PROTEST I ANTI-PROTEST(I)

PROTEST I ANTI-PROTEST(I)

Juče su u Srbiji organizovana tri protesta. Prvi, koji je organizovala vlast u Nišu ne treba ni komentarisati. Dovlačiti ljude da ti aplaudiraju, ljude koji su „srećni“ vucarati po tuđim ulicama je sociološki fenomen svojstven samo autoritativnim i bolesnim  režimima. Drugi, organizovan u istom gradu nekoliko sati kasnije treba izučavati! To je pravi primer valjane organizacije, jednostavan u ideji a protkan ozbiljnom pripremom i radom. Na moju veliku žalost, bolest me sprečila da budem fizički tamo sa njima ali sam se čuo sa nekima od njih koji su taj posao uradili i čestitao na sjajnom prvom koraku. Prvi korak je zato što za ovim sledi mnogo drugih i drugačijih akcija kako bi cilj bio dostižan. Znajući kako su radili, koordinirano u svom gradu sa svima koji su spremni da se uključe, ali i u saradnji sa svima u Srbiji koji su dovoljno racionalni da vide da se borba za pravo i pravdu sada bije u Nišu, siguran sam da će i uspeti!
        Treći protest organizovala je Unija sindikata prosvetnih radnika (USPRS) u Beogradu. Svim kolegama koji su bili iskazujem veliko poštovanje, ali….Sve ono što je u Nišu bilo dobro ovde nije valjalo! Nije ni to problem ako se neke lekcije nauče. Prvo, situacija u prosveti je stravična! Toliko je problem da prosto ne znaš odakle bi krenuo. A opet, sa druge strane, nigde više pobuna i protesta nego u njoj. Kako je to moguće? Očigledno je da se radi pogrešno, a kada je tako, nekada je manja šteta i ne raditi ništa! Rešenje je krajnje jednostavno. Svi mi treba da shvatimo da nema socijalnog dijaloge bez međusindikalne saradnje. Ne može rezultat dati protest u kome jedan učestvuje a drugi ga, kao podržavaju. To je imbecilno! Kako drugi sindikat prosvetnih radnika može podržati svoje kolege a ne učestvovati? Da li je to nekom normalno?
        Namerno nisam prethodnih dana pisao o ovom protestu koji se danas desio u Beogradu. Prvo, niko me na njega nije ni pozvao (osim FB eventa kao pojedinca). Drugo, jer nisam hteo da se kaže da nekome podmećem klipove u točkove. A to zaista ne želim. Sa druge strane, ne mogu sada da ćutim jer šteta koju pojedinci (ne kolege koji su danas bile u Bg) nanose svima zabranjuje da se o tome ćuti. Te štete svi živimo. Da bi neki protest bio uspešan, on mora biti deo šire priče. Sam protest, ma koliko masovan bio (naročito ako se okupi par stotina ljudi kao što je bilo danas) ne može ništa rešiti u jednom danu. Mora da postoji i glava i rep. Mora da se zna kako se priprema i kako će dalje borba teći. Toga nije bilo. Najgore je što toga nema odavno! Da bi se protest uspešno pripremio prvo svi zainteresovani (svi sindikati u prosveti u ovom slučaju) moraju prvo sesti i sve dogovoriti. Ako mogu zajedno sa ministrom zašto ne mogu kada njega nema? Zatim treba utvrditi dostižan cilj (to svakako nije ovo što smo danas videli jer nema utemeljenje ni u trenutnoj situaciji (budžet odavno usvojen) ali ni u nekoj matematici koja ukazuje da to postoji). Možda u budžetu ima za 5% a možda i za 50%. Ko zna kada niko se niko nije time bavio? Dalje, tražiti nešto što nije isplaćeno je u redu. Međutim, i to se mora drugačije. Ko nam je kriv što nismo pregovarali kada smo to morali. Ne samo o visini već i o dinamici kako je Sporazumom i kroz PKU definisano. Odgovori države (Ane Brnabić) jasno ukazuju da ih ovo nije ni dotaklo. Matrica je ostala ista (prosveta je prioritet J) a sam skup kaže da je više „zadovoljnih“ nego onih drugih. To je poruka javnosti koju ćemo videti u izveštajima režimskih (drugih gotovo i da nema) medija. Zatim platni razredi „za sve“ su nama valjan motiv ali pitanje je da li su i drugima. Mora postojati alternativa a to mora biti drugačiji obračun zarade i minimalac za najniži koeficijent ali bez korekcije, a zatim pregovori (ili poštovanje) Uredbe o koeficijentima. Druga mogućnost je da se svi zajedno (ceo javni sektor) borimo za jedinstvene platne razrede. Treći zahtev je tek posebno sumanut. Tražiti da država, po hitnom postupku, donosi podzakonska akta je idiotski! Pa valjda se traži da ih donosi zajedno i u dogovoru sa sindikatima! Toga nije bilo ni u tragovima. Sreća pa neće ništa ispuniti inače bi morali protestovati zbog toga. Mada, država i gradovi to već rade kroz pripreme akta o mreži škola. Dakle stvari su jednostavne, ostaviti se sujeta i sesti i videti kako dalje. Svi zajedno! U suprotnom matrica će i sa naše strane ostati ista, previše protesta i štrajkova a rezultata ni u tragovima. Do dana dok ne bude više šanse za bilo šta. Ako se to desi stradaćemo svi. ali će krivci za sindikalnu autističnost imati ime i prezime. Samo, slabe ćemo koristi imati od toga! Krajnje je vreme. Treba nam pelcer iz Niša!
U Zrenjaninu, april 2018. godine
potpredsednik NSPRV
Dušan Kokot

2018-04-26 dk Protest i antiprotest(i)

 

About the Author

admin