Vesti – 15.05.2018.

Grujić: Od septembra 11 novih obrazovnih profila po dualnom modelu

Od naredne školske godine biće uvedeno 11 novih obrazovnih profila po dualnom  modelu obrazovanja u srednjim stručnim školama u Srbiji. Pomoćnica ministra prosvete Gabrijela Grujić kaže da su novi obrazovni profili uvedeni u skladu sa potrebama tržišta rada i da se odnose na oblasti hotelijerstva i turizma, građevine, informacionim tehnologijsma, mašinstva i elektrotehnike.

Novi Sad: Finale Evropskog takmičenja u programiranju

Finale evropskog takmičenje u programiranju “EESTech Challenge”, koje okuplja studente iz čitave Evrope, u subotu je svečano otvoreno na Fakultetu tehničkih nauka.  Studenti su se tokom nekoliko dana boravka u Novom Sadu takmičili u programiranju na temu Big Data Analysis, a na svečanom otvaranju ih je pozdravio predsednik Skupštine Grada Novog Sada Zdravko Jelušić On je istakao da su informacione tehnologije pre svega zanimanje mladih. “Mladih i pametnih ljudi koji stvaraju i vuku civilizaciju napred. Verujemo da nismo slučajno domaćini vama, koji ste se takmičili u 24 evropska grada pre ovoga finala. Nametnulo se praktično kao potpuno izvesno da se završno takmičenje održava u Novom Sadu, gde će se spojiti sa jedne strane budućnost, kultura i mladost i sa druge strane IT i sve ono što vi predstavljate”, poručio je Jelušić.
Cilj takmičenja je da se povežu ambiciozni studenti širom Evrope, omogući im se sticanje znanja i na taj način doprinese njihovom profesionalnom napretku.
Dekan Fakulteta tehničkih nauka prof. dr Rade Doroslovački istakao je da FTN tokom godine organizuje mnogobrojna takmičenja. “Održavanje takmičenja ima višestruki značaj. Ona motivišu studente da rade, da uče, da budu bolji, povezuju nas sa zemljama u regionu i čitavom svetu. Takmičenja mogu da budu važna prekretnica u životu mladih i talentovanih ljudi, da ih motivišu da rade još više”, zaključio je prof. dr Doroslovački.

“EESTech Challenge” u dve faze

Prvi deo finala evropskog  studentskog takmičenje u programiranju “EESTech Challenge” predstavlja lokalna runda koja se održala u 20 evropskih gradova, među kojima su Antverp, Atina, Beograd, Katania, Krajova, Delft, Dablin, Sarajevo, Krakov, Kemnic, Ksanti, Ljubljana, Milano, Patras, Tirana, Tuzla, Tampere, Cirih, Trst i Novi Sad. Potom se pobednici lokalnih rundi plasiraju u finalnu rundu, koja se ove godine održava u Novom Sadu, a na kojoj će se takmičiti sa najboljim studentima iz Evrope i imati priliku da se upoznaju sa vodećim stručnjacima iz ove oblasti.

U Srbiji jedinstven sistem zaštite maloletnih migranata

Po novom pravilniku o tretmanu maloletnih migranata bez pratnje, do sada je zbrinuto 16 maloletnika u Srbiji, jedinoj evropskoj zemlji koja je u saradnji sa UNCHR uvela sistem zaštite dece migranata kako bi se sprečila njihova moguća zloupotreba, izjavio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević. On je naveo da je resorno ministarstvo prošlog meseca uvelo nove instrukcije o tretmanu maloletnih migranata bez pratnje koji više neće biti smešteni u prihvatnim centrima sa odraslima. ”Neprimereno je da budu u kampovima sa odraslima i budu izloženi riziku od zloupotrebe i eventualne trgovine ljudima. Zato smo ustanovili pravilnik kako bismo ih zaštitili i pružili im sve što im pripada”, rekao je Đorđević novinarima nakon konferencije pod nazivom ”10-godišnjica od uspostavljanja nacionalnog sistema azila u Srbiji i naredni koraci”.
Ministar je objasnio da nova pravila predviđaju da se maloletni migranti bez pratnje roditelja ili punoletnih lica predaju Centru za socijalni rad odakle se nakon zdravstvenog pregleda i otvaranja kartona, u zavisnosti od uzrasta, upućuju u jedan od tri centra za maloletnike u Beogradu, Nišu ili Subotici.  ”Tu će imati sve uslove i mogućnost za školovanje. Kamp će moći da napuste samo u pratnji ovlašćenog lica, a odjavljivanje iz centra odvijaće se po određenoj proceduri”, kazao je Đorđević i naglasio da sličan sistem zbrinjavanja maloletnih migranata ne postoji ni u jednoj evropskoj zemlji. ”Ovo je vrlo osetljivo pitanje, a ukoliko nemamo jasna pravila za zbrinjavanje maloletnih migranata i ne sprečimo njihovu zloupotrebu, Srbija može da izađe na loš glas. Ovim projektom, kojim je bila oduševljena i delegacija UNHCR, pokazali smo kojim putem treba da idu i druge zemlje”, naveo je Đorđević.

Prof. Magnuson: “U Srbiji sam naučio kako živeti i biti čovek”

Švedskom profesoru dr Šelu Magnusonu uručeno je u petak 11. maja u Beogradu odlikovanje Republike Srbije, Zlatna medalja za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u jačanju saradnje Srbije i Švedske. U obrazloženju Komisije za odlikovanja navodi se da je Magnuson objavio brojna dela o Jugoslaviji, te da se zalagao za odbranu i zaštitu srpskih interesa.
Magnuson je naveo da je duboko zahvalan na priznanju i dodao da je pre 50 godina prvi put došao u Beograd da uči o jeziku i književnosti. “Kod vas je bogata tradicija i burna istorija. Veliki broj Srba živi u Švedskoj i mi možemo dalje da razvijamo odnose i delimo vrednosti”, rekao je Magnuson i dodao da veruje da Srbija i Švedska mogu da igraju važnu ulogu u Evropi. Kako kaže, u Srbiji je naučio “kako živeti i biti čovek”, kako kroz literaturu, tako i kroz susrete sa ljudima. “Beograd je otvoren grad i uvek sam se ovde osećao dobrodošlim”, zaključio je Magnuson.

Kikinda: Mladi iz marginalizovanih grupa na radionici vajarstva

Dvadesetoro mladih, iz marginalizovanih društvenih grupa, učestvuje od  na radionici u kikindskom Ateljeu ”Terra” kako bi im se na što kvalitetniji način približila kultura. Deca iz romske populacije i mladi sa posebnim potrebama imaju mogućnost da na sedmodnevnoj radionici sarađuju sa umetnicima iz ”Terre”, ali i studentima iz novosadskog i temišvarskog univerziteta. Celokupan projekat, vredan više do 450.000 evra, sprovodi se u okviru prekograničnog IPA programa Srbija – Rumunija. Mladi sa posebnim potrebama i deca iz romske populacije imaju jedinstvenu priliku da upoznaju svet vajarstva zahvaljujući radionici koja se sprovodi u kikindskom Ateljeu ”Terra”. Sa njima rade zaposleni u kikindskom Centru za likovnu i primenjenu umetnost, studenti vajarstva iz Novog Sada i Temišvara, ali i nastavnici iz škola u kojima deca pohađaju nastavu.
”Deca su ovde već nekoliko dana i mogu da kažem da uživaju. Oni vole umetnost jer su te veštine dobar način da se oni izraze i da umetnički iskažu sebe i ono što osećaju i vole”, kaže Vesna Šavija iz OŠ ”6. oktobar” Kikinda.Koliko je radionica interesantna samim polaznicima, toliko predstavlja i izazov onima koji studiraju vajarstvo, a koji su uključeni u projekat. U kikindskom Ateljeu ”Terra”, nalazi se dvadesetak studenata kojima je ovo prvi put da rade u ovakvim, gotovo idealnim uslovima, što je još jedan dokaz uspešnosti u saradnji rumunskih i kikindskih kulturnih institucija.”Vrlo mi je interesantno da radim sa decom, a sa druge strane mogu mnogo da naučim od svojih kolega iz Srbije i Rumunije. Sam atelje predstavlja prostor u kojem su uslovi za rad savršeni”, ističe Andrea Tipi, studentkinja iz Temišvara. Završetkom radionice, učesnicima će radovi biti izloženi u Galeriji ”Terra”, a potom i objavljeni u katalogu sa imenima autora i slikama njihovih skulptura.
”Uz manje galerijske formate koje deca stvaraju, gradi se i stub visine dva metra u koji se utiskuju predmeti i prirodne tvorevine kao i poruke na srpskom, romskom i rumunskom jeziku. Stub ćemo na kraju da ispečemo i doniramo ga Romskoj zajednici u Temišvaru”, kaže Aleksandar Lipovan iz Centra za likovnu i primenjenu umetnost ”Terra”. Nosilac projekta je Interkulturalni institut iz Temišvara, a partneri su Udruženje ”Nevo Parudimos” iz Rešice, Grad Zrenjanin i Centar za Likovnu i Primenjenu Umetnost ”Terra” u Kikindi. Projekat je vredan više do 450.000 evra. https://www.youtube.com/watch?v=–TBxlOKkFA

Prolećna razmena knjiga u Novom Sadu

Prolećna razmena knjiga “Razlistavanje” održana je u subotu, 12. maja, u kulturnom centru Dom b-612. Ovo je četvrta razmena knjiga koju književni blog Prerazmišljavanje organizuje u Miletićevoj 40. i ovog puta tema je “Stvari ispale iz knjiga”. Knjige koje im više nisu potrebne zainteresovani su mogli zameniti za kupone, koje su potom menjali za neku od više stotina knjiga već prisutnih na početku razmene ili su mogli sačekati da pristignu nove knjige. Razmena je trajala od 11 do 18 časova, a u razmeni učestvovale su sve vrste knjiga, od beletristike, preko naučnopopularne literature, enciklopedija i priručnika, do kuvara i džepnih knjiga.
Sve knjige koje građani su želeli da doniraju ili one koje su preostale  nakon razmene biće prosleđene dalje, ili poklanjanjem vernim čitaocima Prerazmišljavanja ili kroz naredne razmene knjiga. Na tradicionalnom Književnom popodnevu koje je održano u okviru Razmene knjiga, sa početkom u 15 časova, teoretičar, kritičar, književni prevodilac i pisac fantastike Tihomir Jovanović govorio je o fenomenu fandoma i uticaju fan fikcije na razvoj žanra. U skladu sa temom je otvorena i izložba stvari pronađenih u knjigama koje su učesnici ostavili na prethodnim razmenama. Održana je i promocija Novosadske kvidič lige, a učestvovali su  novosadski LARP-eri u vidu žive izložbe kostima.

Bitka za vrtiće u 8. koraka: Šta morate da znate pre upisa?

Upis mališana u vrtiće je počeo 7. i trajaće do 18. maja, a u ponudi je 7.512 mesta, što je oko deset odsto više nego prošle godine. – Na ovogodišnjem konkursu za upis u vrtiće u 17 predškolskih ustanova ima 7.512 slobodnih mesta i to 5.377 u jaslenim, 1.802 mesta u vrtićkim grupama i 333 mesta za produženi boravak predškolaca – kažu u Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu. Ako se zna da je prošle godine bilo rekordnih 23.084 prijava, onda je lako izračunati da za svako slobodno mesto u državnim obdaništima konkuriše po troje mališana. Istina, Sekretarijat može odobriti proširenje kvote za 20 odsto, što bi donelo još oko 1.500 mesta, a nadležni očekuju da bi kroz adaptaciju raznih prostora koji trenutno pripadaju školama, opštinama, vojsci, mogli da zbrinu još 2.000 dece. Ipak, pitanje je da li ovi ambiciozni planovi mogu da budu realizovani ove godine.
Roditelji i ove godine mogu da biraju na koji će način prijaviti decu na konkursu: elektronskim putem, “iz fotelje” kroz samo osam koraka, ili direktno u predškolskoj ustanovi, svakog dana od 8.00 do 18.00. Mame i tate mališana koji ne pripadaju ni jednoj osetljivoj kategoriji trebalo bi predškolskoj ustanovi samo da predaju popunjeni obrazac, a mogu ga podneti i elektronski. – Nije potrebno prilagati bilo kakvu dodatnu dokumentaciju, potvrdu o zaposlenju roditelja i slično, osim ako nisu u pitanju deca iz osetljivih kategorija – kažu u Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu.
Najviše slobodnih mesta ove godine je na Novom Beogradu (1.295), zatim Čukarici (906), Paliluli (783), Zvezdari (760), dok je najmanje obezbeđeno u Sopotu (65), Lazarevcu (108) i Barajevu (128). Međutim, ako se pogleda broj pristiglih prijava prošle godine, najveće gužve se očekuju na Voždovcu, u Lazarevcu i Surčinu, sa skoro petoro dece na jedno mesto, a tek nešto bolja situacija je u Zemunu i na Čukarici (4:1).
Veliki broj dece koji bude “ispod crte” za državne vrtiće, spas bi mogao da potraži u nekom od 268 privatnih u kojima grad refundira boravak mališana. Za to je neophodno da po završetku konkursa uzmu “odbijenicu”, potvrdu da nisu primljeni u državni vrtić, i onda izaberu neku od privatnih predškolskih ustanova po svojoj volji. Roditelji u državnim vrtićima plaćaju mesečno 5.590 dinara (20 odsto ekonomske cene), a u privatnim Grad Beograd subvencioniše boravak dece sa 22.361 dinarom (80 odsto ekonomske cene), dok razliku do pune cene plaćaju roditelji. Negde je to kao u državnim 5.590 dinara, a negde i značajno više.
Preliminarne liste sa imenima dece koja su primljena biće objavljene 11. juna (izuzetak je Novi Beograd – 18. jun), a nezadovoljni roditelji moći će da podnesu žalbu do 20. juna. Nakon što ih razmotre upisne komisije, konačne liste upisane dece biće formirane krajem juna ili početkom jula.

Neki vrtići već popunjeni

U nekim vrtićima već sada nema slobodnih mesta za određene uzraste, a oni najtraženiji su skroz popunjeni! Prioritet pri upisu imaju deca iz društveno osetljivih grupa, deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata, deca koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta i ona čija su braća i sestre upisani u isti vrtić.

„Eksplozija“  interesa za vrtiće zbog nižih cena

Poslednjih godina došlo je do „eksplozije“ interesovanja za  beogradske vrtiće. Tako je 2013. podneto 11.157 prijava, a lane preko 23.000. Razlog su pre svega znatno niže cene koje su počele da važe od januara 2015. godine. Umesto dotadašnjih skoro 10.000 dinara, cena je skoro prepolovljena.

Prof. Reba: Studenti se bave temama bitnim za budućnost

Studenti arhitekture na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu svake godine osmisle pregršt ideja kojima bi se naš grad urbanistički unapredio i što više prilagodio Novosađaninu Reč je o studijskim projektima koji treba da pokažu kako naš grad može da se transformiše i prilagođava građanima i da formira kvalitetne prostore, a krajnji cilj je da žitelji budu srećni i zadovoljni. Teme takvih radova, kako kaže direktor Departmana za arhitekturu i urbanizam FTN, prof. dr Darko Reba, uvek su one za koje profesori smatraju da su aktuelne i bitne za budućnost.     „Uglavnom se radi o nekim centralnim prostorima koje bismo želeli da prilagodimo pešacima“ objašnjava Reba.“ Naše ulice i trgovi u centru su još uvek pretežno zauzeti parkinzima i mnogo je automobila, a u takvim prostorima ljudi baš i ne vole da borave. Mnogo pažnje posvećujemo i ideji decentralizacije grada i kulture, aktiviranju određenih delova koji su dalje od centra, stvaranju javnih mesta za socijalizaciju… S prijateljima iz „Novog kulturnog naselja” već godinama radimo na takvim projektima, a njihov cilj je da dobijemo kulturni centar na Novom naselju.“
Studenti često za zadatak imaju prilagođavanje obale Dunava ljudima. Kao kaže naš sagovornik, iako je već dosta urađeno na tome, još je mnogo neiskorišćenog prostora. Akcenat studentskih radova je i na promociji boljeg funkcionisanja javnog saobraćaja, kao i biciklističkog, oslanjajući se na konfiguraciju terena, koja je, po rečima Darka Rebe, savršena za dvotočkaše, a redovna tema je i transformacija nekadašnjih industrijskih područja, koja bi, po njegovom mišljenju, trebalo da postanu mesta socijalizacije jer sadrže zanimljive istorijske slojeve i atmosferu prošlih vremena. Time, pre svega, misli na Kinesku četvrt, područja oko Luke, ili napuštene industrije uz Kvantašku pijacu, koje su na desetak minuta šetnje od centra. Šef Departmana napominje da takvi zadaci uvek izrode pregršt dobrih i zanimljivih projekata. 
 „Cenimo i uvažavamo studentske ideje, pošto su to zamisli mladih ljudi koji bi u budućnosti zaista trebalo da oblikuju naša naselja. Trudimo se da posle svakog zadatka napravimo izložbu i katalog radova da bi ideje ostale zabeležene. To je njihov doprinos kolektivnom razmišljanju o budućnosti prostora, što može poslužiti kao dobra podloga nekome ko će zaista da radi na tome“, rekao je Reba.
Studenti arhitekture s FTN-a i njihovi mentori sarađivali su s urbanističkim ustanovama u Novom Bečeju, Kuli, Somboru, Irigu… Iz saradnje s Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam proistekao je zadatak transformacije Banatskog Aranđelova, sela koje ostaje bez stanovništva, te je ideja bila da studenti pokažu kako bi to mesto trebalo da se promoviše kao prijatno mesto za život potpuno dugačijeg kvaliteta nego što je to u gradu, na radost stanovnika sela, a učestvovali su i u projektovanju rekonstrukcije škole i dogradnje lovačkog doma.

Za obnovu i dogradnju gimnazije u Senti 212 miliona dinara

U toku su radovi na rekonstrukciji i dogradnji objekta senćanske gimnazije, jedne od najstarijih obrazovnih ustanova u Srbiji. Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima izdvojila je više od 164 miliona dinara za radove na rekonstrukciji zgrade, dok sa 48 miliona dinara vlada Mađarske finansira dogradnju objekta Gimnazije u Senti. Zgrada senćanske gimnazije izgrađena je davne 1886, a 1906. objekat je dograđen. U proteklom veku, nažalost, nije bilo ozbiljnije rekonstrukcije jedne od svakako najstarijih i najuglednijih obrazovnih ustanova u Vojvodini i Srbiji. Projekat adaptacije i sanacije postojećeg objekta senćanske gimnazije podržala je vlada Srbije, odnosno Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. “Ukupna vrednost investicije je 164 miliona dinara, sa PDV-om, a ta sredstva obezbedila je Kancelarija. Investicija, između ostalog, obuhvata zamenu spoljašnje stolarije, sanaciju fasade sa termoizolacijom, sanaciju vodovodne i kanalizacione mreže, kao i potpunu adaptaciju prostorija”, kaže Atila Perpauer, član Opštinskog veća zadužen za obrazovanje i kulturu. Projekat dogradnje, odnosno izgradnje dvospratne zgrade finansirala je mađarska vlada.
“Ukupna investicija je 120 miliona forinti, odnosno 48 miliona dinara. U okviru tog projekta biće izgrađeno šest učionica, trpezarija i sanitarni čvorovi”, kaže Perpauer.
Pored gimnazije, u istom objektu rade još dve senčanske srednje škola – ekonomska i medicinska. Tokom dve smene, u školi biva i radi oko hiljadu i 200 učenika i 200 nastavnika. “Zgrada je stara preko 140 godina i zaslužila je i dogradnju i adaptaciju. Dogradnja nam je takođe veoma važna jer zgrada nema trpezariju i kako su tri škole u objektu nama su neophodne nove učionice”, kaže Eva Ujhazi, direktorica Gimnazije u Senti. Zbog radova na rekonstrukciji i proširenju zgrade, nastava se odvija u tri senćanske osnovne škole. Do kraja maja trebalo bi da budu završeni radovi na dogradnji objekta, a rok za završetak radova na sanaciji fasade je kraja oktobra. To svakako ne remeti činjenicu da će od 1. septembra učenici i nastavnici senćanske gimnazije novu školsku godinu zapšočeti u renoviranoj zgradi i u znatno boljim uslovima.

Učenička kompanija ETŠ iz Novog Sada na nacionalnom takmičenju

Na regionalnom takmičenju učeničkih kompanija Vojvodine, kompanija “Smart Signal” koju čine učenici Elektrotehničke škole “Mihajlo Pupin” u Novom Sadu, osvojila je drugo mesto i tako postala jedina iz Novog Sada koja se plasirala na nacionalno takmičenje. Sve je počelo tako što je Filip Šućurović, učenik te škole, rekao da ima fantastičnu ideju. Da li ste nekada pomislili da bi bilo dobro da postoje žmigavci za bicikle? Filip, učenik Elektrotehničke škole, jeste. Zato je pozvao četiri drugara da mu pomognu da ih napravi. Tako je nastala učenička kompanija “Smart Signal”. “Došao sam na ideju tako što sam jedan dan vozio bicikl. Imao sam neke kese, koje su bile obešene na kormanu i hteo sam da skrenem, morao sam da dignem ruku kako bih skrenuo, i onda sam video da bih mogao da napravim neke žmigavce. Vi stisnete prekidač i žmigavci se upale, ne morate da dižete ruku i samim tim bezbednije je”, kaže.
“Ja sam menadžer finansija u ovom timu, i moj zadatak je bio da uradim sve finansijske izveštaje kao što su bilans stanja, bilans uspeha i sve kalkulacije cena. U početku je bilo teško, jer smo mi smer informacione tehnologije i nemamo toliko zastupljeno ekonomske predmete, ali sam se na kraju izborila sa tim”, kaže Jelena Sačić.
Istraživanje tržišta, osmišljavanje proizvoda, pravljenje poslovnog plana, organizacija, samo su neke od faza realizovanja ideje, a upravo u ovoj radionici, tim je proveo dosta vremena praveći proizvode. Tako su rasli zajedno i dosta toga naučili. “U svakom timu je bitan timski rad pa je tako i u našem timu bitan timski rad, bilo je tu svega i smeha i svađa, pomagali smo jedno drugome koliko smo mogli, dopunjavali smo se”, kažu. “Naš prozivod smo unapredili tako što smo dodali GPS modul, gde bi GPS putem vaj faja mogao da šalje podatke gde se vaš bicikl nalazi. To bi mogli da gledate preko telefona ili računara. Takođe smo unapredili štop svetlo, gde vi pritiskom na kočnicu odmah palite štop svetlo i ljudi koji voze iza vas bi mogli da vide da vi kočite”, ističu.
Da su i te kako spremni da se bore za svoje ideje, pokazuje i to da su oni sami prikupili deo sredstava, a deo im je obezbedila škola. Posebno su zahvalni svojoj mentorki, profesorki Tamari Stepanović, bez koje, kako kažu, ne bi ovo uspeli da urade. “Ono što sam htela da im usadim kao ideju to je da preduzmu nešto sami u životu. Da se ne uzdaju u pomoć države, u pomoć roditelja, već da samoinicijativno krenu u ostvarivanje dobiti”, kaže mentorka. Čini se da je misija mentorke ispunjena. Ideje samo naviru, a sudeći po onome što smo čuli i videli, neće ostati samo na papiru.

Ćuprija: Zlatnik cara Lazara – direktoru Visoke medicinske škole

Na obeležavanju Međunarodnog dana medicinskih sestara u Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija u Ćupriji direktor te ustanove, poreklom Grk, dr sci. med. Hristos Aleksopulos, dobio je 12. maja zlatnik Cara Lazara. Skup je organizovao Savez udruženja zdravstvenih radnika.

Trstenik domaćin takmičenja mašinskih škola

Trstenik je 12. maja bio domaćin republičkog takmičenja srednjih mašinskih škola u Srbiji. Takmičili su se automehaničari, bravari, mehaničari grejne i rasvetne tehnike, operateri mašinske obrade, strugari i glodači.

Tradicija škole u Čumiću 228 godina

Osnovna škola “Prota Stevan Popović” u Čumiću najstarija je seoska škola južno od Save i Dunava. Ova škola ima tradiciju dugu 228 godina i nikada nije prestajala sa radom. Zaposleni, u dvorištu škole, čuvaju sećanje na protu Stevana Popovića, a kuću u kojoj se odvijala nastava pre dva veka, sa pomoćnim objektima iz tog vremena pretvaraju u ambijentalne učionice. Jedna od najstarijih seoskih škola u Srbiji, kroz jednostavno nastavno oruđe s kraja XVIII veka i prostorije koje su služile i kao učionice, oslikava priču o Sremcu, proti Stevanu Popoviću koji je 1790. godine došao u šumadijsko selo Čumić zajedno sa meštanima koji su se iz tadašnje Austrougarske vratili svojim domovima nakon Kočine bune. “Poveli su protu Stevana jer oni ni crkvu nisu imali, doveli su jednog Sremca i sveštenika kome su i napravili ovu kuću. Sveštenik napiše slovo na drvenoj ploči i onda da detetu i dete vežba slovo dok ne ispuni tablicu. Onda kada dete nauči slovo onda se svećom razgreje vosak, poništi se sve pa se uči drugo slovo, takva je bila prva pismenost kod nas”, kaže Stevan Maksimović, predsednik školskog odbora Osnovna škola “Prota Stevan Popović” u Čumiću.
Ideja direktora Aleksandra Jovanovića je da se škola bavi i obrazovnim turizmom i da se deo dvorišta u kome se nalazi stari školski objekat zajedno sa drvenim kućama i kačarama pretvori u ambijentalne učionice narodne tradicije. “U našim ambijentalnim učionicama ćemo sprovoditi određene programe. To će biti obrazovni programi gde će učenici iz drugih škola moći da slikaju na panjevima lipe, da se bave reciklažnom umetnošću, da uče nešto o narodnoj tradiciji. Inače celo ovo naše “Protino etno selo” je napravljeno kao jedna podrška narodnoj tradiciji kroz nastavu koja će se izvoditi kod nas u školi”, kaže Aleksandar Jovanović, direktor Osnovne škole “Prota Stevan Popović” u Čumiću.
U Izgradnji “Protinog etno sela” u školskom dvorištu učestvovali su i sami meštani Čumića. Osmogodišnja škola “Prota Stevan Popović” ima 132 učenika i pravi je primer jedne seoske škole koja čuva tradiciju i odoleva vremenu u kojem ima sve manje đaka koji nastavu pohađaju na selu.

Vremeplov: Umro Jovan Skerlić

Na današnji dan 15. maja 1914.  godine umro je srpski književni kritičar i istoričar književnosti Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije, najuticajniji kritičar svog vremena. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu i doktorirao u Lozani. Presudno je uticao na srpsku literaturu, boreći se za realizam i verodostojnost književnog dela. Prve radove objavio je u satiričnim i socijalističkim listovima, a zatim se visprenom kritikom, ali često beskompromisnom i isključivom, oglašavao u “Srpskom književnom glasniku”, koji je od 1905. do 1907. uređivao sa Pavlom Popovićem, a potom sam do smrti. Po ličnom opredeljenju Skerlić je bio izraziti socijalista (socijaldemokrata). Dela: rasprave i studije “Pogled na današnju francusku književnost”, “Uništenje estetike i demokratizacija umetnosti”, “Francuski romantičari i srpska narodna poezija”, “Srpska književnost u XVIII veku”, “Omladina i njena književnost”, “Istorija nove srpske književnosti”, “Jakov Ignjatović”, kraće studije, kritike i prikazi sakupljeni u devet knjiga pod naslovom “Pisci i knjige”.

Vremeplov: Pariski radnici izabrali revolucionarnu vladu

 Pariski radnici, nezadovoljni politikom buržoaske vlade posle proglašenja francuske republike, na  današnji dan 15. maja 1848. godine upali su u skupštinsku zgradu, raspustili ustavotvornu skupštinu i izabrali revolucionarnu vladu. Uz pomoć vojske gradske vlasti su uspele da uguše ustanak i pohapse kolovođe.

Vremeplov: Rođen Pjer Kiri

Na današnji dan 15. maja 1859. godine rođen je francuski fizičar Pjer Kiri, koji je sa suprugom Marijom i Antoanom Anrijem Bekerelom, 1903. godine podelio Nobelovu nagradu za fiziku. S bratom Žakom otkrio je 1880.godine piezoelektricitet. Proučavao je magnetske pojave, a 1898. sa suprugom je pronašao radioaktivne elemente polonijum i radijum. Dokazao je 1903. da soli radijuma spontano oslobađaju toplotu. Radovi bračnog para Kiri temelj su moderne nauke o radioaktivnosti i pokazali su da radioaktivnost uglavnom ne zavisi od spoljašnjih uslova.

Vremeplov: Umro Milorad Mitrović

Srpski pesnik Milorad Mitrović, autor lirskih pesama, balada i romansi, satiričar i dramski pisac na današnji dan 15. maja 1925. godine umro je 1907 godine.. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i kao činovnik je radio u Užicu, Čačku, Mionici, Smederevu i Knjaževcu. Posle prevrata 1903. je postao sekretar Apelacionog suda u Beogradu. Počeo je da piše pod uticajem Vojislava Ilića i prvu zbirku je objavio 1899. pod naslovom “Knjiga ljubavi”. Naročito su bile popularne njegove pesme “Don Ramiro”, “Papučica”, “Sigurna pesma”. Neke su i komponovane, poput pesme “Bila jednom ruža jedna”. Napisao je i fragmente tragedije “Despot Lazar Branković”.

Vremeplov: Umrla Emili Dikinson

Na današnji dan 15. maja 1886. godine umrla je američka književnica Emili Dikinson, za života gotovo anonimna, jer je do smrti objavila samo pet pesama. Njenih više od hiljadu pesama, otkrivenih posle smrti, posthumno su objavljene u šest tomova. Priređivači su ih podelili u četiri kategorije: pesme o prirodi, o vremenu i večnosti, o ljubavi i o životu. Njena poezija je izrazito introspektivna i usmerena ka mističnom, naglašene originalnosti.

Vremeplov: Oslobođena  Jugoslavija

Jugoslavija je na današnji dan 15. maja 1945. godine definitivno oslobođena od okupatora i jedinice Jugoslovenske armije slomile su i poslednji organizovani otpor neprijateljskih snaga u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenska armija je nemačkim trupama presekla odstupnicu, zarobila komandanta grupe armija E general-pukovnika Aleksandera Lera – koji je u aprilu 1941. rukovodio bombardovanjem Beograda – i prinudila ih na predaju. Jugoslavija je u četvorogodišnjem ratu opustošena, a prema zvaničnim podacima poginulo je 1.706.000 građana.

Vremeplov: Rođen Bulgakov

Na današnji dan 15. maja 1891. godine rođen je i ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, po obrazovanju lekar. Najpoznatiji je po romanu “Majstor i Margarita”, štampanom u  Moskvi tek 1966. godine, 25 godina posle njegove smrti. Zbog romana s fabulom iz građanskog rata “Bela garda”, dramatizovanog kao “Dani Turbina”, odmah je izazvao podozrenje sovjetskih vlasti, iako mu je sam Staljin ukazivao poštovanje. Njegov “fantastični realizam”, filozofija života i umetnosti imali su izuzetno snažan efekat u svetskim razmerama i uticali su na sovjetsku literaturu u drugoj polovini 20. veka. Ostala dela: priče i pripovetke “Beleške mladog lekara”, “Đavolijada”, “Kobna jaja”, “Pseće srce”, romani “Život gospodina de Molijera”, “Pozorišni roman” (nedovršen), drame “Bekstvo”, “Zojkin stan”, “Purpurno ostrvo”, “Adam i Eva”, “Blaženstvo”, “Ivan Vasiljevič”, “Bratstvo licemera”, “Poslednji dani”, “Batum”, scenariji “Revizor”, “Mrtve duše”, dramatizacije “Mrtve duše”, “Rat i mir”. Posle raspada sovjetske države objavljene su njegove dnevničke beleške: “Dnevnik Majstora i Margarite”.

Projekat “Bezbedni na biciklu” za novosadske četvrtake

Načelnik Uprave za saobraćaj i puteve Đorđe Basarić prisustvovao je promociji projekta “Bezbedni na biciklu” koja je održana 11. maja u OŠ “Žarko Zrenjanin”. Projekat realizuje Centar za unapređenje bezbednosti saobraćaja u svim osnovnim školama na području Novog Sada uz finansijsku podršku Gradske uprave za saobraćaj i puteve. “Projektom je predviđena edukacija učenika četvrtog razreda svih osnovnih škola u Novom Sadu, u cilju povećanja njihove bezbednosti kao biciklista koji će uskoro moći samostalno da učestvuju u saobraćaju. Savet za koordinaciju bezbednosti saobraćaja u Novom Sadu svake godine organizuje razne vrste edukacija kada je reč o bezbednosti učesnika u saobraćaju. Prošle godine je realizovan projekat u okviru akcije “Novi Sad Grad kulture u saobraćaju” na Novosadskom sajmu. Projekat je obuhvatio sve učenike novosadskih osnovnih škola i bio je posvećen osnovama bezbednosti u saobraćaju”, rekao je Đorđe Basarić.
Predsednica Centra za unapređenje bezbednosti saobraćaja Dragana Marković je rekla da je najpogodnije da deca u ovom uzrastu usvoje važne informacije iz oblasti bezbednosti u saobraćaju. “Deca uzrasta 12 godina stiču starosni uslov, propisan zakonom, za samostalno učestvovanje u saobraćaju kao biciklisti. Ova kategorija je posebno ugrožena u saobraćaju, s obzirom na to da u velikoj meri koristi i saobraćajne površine namenjene motornim vozilima, koja zbog svoje snage predstavljaju potencijalnu opasnost izloženim vozačima bicikla”, rekla je Dragana Marković i dodala da će tokom akcije biti podeljen promotivni materijal sa osnovnim uputstvima za bezbednu vožnju, kao i svetla za bicikle.     https://www.youtube.com/watch?v=5mz3ADOrcWE

About the Author

admin