Vesti – 09.05.2018.

O Zakonu o štrajku juče u Novom Sadu, danas u Nišu

Javna rasprava o Nacrtu zakona planirana je u periodu od 20. aprila do 10. maja 2018. godine. Učesnici u javnoj raspravi su predstavnici državnih organa, javnih službi, socijalnih partnera (sindikati, udruženja poslodavaca), stručna javnost i drugi zainteresovani učesnici.
Predlozi, sugestije, inicijative i komentari dostavljaju se na e-mail adresu: javnarasprava.strajk@minrzs.gov.rs  ili pisanim putem na adresu: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Beograd, Nemanjina 22-26.
 Tekst Nacrta zakona predstavljen je juče  u Novom Sadu, danas  9. maja 2018. godine u periodu od 12,00 do 14,00 časova rasprava biće održana u Nišu, a sutra 10. maja u  Beogradu 2018. godine u periodu od 12,00 do 14,00 časova.

Šarčević  došao da uradi reformu obrazovanja”

Kada je stupio na dužnost, aktuelni ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da je došao da uradi reformu obrazovanja. Da je rekao kako će za četiri godine mandata napraviti atomsku bombu, možda bi i imao neke šanse. Ipak, on se upustio u tu nemoguću misiju reforme srpskog školstva, najmanje dvadesetu po redu. I sve su bile parcijalne, sistem nikad do kraja nije promenjen, a ministra pitamo dokle se sada stiglo. Ono što se često upotrebljava, a reč reforma se koristi prečesto, brzo se potroši i nema više svoje značenje te bi promene u obrazovanju koje vode ka kvalitetu bio tačniji naziv. Ova reforma obuhvata sve nivoe obrazovanja od predškolskog do visokog i podrazumeva promenu sistema učenja i nastave. Da se ne uče sadržaji nego da se uče koncepti i da se rezultati vide kroz primenu tih stečenih znanja. Mi zato moramo da promenimo zakone, što smo uradili, a urađen je ukupni nacionalni okvir celokupnog plana i programa nastave i za to smo dobili znatna sredstva od Evropske komisije. Sa devet zakona koji su doneti pokušaćemo da redizajniramo čitav sistem – imamo nove nastavne planove i programe i nov način učenja i rada koji podrazumeva međupredmetna povezivanja sadržaja, da bi učenici sutra u timskom radu mogli da primene ono što su naučili. Očekujemo da već 2021. godine Srbija bude visokokotirana zemlja na Pisa testiranju.

Predškolsko obrazovanje  –  prva stepenica

“Nažalost, tu imamo sredine gde je obuhvat tri do pet odsto dece, a cilj je da se dođe do 85 odsto i da se obuhvate manja mesta i sela. Tu počinje prva edukacija i postavljaju se temelji za dalje školovanje, a ta deca sede kod dede i babe i prepuštena su gledanju televizije. Kad se preskoči ovaj deo, rezultati dece su kasnije mnogo slabiji. Mi smo u to ozbiljno ušli, digli smo kredit od 50 miliona dolara da bi se povećao kapacitet naših vrtića i krenuli smo u optimizaciju mreže kako bismo taj obuhvat podigli. Ipak, najveći deo reformi je urađen u sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja, a tu imamo i najveći broj učenika – oko 900.000” rekao je za Blic ministar prosvete Mladen Šarčević.

Najslabija karika sistema –  primena stečenog znanja

“Najlošiji deo sistema, a to godinama pokazuju Pisa testovi, jeste primena stečenog znanja, koje je reproduktivno a neproduktivno. Nije samo poenta rasteretiti učenike nepotrebnog gradiva, već i promeniti način rada. Novi Zakon o srednjem obrazovanju je upravo na to stavio akcenat i rezultati se očekuju. Inače sistem je jako neuređen po svim aspektima. Mnogo je javašluka, imate nasilje u školama koje se prikriva i ne prijavljuje se sitne koruptivne metode, poklanjanje ocena, pravljenje lažnih vukovaca…” rekao je u intervjuu za Blic ministar prosvete Mladen Šarčević.

Škripi i u sistemu ocenjivanja

“Trudimo se da ovaj apsurd koji sad imamo da svi jure ocene, a najčešće ne znači da iza njih stoji i adekvatno znanje, rešimo eksternim ocenjivanjem. Već je napravljen koncept i urađena takozvana državna velika matura, radiće se i mala i biće kvalitetnije eksterno vrednovanje” rekao je u intervjuu za Blic ministar Šarčević.

Sistem srednjeg obrazovanja (ne)usaglašen sa potrebama tržišta

“Prošle godine smo uspeli da prvih deset odsto zadovoljimo kroz neposredni vid školovanja za poznatog poslodavca i to je taj dualni model školovanja gde smo osmislili 19 profila. Ove godine smo dodali još 14 novih profila i cilj nama je da u naredne tri godine 30 odsto učenika bude obuhvaćeno tim modelom obrazovanja. Stara strategija je dobro predvidela da obuhvat dece gimnazijama do 2020. bude 40 odsto, ali nije ništa urađeno na tome. Gimnazije su postale suvoparne škole koje deca izbegavaju, a gimnazija se mora učiniti mnogo zanimljivijom i ona u pravom smislu treba da bude predvorje za studije” kaže za Blic ministar Šarčević.

Iskustva s oglednim školama i sa odeljenjima za talentovane učenike

“To je ta neka situacija gde mi volimo sebe da častimo, pa kažemo ja sam ogledan. I onda si ogledan četrdeset godina. Ako hoćete da budete najbolji, onda to mora pokazati eksterno ocenjivanje a ne da imate tri đaka na republičkom takmičenju a ne pitate se šta je sa ostalih osamnaest koji ne idu. Ogled ne može da traje decenijama, on mora da da svoju svrhu kao što smo prošle godine u osam škola obuhvatili nadarene za informatiku. Odeljenja za talentovane učenike smo probali delom kroz gimnazije, a delom kroz srednje stručne škole, i gimnazije su tu najviše dobile jer postoje odeljenja nadarenih za jezike, matematiku, informatiku. Malo je umetničkih škola, i to se mora promeniti” rekao je za Blic ministar prosvete Mladen Šarčević .

Priča o e-dnevnicima

“Bila nam je ambicija da s malo para i resursa digitalno obučimo dvesta škola i da vidimo da li to valja, a u sistemu je već 600 škola, što nismo očekivali. Za godinu dana e-dnevnicima smo obuhvatili 33 odsto škola, za šta je, primera radi, Hrvatima trebalo četiri godine, a imali su mnogo više para. Kad su ljudi videli da mnogo manje vremena troše na administraciju i da im je to mnogo olakšalo život, prihvatili su stvar”, rekao je za Blic ministar Šarčević .

Šarčević o sindikatima: Neće oni meni određivati šta je strategija obrazovanja!

“Što se tiče sindikata, oni traže da budemo partneri i jesmo partneri, ali ne dozvoljavam da budemo partneri u onome što je isključivo moj posao. Kao što ni ja ne određujem visinu članarine u sindikatima, neće ni oni meni određivati šta je strategija obrazovanja. Ne dozvoljavam ni da se potkrada sistem u kome imate više od tri hiljade lažnih radnih mesta” rekao je ministar Šarčević “Tačno tako. Imate tri hiljade ljudi koje država plaća ni za šta. U stvari, gde god dublje začeprkate naiđete na Augijeve štale i malo je jednu reku skrenuti da bi se one očistile”, rekao je za Blic ministar prosvete Mladen Šarčević .

Šešelj uporno traži smenu Šarčevića

“Budalaštine. Čovek mi zamera da zbog toga što nisam član nijedne stranke nisam politički motivisan da budem ministar i da mi je zato svejedno kad se govori o rekonstrukciji. I jeste mi svejedno, ja ne zavisim od ministarske plate niti sam ovde došao da zaradim stan i automobil. Imam sve što mi je potrebno, ostvaren sam čovek i došao sam da probam samog sebe i da pokušam nešto da uradim. Ako ništa, učinio sam sve manjkavosti koje su trpane pod tepih vidljivim i onaj koji dođe posle mene neće moći da se pravi kao da ne postoje kao što je decenijama rađeno. Veliki posao je započet, postavljeni su temelji da se radi lakše” kaže ministar Šarčević.

Večiti studenti:  “Ljudi ovo je sefte, nema više”

Na “večito pitanje večitih studenata” i  “Je li ostao rok do kraja septembra ove godine da završe studije i kakva će biti sudbina onih koji to ne ispoštuju?” ministar Šarčević kaže:  “Ja njih razumem da moraju da uče i da rade, ali novi zakon je uveo kategoriju učenja uz rad i dobili su duplo više godina i imali su šanse da to završe, ali oni su razvlačili preko svake mere. Svi su im davali godinu–dve, pa opet, ja sam im dao godinu, Skupština dve. Rekao sam – ljudi ovo je sefte i iza toga nema više. Ako vi već počnete da kukate u martu da do septembra ne možete da date dva ispita, onda nemojte da dajete ništa. Znate, postoji i bizarna manjkavost tog razvlačenja jer neki predmeti više ne postoje i vi treba da im nađete nastavnike za to. Ako od bilo koga iskamče još neko poroduženje roka, ja se neću buniti, ali nisam za to i stojim iza svoje odluke”.

Novosadske OŠ: U toku upis i testiranje budućih đaka

Upis budućih prvaka u toku je u svim novosadskim osmoletkama, a već oko dve nedelje traje i testiranje za prvi razred, koje rade školski psiholozi ili pedagozi. Reč je o standardnim testovima Instituta za psihologiju, koji bi trebalo da pokažu da li je mališan spreman za polazak u školu, kakva je ličnost u pitanju i kako reaguje u određenim situacijama. Roditeljima budućih đaka direktorka novosadske  OŠ „Vasa Stajić” Jasmina Pastonjicki savetuje da je bitno da dete bude rasterećeno. „Mališane ne treba posebno pripremati za to testiranje, u smislu da ne moraju već da znaju da sabiraju, oduzimaju, čitaju ili pišu“, objašnjava Jasmina Pastonjicki.  „Najbolje je da pripremite dete tako što će ga relaksirati i objasniti da to nije ništa strašno, jer se predškolci mogu i uplašiti zbog same reči test ili testiranje.“
Iako upis prvaka zvanično traje do 31. maja, naša sagovornica kaže da roditelji koji ne stignu ranije, to mogu učiniti sve do 31. avgusta, ali da se poslednjeg dana maja pravi presek prijava i formira broj potrebnih odeljenja, dok se učitelji odeljenjima dodeljuju u avgustu. Mnogi nisu želeli da čekaju krajnji rok te su već podneli dokumentaciju za upis deteta u željenu školu, pa u OŠ „Vasa Stajić”, koja se nalazi na Adamovićevom naselju, već ima dovoljno prijava za četiri odeljenja prvaka.

OŠ „Kosta Trifković”: Sigurnih šest odeljenja prvog razreda

„Poslednjeg dana aprila imali smo 140 upisanih, što znači da već sad imamo sigurnih šest odeljenja prvog razreda, a naš cilj je sedam“, kaže direktor OŠ „Kosta Trifković” na Rotkavriji Milan Spasojević. „Kada dođu u školu na upis, roditelji imaju i mogućnost da se opredele da li će uybenike uzimati preko škole ili samostalno, kao i da izaberu obavezne izborne predmete za svoje mališane.“ Kako dodaje, i svi oni koji teritorijalno ne pripadaju toj školi, a predali su molbu za upis, biće primljeni. Kad je reč o deci koja kreću ranije u školu, Spasojević objašnjava da je u tim slučajevima potrebna posebna procena spremnosti, koju radi isključivo školski psiholog, ali koja se ne razlikuje naročito od standardne.
Ipak, do sada su u toj školi, kaže, u pitanju bila samo deca od šest i po godina, odnosno oni mališani koji će do septembra već napuniti sedam. Naš sagovornik je apelovao i na one roditelje koji još nisu upisali, a ni vakcinisali svog predškolca, da to urade što pre i dođu u školu da podnesu potrebnu dokumentaciju.

Novi Sad: Aktuelni i “mali maturanti”

Istovremeno sa upisom prvaka, mnoge novosadske osmoletke pripremaju i maturante za završni ispit u junu. Direktor OŠ “Kosta Trifković” Milan Spasojević kaže da predmetni nastavnici drže pripremne časove iz svih pet predmeta koje završni test obuhvata, a da će od sada, pa do juna, to i intenzivirati sa po ukupno deset dodatnih časova nedeljno.  „Vrlo smo zadovoljni rezultatima pripremnog ispita, a najbolji prosek naši đaci imali su iz srpskog jezika – 14,35 bodova“, kaže Spasojević. „Ako ovako nastave sa pripremama, možemo očekivati da ćemo na samom završnom opet biti u vrhu, i to ne samo u Novom Sadu.“

Zrenjanin: Poreski čas za osnovce

Službenici Poreske uprave Republike Srbije održali su  u ponedeljak Poreski čas đacima Osnovne škole „Dr Jovan Cvijić“ u Zrenjaninu. Interaktivni čas pratilo je više od 80 učenika četvrtog razreda, koji su bili vrlo zainteresovani da saznaju zašto je, pre svega, važno uzimati fiskalni račun. Deci je na jednostavan i zanimljiv način objašnjeno kako funkcioniše poreski sistem i da je plaćanje poreza državi obaveza zato što se taj novac, između ostalog, koristi za izgradnju škola, obdaništa, bolnica, puteva i drugih objekata važnih za život u zajednici.
Đaci su gledali film „Porez plati da ti se dobrim vrati“, učestvovali u poreskom kvizu, a potom odigrali kratke predstave u kojima su teme Poreska uprava i fiskalni račun. Poreski čas je projekat koji zajedno realizuju Poreska uprava Republike Srbije i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a cilj je unapređenje finansijskog obrazovanja mladih.

Somborski osnovci u obuci protiv elementarnih nepogoda

Kao svojevrsni završni ispit u veštinama i znanjima koje su skoro pola godine sticali, pre svega kroz rad sa volonterima i aktivistima ovdašnjeg Crvenog krsta, u somborskom Parku Heroja učenici trećih razreda osnovne škole dobili su priliku da se dokažu i pokažu na lokalnom takmičenju u okviru programa „Smanjenje rizika i ublažavanje posledica od elementarnih nepogoda i drugih opasnosti u lokalnim zajednicama”. Prvenstveni cilj ovog programa je bio da ojača kapacitete lokalne zajednice podizanjem svesti o sistemu ranog upozoravanja i spremnosti za sprovođenje mera samozaštite i međusobne zaštite, a realizovan je od oktobra prošle do aprila ove godine u Osnovnoj školi „Ivo Lola Ribar”. Učenici su imali priliku da se kroz 88 radionica upoznaju sa tematskim celinama kao što su sistem zaštite i spasavanja u Republici Srbiji, podela nesreća i njeni uzroci, klimatske promene, požari, poplave, bezbednost na vodenim površinama, zemljotresi, klizišta i odroni, tehničko-tehnološke nesreće, mere i postupci u slučaju nesreće, mere bezbednosti i zaštite u svakodnevnom obavljanju aktivnosti.
Na kraju dana, odnosno završnog takmičenja, kao najuspešniji tim pokazala se ekipa koji su sačinjavali Aljoša Tolmač, Petar Trbojević, Leon Holjevac, Sara Gluhović, Jovan Jakšić, Anastasija Vojkić, Meša Mraović, Marko Rak, Tijana Tucaković i Ivana Karanović. Takmičenje je otvorio predsednik Skupštine Grada Sombora Zoran Parčetić, a njemu su prisustvovali i starije, profesionalne „kolege“ osnovaca spremnih da uzmu svoje učešće u stroju ovdašnjih humanitaraca i spasilaca, načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Somboru Predrag Rakonjac, stručni saradnik za poslove vanrednih situacija i odbrane Grada Sombora Ivan Gligorić, major Nebojša Mijailović, zadužen za civilno- vojnu saradnju Prvog centra za obuku Vojske Srbije, stručni saradnik Crvenog krsta Vojvodine Jelena Milić-Šućur, ali i prosvetni radnici iz OŠ „Ivo Lola Ribar” u kojoj se i odvijala polugodišnja obuka osnovaca.

Na UNS-u održani Dani Univerziteta u Pečuju

Univerzitet u Novom Sadu bio je u ponedeljak i juče   domaćin manifestacije „Dani Univerziteta u Pečuju“. Program predstavljanja ovog univerziteta iz Mađarske obuhvatiće sastanke rukovodstava i saradnika dva univerziteta, stručni skup u oblasti vinogradarstva i vinarstva, izložbu studentskih grafika, koncert kamerne muzike, utakmicu u malom fudbalu univerzitetskih timova, i simpozijum iz oblasti pravnih nauka.
Juče je od 13 do 14.15 časova u amfiteatru Rektorata UNS-a održan  stručni skup u oblasti vinogradarstva i vinarstva, koji  je organizovao  Centar za strategijske i napredne studije UNS-a. Na skupu je o saradnji dva univerziteta u oblasti vinogradarstva  govorio  profesor emeritus UNS-a i počasni doktor nauka Univerziteta u Pečuju dr Petar Cindrić, direktor Instituta za vinarstvo i enologiju Univerziteta u Pečuju Gabor Jakab govoriće o uticaju zbijenosti grozda na boju pokožice bobice, a glavni inženjer enologije sa istog instituta dr Laslo Hever predstavio je vinski region Vilanji. Skup je bio  otvoren za širu javnost, a predavanja su simultano bila prevođena na srpski.
 U 16 časova, u holu Rektorata UNS-a je otvorena izložba grafičkih radova studenata Fakulteta za muzičku i likovnu umetnost Univerziteta u Pečuju, a zatim je usledio koncert kamerne muzike na kojem su nastupili studenti Fakulteta umetnosti Endru Harindžer, klavir i Dorina Banai, violončelo, koji su izveli Betovenovu Sonatu za violončelo u ge-molu.
Utakmica timova Univerziteta u Novom Sadu i Univerziteta u Pečuju je održana na Đačkom igralištu u kampusu UNS-a u 18 časova.

Simpozijum na Pravnom: „Zapadni Balkan i EU: aktuelne teme“

U sredu će na Pravnom fakultetu UNS-a od 9 do 12 časova biti održan simpozijum iz pravnih nauka pod nazivom „Zapadni Balkan i Evropska unija: aktuelne teme“. Ova manifestacija je uzvratna, s obzirom na to da se UNS u Pečuju predstavio prošle godine u aprilu, a saradnja  dva unierziteta dobija na značaju i zbog činjenice da je Pečuj 2010. bio Evropska prestonica kulture.

Univerzitet u Pečuju  – prvi osnovan u Mađarskoj

Prvi univerzitet u Mađarskoj osnovao je Luj Veliki 1367. u Pečuju, a nakon procesa integracije, koji je obuhvatao nekoliko faza, osnovan je Univerzitet u Pečuju, koji je postao jedna od najpoznatijih i najprestižnijih visokoškolskih institucija u zemlji. Univerzitet u Pečuju ima 10 fakulteta koji pokrivaju širok dijapazon oblasti i 32 klinike. Sa oko 20.000 studenata, više od 3.800 stranih studenata i 1.400 članova nastavnog i istraživačkog osoblja, jedna je od najvećih visokoškolskih institucija u Mađarskoj koja nudi visok nivo istraživačkih i obrazovnih mogućnosti. Studijski programi se nude na mađarskom, engleskom i nemačkom jeziku.
U oblasti međunarodne saradnje, Univerzitet u Pečuju ima veliki broj bilateralnih i međuinstitucionalnih sporazuma sa univerzitetima u okolnim zemljama kao i sa glavnim univerzitetima u Evropi, Americi i Aziji, koji omogućavaju kratkoročne i dugoročne studijske boravke i razmene studenata, akademskog i administrativnog osoblja. Univerzitet učestvuje u nekoliko programa mobilnosti poput programa Erasmus, Erasmus+, Campus Hungary, CEEPUS i Erasmus Mundus.

Ovi mali borci dobili su najveće bitke (V): Uroš (17)

“Mama, našli su srce, operisaće me večeras”, rekao je 9. aprila svojim roditeljima Miodragu i Maji 17-godišnji Uroš Miražić – prvi tinejdžer koji je dobio novo srce u Srbiji. Uroš je propustio mnogo toga u životu – 16. rođendan dočekao je u bolničkom krevetu, okružen infuzijom, aparatima i drugom bolesnom decom. Nije otišao na matursku ekskurziju, a lekovi i mnoga suzdržavanja predstavljali su njegovu svakodnevicu. Sada, zahvaljujući profesoru dr Svetozaru Putniku, direktoru Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, i kardiologu dr Iliji Bilbiji, Uroša konačno čeka budućnost bez briga.
Od prvog dana, Uroš je naučio da iz petnih žila mora da se bori. Rođen sa teškom srčanom manom, ovaj dečak je, star samo mesec i po dana, otišao u operacionu salu. Imao je stenozu aorte, koju su kardiolozi sa Instituta za majku i dete morali da prošire i tako mu spasu život. – Nakon te intervencije smo, uslovno rečeno, bili mirni do njegove 16. godine. U junu 2016. doktori su konstatovali da je potrebno da mu se uradi veštačka valvula, odnosno srčani zalistak. Nažalost, postoperativni tok išao je loše, bilo je mnogo komplikacija – počinje za “Blic” priču o Uroševoj borbi njegova majka Maja.
Samo pola godine kasnije, u decembru 2016. Uroš je ponovo otišao u operacionu salu. Ovoga puta rađena mu je rekonstrukcija mitralnog prstena. Iako je operacija pomogla tada, vremenom su drugi organi ovog malog borca počeli da pate. Mahnuli smo mu kroz staklo, doktori su već počeli da ga pripremaju, pričaju uzbuđeno Miodrag i Maja – Non-stop se pojavljivala slobodna tečnost u stomaku kao posledica nepravilnog rada srca. Jetra i bubrezi su mu užasno patili. Već tada smo znali da se ponovo mora raditi neka intervencija. Doktori su se dvoumili između transplantacije ili neke kompleksne operacije u Londonu – priseća se Uroševa mama.
Imajući u vidu da je već tada bio u veoma lošem stanju, lekarski tim se odlučio za transplantaciju kao najbolje rešenje. – Devetog aprila bili smo kod Uroša u poseti na Institutu. Tek što smo stigli do kuće, moj sin me je pozvao i sav uspaničen rekao da su pronašli srce i da će ga operisati iste te večeri – sa suzama u očima priča majka hrabrog borca. Kada su ga vodili u operacionu salu, tiho mi je rekao: “Mama, mnogo se plašim, imam samo 17 godina” – kaže Maja.
Narednih osam sati, koliko je zahvat trajao, za Uroševe roditelje predstavljali su večnost. Znali su da je operacija veoma rizična, celu noć presedeli su u kolima ispred KCS čekajući jutro da vide doktore. – Iako smo informacije mogli da dobijemo u osam ujutru, muž i ja smo već u sedam bili na klinici. Sreli smo doktora Bilbiju koji nam je samo rekao: “Srce radi”. Zanemeli smo – i dalje pod utiskom priča Uroševa mama.

Vremeplov: Umro Dimitrije Nešić

Na današnji dan 9. maja 1904. godine umro je srpski matematičar Dimitrije Nešić, profesor na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i ministar prosvete. Napisao je više udžbenika i uveo metarske mere u Srbiji.

Vremeplov: Umro Johan Šiler

Na današnji dan 9. maja 1805. godine umro je i nemački pisac, filozof, istoričar i teoretičar umetnosti Johan Kristof Fridrih fon Šiler, najznačajniji nemački klasični dramatičar. Pobegao je 1782. iz Virtemberškog vojvodstva u kojem je radio kao pukovski lekar, a u Vajmar se preselio 1787, gde se sprijateljio sa Geteom, koji mu je pomogao da 1789. postane profesor istorije na univerzitetu u Jeni. Potom je izdavao časopise “Hore” i “Almanah muza”. Dela: drame “Razbojnici”, “Don Karlos”, “Valenštajn”, “Verenici iz Mesine”, “Demetrijus” (nedovršena drama iz ruske istorije), tragedije “Fijeskova zavera u Đenovi”, “Spletka i ljubav”, “Marija Stjuart”, “Devica Orleanska”, komad o oslobodilačkoj borbi Švajcaraca “Vilhelm Tel”, balade “Polikratov prsten”, “Jemstvo”, “Ibikovi ždrali”, istorijski radovi “Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske”, “Istorija Tridesetogodišnjeg rata”, filozofske i estetičke rasprave “O ljupkosti i dostojanstvu”, “O uzvišenom”, “O estetičkom vaspitanju čoveka”, “O tragičnoj umetnosti”, “O naivnom i sentimentalnom pesništvu”, epigrami “Ksenije”.

Vremeplov: Rođen Džon Braun

Na  današnji  dan 9. maja 1800. godine rođen je Džon Braun, borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je čuveni napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osuđen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika.

Vremeplov: Britanci ukinuli trgovinu robljem

Britanski parlament je na današnji  dan 9. maja 1788. godine  ukinuo trgovinu robljem. 

Vremeplov: Umro Gejlisak

Na  današnji  dan 9. maja 1850. godine umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak, koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature. 

Vremeplov: KPJ odbacila optužbe sovjetskih komunista

Komunistička partija Jugoslavije odbacila je na današnji dan 9. maja 1948. godine optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila je Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak tadašnjeg sovjetskog bloka na Jugoslaviju.

Vremeplov: Poziv na pomirenje između Francuske i Nemačke

Na  današnji dan 9. maja 1950. godine ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman  uputio je poziv za pomirenje između Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice Evropske unije. Šumanov plan je 1951. godine potpisalo šest zemalja. Ovaj datum obeležava se kao Dan evropskih integracija.

Vremeplov: Obesila se Ulrike Majnhof

Ulrike Majnhof, vođa zapadnonemačke terorističke grupe “Bader-Majnhof”, obesila se na današnji dan 9. maja 1976. godine  u zatvorskoj ćeliji.

Vremeplov: Umro  Albert Majkelson

Na današnji  dan 9. maja 1931. godine  umro je američki fizičar Albert Majkelson, koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907.

Lončar:  Stroža kontrola diploma

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je  da će se ubuduće vršiti stroža kontrola diploma prilikom zapošljavanja zdravstvenih radnika: “Sada ćemo još budnije sve to posmatrati, proveravati, kontaktiraće se fakulteti, sve ostale ustanove odakle dođe taj dokument, jer nismo se nadali da neko tako nešto može da uradi. Mogu da poručim svima koji pomisle nešto slično da urade, ili su već uradili, da ćemo do svakog od njih stići i da niko neće biti zaštićen”, rekao je ministar.

Monstrumi koji su silovali, ubijali i mučili mališane dočekaće slobodu! (IV)Ništa od akcije koju je podržalo 150.000 građana

Više od 150.000 građana Srbije podržalo je akciju uvođenja doživotnog zatvora za ubice dece, a predlog Igora Jurića i redakcije “Blica” predat je predsednici skupštine Srbije.  Ni šest meseci kasnije predlog se nije našao pred poslanicima i Igor Jurić je poslao otvoreno pismo vrhu vlasti: “Ovo nije moj lični rat niti moja lična pravda, ja sam izgubio ono najvrednije što sam imao, moju Tijanu nažalost ništa vratiti ne može, ali ovo jeste moja misija i borba da nijedan roditelj u Srbiji više ne zaplače nad grobom svog ubijenog deteta”. Premijerka Ana Brnabić odgovorila mu je: “Dužnost je i obaveza svih institucija da osiguraju da ubice dece, nasilnici i silovatelji budu najstrože kažnjeni”.

Slučaj rektora Arsenijevića

Na konstatacije novinara Blica o slučaju rektora Kragujevačkog univerziteta Nebojše Arsenijevića da je “Vaša ingerencija išla do upozorenja, ali i da je očigledno slaba vajda”  ministar Šarčević kaže: “Sledeći korak je formiranje komisije za ispitivanje validnosti doktorata rektorovog sina. Biće formirana 11. maja, imaće pet članova, troje njih će biti iz Ministarstva zdravlja iz oblasti iz kojih je doktorat rađen, a dva će biti pravnika. Možda je doktorat odlično napisan, ali ovde je sporno da se nije moglo doktorirati dok se ne završe doktorske studije. Ja sam legitimno i u okviru zakona molio i rektora i dekana i savete da oni to urade, inspekcija im je to naložila, ali su se oglušili iz nekog svog inata i ćefa, misleći valjda da je autonomija svemoguća reč. Autonomija ne podrazumeva da se snimaju skaredni klipovi, nepotizam. Ja nisam zadužen za nečije bizarnosti, to je u nadležnosti etičkog komiteta Univerziteta, koji se o to oglušio. Nevolja je samo što sve dugo traje, što su takve procedure a ja ne želim nijednu da preskočim kako zbog formalnosti ne bi sve palo u vodu”.

Sud časti LKS: 94 postupka, manje od 10 lekara bez licence

Predsednik Lekarske komore Srbije (LKS) Milan Dinić izjavio je u nedelju da je Sud časti tog udruženja prošle godine protiv lekara pokrenuo 94 postupka zbog propusta u radu, a od 60 obrađenih predmeta manje od 10 je završeno oduzimanjem licence. Dinić je za Radio televiziju Srbije rekao da je većina lekara ili oslobođena optužbi ili im je izrečena javna opomena, jer nije bilo težih povreda profesionalne odgovornosti. Podsetio je da je Sud časti nedavno oduzeo na dve godine licencu ortopedu iz lozničke bolnice koji je proglašen odgovornim zato što je u oktobru 2016. nestručno lečio prelom leve ruke maloletnog Radenka Nikodinovića. Dečaku se nakon stavljanja gipsa stanje pogoršalo, zbog čega je poslat u Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta u Beogradu, gde je posle nekoliko dana preminuo. “Utvrđeno je da je bilo propusta u radu i ono što je jako bitno da se naglasi da, bez obzira na ishod lečenja i da je dečak preživeo, presuda suda časti bi bila ista”, kazao je on.
Odgovarajući na pitanje o “doktorki” iz Vršca koja je radila bez diplome, Dinić je kazao da LKS ne može da postupa, jer je ona građanin Srbije, a ne lekar. Dinić je kazao da se od 2015. godine na sajtu LKS nalaze imena i prezimena lekara koji imaju licencu.

“Roditelj”: Mediji često krše njihova prava dece

Dok  nadležni tvrde da se  u medijskoj regulativi velika pažnja posvećuje upravo zaštiti dece, nažalost, mediji ne vode uvek računa o dobrobiti dece i (pre)često krše njihova prava. “Stvar je u tome da bih negde prosto i kao roditelj, i kao nevladin aktivista, a i kao pravnik što sam po svojoj vokaciji, volela bih da se u medijima više vide pozitivni primeri i da se oni mnogo više ističu, jer upravo ta slika koju će mediji pustiti, o nekoj dobroj deci, dobrim stvarima, dobrim dešavanjima, će jednostavno povući druge da žele da budu kao oni”, navela je Dragana Ćorić, predsednica Udruženja građana “Roditelj”. Ćorić medije smatra odgovornim za porast vršnjačkog nasilja upravo zbog slučajeva vršnjačkog nasilja koji se na senzacionalistički način pojavljuju na naslovnim stranama.

SZO: Vakcine godišnje spasu dva do tri miliona života

Šefica Kancelarije SZO za Srbiju Žofija Pustai naglasila je da vakcine na godišnjem nivou spasu dva do tri miliona života i one su deo razvojnih ciljeva bez kojih nema daljeg razvoja. Ona je istakla da Srbija nije jedina zemlja koja ima problem s malim boginjama i da taj problem imaju Ukrajina, Rumunija, Francuska, Italija, Grčka.  Cilj sistematske obavezne imunizacije je dostizanje i održavanje 95 odsto obuhvata vakcinom na nivou celokupne populacije dece. U 2017. godini u Evropskom regionu SZO, u epidemiji morbila prijavljeno je 21.315 obolelih, sa 35 smrtnih ishoda, što je četiri puta više u odnosu na 2016. godinu.

Utrostručen broj obolelih od malih boginja u Austriji

Broj obolelih od malih boginja u Austriji prošle godine se utrostručio u odnosu na prethodnu, saopštio je Centar za virusologiju Medicinskog univerziteta u Beču i upozorio na to da se i u 2018. beleži povećan broj oboljenja, sa do sada registrovanih 38 slučajeva. Austrijski epidemiolozi i ranijih godina upozoravali su na to da su izvor zaraze nevakcinisani i nepotpuno vakcinisani imigranti iz zemalja bivše Jugoslavije, naročito iz Bosne i Hercegovine. Prošla godina je širom Evrope bila obeležena većom pojavom malih boginja, što se manifestovalo porastom broja oboljenja, ali i smrtnih slučajeva. Nažalost situacija ove godine, za sada, nije ni malo bolja. To što i danas još ima ljudi koji umiru od bolesti koja se može sprečiti vakcinacijom, apsolutno je nepotrebno, tragično i neprihvatljivo, istakao je bečki epidemiolog Hajdemari Holcman.

About the Author

admin