Vesti – 26.04.2018.

GNA: Obrazovanje kvalitetno i besplatno, a finansiranje javno

Ovogodišnja Globalna nedelja akcije za obrazovanje (GAW(E))  održava se od 22. i 28. aprila. Posvećena je odgovornosti za realizovanje četvrtog razvojnog cilja  (SDG4). Agenda za održivi razvoj iz 2015. godine je ambiciozna i univerzalna agenda za uklanjanje siromaštva kroz   održivi razvoj do 2030. godine. Kada je usvojila novu agendu međunarodna zajednica je prepoznala i da je obrazovanje ključno za uspeh svih 17 razvojnih ciljeva.  Za  postizanje Cilja 4.  neophodno je ostvariti deset (pod)ciljeva Cilja. To je i Okvir za delovanje „Obrazovanja 2030“, koji je usvojen u novembru 2015. godine i  koji daje smernice vladama i partnerima o tome kako da obaveze pretvore u akciju i rezultat.
„Za postizanje povećanja 4 S, smatramo da je osnovna poreska pravda. Potrebno je uspostaviti progresivne poreske reforme, a nelegalni finansijski tokovi, izbegavanje plaćanja poreza i izbegavanje poreza, kao i štetne poreske olakšice – koje sve smanjuju veličinu nacionalne poreske osnove – moraju prestati. Ovi prihodi se hitno moraju usmeriti na zaustavljanje globalne obrazovne krize, uz istovremeno osiguravanje toga da su namenski i zaštićeni u nacionalnim budžetima, kroz pravne i političke okvire. Više o tome možete pročitati u Sporazumu o domaćem finansiranju obrazovanja“, rekla je nakon konferencije održane u Senegalu Kamila Kroso,  predsednica GCE. „Pohvaljujemo predsednika Gane, Nana Akufo-Addoa, koji je odrazio ovo osećanje i rekao: „Novac je dostupan (u Africi) za finansiranje obrazovanja. Za ovo, mi moramo eliminisati korupciju i nelegalne finansijske tokove. „Norveški delegat na konferenciji, ministar za razvoj, Nikolaj Astrup, uputio je i slučaj da se GPE više fokusira na progresivne poreske reforme“ kaže ona.
„Pored pitanja poreske pravde, pojavljivanje profita u i kroz javno i privatno obrazovanje predstavlja centralni probelm koji se mora rešiti, jer vidimo sve veći upliv javnih sredstava u privatni biznis. Ne samo da vidimo istaknute glumce koji podstiču privatne škole sa niskim troškovima – udarac na pravo na besplatno javno obrazovanje – već i privatni sektor sve više usmerava sisteme javnog obrazovanja kao profitabilna tržišta“ kaže Kamila Kroso. „Odbacujemo sve reforme koje bi mogle da stvore stratifikovane obrazovne sisteme i ostajemo odlučni da obrazovanje predstavlja osnovno ljudsko pravo, koje treba javno finansirati, besplatno, visoko kvalitetno i uključivati sve“, kaže predsednica GCE . „Sve je rečeno, uvereni smo da će se u obrazovnom sektoru učiniti pozitivne promene. Posvećeni smo obezbeđivanju sredstava za unapređenje inkluzije, jednakosti i kvaliteta u sistemima javnog obrazovanja“ kaže predsednica Kroso.
Naš sindikat je i ove godine podržao ovu Akciju, a izmeđuraspisao je tradicionalne, konkurse za najbolji pisani i likovni rad učenika osnovnih i srednjih škola iz AP Vojvodine na temu ovogodišnje nedelje akcije. Radove možete slati na Sekretarijat NSPRV do 19. maja. (→Saopštenja)
Poštovane koleginice i  kolege, očekujemo da i Vi  uzmete aktivno učešće u realizaciji Nedelje akcije! 
Sva deca imaju pravo na kvalitetno i besplatno obrazovanje! Obrazovanje je ključ za uspeh održivog razvoja! Deci je mesto u školi! Obrazovanje za sve sada! Inkluzija – pobeda obrazovne zajednice! Budućnosti zavisi od  obrazovanja! “ Građani vam poručuju: Ispunite svoja obećanja u realizaciji Cilja 4! „Obrazovanje ne može da čeka”. Povećati budžete za obrazovanje. Podrži obrazovanje. Vreme je!
Imamo samo 12 godina da postignemo SDG4!
Pridruži se!

Protest Unije medijska promocija, ne i sindikalna akcija

Stotinak članova Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) protestovalo je  juče  (u 12 sati) ispred Vlade Srbije, sa zahtevom za uvođenje jedinstvenih platnih razreda i povećanje plata u ovoj godini dva puta po deset odsto. U školama članicama tog sindikata nije  bilo prekida nastave ni skraćenih časova.
Predsednica tog sindikata Jasna Janković je na konferenciji za novinare rekla da se predlogom Zakona o zaposlenima u javnim službama prosveta našla u osmom platnom razredu, gde je napredovanje tako postavljeno da bi najveća plata mogla biti manja nego što je sada. Pedagozi i psiholozi u školama, kako je rekla, svrstani su na još niže mesto, jer nisu nosioci delatnosti.
Nakon najave ovog protesta, šta misli naš sindikat objavili smo na našem sajtu(→Saopštenja) i saopštenjem se obratili javnosti i članovima. Da smo bili  u pravu da  nije vreme za štrajk i da su zahtevi Unije populistički uverili smo se i nakon zajedničke akcije ostala tri sindikata, kao i nakon saopštenja potpredsednika SRPS-a i predsednika Foruma SSŠ Milorada Antića “Prosveto, prosvetli se” u kome kolega Antić piše da  Forum srednjih stručnih škola smatra da svi sindikati treba da nastupaju zajedno i izražavaju stavove  i interese svojih članova“. „Nema mogućnosti za bavljenje ozbiljnim sindikalnim radom kada ne postoji jedinstvo kako u zahtevima, tako i u istupanjima sindikalnih organizacija“ kaže Antić i dodaje da „trenutno uočavamo da je jednom sindikatu bitno da se njegovi sindikalni predstavnici slikaju za medije, promovišući tobožnju brigu i posvećenost poverenom poslu. Sa druge strane, bez medijske promocije, drugi sindikati ostaju u senci, kao organizacije koje ne čine ništa kako bi poboljšali položaj prosvetnih radnika.  Suština je u tome da nam nedostaje jedinstven stav i odlučna borba, a ne puko  oglašavanje u sredstvima javnog informisanja“,  piše Antić. (Saopštenja)

Bez kvota za upis Roma na fakultete

Inicijativa za ukidanje kvota za upis pripadnika romske zajednice na visoke škole i fakultete jednoglasno je usvojena u utorak  na sednici Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. “Ako želimo da se izborimo sa diskriminacijom i predrasudama koje postoje u društvu, važno je da svim Romima i Romkinjama koji polože prijemni ispit omogućimo da upišu fakultete. Na taj način dugoročno doprinosimo većoj inkluziji romske zajednice u društvo čiji su ravnopravni članovi”, rekla je obrazlažući inicijativu potpredsednica vlade Zorana Mihajlović, koja predsedava Koordinacionim telom.

Sindikati moraju biti uključeni u rad na „mreži škola“

Predsednici tri prosvetna sindikata mr Valentina Ilić iz Sindikata obrazovanja Srbije,     Slobodan Brajković iz Sindikata radnika u prosveti Srbije i  dr Tomislav Živanović iz GSPRS Nezavisnost uputila su zajednički dopis ministru Mladenu Šarčeviću u kojem traže da “reprezentativni sindikati u obrazovanju moraju biti aktivno uključeni u rad na mreži škola, s obzirom na to da je ovo pitanje direktno vezano za status i položaj zaposlenih u prosveti“. „Zbog navedenog  Sindikat obrazovanja Srbije, Sindikat radnika u prosveti Srbije i GSPRS Nezavisnost od vas traže hitan sastanak sa predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u vezi sa umrežavanjem škola“ kaže se u saopštenju. (Saopštenja)

Ništa zvanično o tome da Hrvatska neće prizvanati diplome iz Srbije

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije dobilo zvanično obaveštenje, a ni bilo kakav nagoveštaj od kolega iz Hrvatske da je moguće da se fakultetske diplome stečene u Srbiji ubuduće ne priznaju u Hrvatskoj. U ministarstvu za Tanjug kažu da takve informacije nije dobio ni Centar za informisanje o priznavanju inostranih visokoškolskih i srednjoškolskih isprava i priznavanje radi zapošljavanja – ENIC/NARIC Srbija.

Osmaci imali info dan o IT smerovima za osmake

U svim osnovnim školama u Srbiji za učenike osmog razreda 24. aprila  je organizovan “Info dan”, o tome šta nude specijalizovana IT odeljenja u gimnazijama, a sa učenicima su razgovarali predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i profesori informatike i predstavnici IT industrije. Reč je odeljenjima koje će u gimnazijama pohađati učenici koji imaju posebne sposobnosti za računarstvo i informatiku, a koji će osim tradicionalnih gimnazijskih predmeta imati i predmete, poput programiranja, primene računara, baze podataka, veb programiranje…i druge.

Šta je Info dan?

Tokom ovog info dana, osmacima su o ovim odeljenjima sa posebnim nastavnim programom govorili profesori informatike i predstavnici IT industrije. Da bi bilo dobro da đaci dođu i obaveste se o ovom gimnazijskom smeru govori i podatak da na tržištu Srbije ovog trenutka nedostaje oko 15.000 IT stručnjaka, a razvoj ovog sektora prioritet je Vlade Srbije, tako da su pored povećanja broja gimnazijskih odeljenja, povećane i upisne kvote na fakultetima koji imaju IT smerove. Prema podacima Narodne banke Srbije ovo je jedan od najperspektivnijih sektora u poslednjoj deceniji, sa godišnjim rastom izvoza od 20 posto. Da podsetimo, reč je odeljenjima koje će u gimnazijama pohađati učenici koji imaju posebne sposobnosti za računarstvo i informatiku, a koji će, osim tradicionalnih gimnazijskih predmeta, imati i informatičke predmete, programiranje, primenu računara, objektivno orijentisano programiranje, baze podataka, programske paradigme i veb programiranje, koji će tokom četvorogodišnjeg školovanja biti zastupljeni sa čak 932 časa.
Ministarstvu prosvete do sada se od postojećih 112 gimnazija za otvaranje IT odeljenja u školskoj 2018/19. godini prijavilo 68. Po rečima ministra prosvete Mladena Šarčevića, ova odeljenja neće se otvarati u svim gimnazijama koje su izrazile želju da ih otvore, nego samo ukoliko bude dovoljno osmaka koji su položili prijemni.       

Prijave za upis u IT odeljenja do 14. maja

Prijave za upis u IT odeljenja primaće se do 14. maja, a prijemni ispit zakazan je za 3. jun i biće organizovan u 14 većih gradova u Srbiji, u kojima su sedišta školskih uprava. Na prijemnom će kandidati polagati samo matematiku i to zadatke srednjeg i naprednog nivoa, tako da će moći da ga spremaju iz postojećih zbirki za pripremu polaganja završnog ispita. Pored toga, na sajtu Ministarstva prosvete nalaze se on lajn obuke za sve zainteresovane osmake. Posle ovog prijemnog, zajedno sa svim ostalim malim maturantima i kandidati za IT odeljenja u gimnazijama moraće da polažu završni ispit sa testovima iz maternjeg jezika, matematike i kombinovanim. Informatička odeljenja u našem obrazovnom sitemu otvorena su pre četiri godine i do sada ih je imalo samo osam gimnazija od kojih su tek dve u Vojvodini, u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici.

Promocija IT odeljenja gimnazije u Jagodini

Gimnazija “Svetozar Marković” u Jagodini, u utorak je promovisala specijalizovano IT odeljenje, za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku. Interesovanje učenika Jagodine i Pomoravskog okruga je veliko, a Gimnazija u Jagodini, jedina u ovom delu Srbije, već ima takvo odeljenje, izjavio je novinarima direktor Gimnazije Milorad Veljković.

Za uvođenje IT odeljenja zainteresovana 71 gimanzija

Za uvođenje novih IT odeljenja do sada se zainteresovala 71 gimnazija u Srbiji, rekao je u utorak pomoćnik ministra prosvete za digitalizaciju u prosveti i nauci Saša Stojanović. On navodi da će učenici osmog razreda moći da se prijave za IT odeljenja od 11. do 14.maja, dok će 3.juna polagati prijemni ispit iz matematike.

Sutra isplata osme rate učeničkih stipendija i kredita

Isplata osme mesečne rate učeničkih stipendija i kredita za školsku 2017/2018. godinu počela je juče, saopšteno je iz ministarstva prosvete. Mesečni iznos učeničke stipendije i učeničkog kredita je 5.400 dinara, a iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, za isplatu učeničkih stipendija i kredita izdvojeno je ukupno 67.937.400 dinara.

Samoodrživa kuća srpskih studenata u finalu u Dubaiju

Projekat pustinjske samoodržive kuće koju su osmislili studenti iz Srbije, našao se u finalu najprestižnijeg svetskog arhitektonskog takmičenja “Solar Decathlon Middle East 2018” u Dubaiju. Na tom projektu, koji je započet pre dve godine, zajedno su radili studenti Mašinskog, Arhitektonskog, Elektrotehničkog, Građevinskog i Tehnološko-metalurškog fakulteta, a srpski tim trenutno ima finansijskih poteškoća za odlazak na finalni deo takmičenja, koje će u Dubaiju biti održano u novembru, saopštio je Mašinski fakultet.

Sombor: Za godinu dana „nestala“ tri odeljenja

Kada je prošle godine obelodanjeno da će, u odnosu na njoj prethodnu godinu, broj novoprijavljenih đaka prvaka (650) u somborskim osnovnim školama biti manji za 50 učenika, zazvonila su zvona za uzbunu, zbog ovakvog dramatičnog pokazatelja depopulacije samog grada i njegove okoline. U međuvremenu je sa državnog vrha pokrenuta kampanja ne bi li se zaustavili ovakvi negativni trendovi, ali su podaci za ovu godinu još porazniji kada je u pitanju broj prijavljene dece koja bi trebala da započnu svoje školovanje u 2018-2019 godini.
Naime, ovaj put su za jednu godinu „nestala“ čak tri odeljenja, pošto su za upis u prvi razred osnovne škole u narednu školsku godinu evidentirana samo 574 deteta na teritoriji grada Sombora, od kojih 356-oro u Somboru, dok bi u selima trebalo da svega 218 đaka prvaka sedne u učeničke skamije. Od ukupnog broja evidentirane dece 25 njih će nastavu pohađati na mađarskom jeziku i to petoro u Somboru, a 20 u seoskim osnovnim školama.
Prema evidenciji, najviše dece, 86, biće upisano u gradske škole OŠ „Nikola Vukićević“ i OŠ „Ivo Lola Ribar“, dok su od seoskih škola, najviše prvaka (po 32) evidentirale OŠ „Nikola Tesla“ u Kljajićevu i OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Stanišiću, dok je najmanje budućih prvaka evidentirano u Kolutu, Doroslovu i Telečki.
Ovaj alarmantan podatak još je crnjim tonovima obojio opštu sliku depopoulacije zapada Bačke, oličenu u činjenici da je samo u periodu između dva poslednja popisa stanovništva na nacionalnom nivou Sombor i njegovo gradsko područje ostalo bez gotovo 10.000 stanovnika, što je procentualno gledano čak 10 odsto žitelja ovog kraja. Nezvanične statističke procene govore da je u međuvremenu pad broja stanovnika nastavljen i da je Sombor i njegova okolina „kraći“ za dodatnih 8.000 žitelja, pa porazni rezultati evidentiranja đaka prvaka i ne čude preterano.

Odbojka čenejskoj deci prirasla za srce

Škola u Čeneju od prvog dana je uključena u besplatan gradski projekat “Sport u škole”, a s obzirom na to da je devojčicama i dečacima to jedina mogućnost da se bave fizičkom aktivnošću, u njega je uključeno više od polovine đaka. “Pored redovna tri časa fizičkog vaspitanja, naši učenici utorkom i četvrtkom učestvuju u projektu Saveza za školski sport Novog Sada, a podeljeni su u tri grupe, od prvog do trećeg, od četvrtog do šestog i sedmog i osmog razreda – objašnjava pomoćnik direktora Gordana Damjanac. – Vreme održavanja treninga smo prilagodili dečjim obavezama. Prošle godine imali smo dva instruktora, pa su deca imala priliku da prođu kroz sve sportove, čak i mačevanje. Inače, naša škola se opredelila za odbojku, ali veliko interesovanje vlada i za sportove koji nisu standardni.
Matična škola u gradu je prepoznatljiva po gimnastici, a godinama na republičkim takmičenjima zauzimaju jedno od prva tri mesta. – Iz Čeneja imamo dve devojčice koje treniraju gimnastiku, a Bojana Gigić je čak bila u sastavu školske ekipe koja je ostvarila zapažen rezultat.

Beograd: Tri fakulteta uskoro na novoj adresi

Geografski fakultet i Fakultet bezbednosti idu na Novi Beograd, Biološki u zgradu Urbanističkog zavoda, a time i Filološki dobija više prostora na staroj adresi. Dekani Geografskog, Biološkog fakulteta i Fakulteta bezbednosti, predsednica saveta Filološkog fakulteta i ministar prosvete Mladen Šarčević potpisali su Sporazum o rešavanju prostornih kapaciteta i uslova rada u Rektoratu Univerziteta u Beogradu. Sporazumom se predviđa da Geografski fakultet i Fakultet bezbednosti zajedno ispune zgradu na Novom Beogradu u bloku 67 (preko puta “Delta sitija”), na placu površine jednog hektara koji je pre nekoliko godina Grad ustupio Fakultetu bezbednosti. “Gotovo je idejno rešenje, idemo ka tome da uradimo idejni projekat” – kaže dekan Geografskog fakulteta Dejan Filipović.  Time će studenti ovih fakulteta konačno učiti u adekvatnim uslovima umesto na tri lokacije. Fakultet bezbednosti sada deli zgradu sa Drugom ekonomskom školom i koristi pojedine prostorije Vojne akademije, dok studenti Geografskog nastavu i vežbe imaju u centru grada, na Crvenom krstu i u Zemunu.
Dekan Fakulteta bezbednosti Ivica Radović je kao neke od razloga koje potpisivanje ugovora čine opravdanim naveo izvođenje nastave i vežbi na više lokacija, probleme organizacije, nemogućnost kreiranja novih studijskih programa. – Ova četiri fakulteta imaju ukupno oko 20.000 studenata i 800 zaposlenih – naveo je Radović. Kao moguće rešenje za Biološki fakultet pominje se zgrada Urbanističkog zavoda u Palmotićevoj ulici. Time bi oko 2.500 studenata bilo pod jednim krovom, umesto da, kao sada, nastavu imaju u zgradi Filološkog i Fizičkog fakulteta, na PMF-u i u Botaničkoj bašti.  Iseljenjem Biološkog i Geografskog fakulteta povećaće se i broj raspoloživih kvadrata Filološkog fakulteta za oko 3.000.

Beograd: Nova zgrada FON-a

Početkom godine potpisan je ugovor za gradnju nove zgrade Fakulteta organizacionih nauka, površine 7.619 kvadratnih metara. Republika Srbija je za izgradnju izdvojila pet miliona evra iz kredita Evropske investicione banke, a prema ugovoru je planirano da fakultet uloži 60 miliona dinara iz sopstvenih sredstava. Izgradnja novog objekta omogući će FON-u da upiše 750 novih studenata svake godine umesto dosadašnjih 430.

Osuđeni za ubistvo Tatona, iz zatvora položio 18 ispita i diplomirao

Ivan Grković, jedan od osuđenih zbog učešća u ubistvu francuskog navijača Brisa Tatona u Beogradu 2009. godine, diplomirao je 31. marta na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, iako se nalazi u požarevačkom zatvoru “Zabela” gde izdržava kaznu od 13 godina zatvora. Njemu je nakon višegodišnjih napora njegovog advokata, tek 2014. godine dozvoljeno da polaže ispite. Grkovićev branilac Zora Dobričanin Nikodinović rekla je za Tanjug da je njen klijent od 2014. godine, kada je položio prvi ispit iz zatvora, do danas položio 18 ispita. – On je danas diplomirao i jako sam srećna, jer smatram da je to jedan od mojih najvećih profesionalnih uspeha – rekla je Dobričanin Nikodinović i zahvalila fakultetu Union što je Grkoviću omogućio da u posebnim uslovima polaže ispite.  Grković je pre slučaja Taton i odlaska u zatvor već bio student Pravnog fakuleta. Što se tiče procedure polaganja ispita, on je na fakultet dovođen iz požarevačkog zatvora pod posebnim merama obezbeđenja, a da jedan zatvorenik diplomira iz zatvora je ne-čest primer uspešne resocijalizacije osuđenih lica.
Prema ranijim podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u Srbiji studira svaki hiljaditi zatvorenik, odnosno njih desetak od više od 10.000 koji su pritvoreni ili na izdržavanju kazne zatvora. Grković je inače, 2011. godine bio osuđen na 30 godina zatvora zbog nereda na Obilićevom vencu kada je stradao Taton. Međutim tu kaznu mu je Apelacioni sud smanjio na 13 godina zatvora, a dodatno smanjenje za još jednu četvrtinu kazne usledilo je amnestijom iz 2012. godine. Osim Grkovića svi ostali osuđeni za učešće u ubistvu Tatona su pušteni na uslovni otpust ili su izdržali zatvorske kazne. Takođe, optuženom Đorđu Preliću, koji je bio u višegodišnejm bekstvu, prošle sedmice izrečena pravosnažna kazna od 10 godina zatvora, dok je Dejanu Puzigaći u toku ponovljeno suđenje, jer je kao i Prelić zbog bekstva, u odsustvu bio osuđen na 14 godina zatvora.

Vremeplov: Rođen Leonardo da Vinči

Italijanski slikar, vajar, arhitekta, pronalazač, Leonardo da Vinči, jedan od najvećih umova renesanse rođen je na današnji dan 26. aprila 1452. U Francusku je prešao 1516. gde je i umro. Izradio je relativno malo slika, od kojih su najznačajnije “Mona Liza”, “Bogorodica u pećini”, “Sveta Ana”, “Tajna večera”. Uradio je mnoštvo crteža, a mnoge njegove freske su oštećene zato što je eksperimentisao bojama. Nije se interesovao samo za ljudsko telo i prirodu nego i za psihologiju: u “Tajnoj večeri” metodski je prostudirao i nijansirano izrazio karakter svake ličnosti. Prvi je uneo atmosferu u slike i pomoću svetlo-tamnog modelisanja (sfumato) dao toplinu kože i mekoću tela. Ni jedno njegovo vajarsko delo nije sačuvano, a arhitektonske zamisli su ostale u projektu. Živo su ga privlačile i prirodne nauke – fizika, astronomija, hemija. Radio je i na spravi za letenje. Napisao je “Traktat o slikarstvu”.

Vremeplov: Rođen Meša Selimović

Srpski pisac Mehmed-Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih književnika 20. veka rođen je na današnji dan  26. aprila 1910. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor “Bosna-filma” i glavni urednik “Svjetlosti”. Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, najviše zbog toga što je sebe definisao kao srpskog pisca, prešao je u Beograd i u njemu ostao do smrti 1982. Selimović je jedna od najbitnijih pojava srpske književnosti uopšte. Dela: romani “Derviš i smrt” “Tišina”, “Tvrđava”, “Magla i mjesečina”, “Krug” (nedovršen), zbirke pripovedaka “Prva četa”, “Tuđa zemlja”, “Đevojka zlatne kose”, studija “Za i protiv Vuka”, eseji “Pisci, mišljenja, razgovori”, memoarska proza “Sjećanja”, nekoliko filmskih scenarija.

Vremeplov: Stradanje Gernike

Nemački avioni, koje je Francisku Franku poslao Adolf Hitler, razorili su, na današnji dan  26. aprila 1937. godine, tokom španskog građanskog rata gradić Gerniku u Baskiji i pri tom pobili stotine civila. Španski slikar Pablo Pikaso ovekovečio je stradanje Gernike na istoimenoj slici.

Vremeplov: Rođen Marko Aurelije

Na današnji dan  26. aprila 121. godine  rođen je rimski car Marko Aurelije, car filozof. Tokom v1ladavine počev od 161. uspešno je suzbio germansku invaziju na Carstvo. Njegove beleške na grčkom jeziku u vidu aforizama, vođene tokom brojnih ratnih pohoda u Evropi i Aziji, svojevrsna filozofska introspekcija i razmišljanja o etici, objavljene su posmrtno pod naslovom “Samom sebi” i bile su vekovima popularne. Sačuvana je i njegova prepiska s rektorom Frontonom na latinskom jeziku. Jedan je od najznačajnijih predstavnika poznog stoičkog eklekticizma i moralnom samoanalizom veoma je uticao na potomstvo. Car-filozof je upamćen i po izuzetnoj skromnosti i čestitosti, krajnje neuobičajenim za vladara.

Vremeplov: Rođen Ludvig Vitgenštajn

Na današnji dan  26. aprila 1889. godine rođen je austrijski filozof Ludvig Vitgenštajn, zaslužan što je problematika jezika, značenja i smisla iskaza dobila posebno mesto u filozofiji. Dela: “Filozofska istraživanja”, “Plava i smeđa knjiga”, “Napomene o osnovama matematike”, “Filozofske napomene”.

Interpol traži Biljanu

Dve godine se ne zna ništa od Biljani Đorić (21), studentkinji iz Kraljeva. Ona se vodi kao nestala i navodno je viđena prošlog leta u letovalištu u blizini Soluna, gde je radila u jednoj prodavnici. Novosađanin koji je s njom tada razgovarao, pre mesec dana je prijavio slučaj policiji. Biljana mu je tada rekla da živi u selu pored Soluna. – Naši prijatelji koji žive u Grčkoj otišli su skoro u to letovalište. Ali taj lokal nije radio kao ni još mnogo drugih, jer sezona tek treba da počne – dodaje otac Goran. Biljana Đorić je nestala u decembru 2015. godine u Kraljevu. Nakon što je mobilni i dokumenta u večernjim satima ostavila na kiosku uz poruku da će neko doći po njih, izgubio joj se svaki trag.
Vesna Đorić, majka nestale studentkinje, ispričala je ranije da je policija nakon što su pregledali snimak sa sigurnosne kamere na kojem se vidi kako Biljana ostavlja dokumenta na kiosku u Kraljevu, konsultovala psihologe kako bi dali svoju procenu. Vesna kaže da je konzilijum došao do mišljenja, na osnovu njenih pokreta, da ona želi da se sakrije, a ne ubije. Goran i Vesna Đorić kažu da se Biljana te večeri kada je nestala, videla sa drugaricama bivšeg momka. Oni kažu da su nakon nestanka prvo pričali sa tim mladićem, ali da ne sumnjaju da je on povezan sa nestankom, jer je prošao poligrafsko ispitivanje u policiji. Roditelji kažu da se Biljana dobro slagala sa njima, ali i da su je i tražili po manastirima.- Kada smo jednom prilikom otišli da je posetimo u Kosovskoj Mitrovici, gde je studirala na Ekonomskom fakultetu, nismo je zatekli. Posle par sati se vratila sa drugaricom i rekla nam je da je bila u crkvi. Zato smo i počeli da je tražimo po manastirima. Pisali smo Patrijaršiji, Žičkoj i Šumadijskoj eparhiji, ali nikakav odgovor nismo dobili – govorio je Biljanin otac. Otac Goran objašnjava da su objavljivanjem ovih saznanja samo hteli da istragu podignu na viši nivo. – U policiji su nam rekli da ništa ne preduzimamo sami. Da istragu i proveru mora da izvrši policija. Interpol je obavešten i očekujemo uskoro saznanja. Zato nismo mi seli u kola i otišli u Grčku – kaže Goran.

Pravilnik o imunizaciji

Prema novom Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima od aprila 2018. godine u Program obavezne imunizacije uvedena je vakcinacija protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumnije za decu rođenu od 1. januara 2018. godine. Vakcina je visoko efikasna u redukciji invazivnih formi oboljenja kao što su meningitis – zapaljenje moždanica, pneumonija – zapaljenje pluća, bakterijemija, kao i kod najučestalijih formi zapaljenja srednjeg uha dece uzrasta do dve godine. Ova oboljenja predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti dece uzrasta do pet godina u grupi vakcinama preventabilnih bolesti na globalnom nivou.

Arsenijević privatizovao univerzitet!

Profesorka i pedijatar Anđelka Stojković opisuje život Kragujevačkog univerziteta i Medicinskog fakulteta, glavnog uporišta rektora Arsenijevića i pri tom  ističe da je rektor „sve zakonske regulative vezane za visoko obrazovanje potpuno izigrao i zloupotrebio u korist svoje mašinerije”. “On doslovce sprovodi svoje ideje. Znate li da Bolonjska edukacija kod nas na Univerzitetu nije ista kao na beogradskom. Ovo što mi imamo ne postoji nigde i mimo je svih pravilnika. Nebojša Arsenijević je potpuno privatizovao Univerzitet i praktično uspostavio bezakonje. Svaki propis on je zloupotrebio u neku svrhu njemu znanu. Posledice njegovog despotskog rukovođenja su drastične jer deo ljudi koje su napredovali zahvaljujući njemu su nedovoljno stručni. Kao takvi postavljaju često i nestručne kriterijume na svim nivoima, a to znači i u lečenju pacijenata i u edukaciji studenata. To su konkretne, pogubne posledice Arsenijevićeve vlasti”,  poručuje ova doktorka.
“Sve, doslovce sve, zavisi od volje jednog čoveka i to nije autonomija Univerziteta već samovolja. Ako niste mentor, ne možete da napredujete, a mentorstvo ne zavisi od znanja već od volje Arsenijevića i njegovih ljudi. Želite projekat? Odobrenje preko Nebojše Arsenijevića i njegovih ljudi. Želite da napredujete? I to ide lično preko Nebojše Arsenijevića i njegovih ljudi. Ovo što se događa poslednjih nedelja oko rektora nije kampanja. Ovo je borba za očuvanje autoriteta i Univerziteta. Za očuvanje digniteta profesorki i profesora u Kragujevcu”, poručuje profesorka Stojković.

Zvaničnik UN držao dečake kao seksualne robove

Ujedinjene nacije su pokenule istragu nakon što je uhapšen jedan dugogodišnji viši zvaničnik zbog teških optužbi za seksualno zlostavljanje dece. Policija u Nepalu je navela da je zatekla 60-godišnjeg Pitera Dalgliša sa dva dečaka stara 12 i 14 godina kada su ranije ovog meseca izvršili raciju u njegovoj kući i uhapisli ga. On je optužen da je držao dečake protiv njihove volje i seksualno ih zlostavljao, kao i da je ranije bilo i drugih žrtava.  Kanađanin Dalgliš je držao više visokih pozicija u agencijama Ujedinjenih nacija. Njegov poslednji posao je bio predstavnik Un u Kabulu. Detektivi tvrde da je ovaj advokat koji je postao šef dobrotvornih organizacija, zlostavljao decu u Nepalu duže od 15 godina, nakon što je jedan mladić izneo optužbe protiv njega. Policija je saopštila da će predstaviti sve dokaze protiv njega kada se pojavi na sudu u sredu, piše “Dejli mejl”. Kako je saopšteno, policiji su radnici iz jedne humanitarne organizacije pre tri meseca ukazali na njegovo ponašanje. – Početna istraga je otkrila da je on ciljao decu iz siromašnih porodica i seksualno ih zlostavljao – rekao je Puškar Karki iz nepalskog centralnog istražnog biroa. On je rekao da je Dalgliš mamio decu ponudama da će im pružiti obrazovanje, odvesti u inostranstvo i naći im posao. Kako je rekao, Dalglišov renome je činio da se on oseća nedodirljivim i to je koristio i kako bi ućutkao decu koju je zlostavljao.
Dalgliš je oženjen i ima dete. Osnovao je jednu humanitarnu organizaciju Street Kids International (SKI) koja je trebalo da pomaže deci širom sveta. Takođe je imao i visoke pozicije u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, Unicefu i još nekima, a u ovim organizacijama tvrde da nisu imali pojma o optužbama i da će sarađivati sa policijom Nepala i UN-om u istrazi. Dalglišov advokat je rekao da on negira sve optužbe.
Ovo je najnoviji u nizu skandala u vezi sa humanitarnim organizacijama koji u poslednje vreme potresaju ceo svet. Ranije je objavljeno kako su humanitarni radnici i zvaničnici “Oksfama” koristili za seks decu i žene na Haitiju i u drugim mestima, a neki su osumnjičeni i da su učestvovali u trgovinu robljem.

Švedska akademija menja pravila zbog seksualnog skandala

Švedska akademija, koja bira dobitnike Nobelove nagrade za književnost, priznala je da su u javnost unapred procurela imena nekih od ranijih dobitnika nagrade i obećala da će promeniti pravila, koja se odnose na njeno funkcionisanje. Akademija, takođe, tvrdi da se u okviru te institucije nije znalo za navodno seksualno neprimereno ponašanje muškarca, koji je oženjen jednom od članica Akademije, što je izazvalo kontroverze. Skandal je izbio kada je 18 žena javno optužilo poznatog fotografa Žana-Kloda Arnoa za seksualno neprimereno ponašanje u novembru prošle godine. Arno, rođen u Francuskoj, oženjen je članicom Švedske akademije i pesnikinjom Katarinom Frosten, koja je nedavno podnela ostavku u Akademiji. Tokom istrage o slučaju seksualno neprimerenog ponašanja, koje se povezuje s Arnoom, pojavile su se i tvrdnje da su identiteti ranijih dobitnika nagrade unapred otkriveni.
Švedski list Dagens Niheter je ranije preneo da je Arno više puta otkrio poverljive informacije sa sastanaka Akademije, ali Akademija nije identifikovala ko je “izvor curenja” informacija. “Istraga pokazuje da je došlo do kršenja pravila poverljivosti Akademije u vezi s dodelom Nobelove nagrade za književnost”, navela je akademija u saopštenju. Istragom je utvrđeno i “neprihvatljivo ponašanje u formi neželjene intimnosti” jednog muškarca, dodaje akademija. Akademija navodi da će istraga biti predata policiji.
Rojters navodi da advokat Arnoa, Bjorn Hurting, nije bio dostupan za komentar, ali da je ranije rekao za agenciju da njegov klijent negira sve optužbe za seksualno zlostavljanje, kao i one koje se odnose na procurela imena dobitnika.
Premijer Švedske Stefan Lofven, kralj Karl XVI Gustav i Nobelov odbor izrazili su ranije svoju zabrinutost. Komitet broji 18 članova koji su postavljeni na tu dužnost doživotno i tehnički nije im dozvoljeno da napuste to mesto. Godine 1989. tri člana podnela su ostavke jer je Akademija odbila da osudi iranskog ajatolaha Ruholaha Homeinija, koji je pozivao na ubistvo pisca Salmana Ruždija zbog “Satanskih stihova”.

About the Author

admin