Vesti – 10.05.2018.

O Zakonu o štrajku danas u  Beogradu

Javna rasprava o Nacrtu zakona planirana je u periodu od 20. aprila do 10. maja 2018. godine. Učesnici u javnoj raspravi su predstavnici državnih organa, javnih službi, socijalnih partnera (sindikati, udruženja poslodavaca), stručna javnost i drugi zainteresovani učesnici. Predlozi, sugestije, inicijative i komentari dostavljaju se na e-mail adresu: javnarasprava.strajk@minrzs.gov.rs  ili pisanim putem na adresu: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Beograd, Nemanjina 22-26.
Tekst Nacrta zakona predstavljen je prekjuče  u Novom Sadu, juče  9. maja 2018. godine u Nišu, a danas 10. maja o Zakonu će se raspravljati u  Beogradu.

Javna rasprava o Zakonu o štrajku završena pre nego je i počela

Dana 8. maja, u Novom Sadu, održana je prva u  nizu od tri javne rasprave o Nacrtu zakona o štrajku. Ukratko, sve ono što je do sada bilo loše – biće još gore, ono što je bilo suprotno demokratskim principima i konvencijama Međunarodne organizacije rada, ostaje na snazi! Na javnoj raspravi, ispred SRPS, učestvovali su predsednik NSPRV Ranko Hrnjaz i potpredsednik Dušan Kokot.
Gotovo svo vreme predviđeno za diskusiju iskoristili su predstavnici SRPS i Unije (uz nas, jedini koji su prisustvovali javnoj raspravi iz oblasti obrazovanja), sa posebnim akcentom na član 13 Nacrta o kome se raspravljalo. Za one koji do sada nisu upoznati, to je član Nacrta kojim su definisane “delatnosti od opšteg interesa”, odnosno delatnosti gde se štrajk može izvesti jedino uz minimum procesa rada. U stavu koji prethodi pobrojavanju takvih delatnosti kaže se da bi obustava rada u njima “ugrozila život, bezbednost i zdravlje stanovništva” Kako bi pobrojano ugrozila obustava rada u školi nije jasno ni zakonopiscima, ali je nažalost jasno predstavnicima sindikata učesnika izrade Nacrta! Za one koji ne znaju, u tim pregovorima, zahvaljujući učešću u SES-u, sede predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (odnosno predstavnici SOS) i UGS “Nezavisnost” (odnosno GSPRS “Nezavisnost”). Kako smo javno obavešteni od strane koja je branila Nacrt, odluka o tom članu prošla je jednoglasno!” kaže Dušan Kokot, učesnik u raspravi. (→Saopštenja)

Vlada Vojvodine:  23 miliona školama i udruženjima

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionale zajednice u skladu s Finansijskim planom za ovu godinu, a na osnovu, početkom godine raspisanog konkursa namenio je više od 23 miliona dinara za programe i projekte u oblasti obrazovanja u Vojvodini. Od toga je za programe i projekte u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja pred Praznik podeljeno 14.497.500 dinara. Od ovog novca školama i regionalnim centrima za profesionalni razvoj zaposlenih u osnovnom obrazovanju dodeljeno je 5.540.000 dinara, a u srednjem 3.645.000 dinara, dok je udruženjima za programe i projekte na nivou osnovnog obrazovanja dodeljeno 2.552.500 dinara, a za programe i projekte na nivou srednjeg obrazovanja 2.760.000 dinara.
Ovaj novac, prema Konkursu, biće utrošen za modernizaciju obrazovno-vaspitnog rada kroz osavremenjivanje nastavnog procesa putem inovativnosti i kreativnosti svih učesnika, stručno usavršavanje nastavnog kadra u nerazvijenim i izrazito nerazvijenim jedinicama lokalne samouprave i za medijsku popularizaciju obrazovanja radi isticanja dobrih primera iz prakse i savremenih trendova u obrazovanju.
Pored toga, trošiće se i na usaglašavanje obrazovanja s potrebama tržišta rada, koje podrazumeva unapređivanje preduzetničkog duha, razvoj praktičnih i životnih veština i profesionalnu orijentaciju i karijerno vođenje, te podizanje kvaliteta stručne prakse. Programi i projekti za koje je dobijen deo ovog novca odnose se i na negovanje multikulturalnosti, interkulturalnosti i tradicije, maternjeg jezika pripadnika nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica kroz stvaranje uslova da se učenici pripadnici različitih nacionalnih zajednica bolje međusobno upoznaju kao i da steknu dodatna znanja o istoriji, kulturi i drugim važnim činjenicama o suživotu, i za jačanje međunacionalnog poverenja.
Deo novca otići će na programe i projekte koji će biti podrška inkluzivnom obrazovanju i prevencija ranog napuštanja formalnog obrazovanja, kao što su društveno uključivanje i napredovanje učenika sa smetnjama u razvoju, specifičnim poteškoćama u učenju i učenika iz društveno osetljivih grupa, kao i prevencija ranog napuštanja formalnog obrazovanja, ali i na one koji će biti podrška učenicima sa izuzetnim sposobnostima, razvoj talenata u skladu sa njihovim obrazovno-vaspitnim potrebama, prilagođavanjem načina i uslova rada, obogaćenjem i proširivanjem nastavnih sadržaja, te za takmičenja učenika koja nisu u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – međuregionalna i međunarodna.
I konačno, deo projekata odnosi se na podsticanje vannastavnih aktivnosti, to jest organizovano i stručno vođeno slobodno vreme učenika u vannastavnom periodu i tokom školskih raspusta putem edukativnih kampova, susreta učenika, sekcija, sportskih, naučno – tehničkih, kulturnih i drugih sadržaja.

Delegacija mladih iz Novog Sada u Dortmundu

Na poziv gradonačelnika Dortmunda, predsednik Skupštine grada Novog Sada Zdravko Jelušić i šef kabineta gradonačelnika Stanko Ljubičić zajedno sa grupom mladih otputovali su na manifestaciju „Internacionalni omladinski susret Dortmund 2018” u taj bratski grad u Nemačkoj. Na svečanom prijemu Jelušić je naglasio važnost dugogodišnjeg prijateljstva dvaju gradova, dokazanog i u teškim vremenima za narode Balkana, za Srbiju, a samim tim i za Novi Sad. “Pomoć koja je tih godina stizala iz Dortmunda bila je ogromna, pre svega u psihološkom smislu”, rekao je on, dodavši kako ne može propustiti priliku da ne zahvali Helenori Lamhe za sve što je učinila tih godina i podršci grada-pobratima prilikom apliciranja za titulu Evropske prestonice kulture.
Poseta naših predstavnika Dortmundu prilika je za dogovore o upoznavanju što većeg broja privrednika kako bi međudržavna saradnja bila unapređena. Prethodne godine, na čelu novosadske delegacije bio je gradonačelnik Miloš Vučević, kada je sa gradonačelnikom Dortmunda Ulrihom Zirauom otvorio park pod nazivom Novi Sad.   

KCNS: O školovanju srpskih intelektualaca

Tribina “Napojeni zapadnjačkim duhom: prilog školovanju srpskih intelektualaca u Parizu do Velikog rata” je održana u ponedeljak 7. maja od 18 časova. Mesto održavanja tribine je Klub “Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada, Katolička porta 5. Autor i predavač biće dr Aleksandra Kolaković.

Anketa: Gimnazija ili srednja škola*


Gimnazije, IT i medicinski smerovi najpopularniji među malim maturantima za upis. Za roditelje je uvek dilema da li je bolje upisati gimnaziju ili srednju stručnu školu. Kakvo je vaše mišljenje?
*Blic

Veče poezije s humanitarnom notom

Veče poezije i rasprodaja knjiga da bi se sakupio novac za troškove personalnih asistenata osobama s invaliditetom kojima je neophodna pomoć duže od osam sati dnevno, je održano u ponedeljak uveče od 19 sati u novosadskoj knjižari „Bulevar buks”, Bulevar Mihajla Pupina 6. Veče je deo akcije „Živeti uspravno 0,1%”, osmišljene upravo radi prikupljanja novca za personalne asistente.
Ljiljana Čakmak iz Centra „Živeti uspravno” približila je široj javnosti važnost personalne asistencije i značaj sistemskog finansiranja u iznosu od 0,1 odsto gradskog budžeta, koliko je potrebno da 40 osoba iz te ugrožene grupe ostvari ono što im pripada po Zakonu o socijalnoj zaštiti. Novi Sad je, inače, prošle godine odobrio 3,8 miliona dinara, što je bilo dovoljno za šest asistenata koji mogu da se brinu o tri osobe s invaliditetom. U bašti knjižare svoje stihove čitali su Slobodan Tišma, Maja Solar, Siniša Tucić, Jelena Anđelovska i Marija Obrovački, dok je moderatorka bila novinarka Vesna Farkaš. Akciji se pridružila inicijativa „Cracker”, a podržali su je, osim mnogih autora i izdavača, Kulturni centar Novog Sada i Zavod za kulturu Vojvodine. 

Popović Perišić: Obrazovanje uskladiti sa promenama

Fakulteti bi trebalo da pripremaju studente za više profesija i da podstiču timski rad jer će jedino tako razvijati kreativnost kao jedan od najvažnijih resursa u četvrtoj, digitalnoj revoluciji, kaže za “Blic” Nada Popović Perišić, osnivač Fakulteta za medije i komunikaciju i nekadašnja ministarka kulture. Ona pitanje novinara Blica: “Kako ocenjujete stanje visokog obrazovanja u Srbiji?” kaže: “Živimo u svetu koji se brzo menja, što zahteva da se obrazovanje mladih uskladi sa tim promenama i da im se pruže instrumenti kojima će usmeravati i voditi te promene. Ta želja da obrazovanje prati promene i da ih inicira, ogleda se i u nastojanju univerziteta da, u akademskom smislu, menjaju odnos prema ciljevima i prirodi obrazovanja”.
“Činjenica je da smo deo umreženog sveta i da su i profesije umrežene i otuda se očekuje da znanje prevazilazi podele na discipline. U tom smislu trebalo bi studentima omogućiti takve studijske programe da oni mogu u isti mah da odaberu više opcija, kao što je to u Americi. Da studenti kao prvu opciju mogu da odaberu, na primer psihologiju, a kao drugu film… Obrazovanje bi trebalo da pripremi mlade ljude na činjenicu da će sutra možda promeniti više profesija i da ih za to osposobi. Tu vidim i ulogu privatnih fakulteta jer se oni mnogo brže i lakše adaptiraju. Takođe, važno je da studenti rade timski jer tako razvijaju kreativnost. Čak i ispiti mogu da budu timski radovi” kaže profesorka Nada Popović Perišić.

Koje su veštine ključne za sadašnje generacije studenata?

“Pored kreativnosti, bitan je i razvoj kritičkog mišljenja. Studenti treba da znaju da postavljaju pitanja, da argumentuju ono što govore, da nauče da komuniciraju i pregovaraju, da umeju da plasiraju proizvod koji su napravili, da budu svesni da se do rezultata ne dolazi bez ozbiljnog rada. Važna je još jedna stvar: to je pravo na grešku jer bez toga nema kreativnosti. Pravo na maštu, darovitost, upornost i istrajnost. Zato mi na fakultetu studentima dajemo mogućnosti da izaberu više opcija kroz program koji sami prilagođavaju svojim interesovanjima, pripremajući ih da na kompleksnost sveta odgovore kompleksnim znanjima i negovanjem timskog rada”, kaže Nada Popović Perišić, osnivač Fakulteta za medije i komunikaciju.

“Zabluda je da je lako završiti privatni fakultet”!

Na pitanje: “Šta mislite o odnosu javnosti i države prema privatnim fakultetima?” Nada Popović Perišić, osnivač Fakulteta za medije i komunikaciju i nekadašnja ministarka kulture odgovara:Zabluda je da je privatne fakultete lako završiti jer, baš zato što se plaćaju, oni moraju da pruže znanje i da se ozbiljno bave studentima. Stoga mi na FMK negujemo rad u manjim grupama: profesori su posvećeni studentima, prate njihov rad i trude se da od studenta izvuku ono najbolje. Ta rezerva prema privatnim fakultetima nije svaki put opravdana, jer među njima postoje ozbiljne razlike. Ukoliko bi nova akreditaciona komisija bila dovoljno stroga, onda mnogi fakulteti ne bi postojali, ali bi kvalitet i razlika između fakulteta mogla bolje da se prepozna. Država, a i privatni fakulteti, bi trebalo da rade na podizanju kvaliteta, zahtevnosti u odnosu na studente, na raznovrsnijoj ponudi programa. Takođe, država bi mogla više da uđe u odnos sa privatnim fakultetima, recimo kada je reč o uvođenju novih smerova, koje država prepoznaje kao potrebne.

Godišnjica smrti  Melanije Bugarinović

U ponedeljak 7. maja obeležena je  godišnjica smrti nekadašnje prvakinje Opere nacionalnog teatra i Bečke državne opere, Melanije Bugarinović. Tim povodom predstavnici Fonda za unapređivanje vokalne umetnosti mladih “Melanije Bugarinović i ćerke Mirjane Kalinović-Kalin” položili su cveće na njen grob na Novom groblju u Beogradu. Đurđica Babić i Igor Mijatović stipendisti su Fonda Melanije Bugarinović, koja je svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu ostavila gradu Novom Sadu, sa ciljem da se pomogne školovanje mladih vokalnih izvođača i korepetitora. “Mislim da nam Melanija Bugarinović daje jedan divan primer i da je jedna velika inspiracija kako biti veliki čovek i kako misliti na generacije koje dolaze”, kaže Đurđica Babić, stipendistkinja Fonda “Melanije Bugarinović i ćerke Mirjane Kalinović-Kalin” Od dve vile na dedinju koje je prvakinja opere svojevoljno darivala Novom Sadu ostala je samo ona u Puškinovoj 15 od čijeg izdavanja se finansira školovanje talentovanih vokalnih solista, Dok je druga zbog spora oko vlasništva prodata. Za 40 godina postojanja Fonda koji je sama Melanija u dogovoru sa gradom osnovala prošlo preko 100 studenata i učenika muzičkih škola. https://www.youtube.com/watch?v=o92EeBn2F4Q

Stražilovo: Đurđevdanski uranak sve popularniji

Povorka predvođena momcima na konjima i konjskim zapregama, koju drugu godinu zaredom nakon duže pauze, čine i učenici Bogoslovije „Sveti Arsenije“ i njihovi profesori, te određen broj Karlovčana, vernih poštovalaca Đurđevdanskog uranka, zaputila se u nedelju u ranu zoru na Stražilovo negujući tu višedecenijsku lokalnu tradiciju. Kao što su to radile brojne generacije pre njih, okupili su se kod Magistrata i zajedno krenuli do Stražilova, gde su ih kao i dugi niz godina pre, kod takozvane velike krivine, dočekali šumar Zradvko Žigić i njegova supruga uz hleb, so i rakiju, a potom u podnožju brda na kom počiva pesnik Branko Radičević, prvi put i trubači. Krajnje ishodište njihovog puta do Stražilova bio je grob najpoznatijeg đaka Karlovačke gimnazije Branka Radičevića, gde su sveštenici Duško Maslarić i Jovan Milanović služili pomen.
Po rečima starešene Saborne crkve u Sremskim Karlovcima Jovana Milanovića gorostasni lik Branka Radičevića je svojom umetnošću i poezijom ostavio dubok trag i formirao srpsku romatiku i savremenu srpsku književnost.
Brankov grob, pre organizovane povorke, je oko 5 sati, posetila grupa najvernijih poštovalaca ove tradicije i zapalila sveću pesniku. Među njima bio je i najstariji učesnik Đurđevdanskog uranka šezdesetrogodišnjak Lazar Nović, koji je samo dva puta izostao s tog događaja – 1976. kada je bio u vojsci i 1999. kada zbog NATO bombardovanja on nije ni održan. Do prošle godine kada su bogoslovi ponovo počeli da odlaze na uranak, redovni posetioci Brankovog groba na Đurđevdan bila je upravo ta grupa ljudi i sveštenik Donje crkve Milenko Popović koji je služio pomen pesniku.

Kikinda: Nagrada za najbolji trejler omiljene knjige

Na nagradnom konkursu Narodne biblioteke ”Jovan Popović” u Kikindi za izradu najboljeg trejlera za knjigu, posebne simpatije dobili su učenici Osnovne škole ”Bratstvo – jedinstvo” iz Banatske Topole.  Naime, njihov trejler za knjigu ”Moj deka je bio trešnja”, autorke Anđele Naneti, dobio je prvu nagradu jer je imao najviše lajkova na društvenim mrežama. Učenike iz ove male seoske škole na severu Banata pripremala je nastavnica Gordana Novaković. Jedan od nagrađenih učenika iz te škole, Viktor Balint, istakao je da im je tokom izrade trejlera puno pomogla razredna i da snimanje kratkog filma nije dugo trajalo. On je preporučio svojim vršnjacima da obavezno čitaju lektiru, jer mu čitanje predstavlja pravo zadovoljstvo. Ovo je bio pravi podstrek za učenike iz seoskih sredina, pogotovo iz škola sa malim brojem učenika da uđu u svet informacionih tehnologija i povežu ga sa sedmom umetnošću, odnosno filmom, tako da ih organizatori očekuju i sledeće godine. Narodna biblioteka ”Jovan Popović” raspisala je nagradni konkurs za najbolji trejler za knjigu povodom 23. aprila, Svetskog dana knjige.

Cane držao predavnje novosadskim studentima

Čuveni rok muzičar Zoran Kostić Cane, frontmen grupe “Partibrejkersi”, bio je gost u sredu 9. maja na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija (VPŠ) u Novom Sadu, gde je održao predavanje za studente “Čovek i vreme”. Cane se u javnosti retko pojavljuje, a kada se i pojavi, ostavlja upečatljiv otisak osvešćenja i otrežnjenja jer uvek sa merom, ne previše napadno, ali vrlo britko upire prstom u devijacije društva. Predavanje “Čovek i vreme” namenjeno je studentima i ima za cilj da ih natera da misle svojom glavom, da ne pristanu da budu samo pojave koje će da bistvuju tamo gde ih tuđe ruke stave. Cane je govorio o poziciji čoveka u današnjem društvu, o posledicama nametnutih sistema vrednosti, o važnosti slobode mišljenja… Predavanje je održano u amfiteatru VPŠ, sa početkom u 15 časova, a bilo je  otvoreno za sve mlade koji su željni kritičnog mišljenja i otrežnjujućeg razgovora.

Saniran parket u hali susečke škole

Opština Beočin podjednako vodi računa o svim strukturama, stanovnicima opštine i njihovim potrebama. Racionalnom raspodelom sredstava realnog opštinskog budžeta, postavljeni su prioriteti za uređenje školskih objekata, vrtića, doma zdravlja, sportskih terena, parkova, dečijih igrališta i ostalih sadržaja, kojima se iskazuju briga za najmlađe. Tako su pored niza investicija i već izvedenih radova upravo završena sanacija lošeg i dotrajalog parketa u hali Osnovne škole u Suseku. Posle više godina stvoreni su uslovi za  normalno i bezbedno obavljanje nastave fizičkog, i svih ostalih sportskih, kulturnih i drugih aktivnosti i manifestacija.

Nagrada za najbolji evropski film za mlade

Nagrada mlade publike Evropske filmske akademije dodeljena je u nedelju uveče francuskom filmu Vale (Wallay) reditelja Bernija Goldblata.  Odluku o pobedniku, udruženim snagama, doneli su mladi uzrasta od 12 do 14 godina iz 36 evropskih država koji su tokom celog dana gledali nominovane filmove i glasali za svoje favorite. Srbiju je na ovoj prestižnoj filmskoj manifestaciji predstavljao mladi žiri iz nekoliko niških osnovnih škola i organizacija, koji je 44 poen dodelio filmu Devojčica u letu (Girl in Filght), 37 poena filmu Vale (Wallay) i 19 bodova filmu Revolucija drvenog konjića (Hobbyhorse Revolution).
Najveću pažnju tinejdžera u Nišu izazvalo je debitantsko ostvarenje rediteljke Sandre Venuči o tinejdžerki koja beži od kuće i u romskom kampu upoznaje devojčicu sa kojom ostvaruje neraskidivo prijateljstvo, dok pobednički, zvanično najbolji film za mlade na nivou cele Evrope prati odrastanje tinejdžera iz Francuske koji odlazi da leto provede sa stricem koji živi u jednom malom selu u Burkini Faso. https://www.youtube.com/watch?v=iGS86rTweVI

Stanković Arsić: Zapošljavanje najboljih – krupan korak ka sprečavanju odlaska mladih

Dekan Medicinskog fakulteta u Nišu prof. Dobrila Stanković Arsić istakla je da je zapošljavanje 100 najboljih diplomaca krupan korak ka sprečavanju odlaska mladih lekara iz Srbije i krupan korak u daljem razvoju srpske medicine. Ona je naglasila da na tom fakultetu svake godine oko 50 studenata diplomira u roku i sa prosečnom ocenom iznad 9,5.
Prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. Tanja Jovanović kaže da taj fakultet godišnje upiše 450 budžetskih studenata i 50 samofinansirajućih, da polovina njih studije završe u roku, a oko 10 odsto sa prosečnom ocenom iznad 9. “Imali smo veliki problem kako da objasnimo najboljim studentima da za njih nema mesta u zdravstvenom sistemu ove zemlje. Zahvalni smo Ministarstvu zdravlja i ministru što je pružio mogućnost da se najbolji studenti zaposle i ostanu u zemlji”, zaključila je Jovanović.Sastanku su sa dekanima svih medicinskih fakulteta u Srbiji, pored ministra zdravlja Zlatibora Lončara, prisustvovali su i državni sekretar ministarstva zdravlja prof. Vladimir Đukić i direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić. https://www.youtube.com/watch?v=kK1F04w4_rI 

Devetogodišnjak boluje od cerebralne paralize od rođenja: Čeka ga pet operacija u inostranstvu

Dimitrije Matić (9) boluje od cerebralne paralize od rođenja i potrebna mu je novčana pomoć da bi mogao da ide na operaciju u inostranstvo, za to mu je potrebna novčana pomoć. Njegov otac Radovan Matić ispričao je da je Dimitrije rođen 2009. godine u Novom Sadu i da ga ova opaka bolest prati od rođenja. – On ima cerebralnu paralizu-kvadripartezu. On je sada učenik drugog razreda osnovne škole “Milan Petrović” i vezan je za kolica pošto samostalno ne hoda, ne stoji, ne sedi, ne govori… Dimitrije je mentalno očuvan tako da sve razume i sa nama komunicira pogledom i gestikulacijama” – kaže Matić. Kako dodaje dečak je od trećeg meseca života uključen u fizikalne terapije (vežbe, masaža, hipotermija, plivanje), kao i logopedske tretmane, kao i tri operacije koje je imao u Rusiji.
Dimitriju je danas potrebna novčana pomoć da bi mogao da ode na operacije u inostranstvo: u Tursku (zbog operacije na kičmi) kao i na četiri operacije tetiva u Rusiji. – Potrebna mu je i savremena ortopedska šetalica pomoću koje bi mogao da napravi svoje samostalne korake – dodaje dečakov otac. Dimitriju možete pomoći slanjem poruke 440 na broj 3030 (cena poruke za sve mreže 200 din. PDV se ne naplaćuje) ili uplatom na račun: 160-492885-89.

Vremeplov: Osnovan Muzeum serbski

Na današnji dan 10. maja 1844. godine ukazom Jovana Sterije Popovića, srpskog književnika, pravnika, lingviste, tada ministra prosvete Kneževine Srbije (Popečiteljstvo prosveštenija) osnovan je – Muzeum serbski – začetak današnjeg Narodnog muzeja u Beogradu. Ministarstvo je tada naložilo svim okružnim načelstvima da se staraju o sakupljanju starina. Taj datum je kasnije prihvaćen kao dan osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu.

Vremeplov: Umro Aleksandar Zinovjev

Ruski filozof Aleksandar Zinovjev, jedan od prvih sovjetskih disidenata umro je na današnji dan 10. maja 2006. U Rusiju se vratio 1999. i od tada je predavao na Filozofskom fakultetu Moskovskog univerziteta. Prvi put je hapšen još 1939. zbog antistaljinističkih istupa. Borio se u Drugom svetskom ratu i odlikovan je. Pošto je 1976. u Švajcarskoj objavio satirično delo “Zjapeće visine”, dve godine potom proteran je iz Sovjetskog Saveza i naredne dve decenije provodi u izgnanstvu. Jedini je ruski dobitnik ugledne nagrade “Aleksis de Tokvil”, a autor je preko 40 knjiga. Dela: “Parabelum”, “Homo sovjetikus”, “Ruka Kremlja”, “Katastrojka”, “Komunizam kao realnost”, “Kriza komunizma”, “Zapad”.

Vremeplov: Turci spalili mošti  Svetog Save

Na današnji dan 10. maja 1594. godine mošti oca Srpske crkve i prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save Turci su spalili na Vračaru u Beogradu. Spaljivanju moštiju 359 godina posle svečeve smrti prethodio je ustanak Srba u Banatu (koji je tada bio pod Turskom) pod episkopom banatskim Svetim Teodorom Vršačkim, u kojem su ustanici nosili ikone Svetog Save.
Turski sultan Muhamed III naredio je Sinan paši da po svaku cenu uguši pobune Srba, a ovaj je, znajući za značaj Svetog Save za Srbe, naredio prenos moštiju iz manastira Mileševa u Beograd i spalio ih je na Vračarskom brdu (tada izvan Beograda). Kako bi mesto spaljivanja bilo obeleženo u prvoj polovini 19. veka podignut je krst od crvenog granita, po kome je taj deo Beograda kolokvijalno nazvan. Bila je to privatna inicijativa Gligorija Vozarovića, poznatog izdavača i knjigovesca. Docnije je na Vračarskom brdu podignuta crkva posvećena Svetom Savi, sa istim ciljem, a zatim i današnji velelepni hram.

Vremeplov: Rođen autor “Marseljeze”

Francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil koji je 1792. napisao reči i melodiju francuske himne rođen je na današnji dan 10. maja 1760. godine. Pesmu, komponovanu kao marš, prema narudžbini gradonačelnika Strazbura, oduševljeno su pevali vojnici Francuske revolucije na maršu iz Marselja u Pariz, pa je nazvana “Marseljeza”.

Vremeplov: Rođena Olja Ivanjicki

Na današnji dan  10. maja 1931 godine rođena je srpska slikarka Olja Ivanjicki, u Pančevu, u porodici “belih” Rusa. Završila je vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, ali se čelog života bavila slikarstvom. Bila je među osnivačima grupe “Medijala”, samosvojne pojave koju je osnovala grupa potpunih posvećenika umetnosti (Leonid Šejka, Milovan Vidak, Svetozar Samurović, Kosta Bradić, Siniša Vuković, Milić od Mačve i dr). Uživala je svetski ugled i njena dela nalaze se u brojnim muzejima i galerijama sveta, poput “Metropoliten”-a u Njujorku.

Vremeplov: Nacisti izveli prvo masovno spaljivanje knjiga

Nacisti su u centru Berlina na današnji dan 10. maja 1933. priredili prvo masovno spaljivanje knjiga, bacivši na lomaču više od 25.000 dela Karla Marksa, Zigmunda Frojda, Bertolda Brehta, Alberta Ajnštajna i drugih autora, koje su nacisti označili kao “dekadentne”.

Od morbila do sada obolelo 5.044, umrlo 15 osoba

Do petka, četvrtog maja, u Srbiji su, uključujući i enklave na Kosovu i Metohiji, registrovana 5.044 slučaja malih boginja, od kojih je 2.621 slučaj laboratorijski potvrđen Institutu „Torlak”. Najmlađa obolela osoba je stara 15 dana, a najstarija 71 godinu. Najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina. Većina obolelih osoba (95 posto) nevakcinisana je, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Od ukupnog broja obolelih, trećina je bila hospitalizovana ili je hospitalizacija u toku. Od težih komplikacija malih boginja registrovano je zapaljenje mozga kod dve i upala pluća kod 549 obolelih osoba.
Od malih boginja do sada je u ovoj epidemiji, koja traje od novembra prošle godine umrlo 15 osoba. Krajem decembra na Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu umro je 30-godišnji muškarac koji nije bio vakcinisan, a bolest se iskomplikovala u upalu pluća. To je prvi smrtni ishod od malih boginja registrovan posle 20 godina u Srbiji. Trećeg januara Klinički centar u Nišu prijavio je smrt dečaka starog dve godine iz Aleksinca, koji nije bio vakcinisan. Bolest je laboratorijski potvrđena, a u kliničkom toku je došlo do razvoja zapaljenja pluća – naveo je “Batut”.
Na Infektivnoj klinici u Nišu 22. januara preminula je pacijentkinja stara 21 godinu, a tri dana ranije na Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu preminula je 45-godišnja zdravstvena radnica iz Beograda. Na ovoj Klinici preminula je i devojka rođena 1988. Klinički centar Niš 1. marta prijavio je smrt dečaka starog četiri godine iz Vranjske banje, koje nije bilo vakcinisano. Na Klinici za infektivne i tropske bolesti u Beogradu 5. marta preminula je 40-godišnja žena, a dan kasnije, 6. marta, ista Klinika prijavila je smrt još dve žene, stare 29 i 43 godine. Od malih boginja u Novom Pazaru 12. marta preminula je žena, dva dana kasnije Klinički centar Niš prijavio je smrt žene stare 32 godine iz Niša, a istog dana preminuo je i 32-godišnjak iz Tutina.
U Vojvodini, epidemije malih boginja prijavljene su na teritoriji grada Novog Sada (61 oboleli), na teritoriji grada Kikinda (deset obolelih). Porodične epidemije malih boginja prijavljene su u Rumi (tri obolela), Inđiji (osam obolelih), Subotici (tri obolela), Rumi (dva), Sremskoj Mitrovici (četiri), Inđiji (šest), Staroj Pazovi (šest), Pećincima (četiri), Zrenjaninu (dva), Kovinu (jedan), Pančevu (tri) i  Somboru (četiri obolela). 

Sve više vakcinisanih

„U Gradu Novom Sadu, na kraju prošle godine, prvu dozu vakcine primilo je manje od 60 odsto obveznika, a drugu dozu 85 osto dece“, rekao je ranije epidemiolog Instituta za javno zdravlje Vojvodine docent dr Mioljub Ristić.“Međutim, dopunskim imunizacionim aktivnostima kroz ponovno pozivanje sve nevakcinisane dece na vakcinaciju i porastom odazivanja roditelja da dovedu decu na vakcinaciju u Novom Sadu, za prva tri meseca 2018. uspelo se u naporima da obuhvat predškolske dece bude oko 90 odsto, a školske dece čak 96 odsto“, zaključio je dr Ristić.

U prva tri meseca dato 70.000 MMR vakcina

U prva tri meseca ove godine u domovima zdravlja dato je 70.000 doza MMR vakcina, što je duplo više nego u istom periodu lane, rekla je direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” Verica Jovanović. Ona je istakla da „Batut” prati epidemiološku situaciju koja se odnosi na epidemiju morbila u Srbiji, ali i sve druge zarazne bolesti. Epidemija malih boginja koja se pojavila u našoj zemlji rezultat je neadekvatnog obuhvata MMR vakcinom ciljne populacije, koja je dovela do urušavanja kolektivnog imuniteta, rekla je Jovanović i dodala kako su apeli da se deca vakcinišu dali rezultate i povećan je obuhvat imunizacijom.
U Srbiji je posle 25 godina u toku najveća epidemija morbila, sa prvim smrtnim slučajem posle 20 godina. Epidemija je počela u oktobru prošle godine i do 25. aprila zaraženo je 4.858 ljudi, a bilo je 15 smrtnih ishoda. Vakcinacija se sprovodi u cilju sprečavanja i suzbijanja zaraznih bolesti i najbrži je i najjeftiniji način kontrole, kojim se odstranjuju i na kraju iskorenjuju mnoge zarazne bolesti i zato predstavlja prioritet u zdravstvenoj zaštiti.

Novi trogodišnji program obavezne i preporučene imunizacije

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Meho Mahmutović ukazao je na to da je u Srbiji uveden novi trogodišnji program obavezne i preporučene imunizacije. Programom je predviđeno uvodenje obavezne vakcinacije dece protiv oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije, zatim pasivna imunizacija prevremeno rođene dece protiv oboljenja izazvanih respiratornim sincicijelnim virusom, kao i obavezna imunizacija zdravstvenih radnika protiv malih boginja, zaušaka i rubele. Svaki dinar uložen u prevenciju štedi jedan evro u lečenju pacijenata, naglasio je Mahmutović.  Prema Kalendaru obavezne imunizacije, u Srbiji se sprovodi vakcinacija protiv tuberkuloze, difterije, velikog kašlja, tetanusa, dečje paralize, hepatitisa B, morbila, zaušaka, rubele, oboljenja izazvanih virusom influence tip B i oboljenja izazvanih Streptokokusom pneumonije.

About the Author

admin