potpisani protokoli o saradnji između studentkih institucija, studentskih organizacija i OPENSa, ka sledeći korak ka 2019. Godini i novim partnerstvima. „Memorandum o saradnji će nam omogućiti da još kreativnije i dublje razmišljamo o budućnosti i posebno toj 2019. Godini. Ovim šaljemo poruku stunetima da se i oni pitanju i da su važni kako nama tako i institucijama koje se primarno bave studentima. Uz to, poručujemo da kroz saradnju između OPENSa, institucija i studenata možemo da napravimo neke promene”, rekao je Vukašin Grozdanović koordinator OPENS-a. Ideja OPENSa jeste da jednako institucije, kao i studenti, pa posebno kroz studentske organizacije, prepoznaju kojiko je važno međusobno umrežavanje i sardnja. „Mi vrlo uspešno sarađujemo sa timom OPENS-a. Imali smo čitav niz zajedničkih aktivnosti i ono što ćemo danas učiniti je zapravo samo jedna pravna formulizacija onoga što postoji. To nam pruža mogućnost da efikasnije sarađujemo u narednom periodu. Mislim da je ovo jedan lep gest, koji podrazumeva da postoji jedna čvrsta veza između Asocijacije OPENS koja se bavi nečim što je izuzetno važno za našu društvenu zajednicu i Univerziteta u Novom Sadu koji je po definicije sedište mladih ljudih sa preko 50 hiljada studenata”, rekao je rektor Univerziteta u Novom Sadu, prof. Dr Dušan Nikolić.
Do sada je već uspostavljena saradnja između OPENS-a i studentskim institucijama kao što su Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, Studentski centar i Studentski kulturno centar. Kroz OPENS kao kanal, pokrenuti su zajedničke akcije i projekti, kao i istraživanja, a ideja je da se takva saradnja formalizuje i produbi. „Mi smo i do sada imali dosta dobru saradnju i sa studentima i sa OPENS-om. Ovom formalizacijom mi ćemo samo sprovesti u delo ono što smo već započeli i nadam se produbiti saradnju”, izjavio je v.d. direktor Studentskog kulturnog centra Obrad Škrbić.
Na radnom delu sastanaka, formirana je radna grupa koju čine predstavnici studentskih organizacija i OPENS-a, koja će se dalje operativno baviti idejama i planiranjem aktivnosti za 2018. i 2019. Godinu. Kreirana je zajednička mejling lista kako bi se informacije koje su bitne studentima pravovremeno plasirale i prosleđivale što većem broju mladih i predložene su aktivnosti koji mogu zajednički da se realizuju ove i naredne godine. https://www.youtube.com/watch?v=OhFhLwFs-H8

Temerin: Vojvođanska škola interkulturalizma

Zrenjaninski Centar za razvoj civilnog društva sproveo je nedavno u Temerinu vrlo zapažen projekat pod nazivom “Vojvođanska škola interkulturalizma”. Program se sprovodi uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, a zamišljen je kao rad sa učenicima srednjih škola u čitavoj Vojvodini. Prva Vojvođanska škola interkulturalizma organizovana je u temerinskoj srednjoj školi „Lukijan Mušicki“ s po pet polaznika učenika završnih razreda srpske i mađarske nacionalnosti. Njima se priključilo još petoro đaka rusinske nacionalnosti iz Novog Sada. Grupa je, tokom nekoliko nedelja programa, pohađala specifične radionice i treninge.
Pokazalo se da učenici Srbi i Mađari, čak i kada su im učinionice jedna do druge, nikada nisu međusobno komunicirali! Poražavajuća je činjenica da je najčešći odgovor na pitanje zašto je to tako – Nemamo šta da tražimo u drugoj grupi. Nemamo ista mesta za izlaske, ne slušamo istu muziku…. Vremenom, kako je podozrenje, usled druženja s nepoznatim drugarima, popuštalo, iskristalisalo se stidljiv, ali jasan odgovor da je glavni uzrok barijeri nepoznavanje srpskog i mađarskog jezika. S Rusinima iz grupe to nije slučaj, đaci se druže s ostalima i mnogo lakše uspostavljaju komunikaciju.
Zašto baš Temerin? Zato što je ovo mesto pokazatelj, svojevrsni lakmus papir, za stanje međunacionalnih odnosa u Vojvodini. Ako je u Temerinu sve u redu, i u Vojvodini je tako, kaže idejni tvorac Vojvođanske škole interkulturalizma, prvi čovek Centra za razvoj civilnog društva Snežana Ilić. Ona navodi da je njena nevladina organizacija u istraživanju tokom 2012. utvrdila da u Vojvodini veliki uticaj na mlade imaju desničarske organizacije kao što su: Nacionalni stroj, Obraz, Strelasti krstovi, Pokret Županija 64… Upravo zato smo u školi “Lukijan Mušicki” s tri grupe mladih, koji su mađarske, srpske i rusinske nacionalnosti, iz Temerina, Ruskog Krstura i Đurđeva, odluèili da kroz rad sa srednjoškolcima pokušamo da sagledamo današnji ambijent u kome odrastaju. Rezultati nisu ni malo idilični, ali upoređujući atmosferu u prvim danima škole sa onom na kraju radionica, predavanja i druženja, znamo i tvrdimo da ima nade da se sve može pomerati ka dobrom. To su nam deca rekla i pokazala, iznosi gospođa Ilić.

Vremeplov: Rođen Josif Pančić

Na današnji dan 17. aprila 1814. godine rođen je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić. Kralj Milan Obrenović, osnivač Srpske kraljevske akademije (1.11.1886.) postavio ga je za prvog predsednika SKA. Prvobitni naziv bio je Kraljevsko-srpska akademija. Medicinu je završio u Pešti, a u Beču je usavršavao botaničke studije i upoznao Vuka Karadžića prema čijem je savetu 1846. došao u Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a 1856. je postao profesor Liceja, potom Velike škole u Beogradu, čiji je rektor bio šest puta. Proučavao je floru, faunu i mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je oko 80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je endemsko-reliktni četinar poznat kao “Pančićeva omorika” (Picea omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae). Osnovao je 1874. i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Od 1889. ona se nalazi na imanju koje je u tu svrhu darovao Kralj Milan (Jevremovac). Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Dela: “Flora Kraljevine Srbije”, “Ptice Srbije”, “Ribe Srbije”.

Vremeplov: Rođen Nikola Milošević

Na današnji dan 17. aprila 1929. godine rođen je Nikola Milošević, akademik, književnik, filozof, kritičar, publicista. Izvesno vreme bio je i narodni poslanik. Rođen je u Sarajevu, bio je profesor Teorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Od 1991. redovni je član SANU. Predvodio je Zadužbinu “Miloš Crnjanski”. Veoma plodan autor, uvek društveno aktivan. Glavna dela: “Antropološki eseji”, “Roman Miloša Crnjanskog”, “Negativan junak”, “Ideologija, psihologija i stvaralaštvo”, “Andrić i Krleža kao antipodi”, “Zidanica na pesku”,”Šta Lukač duguje Ničeu”, “Filozofija strukturalizma”, “Dostojevski kao mislilac”, “Marksizam i jezuitizam”, “Psihologija znanja”, “Antinomija marksističkih ideologija” i “Pravoslavlje i demokratija”. Dobitnik je nagrade Beograda (Oktobarske) i nagrade “Isidora Sekulić” 1982. (koju je odbio da primi).

Vremeplov: Umro Svetozar Ćorović

Na današnji dan 17. aprila 1919.  godine umro je srpski pisac i publicista Svetozar Ćorović. Sa srpskim piscima Aleksom Šantićem i Jovanom Dučićem pokrenuo u Mostaru list “Zora”. Bio je među vodećim srpskim nacionalistima koji su se borili protiv okupatorskog austrougarskog režima u Bosni i Hercegovini. U Prvom svetskom ratu interniran je i potom mobilisan. Otpušten je pošto je oboleo i ubrzo je umro. U pripovetkama, dramama i romanima opisivao je život u Hercegovini. Dela: romani “Stojan Mutikaša”, “Majčina Sultanija”, zbirke pripovedaka “U časovima odmora”, “Moji poznanici”, “Brđani”, drame “Zulumćar”, “On”, “Adam-beg”, “Ajša”.

Vremeplov: Rođen Jovan Kratohvil

Srpski  vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. godine rođen je na današnji dan 17. aprila 1924. Autor je niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. Bio je vrhunski sportista u mladosti – pre Drugog svetskog rata prvak Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu i osvajač drugog mesta na svetskom streljačkom prvenstvu.

Vremeplov: Poginuo Vladimir Ćorović

Na današnji dan 17. aprila 1941 godine u avionskom udesu nedaleko od Egipta poginuo je srpski istoričar Vladimir Ćorović, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Austrougarske okupacione vlasti osudile su ga na Banjalučkom veleizdajničkom procesu na osam godina robije. Posle oslobođenja zemlje bio je član Narodnog veća u Zagrebu i Privremenog narodnog predstavništva u Beogradu. Dela: “Istorija Jugoslavije”, “Uzajamne veze i uticaj kod slovenskih zapisa”, “Podela vlasti između Milutina i Dragutina”, “Spisi sv. Save”, “Luka Vukalović”, “Pohod Mahmut-paše Bušatlije protiv Paštrovića”, “Odnosi Austro-Ugarske i Srbije u XX veku”, “Odnosi Crne Gore sa Dubrovnikom od Karlovačkog do Požarevačkog mira”, “Ban Borić i njegovi potomci”, “Historija Bosne”, “Pokreti i dela”. Posthumno objavljeno: “Istorija Srba”, “Skripta minora”.

Vremeplov: Akt o kapitulaciji Jugoslavije

Opunomoćenici Vrhovne komande vlade Kraljevine Jugoslavije, šef diplomatije Aleksandar Cincar-Marković i general Radivoje Janković, potpisali su na današnji dan 17. aprila 1941 godine, u zgradi negdašnjeg čehoslovačkog poslanstva u Beogradu, akt o kapitulaciji oružanih snaga Jugoslavije. Vojska je odvedena u zarobljeništvo (samo Srbi), a zemlja podeljena. Formirane su zločinačka Nezavisna država Hrvatska i Velika Albanija, a Nemačka, Italija, Mađarska i Bugarska, podelile su ostatak teritorije. Jugoslovenska ratna flota pripala je Italiji, izuzev jedne podmornice i dve motorne torpiljerke koje su umakle i razarača “Zagreb” koji su uspeli da potope poručnici bojnog broda Milan Spasić i Sergej Mašera u Boki.

Vremeplov: Više od 100.000 ljudi udavilo se u Holandiji

Na današnji dan 17. aprila 1421. godine više od 100.000 ljudi udavilo se pošto je more u Holandiji probilo zaštitne nasipe.

Tri majke ispisale svoje ćerke iz škole zbog nasilja 

Roditelji tri učenice zrenjaninske OŠ “Vuk Karadžić” ispisali su svoju decu iz škole zbog vršnjačkog nasilja. Kako je “Blic” već pisao, Isidora (10), trpela je nasilje od blizanaca iz istog razreda gde joj je devojčica pretila putem vajber grupe da će je naterati da igra samoubilačku igru do smrti, a dečak udarcem kolenom u stomak izbio vazduh. Pored nje, još dvoje dece bile su žrtve nasilja, tvrde roditelji i optužuju školu za zataškavanje, uprkos nalazima policije. – Učiteljica zataškava vršnjačko nasilje, institucije ne reaguju, škola preti žrtvama socijalnim radnicima – tvrdi Snežana, Isidorina majka.
Pokrajinska inspekcija utvrdila je, kako je “Blic” pisao, da su se roditelji Isidore Ž. povodom žalbi vrlo često susretali s nerazumevanjem i minimalizovanjem problema od nadležnih u školi, te da škola nije primenila sva raspoloživa sredstva da se reši konfliktna situacija.

Škola prikriva i zataškava nasilje nad decom

Aneta Vukov ispisala je svoju ćerku jer je, kako tvrdi, trpela fizičko nasilje. – Škola prikriva i zataškava nasilje koje nad decom sprovode vršnjaci. Moje dete su fizički napala tri dečaka iz odeljenja. Dvojica su je držala, a jedan ju je šutirao. Dete je dobilo ogroman hematom na nozi. Posle tog incidenta nismo naišli na razumevanje učiteljice, već je izbacila mog supruga iz učionice. Slučaj nasilja nisu prijavili, zataškali su ga – tvrdi Aneta. Kako kaže, njeno dete je bilo i žrtva psihičke torture. – Učiteljica je koristila svaku priliku da detetu dokaže kako ono ne zna i dete je počelo da gubi samopouzdanje. Takve situacije bile su svakodnevne. Ja sam na jednom od razgovora sa učiteljicom dobila “stručno” objašnjenje da mi dete nema karakter, iako je đak prvak. Na moj zahtev učiteljica mi je zakazala razgovor sa školskim pedagogom, koji se nije pojavio, iako smo je čekali duže od sat vremena. Dete smo, na preporuku dečjeg psihologa, prebacili u drugu školu – tvrdi Aneta Vukov.

Problemi počeli kad se devojčica suprotstavila drugoj deci

Milana Kovačević, mama deteta koje je zbog nasilja takođe napustilo školu, kaže da su problemi počeli kad se njena ćerka “suprotstavila drugoj deci koja su takođe bila živahna, ali su im roditelji radili u opštini, ili su bili prosvetni radnici”. – Učiteljica je ponižavala moje dete pred celim odeljenjem, terala ju je da prizna kako je varala na kontrolnom, toliko da je izgubila samopouzdanje i osećala se odbačenom. Dolazila je danima kući plačući, učiteljica me je dovela do toga da ne verujem rođenom detetu, jer sa učiteljicom nije bilo ni moguće ostvariti komunikaciju. Kad god bih nešto rekla, ona bi me poklopila svojom rečju. Kada je dete došlo u totalnom rastrojstvu iz škole u drugom polugodištu, onda smo je ispisali iz “Vuka” – priča za “Blic” mama Milana.

Diskriminacija prerasla u nasilje

Istu školu morala je da napusti sada već šesnaestogodišnja ćerka Mirjane Starjački, zbog diskriminacije koje je preraslo u nasilje. Mirjana tvrdi da je njena ćerka trpela torturu zato što je usvojena. – Od prvog razreda doživljavala je diskriminaciju, u početku od jedne devojčice koja je vremenom napravila klan od nekoliko devojčica koje su joj se pridružile. Kako su rasle, uvrede i poniženja su bila sve gori. Kada je stigao pubertet i kada je ona postala svesna šta joj rade “drugari”, obratila se nama roditeljima za pomoć, a mi smo se obratili školi. Na roditeljskom sastanku pročitala sam tekst moje ćerke u kom su bile opisane sve njene patnje i tuga kroz koje je prolazila bez obzira što je bila odličan đak, dobar sportista i dobro i vaspitano dete – objašnjava Mirjana. Ona je potom saopštila razrednoj i roditeljima da njeno dete neće ići na maturu i da se neće slikati za godišnjak.
– Neki roditelji su predložili da napravimo roditeljski sastanak sa decom, ali posle dva dana direktorica je to zabranila. Mi smo dete povukli iz škole i obratili smo se prosvetnoj inspekciji koja im je naložila da se dete vrati u školu. Nikad nismo dobili napismeno od inspekcije šta su oni uradili, a bilo nam je obećano. Tada su uz direktoricu stali i neki nastavnici, zajedno sa pedagogom. Pretili su nam centrom za socijalni rad, ali u centru znaju koliko smo posvećeni detetu. Na kraju je dobila kaznene ocene iz nekih predmeta, ali to je već bio kraj školovanja i nismo imali više snage da se borimo sa njima. Tužno je što je naše dete posećivalo psihologa, a ne deca koja su spremna da drugima nanesu zlo – zaključuje Mirjana.

Direktorka: To nisu učenici škole

“Blic” je pokušao da stupi u kontakt sa direktorkom škole Tatjanom Pavlović, ali nam ona nije odgovorila na telefonske pozive. Direktorka je izdala saopštenje u kome stoji da optužbe roditelja “neistinite, a da njihova deca nisu učenici škole”. Kako je navela, “škola je preduzela sve zakonom propisane mere, u svakom slučaju saznanja i za bilo koji oblik nasilja. Na svako prijavljeno nasilje, bilo kog nivoa, škola je odreagovala u skladu sa zakonom”. Direktorka navodi da “škola ne može da reaguje na neprijavljene slučajeve nasilja i na prijavljeno nasilje za koje ne postoje dokazi i svedoci”. Takođe, navodi da “škola neće davati izjave u kojima se spominje bilo koji učenik ili događaj koji bi asocirao na pojedine učenike, u cilju njihove zaštite”.

Ministarstvo: Škole imaju precizne rokove da obezbede zaštitu učenika

Povodom slučaja vršnjačkog nasilja u zrenjaninskoj OŠ “Vuk Karadžić” iz koje su roditelji nedavno ispisali troje dece oglasilo se i Ministarstvo prosvete. Iz Ministarstva za “Blic” kažu da su u školi postupali i pokrajinska i opštinska prosvetna inspekcija, kao i prosvetni savetnici. – Školi su naložene mere sa preciznim rokovima koji podrazumevaju preduzimanje aktivnosti koje će obezbediti zaštitu svih učenika od nasilja. Kontrolu izvršenja naloženih i predloženih mera prati nadležna inspekcija i prosvetni savetnici – kažu u ministarstvu.
Kako dodaju, naložene i predložene mere uticaće na poštovanje procedura koje predviđa Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zanemarivanje i zlostavljanje, odnosno na efikasan rad Tima za zaštitu od nasilja. – Predstavnici Grupe za obrazovanje manjina, socijalnu inkluziju i zaštitu od nasilja i diskriminacije su u saradnji sa nadležnom školskom upravom posetili OŠ “Vuk Karadžić” u Zrenjaninu u cilju podrške i pomoći školi na unapređivanju preventivnih i interventnih aktivnosti u zaštiti od nasilja- dodaju u ministarstvu.

Privedeni maloletnici osumnjičeni za profil “drogasrbijaaa”

Pripadnici Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a identifikovali su i priveli dvojicu maloletnika, starih 16 i 15 godina, koji se sumnjiče da su izvršili krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga. Postoje osnovi sumnje da su njih dvojica bili administratori, odnosno napravili, održavali i uređivali Instagram profila “drogasrbijaaa”, saopštio je MUP. Naime, nakon što je društvena mreža “Instagram”, na zahev MUP-a, ugasila prvi profil “drogasrbija”, nekoliko dana kasnije se na istoj društvenoj mreži pojavio novi profil sa nazivom “drogasrbijaaa”.
Na profilu “drogasrbijaaa” prenet je manji deo fotografija i materijala sa ugašenog profila “drogasrbija”, na kojima se nalaze nedozvoljene supstance, čime su privedeni maloletnici kako se sumnja navodili druge na uživanje opojnih droga. Po nalogu Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, protiv njih će biti podnete krivične prijave u redovnom postupku. Kako se podseća u saopštenju, zbog istog krivičnog dela ranije su identifikovana dvojica maloletnika, starih 17 godina, koji se sumnjiče da su bili administratori Instagram profila “drogasrbija”.

About the Author

admin