GNA: Pobeda globalne obrazovne zajednice

Ovogodišnja Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAW(E))  održava se od 22. i 28. aprila. Posvećena je odgovornosti za realizovanje četvrtog razvojnog cilja  (SDG4). Agenda za održivi razvoj iz 2015. godine je ambiciozna i univerzalna agenda za uklanjanje siromaštva kroz  održivi razvoj do 2030. godine. Kada je usvojila novu agendu u septembru te godine, međunarodna zajednica je prepoznala da je obrazovanje ključno za uspeh svih 17 razvojnih ciljeva.  Za  postizanje Cilja 4.  neophodno je ostvariti deset (pod)ciljeva Cilja. To je i Okvir za delovanje „Obrazovanja 2030“, koji je usvojen u novembru 2015. godine i  koji daje smernice vladama i partnerima o tome kako da obaveze pretvore u akciju i rezultat.
„Ovo je definitivno pobeda za globalnu obrazovnu zajednicu, a ova cifra je iznad onoga što je obećano 2014. godine. Ipak, zamah mora biti visok, kako bi GPE postigao svoj cilj finansiranja: 2 milijarde dolara godišnje do 2020. godine. Mi znamo da su nove i značajne obaveze učinjene, ali i dalje neće biti dovoljne da se zaustavi obrazovna kriza. Na globalnom nivou, 264 miliona dece i mladih ljudi je van škole, od kojih je većina devojčica, 617 miliona dece je u školi, ali ne uspevaju da nauče osnovne veštine zahvaljujući lošem kvalitetu obrazovanja koje im je dostupno, a više od 700 miliona odraslih ne ume čitati ili pisati, od kojih su dve trećine žene“, rekla je nakon konferencije održane u Senegalu Kamila Kroso (Camilla Croso), predsednica GCE, za Globalno partnerstvo za obrazovanje (GPE).
„Veoma je važno da ovi resursi stignu do onih kojima su najpotrebniji, kako bi u naredne tri godine više dečaka, devojčica, mladih i odraslih osoba, posebno onih iz ugroženih grupa, moglo obezbediti svoje pravo na obrazovanje. Drago nam je što smo diskurs o inkluziji i jednakosti postavili na vodeću poziciju ovogodišnje Dopune. Ove reči moraju biti implementirane u značajne akcije tokom naredne tri godine“, kaže g-đa Kroso.
Naš sindikat će i ove godine podržati ovu akciju, a između ostalog i organizovati, sada već tradicionalne, konkurse za najbolji pisani i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola iz AP Vojvodine na temu ovogodišnje nedelje akcije. Radove možete slati na Sekretarijat NSPRVdo 19. maja. (→Saopštenja)
Imamo samo 12 godina da postignemo SDG4.
Poštovane koleginice i  kolege, očekujemo  da i Vi
uzmete aktivno učešće u realizaciji ovogodišnje Nedelje akcije!
Sva deca imaju pravo na kvalitetno obrazovanje!
Deci je mesto u školi!
Pridruži se!

Novosadska deca posetila drugare na Kosovu

Od petka ujutro u Gračanici boravila su  deca iz Novog Sada, koja su došla u uzvratnu posetu svojim prijateljima.  Oni su u južnoj pokrajini boravili tri dana, a osim druženja imali su  priliku i da posete značajne kulturne i verske spomenike.       https://www.youtube.com/watch?v=bJbSNH2xO-8

Jubilej – 20 godina Mense Srbije u Novom Sadu

U novosadskom Master centru, Mensa Srbije u nedelju 22. aprila 2018.   Obeležen je veliki jubilej – 20 godina kontinuiranog rada. Za tu priliku organizovan je Sajam poslovnih projekata članova Mense, manifestacija na kojoj su članovi Mense iz Srbije i okruženja predstavili svoje aktivnosti.

“Vojvođanska škola interkulturalizma”: Smehom do komunikacije

Zrenjaninski Centar za razvoj civilnog društva sproveo je nedavno u Temerinu vrlo zapažen projekat pod nazivom “Vojvođanska škola interkulturalizma”. Program se sprovodi uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, a zamišljen je kao rad sa učenicima srednjih škola u čitavoj Vojvodini. Prva Vojvođanska škola interkulturalizma organizovana je u temerinskoj srednjoj školi „Lukijan Mušicki“ s po pet polaznika učenika završnih razreda srpske i mađarske nacionalnosti. Njima se priključilo još petoro đaka rusinske nacionalnosti iz Novog Sada. Grupa je, tokom nekoliko nedelja programa, pohađala specifične radionice i treninge.
Šale su relaksirale međusobne odnose svih učenika, ambijent je postao vrlo prijatan, počela je komunikacija, smeh…! Neke igre su dovele do toga da su se, po rečima samim đaka, oni počeli osećati, mnogi po prvi put, ravnopravno i nediskriminisano. U jednoj od uspešnih relaksirajućih radionica Srbi su pokušali da čitaju tekst na mađarskom jeziku, a Mađari su se prvi put sreli s rusinskom ćirilicom.
Tokom škole je izašlo na videlo da mladi ljudi s 18 godina još uvek nemaju ni osnovnog znanja o ljudskim pravima, kao ni o pravima nacionalnih manjina. U iznetim stavovima po mnogim temama, koje su bile predmet predavanja i radionica, stavovi uèenika su se kretali od izrazito konzervativnih do nešto liberalnijih. Osim predavanja i radionica, đaci su posetili i aktivno učestvovali u radu više institucija kulture, posetili Novosadsko pozorište, obišli „svoje” i „njihove” crkve, kao i Sinagogu.

Konkurs za književnu nagradu “Sima Cucić”

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa po 11. put organizuje književnu manifestaciju “Proleće Sime Cucića” i tim povodom raspisuje konkurs za nagradu “Sima Cucić” za najbolju knjigu iz oblasti nauke o književnosti za decu (istorije književnosti za decu, teorije književnosti za decu ili kritike književnosti za decu) i za Nagradu “Sima Cucić” za životno delo. Konkurs je otvoren do 1. maja 2018. godine.
Žiri u sastavu: dr Tihomir Petrović (predsednik), dr Predrag Jašović (potpredsednik) i književnik Radovan Vlahović dodeliće Nagrade sa imenom Sime Cucića, rodonačelnika književne kritike književnosti za decu kod Srba. Dodela će se održati krajem maja 2018. godine, u okviru manifestacije “Proleće Sime Cucića” u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu, rodnom mestu Sime Cucića. Prema utvrđenim propozicijama statutom projekta u obzir dolaze knjige objavljene u 2017/18. godini.
Knjige i predloge za nagradu za životno delo u četiri primerka poslati na adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, Novo Miloševo, 23273.

Poziv za učešće na festivalu “Klinci pevaju hitove” u Kovinu

Festival “Klinci pevaju hitove” prvi put je organizovan 1996. godine sa ciljem popularizacije pop-rok i džez muzike. Festival se održava svake godine po kategorijama učesnika (mlađi – uzrasta od 1. do 4. razreda i stariji – od 5. do 8. razreda), traje dve večeri i u organizaciji je Centra za kulturu Kovin pod pokroviteljstvom Opštine Kovin. Tokom dvadesetogodišnjeg postojanja kroz žiri Festivala prošle su mnoge javne ličnosti muzičkog i kulturnog života naše zemlje kao i učesnici koji su kasnije ostvarili veoma zapažene rezultate na velikim muzičkim takmičenjima i visokom muzičkom obrazovanju.
Pozivaju se svi zainteresovani kandidati – potencijalni učesnici 23. Festivala “Klinci pevaju hitove” koji će se održati 25. i 26. maja da dostave uredno popunjene prijave (koje mogu preuzeti u Centru za kulturu, u svojim matičnim školama ili u elektronskoj formi na sajtu kulturakovin.rs) lično ili na e-mail muzickiurednik@gmail.com. Prijave se primaju do 3. maja.
Audicija će se održati 4. maja od 17 časova u sali pozorišta Centra za kulturu Kovin. Kandidati koji iz opravdanih razloga nisu u mogućnosti da prisustvuju audiciji (udaljenost mesta prebivališta, problem prevoza, i sl.) mogu da pošalju video snimak svoje interpretacije (uživo) uz pratnju muzičke matrice na gore navedeni e-mail, takođe do 3. maja. Neblagovremene i nepotpune prijave neće se razmatrati.
Pravilnik o organizovanju festivala i radu žirija možete preuzeti na sajtu Centra za kulturu – kulturakovin.rs.

Kikinda: Konkurs za objavljivanje prvih knjiga mladih autora

Grad Kikinda i Banatski kulturni centar (BKC) raspisuju konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora do 35 godina. Konkurs se odnosi na autore koji žive na teritoriji Grada Kikinde, na autore iz Srbije i na autore iz dijaspore. Autori konkurišu sa rukopisima od kojih će odabrati tri rukopisa za objavljivanje knjiga (do 80 strana, A5 formata) u ediciji PRVA KNJIGA Banatskog kulturnog centra. Žiri u sastavu predsednik Marija Tanackov (književnica), Stanislava Hrnjak (predsednica Skupštine Grada Kikinde) i Radovan Vlahović (književnik i direktor BKC-a), će odabrati jedan rukopis autora iz Kikinde, jedan rukopis autora sa teritorije Srbije i jedan rukopis autora iz dijaspore.
Rukopise (poezija, proza, esej, književna kritika, naučni i istraživački radovi i dr), biografiju autora i kontakt podatke (adresa, mejl, telefon) slati na mejl: banatskikulturnicentar@gmail.com. Konkurs je otvoren od 16. aprila do 15. jula 2018. godine. Rezultati konkursa biće objavljeni 15. avgusta, a knjige će se pojaviti na 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga krajem oktobra 2018. godine. Ovaj konkurs BKC tradicionalno raspisuje uz podršku Grada Kikinde.

Novi Sad 2021: Prijava za konferenciju Neutralno

Fondacija “Novi Sad 2021” poziva sve zainteresovane aktere u kulturi i kreativnim industrijama iz regiona, da se prijave za učešće na konferenciji. Rok za prijavu je sreda, 25. april. Učešće na konferenciji je besplatno, a poziv važi za ceo region. Ukupan broj učesnika konferencije, koji će biti odabrani selekcijom pristiglih prijava je 120.  Iako zamišljen u formatu konferencije, događaj “Neutralno” u organizaciji Fondacije “Novi Sad 2021”, suštinski predstavlja prostor za dijalog koji će, 9. i 10. maja u Studiju “M” u Novom Sadu, predstaviti različite prakse u Evropi i regionu o održivosti kulturnih prostora.
Promene društveno-političkog ambijenta, sistema finansiranja i pravnog statusa kulturnih prostora, i podsticanja tržišnog načina funkcionisanja, zahtevaju razvijanje novih veština i prilagođavanje nastalim okolnostima. Ključno pitanje ovog dijaloga jeste kako su kulturni prostori uspeli da prilagode svoju ulogu društvenog i edukativnog subjekta zahtevima za ekonomskom samoodrživošću. Takođe, pitanje je i da li su i na koji način uspeli da zadrže svoju nezavisnu ulogu u odnosu na zvaničnu državnu kulturnu politiku i ideologiju, i time (p)ostanu ključni elemenat razvoja zajednice i društva.
Na konferenciji učestvuju menadžeri nekih od najuspešnijih kulturnih prostora iz Nemačke, Austrije, Francuske, Švedske, Italije, Slovenije, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije. Kroz 4 panela i 2 radionice učesnike će upoznati sa različitim pristupima i modelima u upravljanju i održivosti prostora za kulturu. Konferencija se realizuje uz podršku EUNIC klastera, Gete instituta, Ambasade Švedske u Beogradu, Austrijskog kulturnog foruma i Francuskog instituta.

Fotografisanje posetilaca pred umetničkim delima

U subotu, 21. aprila od 10 do 14 časova Galerija Matice srpske u saradnji sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu organizovala je akciju fotografisanja posetilaca pred umetničkim delima u stalnoj postavci povodom predstojeće izložbe Kroz objektiv: Galerija, umetnost, publika. Umetnička dela koja se čuvaju u muzejskim ustanovama pripadaju ljudima i umetnost samo u interakciji s publikom ostvaruje svoje vrednosti i značaj. Zbog toga je Galerija svim ljubiteljima umetnosti i muzeja ponudila mogućnost da odaberu omiljenu sliku, delo s kojim se povezuju i identifikuju, fotografišu se i tako postanu deo izložbe Kroz objektiv. Galerija, umetnost, publika. U predstojećoj suboti je organizovano fotografisanje pred slikama “Mladi Jovan Jovanović” Novaka Radonića i “Sofija Dunđerski” Paje Jovanovića.

U emisji “Ja biram” predstavljen automehaničar

U najnovijem izdanju emisije u subotu, osmakinja Mila (u ulozi maturantkinje Mila Pajić) je analizirala sa drugarima pojam pravog prijateljstva, uz poruku da to nije uvek harmonija, već podrazumeva i svađe, sukobe, ali i pomirenja.  Pokušala je i da shvati sve te dečake čiji je san od malih nogu da popravljaju automobile i to vide i kao svoju buduću profesiju.
Kako se bliži leto, sve češće se razmišlja o moru, plivanju, a fizičari, a šta bi drugo – o sili potiska vode i razlozima zašto neko telo može da pluta a površini.   Bilo je podsećanja na jezike kojima se govori u regionu, a ni hemiju nije preskačena, ona je sastavni deo kombinovanog testa za malu maturu, u ovoj emisiji analizirno je i  kako svojstvo kao što je korozivnost metala utiče na postojanost mostova.

Uređenje okoline Ekonomsko-trgovinske škole u Bečeju

Krajem prošle godine započeto uređenje dvorišta Ekonomsko-trgovinske škole u Bečeju se približava kraju. Tokom zimskog školskog raspusta su povađena stara dotrajala stabla, uklonjene su oronule neujednačeno nivelisane betonske staze i postavljene nove od behaton ploče. Ovih dana su zasađena nova stabla i busenuju se zemljane površine. „Prilikom uklanjanja dvadesetak dotrajalih stabala, zbog dobrog izgleda ostali su po jedna kršna lipa i hrast i spiralno orezana tuja. Sada smo zasadili dvadesetak ukrasnih četinara, šest veoma dekorativnih kuglastih javora i dve katalpe. Buseni trave su stigli iz Krčedina, odmah ih zalivamo, a verujem da će se sve primiti i oplemeniti prostor“, rekao nam je u ime ekipe koja brine o zelenilu rukovodilac resornog sektora u JP „Komunalac“ Željko Kovačev.
Građevinari su sredili dvorišnu fasadu i sada je boje, a kad se uskoro postavi mobilijar, klupe i lepo dozajnirane kante za smeće, sve će poprimiti planirani izgled. „S aspekta funkcionalnog i estetskog, novu genaraciju naših učenika dočekaćemo potpuno spremno. Prvo smo potpuno rekonstruisali zgradu u dvorištu, popularno zvanu salaš, i tako dobili optimalne uslove za nastavu, a sada smo, zahvaljujući sredstvima iz pokrajine (4,6) i opštinske kase (1,2), realizovali projekat vredan 5,8 miliona dinara vezan za uređenje dvorišne fasade zgrade i školskog dvorišta“,   zadovoljna je direktorka Ekonomsko-trgovinske škole u Bečeju Gordana Kovačev.
Škola se priprema za prijem novih učenika na ukupno osam profila koliko ima u bečejskoj Ekonomsko-trgovinskoj školi. Četvorogodišnjim školovanjem stiže se do diplome komercijaiste, službenika u bankarstvu i osiguranju, turističkog tehničara i finansijskog administratora, a trogodišnjim školovanjem osposobljavaju se mladi za konobara, kuvara, poslastičara i trgovca. 

Plavna: Škola ima salu, ali  nema nijednu spravu za fizičko

Nabrajajući šta Osnovna škola „Ivo Lola Ribar“ iz Plavne  nema, direktor Dragan Medić kaže da đaci imaju salu za fizičko vaspitanje ali osim lopti ništa drugo, nijednu spravu za fizičko vaspitanje. „Praktično mogu da trče i rade vežbe, premda bi trebalo parket da se popravi, deo popuni novim i izlakira. Ni učionice nisu opremnjene, nemamo čak ni pribor za geometriju, mikroskop… pa bi dobro došlo oko pola miliona dinara da se opremi sala za fizičko vaspitanje, izlakira parket i kupi ponešto od didaktičkih sredstava“, navodi direktor. Plavna je siromašno mesto bez većih privrednika, koji bi zajednički, dobrom voljom i putem sponzorstva pomogli školu u mestu . „Imamo ugovor sa Šumskom upravom u Plavni koja svakog mesaca uplaćuju po 3.000 dinara, koje trošimo za čaj, šećer, pekmez i pavlaku, da svaki đak ima besplatnu užinu. Zauzvrat đaci svakog proleća učestvuju u akciji pošumljavanja“, kaže direktor Dragan Medić.
Škola ima 90 đaka od prvog do osmog razreda, u proseku svaki razred ima po devet učenika, a ove godine upisaće sedmoro đaka prvaka.

Najveća maketa na Balkanu na turneji po Srbiji

„Jedno je sanjati, a sasvim drugo raditi. Zato, deco, nemojte samo da sanjate, već radite. Upornošću i kreativnošću mnoge stvari mogu se savladati, čak i one neslućene. Kad radite i ne ide vam, nemojte se predavati. Morate biti uporni da ostvarite svoje ideje, kao što sam ja da napravim najveću maketu ove vrste na Balkanu“ – tako mališanima, gde god ga pozivu, Beograđanin Borivoj Vujić predstavlja svoje životno delo. Punih 20 godina je pravio jednu po jednu 5.000 malih maketa, sve umanjene tačno 87 puta u odnosu na stvarne veličine, a onda 1990. odlučio da ih spoji u celinu dugu preko 12 metara i široku gotovo četiri metra, koja se prostire na 44 kvadrata. Taj posao je trajao čitavu deceniju, da bi na jednom mestu predstavio život i rad ljudi u gradovima i selima. Prvo su tu maketu mogla da vide deca širom Beograda, a onda je rešio da obradi razne teme i da ona postane nastavno sredstvo za decu iz obdaništa i mlađe osnovce. Već je šest godina na turneji, obišao je 35 gradova i svuda zainteresovao i odrasle.
„U mom detinjstvu nije bilo kompjutera i mobilnih telefona, već smo se zanimali igračkama. Dosta su mi roditelji priuštili, a ja slučajno postao maketar u šestom osmoljetke. Košarka je bila i onda vrlo popularna, voleo sam da je igram, ali teren kraj naše zgrade su stalno okupirali stariji od mene. Odlučim da napravim sebi privatni, istina u minijaturi. Kad sam video da je ispao lepo, uradim jednu kućicu, pa drugu i tako već decenijama“ – seća se entuzijasta bez premca. U beogradskoj Fabrici boja i lakova „Duga“ dugo je radio kao hemijski tehničar, planirao da se nakon penzionisanja sasvim posveti maketama, ali je preduzeće ugašeno a on dospeo na biro rada. Ipak, to je ubrzalo rađanje „Sveta oko nas“.   https://www.dnevnik.rs/drustvo/najveca-maketa-na-balkanu-pravlena-dve-decenije-na-turneji-po-srbiji-16-04-2018

Niški osnovci učestvuju u dodeli Nagrade mlade publike

Dodela Nagrade mlade publike (EFA Young Audience Award), koju je pre sedam godina ustanovila Evropska filmska akademija, biće organizovana 6. maja u 36 država, a predstavnici Srbije biće osnovci iz Niša. Mlade Nišlije i Nišlijke, uzrasta od 12 do 14 godina, istovremeno će sa svojim vršnjacima u Briselu, Berlinu, Beču, Rimu, Pragu, Luksemburgu, Amsterdamu, Atini, Bratislavi, Barseloni, Londonu i drugim gradovima, gledati nominovane filmove i glasati za svoje favorite. Filmovi koji će se ove godine boriti za naklonost mladih na celom kontinentu su švajcarsko-italijanska koprodukcija “Devojčica u letu” (Girl in flight), finski “Revolucija drvenog konjića” (Hobbyhorse revolution) i franckuski “Vale” (Wallay).
U pauzama između projekcija, učenici niških osnovnih škola će uz stručne moderatore – profesionalce iz sveta filma, učestvovati u panel diskusijama i radionicama koje za cilj imaju da decu nauče da aktivno promišljaju filmske sadržaje.  Nakon zadnje projekcije, mladi žiri će glasati za najbolji film po sopstvenom izboru, a vrhunac događaja biće večernja ceremonija tokom koje će mladi prezenteri organizatorima u Erfurtu uživo objavljivati rezultate nacionalnih glasanja putem video konferencije, po uzoru na glasanje koje se sprovodi tokom izbora Pesme Evrovizije.
Nagrada mlade filmske publike osnovana je sa ciljem da zainteresuje mlade za evropske priče, izgradi mostove za razmenu različitih gledišta, te poveća njihovu svest o važnim društvenim pitanjima i predstavlja svojevrstan obrazovno-vaspitni poligon za promovisanje filma i umetnosti među najmlađima. Ovogodišnji izbor Nagrade mlade publike Evropske filmske akademije u Nišu održava se pod pokroviteljstvom Filmskog centra Srbije, u organizaciji programa “Slobodna zona Junior” i lokalnih partnera – Odbora za ljudska prava Niš i Niškog kulturnog centra, te u saradnji sa bioskipom “Sinepleks Niš”. Prethodnih godina učestvovali su mladi Beograđani i Novosađani.

Vremeplov: Umro Šekspir

Na današnji dan 23. aprila 1616.  godine umro je engleski pisac Vilijam Šekspir, po mnogima, najveći dramski pisac u istoriji književnosti. Od 1585. nalazi se u Londonu, gde će vremenom postati suvlasnik pozorišta u kojem je i počeo kao nadareni glumac. Oko 1610. povukao se u rodni Stratford, u kojem umire 1616. Književni istoričari su hronologiju njegovih dela podelili na “doba učenja” od 1588. do 1594, doba velikih komedija od 1595. do 1600, sumorni “Hamletov period” od 1601. do 1604, “Lirov period” od 1604. do 1608. i “romantični period” od 1609. do 1613. Njegova brojna dela imaju univerzalan karakter i svevremena su. Dela: tragedije “Romeo i Julija”, “Tit Andronik”, “Julije Cezar”, “Hamlet”, “Otelo”, “Koriolan”, “Kralj Lir”, “Makbet”, “Antonije i Kleopatra”, “Timon Atinjanin”, “Perikle”, brojne poznate istorijske drame i druga književna dela.

Vremeplov: Umro Servantes

U Madridu je, na današnji dan 23. aprila 1616. godine, istog dana kada i Viljem Šekspir u Londonu, umro španski književnik Migel de Servantes Savedra. Pisao je romane, drame, komedije, pripovetke i pesme, a u svetsku književnost ušao je sa romanom “Don Kihot”, koji se smatra pretečom modernog romana. 

Vremeplov: Rođen Maks Plank

Na današnji dan 23. aprila 1858godine rođen je nemački fizičar Maks Karl Ernst Ludvig Plank, profesor teorijske fizike na univerzitetima u Kilu i Berlinu, tvorac kvantne teorije, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1918. Postavio je 1910. epohalnu hipotezu prema kojoj svaki izvor može da zrači energiju samo u diskretnim količinama, kvantima, odbacio je pretpostavku klasične mehanike o stalnom zračenju i uspostavio princip diskontinuiteta, čime je revolucionisao fiziku. Njegov zakon zračenja (Plankova formula) i ideja o diskontinuitetu energije osnov su tumačenja svih atomskih pojava.

Vremeplov: Rođen Jaša Prodanović

Srpski političar, publicista i književnik Jaša Prodanović, jedan od osnivača Jugoslovenske republikanske demokratske stranke rođen je  na danšnji dan 23. aprila 1867. Bio je potpresednik vlade FNRJ od 1946. do 1948. godine. Uređivao je časopise “Narodna misao” i “Ođek”, priredio je dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i celokupna dela Jovana Jovanovića Zmaja, Jove Ilića, Svetislava Vulovića i Laze Lazarevića.

Vremeplov: Rođen Mihailo Dinić

Na današnji dan 23. aprila 1899 godine rođen je srpski istoričar Mihailo Dinić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je veliki broj radova iz srednjovekovne istorije Srbije, Bosne, Dubrovnika, Hrvatske. Izučavao je i rudarstvo srednjeg veka u našim krajevima.

Maloletnici uništili pčelinjak u Kikindi

U pravom rušilačkom pohodu, dvojica maloletnika uništila su pčelinjak porodice Radivojša iz Kikinde. Čak 71 košnica i pčelinja društva su stradala, a prave procene štete tek će biti utvrđene. Pored same materijalne štete, posebno zabrinjava sam vandalski čin dvojice dečaka i motiv kojih ih je nagnao da tako nešto učine. Šokantan prizor zatekao je Željko Radivojša u svom pčelinjaku na samom obodu Kikinde – isprevrtane, razbacane i uništene košnice. Pod znakom pitanja je koliko će pčelinjih društva uopšte uspeti da se oporavi jer došlo do uginuća legla i matica, pa ove godine meda definitivno neće biti. Iako je prvobitna direktna šteta bila procenjena na oko 500 hiljada dinara, prave procene znatno veće štete tek će biti utvrđene.
Krađa košnica nažalost nije retkost, ali ovakav način uništavanja iznenadio je sve. Svi slučajevi krađa i uništavanja pčelinjaka prijavljeni su policiji, ali u kikindskom Udruženju pčelara razmišljaju i o samoorganizovanju kako bi sačuvali košnice: “Nemamo drugog izbora nego da se samoorganizujemo. Ja sam jednom skoro u šali, mada to više nije šala, i rekao da moramo organizovati narodnu pčelarsku gardu koja će čuvati svoje pčele. Izgleda da drugog izbora nemamo”, upozorava Saša Čolak, predsednik kikindskog udruženja pčelara.
U kikindskoj policijskoj upravi potvrđeno nam je da su dvojica maloletnika počinila krivično delo uništenja i oštećenje tuđe stvari, a slučaj je prosleđen nadležnom tužilaštvu. Ipak, s obzirom da se radi o maloletnim licima, porodici Radivojša ostaje mogućnost pokretanja privatne tužbe protiv roditelja dvojice dečaka. Sa neizvesnim ishodom.         https://www.youtube.com/watch?v=BbDNYJs6iDs

Rektor uličar: Nećeš da pu***, nećeš ni da napreduješ 

“Blic” je u više navrata  objavljivao snimke u kojima je glavni govornik sadašnji rektor Univerziteta u Kragujevcu Nebojša Arsenijević. Od ukupno 72 sata sastanaka u dekanatu Medicinskog fakulteta, tridesetak sati skaradnog govora bahatog Arsenijevića koji svedoče o mržnji, primitivnom odnosu prema profesorima, mahinacijama, predato je Tužilaštvu u Kragujevcu. Može se slobodno reći da, doslovce na svakoj sednici, Arsenijević viče, psuje, omalovažava. Govor koji je nedopustiv na zvaničnim sastancima visokoškolske ustanove obavezno je praćen Arsenijevićevim iskrivljenim mačizmom, seksualnim aluzijama i vređanjem, posebno žena.
Evo kako Arsenijević komentariše, zašto neko ne napreduje, ali i priznaje da se sednice snimaju, rečima da ga “boli k…. nek se snima”. – Možda bi ti Čanović dao, ali ne da Arsenijević, jer si loša p…. jer nisi htela da mu p…. Prema tome, neka ide! Šta me boli k…. nek se snima…
Inače, u ovom snimku se pominje sadašnji dekan medicinskog fakulteta Predrag Čanović, koji je desna ruka bahatog rektora Arsenijevića. Čanović je dozvolio da rektorov sin Aleksandar upiše doktorske studije pre nego što je završio fakultet. Protiv Čanovića je nedavno podignuta optužnica za nanošenje teških telesnih povreda poznatom kragujevačkom hirurgu.

Ko šta priča po gradu i ko koga j….

Audio snimci sastanaka u dekanatu su svojevrsni bilten nezakonitih dela. Ali, ostaćemo još malo na Arsenijevićevoj mržnji prema zaposlenima i činjenici kakve on, zapravo, odnose među ljudima “neguje”. – U anonimnom pismu, da ja j…. Snežu, a ona priča po gradu da j…. Slađu. A Slađa nju mrzi, pa joj zato ne dam da uđe u nastavu.

Zna se ko je gazda – sa kolegama samo bahato

Arsenijević je sklon dodeljivanju otkaza ili fizičkim nasrtajima na one koji mu nisu potčinjeni. Međutim, njegov ton i uvrede često su identične i prema najbližim saradnicima. “Blic” objavljuje snimak kako se obraća sekretarki Medicinskog fakulteta Snežani Ivezić, ali pre toga malo o mogućim razlozima zašto ona takvo ponašanje i trpi.
Sekretarka je zaposlila ćerku Emiliju Vukadinović, koja je pravnik u Kadrovskoj službi. Iz njene službe se iznose dokumenta nepodobnih i objavljuju na društvenim mrežama, a zbog čega je pre deset dana reagovao i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti. Emilija u radno vreme prodaje po fakultetu i šminku i garderobu sasvim opušteno i slobodno. Ali zato je njena mama prošlog meseca kaznila službenicu iz pisarnice koja jedva sastavlja kraj sa krajem zbog prodaje srebra. I to nije sve, ćerkin muž, a sekretarkin zet Vladimir Vukadinović je takođe zaposlen i on je još jedan pravnik na fakultetu.

Ponovo o polnim organima…

Šta Arsenijević generalno misli o svojim kolegama i šta on smatra da oni očekuju od njega priznaje i sam: – Treba da im draškamo polne organe po ceo dan. “Blic” međutim, smatra da na Univerzitetu u Kragujevcu većinu čine časni profesori i vannastavno osoblje koji žele da se na njihov Univerzitet vrati poštovanje zakona, a ne rođački i burazerski odnosi. Sa ovog Univerziteta, posebno sa Mašinstva, poteklo je nekoliko izuzetnih naučnika i profesora.

Kako se sakriva iza autonomije

Bahati rektor Arsenijević smatra Univerzitet u Kragujevcu svojim poligonom, ali ne za obrazovanje. On je i na mestu dekana medicinskog menjao Statut po potrebi, a to nastavlja da radi i sada kao rektor. Tako se, primera radi, trenutno priprema promena propisa kojima namešta uslove svom sinu koji ima nezakonit doktorat i koji treba da mu bude oduzet. Autonomija Univerziteta bi trebalo da je vrednost koja se ne zloupotrebvljava, ali za rektora, autonomija je sredstvo iza kog se krije i opravdava svoje nezakonite postupke. Zato i ne čudi da bahati rektor smatra da je u “oazi”, gde pokušava da dokaže da je jači od države i njenih zakona. – Hej pa mi živimo u oazi ljudi, Univerziteti su oaze.

Svi snimci prosleđeni Tužilaštvu

Svi audio snimci koje “Blic” objavljuje u poslednjih dva meseca su zvanični snimci sednica u dekanatu Medicinskog fakulteta. Ovi snimci nisu montirani, već autentični, a sednice su snimane umesto stenogramskih beleški. Nebrojano puta ostali profesori na sedici opominju Arsenijevića kada pretera, a on kaže da ga je baš briga što se snima. Ideja u kojoj nisu uspeli on i njegova desna ruka dekan Čanović je da ih, kako sami kažu, “unište iza sebe kao što je radio gestapo”. Celokupan materijal od kog “Blic” objavljuje samo delove nalazi se u Višem javnom  i Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu, i to zaveden pod brojevima 83/11 87/11 86/11, a za podnete su prijave 345/11 i 470/11. Prema “Blicu” dostupnim podacima – nijedna od ovih tužbi nije izašla iz fioke. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/rektor-ulicar-arsenijevic-porucio-koleginici-neces-da-pu-neces-ni-da-napredujes-novi/2z33s4p

Uhapšen zbog silovanja devojčice iz hraniteljske porodice

Policija je u subotu  uhapsila 65-ogodišnjeg D.R. Iz Starih Banovaca zbog sumnje da je oteo četrnaestogodišnju deovojčicu iz hraniteljske porodice i deset dana je držao zatočenu u svojoj kući. Mediji prenose da je devojčica silovana i snimana mobilnim telefonom, a sumnja se i da joj je prećenom pištoljem. Prema pisanju medija, devojčica je polovinom marta nestala kada su njeni staratelji i prijavili nestanak. Devojčica je, kako se navodi, svojevoljno napustila porodicu 14. marta, a deset dana kasnije D.R. iz Starih Banovaca ju je pozvao u svoj stan, gde je navodno nekoliko puta silovana. Nakon što je policija po nalogu pretresla stan osumnjičenog, o slučaju je obavešten i Centar za socijalni rad u Staroj Pazovi. Osumnjičeni je trenutno u pritvoru u trajanju od 30 dana i tereti se za nedozvoljeno držanje oružja i municije i obljube deteta.

Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja

Ove godine 18. maja Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja dobiće prefiks nacionalni. Država je stala uz civilna društva i veliki broj nevladinih organizacija, koje već godinama obeležavaju taj dan, kako bi ukazale na gorući problem femicida u Srbiji. A u junu će biti godinu dana od primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

By admin