Vesti – 24.05.2018.

Deca podbacila na probnoj maturi – roditelji u panici
Pravično, ne nemoguće

Piše: Ivana Preković
Biće lakša matematika, bolje koncipirani zadaci na kombinovanom testu tako da se ne poklapaju pitanja iz istih oblasti – obećanja su iz Ministarstva prosvete već uspaničenim roditeljima osmaka, jer su deca poprilično podbacila na probnom testu male mature. Obično bi se loš rezultat pripisao lenjosti, pa i ležernosti đaka, da kada nije nešto za ocenu i ne moraju previše da se trude, ali neko je konačno zaista pogledao test i shvatio da učenici nisu džabe govorili da je matematika bila preteška, naročito zbog zadataka iz geometrije.
Neki će reći da se popušta. A šta smo dobili od treniranja strogoće, videli smo prošle godine na prijemnom za IT odeljenje – samo matematički genijalci uspeli su da zadovolje kriterijume sastavljača prijemnog. Tada su svu krivicu poneli baš đaci – oni se navodno, nisu dovoljno spremili – baš svih 97 od ukupno 130 prijavljenih koji su pali na testu. Nije bilo dovoljno što su zadaci teški, već su uvedeni bili negativni poeni za netačna rešenja, čisto da se što bolje osigura ovo sito za ceđenje, samo zlatnih genija, propuštajući mnogo tek nebrušenih znalaca.
Koji je rezultat? Izgubili smo generaciju IT inženjera ili će makar obrazovanje đaci morati da nadoknade na studiijama, ako ih ne pokoleba ova slaba ocena zbog veoma loše organizacije. Ne bi trebalo – barem kako je za „Blic“ tada pričao prvi čovek Razvojnog centra „Majkrosofta“ Dragan Tomić, tvrdeći da je napravljen loš sistem čime je stvoren lažni utisak da nema dovoljno talentovane dece.
Slično je s „regularnim“ maturantima. Njih je mnogo više i među njima ima talenata za istoriju, geografiju, hemiju, srpski. Zašto ih kazniti ocenjivanjem samo znanja iz geometrije ili da li poznaju svaki deo evolucione teorije? Pravičnim rasporedom, dobrim odnosom pitanja iz najrazličitijih oblasti daće se jednaka šansa svima da upišu gimnaziju ili srednju školu koju zaslužuju. Ministarstvo ovom sugestijom zatrlo je put tome. Sledeći korak su sastavljači koji će ovo i omogućiti, ali ne treba zaboraviti ni dežurne na samom testu. Molim, bez prepisivanja i šaputanja!
*urednik, Blic komentar

UNS: Na prvoj godini 14 fakulteta mesta za 9.321 brucoša

Univerzitet u Novom Sadu raspisao je konkurs za za upis u prvu godinu osnovnih, integrisanih, master, specijalističkih i doktorskih studija u školskoj 2018/19. godini. Na UNS se u narednoj školskoj godini može upisati ukupno 15.811 studenata, od toga 8.226 čije će školovano biti finansirano iz državnog budžeta i 7.585 samofinansirajućih akademaca. Na osnovne akademske studije Poljoprivredni fakultet ukupno će upisati 680 studenata, od toga na budžetu 515, i 165 samofinansirajućih. Filozofski fakultet moći će da upiše 976 studenata – 544 na budžetu, i 432 koji će se sami finansirati. Tehnološki fakultet ima ukupno 255 slobodnih mesta, i to 255 budžetskih i 30 samofinansirajućih. Pravni fakultet u svoje klupe prima ukupno 780 brucoša, i to na budžetu njih 177, dok će 603 studenta koji se nađu ispod budžetske crte studije finansirati iz sopstvenog džepa.

Medicinski fakultet UNS-a upisuje ukupno 164 brucoša

Medicinski fakultet UNS-a u prvu godinu studija upisuje ukupno 164 studenta, i to 100 na budžetu i 64 samofinansirajućih. Fakultet tehničkih nauka prima 2.534 buduća akademca, od kojih će njih 1.433 studirati na teret budžeta Srbije, dok će 1.101 student studije morati da plati. Ekonomski fakultet upisuje ukupno 792 studenta, od kojih će njih 489 biti na budžetu, a 303 će biti samofinansirajući. Prirodno-matematički fakultet u klupe prima 783 studenta prve godine, od kojih će njih 561 studirati o trošku države, a 222 studenta finansiraće porodica.

Akademija umetnosti prima 234 studenta

Akademija umetnosti prima 234 studenta, od toga njih 154 na budžetu i 80 samofinansirajućih. Građevinski fakultet upisuje ukupno 134 studenta, i to 110 na budžetu i 24 samofinansirajućih. Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin” ukupno prima 410 studenata, i to 249 budžetskih i 161 samofinansirajućeg akademca.

Fakultet sporta: Konkurs  za ukupno 350 studenata

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja raspisao je konkurs za prijem u prvu godinu studija za ukupno 350 studenata, i to 163 budžetskih i 187 samofinansirajućih. Pedagoški fakultet u Somboru prima 204 studenta, i to 112 na budžetu, a 92 samofinansirajuća.

Učiteljski na mađarskom: Mesta za 55 akademaca

Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku sa sedištem u Subotici ove godine ima mesta za ukupno 55 akademaca, i to 35 na budžetu i 20 samofinansirajućih.

Prijave za  prvi upisni rok 20 – 22. juna

Kandidati se za prvi upisni rok prijavljuju 20, 21. i 22. juna. Prijemni ispiti na većini fakulteta zakazani su za 27, 28. i 29. jun. Objavljivanje preliminarnih lista zakazano je za period od 29. juna do 11. jula, u zavisnosti od fakulteta. Završetak prvog upisnog roka očekuje se do 20. jula, a upis na većinu fakulteta zakazan je između 5. i 18. jula.

Druga šansa imaju u septembru

Kandidati koji se ne upišu na željeni fakultet drugu šansu imaju u septembru. Prijava za drugi upisni rok zakazan je za 3. i 4. septembar. Prijemni ispiti su 5, 6. i 7. septembra, a ovaj upisni rok završava se do 28. septembra.

Strukovne studije fakulteta UNS-a za 308 akademaca

Na osnovne strukovne studije fakulteta Univerziteta u Novom Sadu može da se upiše ukupno 308 akademaca, i to 95 budžetskih i 213 samofinansirajućih. Fakultet tehničkih nauka prima 160 studenata, i to 60 na budžetu i 100 samofinansirajućih. Prirodno-matematički fakultet prima ukupno 30 brucoša, i svi su samofinansirajući. Medicinski fakultet upisuje ukupno 93 akademaca na strukovne studije, i to 35 na budžetu i 58 samofinansirajućih. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja prima 25 samofinansirajućih strukovnih studenata.

UNS: Na integrisanim studijama 662 studenta

Poljoprivredni fakultet ove godine prima 60 studenata na integrisane studije, i to 50 na buyetu i 10 samofinansirajućih. Medicinski fakultet prima 462 studenta, i to 280 na buyetu i 182 samofinansirajuća. Integrisane studije ima i Prirodno-matematički fakultet koji ove godine prima 140 studenata, od koji će njih 105 studirati o trošku države, a 35 će se finansirati iz sopstvenih izvora.

Grujić: Duplo više mesta za dualno obrazovanje

Ovogodišnjim maturantima na raspolaganju je 3.500 mesta za školovanje po dualnom modelu, za razliku od prošlogodišnjih 1.500, kaže pomoćnica ministra prosvete Gabrijela Grujić. Učenicima koji su zainteresovani da teorijska znanja stiču u školi, a praktična u realnom radnom okruženju, na raspolaganju je 11 novih profila, u čijem su kreiranju učestovali i predstavnici privrede. “Ne možemo u sistemu obrazovanja imati profile iz prošlog veka, dok su u fabrikama moderne mašine. Onda njihovo znanje nije kompatibilno sa potrebama tržišta rada. Zbog toga smo i ove, kao i prošle godine, u izradi standarda kvalifikacije uključili i ugledne privrednike, koji su propisali opise poslova, odnosno definisali šta je to što mlad čovek mora da zna kako bi mogao da odgovori na zadatke koji ga očekuju u budućoj karijeri”,  priča Gabrijela Grujić.
Za razliku od ranijih, usko specijalizovanih obrazovnih profila, đacima su sada na raspolaganju smerovi koji im pružaju neophodna znanja i veštine za bavljenje različitim poslovima. – Učenici će u okviru kompanije moći da se upoznaju sa više veština u okviru istog profila i steknu visok nivo različitih kompetencija, što će im sutra povećati šanse za zapošljavanjem. Recimo, novi profil tehničar mehatronike umrežuje i elektrotehniku, mašinstvo i informacione tehnologije – pojašnjava ona.

Važno je  imati profile u skladu sa zahtevima tržišta

Pomoćnica ministra prosvete Gabrijela Grujić ističe da su uvođenju novih profila prethodila istraživanja ministarstva prosvete u saradnji sa predstavnicima Privrede komore Srbije, kojima je utvrđeno da je nove profile potrebno uvesti u oblasti hotelijerstva, turzima, građevinarstva, informacionih tehnologija, proizvodnje i prerade hrane. – Važno je podržati nova područja i imati profile u skladu sa zahtevima tržišta. Naš je zadatak da pored kvaliteta znanja đacima omogućimo da u kompanijama u kojima obavljaju praksu i ostanu, ali ukoliko mogu i da pokrenu sopstveni biznis, a sve u cilju građenja karijere u svojoj zemlji – ističe ona.

Dualno obrazovanje: Zadovoljni i učenici i kompanija

O zadovoljstvu i učenika i kompanija koji učestvuju u dualnom obrazovanju, kako kaže, svedoči studija koje je radila ETF organizacija. – Podaci govore da je 85 odsto učenika zadovoljno što se opredelilo za dualno obrazovanje, ono im je povećalo motivaciju za učenje i podiglo samopouzdanje, a dopada im se i timski duh koji tamo osećaju – navodi Grujić. Prema njenim rečima, skoro sva mesta za dualne profile prošle godine su popunjena u prvom roku, a u zavisnosti od regiona razlikuje se i interesovanje učenika. – U Beogradu su najtraženiji bili smerovi u Vazduhoplovnoj akademiji, gde je čak sedmoro konkurisalo na jedno mesto. U zlatiborskom okrugu, gde je veliki broj kompanija u drvnoj industriji, učenici su bili zainteresovani za operatera za izradu nameštaja. U Novom Pazaru i Priboju je razvijena tekstilna industrija i tamo je profil modni krojač vrlo aktuelan – priča ona.

Zakon o dualnom obrazovanju tek od 2019. godine

Zakon o dualnom obrazovanju koji definiše sadržaj i način ostvarivanja dualnog obrazovanja, prava i obaveze učenika, roditelja, poslodavca i škole, materijalno obezbeđenje učenika i druga značajna pitanja, usvojen je u novembru 2017. godine, ali će početi da se primenjuje tek od školske 2019/2020. godine. “Od naredne školske godine će se poštovati apsolutno sve odrednice zakona i pravilnika koje ćemo uskoro doneti, ali i sada se sve odvija kako treba. Takođe, ispitujemo sve nedoumice i probleme, jer ovaj zakon možemo da menjamo naredne tri godine” – kaže Grujićeva.

Nacionalni model studentske prakse

Osim širenja dualnog obrazovanja u novim oblastima, Gabrijela Grujić ističe da je zadatak za budućnost i da se visokoškolske ustanove usmere ka privredi. – Mi već šest meseci radimo na Nacionalnom modelu studentske prakse, koji podrazumeva da sve to što smo učinili u srednjem stručnom obrazovanju sada primenimo i kod studenata, kako bi studenti kroz realizaciju prakse imali priliku da koriste svoje znanje u realnom radnom okruženju, odnosno da im se ta praksa računa kao prvo radno iskustvo – kaže Gabrijela Grujić, koja očekuje da će ovaj dokument, koji će biti u formi preporuke, biti gotov do kraja akademske godine. Njime bi se definisalo ko su mentori studentima na praksi, koje su njihove obaveze, kako se praksa vrednuje, u kom periodu se obavlja i drugo.

Učenik nije zaposlen u kompaniji

Gabrijela Grujić ističe da je jedna od razlika srpskog modela dualnog obrazovanja u odnosu na modele drugih država to što učenik u kompaniji uči kroz rad, ali u njoj nije zaposlen. – On je samo u određenom broju časova iz stručnih predmeta u realnom radnom okruženju u kompaniji, i to smatram vrlo dragocenim. Tako on saznaje kako izgleda savremeni tehnološki razvoj i stiče znanja iz različitih veština, razvija komunikaciju i uči neke veštine koje mu omogućavaju da bez stresa, sa višim nivoom samopouzdanja, pređe iz formalnog obrazovanja u svet rada. Takođe, on tamo uviđa da je njegovo znanje zaista upotrebljivo i da ono vredi – ističe ona.

Škol. 2018/19: Novi dualni profili

Elektrotehničar informacionih tehnologija
Operater osnovnih građevinskih radova
Tehničar mehatronike
Turističko-hotelijerski tehničar
Tehničar za kompjutersko
upravljanje (CNC) mašina
Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje
Operater u prehrambenoj industriji

KC “Lab”: “Pravo na život u zajednici – pravo za sve”

Tribina “Pravo na život u zajednici – pravo za sve” održana je u petak  18 časova u Kulturnom centru Lab, u ulici Doktora Hempta 2, a ulaz je bio besplatan. O metodama i izazovima deinstitucionalizacije i položaju osoba sa intelektualnim i mentalnim poteškoćama koje su smeštene u institucije govoriće zaposleni jedne od takvih ustanova – pravnik Marko Miličević i socijalna radnica Marijana Ristić, članovi udruženja građana “Patrija”. Klub studenata TraNSfer jednom mesečno organizuje tribine posvećene mentalnom zdravlju, a današnja će biti posvećena procesu deinstitucionalizacije.

VPŠ: Sajam zapošljavanja za novosadske studente

Sajam zapošljavanja za novosadske studente održan je juče u holu Visoke poslovne škole strukovnih studija, u periodu od 12 do 14 časova. Na Sajmu zapošljavanja predstavile su se 20 kompanije iz sektora bankarstva, turizma i IT sektora: Erste banka, Societe Generale banka, Dunav osiguranje, Univerzal, Victoria Logistic, Grand motors, Mačkov podrum, Turistička organizacija Vojvodina, itd. “Sajam zapošljavanja namenjen je primarno za studente Visoke poslovne škole strukovnih studija u Novom Sadu, ali je poziv otvoren i za studente sa drugih fakulteta, koji mogu da dođu i apliciraju za posao iz oblasti koje su ponuđene. Ovo je prvi put da organizujemo Sajam zapošljavanja, a cilj nam je da pomognemo mladima da lakše pronađu posao iz struke, zbog čega smo im dva dana pred Sajam organizovali i pripremnu nastavu na temu selekcije kandidata i intervjua za posao, uz pomoć stručnih ljudi iz Infostuda”, saopšteno je iz Visoke poslovne škole strukovnih studija.
Sajam zapošljavanja otvorile su zamenica pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost, Dušica Rakić, i direktorka Visoke poslovne škole strukovnih studija, Jelena Damnjanović.

Na  „Pesničkoj štafeti“ 60 škola iz Srednjeg Banata i Titela

Na upravo završenoj 44. „Pesničkoj štafeti“ ove godine je učestvovalo 60 škola iz Srednjeg Banata i Opštine Titel, što je propratilo oko 10 000 dece i odraslih,  a  stihove od 16. do  27. aprila kazivalo je oko 3 000 dece -pesnika. Na završnu manifestaciju koja je održana 15. maja  2018. godine plasiralo se oko 200 najboljih, a nagrađeno je njih dvanaest. Iz škola sa područja opštine Titel na završnu svečanost osim učenika pobednika sa školskih takmičenja u Titelu, Loku i Gardinovcima, putovali su učitelji i nastavnici koji su organizovali školska takmičenja. To su Olivera Momirov, Snežana Rošulj, Vesna Pejin, Milena Subić i glavni organizator Jasna Radanović, bibliotekar u OŠ „Svetozar Miletić“ Titel.
Posebnost ovogodišnje „Pesničke štafete“ je to da je umesto uobičajenog jednog pesnika koji obilazi škole i bude domaćin na završnoj priredbi, ove godine bilo pet pesnika koji su „Štafetu“ posvetili sećanju na prerano preminulog  srpskog pesnika za decu, Igora Kolarova (1973-2017.) Ovogodišnji domaćini bili su Uroš Petrović, Jasminka Petrović, Dušan Pop Đurđev, Branko Stevanović i Dejan Aleksić. Povodom završetka 44. „Pesničke štafete“ priređena je izložba „Pesnička štafeta – jedinstveno kulturno nasleđe“ čiji je autor Tatjana Tabački. Ovogodišnja manifestacija nije samo promocija stvaralaca za decu, već u prvom redu promocija dece stvaralaca.

Raduljica s decom u inđijskom vrtiću

Proslavljni srpski košarkaški reprezentativac Miroslav Raduljica posetio je inđijsku Predškolsku ustanovu „Boško Buha“ povodom Svetskog dana porodice i učestvovao u aktivnostima i igrama sa decom. U manifestaciju, koju ustanova tradicionalno obeležava, uključili su se i roditelji. Mališani su plesali, igrali se i prikazali lutkarsku predstavu za sve prisutne. Na kraju druženja održano je savetodavno-edukativno predavanje psihologa. Veliku pomoć Predškolskoj ustanovi u organizaciji manifestacije pružili su roditelji sa kojima vrtić ima odličnu saradnju, a sve sa željom da se deci pruži što zanimljiviji program. Takođe, obeležavanjem ovog datuma ukazuje se na značaj koju porodica ima za pravilan razvoj svakog deteta, lokalne zajednice i društva u celini.

Vremeplov: Umro Kopernik

Na današnji dan 24. maja 1543. godine umro je poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema, jedne od najvećih prekretnica u istoriji nauke. Umesto ptolomejskog geocentričnog sistema, prema kojem je Zemlja centar vasione, on je posle istraživanja koja je obavio po povratku sa višegodišnjih studija u Italiji – polazeći od teorije grčkih astronoma koji su smatrali da je Sunce centar sveta oko kojeg kruže Zemlja i druge planete – uspostavio heliocentrični sistem. Prema tom učenju, Zemlja i planete se kreću po putanjama u čijem je centru Sunce, a prividno kretanje nebeske sfere posledica je kretanja Zemlje. Time je udario temelje moderne astronomije i osnove za otkrića Johanesa Keplera i Isaka Njutna o kretanju nebeskih tela, ali je njegova teorija imala dalekosežne posledice i za ostale prirodne nauke i celokupan duhovni razvoj čovečanstva. Njegovo učenje je, uz mnoštvo sledbenika, imalo i mučenike – Đordana Bruna sud rimokatoličke inkvizicije poslao je na lomaču, a Galilea Galileja pod pretnjom smrti primorao da učenje proglasi za zabludu. Rimokatolička crkva je 1616. zabranila sva dela koja su za osnovu imala Kopernikovo učenje. Dela: “Narratio prima”, “De Revolutionibus Orbium Coelestium” (O kruženju nebeskih tela).

Vremeplov: Rođen Teodor Taranovski

Srpski teoretičar prava Teodor Taranovski  rođen je na današnji dan 24. maja 1875.  godine Bio je član Srpske kraljevske akademije i profesor univerziteta u Varšavi, Petrogradu, Harkovu i Beogradu. U Srbiju je došao nakon revolucije u Rusiji. Najviše se bavio istorijom slovenskih prava. Veoma plodan autor. Dela: “Enciklopedija prava”, “Uvod u istoriju slovenskih prava”, “Dušanov zakonik i Dušanovo carstvo”, “Majestas Carolina i Dušanov zakonik, prilog za istoriju staleške države u srednjevekovnoj Evropi”.

Vremeplov: Rođen Farenhajt

Nemački  fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt, koji je 1726. godine izradio prvi termometar sa živom rođen je na današnji dan 24. maja 1686. godine. Takođe je stvorio skalu za merenje temperature od 180 stepeni, nazvanu njegovim imenom, na kojoj je tačka smrzavanja na 32. stepenu, a ne na nuli kao kod Celzijusove skale. Farenhajtova skala u upotrebi je u SAD, ranije i u Velikoj Britaniji.

Vremeplov: Rođen Bob Dilan

Nobelovac Bob Dilan, legendarni američki muzičar, pevač, kompozitor, pisac, jedan od najpopularnijih muzičara 20. veka rođen je 24. maja 1941 godine. Popularisao je folk-rok muziku, komponovao i spevao i mnoštvo balada, protestnih, kantri i folk pesama, svirajući pri tom na nizu instrumenata, poput usne harmonike, gitare, klavira.

Vremeplov: Otvorena Univerzitetska biblioteka

Na današnji dan 24. maja 1926.  godine otvorena je Univerzitetska biblioteka u Beogradu, čija gradnja je uz pomoć Karnegijeve zadužbine započeta 1921. a završena 1924. Bila je to prva zgrada u Srbiji namenski građena za biblioteku. Naziv Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” dobila je 1946.

Vremeplov: Rođen Vilijam Gilbert

Engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert rođen je na današnji dan 24. maja 1544. Nazvan je “ocem elektriciteta”,a bio je i lični lekar kraljice Elizabete I. Proslavio se, kao fizičar, delom “O magnetima” iako mu je ta oblast bila samo neka vrsta hobija. Dokazao je da je Zemlja veliki loptasti magnet i da se igla na kompasu ne upravlja prema nebu, kako se do tada verovalo, nego prema magnetnim polovima planete. Shvatanjima magnetizma nebeskih tela i elektriciteta snažno je uticao na razvoj nauke u 17. veku.

Vremeplov: Rođen Žan Pol Mara

Francuski lekar i novinar Žan Pol Mara, jedan od vođa Francuske revolucije i lider montanjara rođen je na današnji dan 24. maja 1743. godine.  U listu “Prijatelj naroda”, koji je pokrenuo, zastupao je interese gradske sirotinje i seljaka i bespoštedno napadao aristokratiju. Zalagao se za ukidanje represije, smrtne kazne, kao i za slobodu štampe. Sukobio se 1793. sa žirondincima, koji su ga optužili za izdaju, ali ga je sud oslobodio. Predvodio je od 31. maja do 2. juna 1793. jakobinski ustanak protiv vlasti žirondinaca, posle kojeg je uvedena jakobinska diktatura. Ubila ga je žirondinka Šarlota Korde u julu 1793. Dela: “Filozofski esej o čoveku”, “Okovi ropstva”.

Vremeplov: Osnovana Loptačka sekcija GD “Soko”

Na današnji dan 24. maja 1896. godine  u  Beogradu je u okviru beogradskog Gimnastičkog društva “Soko” osnovana Loptačka sekcija. Osnovao ju je Hugo Buli koji je prvu fudbalsku loptu doneo u Beograd sa školovanja u Nemačkoj. Bio je to začetak fudbala u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.

Vremeplov: Na fudbalskoj utakmici poginulo više od 300 ljudi

U nemirima na današnji dan 24. maja 1964. godine, na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua Limi, izazvanim odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe, poginulo je više od 300 ljudi. Bila je to najgora nesreća u istoriji fudbala.

Vremeplov: Rođen Branislav Kojić

Na današnji dan 24. maja 1899.  godine rođen je srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu (Cvijeta Zuzorić) i palate lista “Vreme” – današnja “Borba” (osim sprata koji je dozidan docnije). Jedan je od osnivača Grupe arhitekata modernog pravca posle Prvog svetskog rata, čiji je bio dugogodišnji predsednik. Dela: “Poljoprivredne zgrade”, “Industrijska arhitektura”, “Stara gradska i seoska arhitektura u Srbiji”, “Seoska arhitektura i rurizam”.

Vremeplov: Morze poslao prvi telegraf u istoriji

Pronalazač telegrafa Semjuel Morze poslao je na današnji dan 24. maja 1844. godine  iz Vašingtona u 65 kilometara udaljeni Baltimor prvu telegrafsku poruku u istoriji, koja je glasila: “Šta je to Bog uradio?”. Linija Vašington-Baltimor postavljena je za šest sedmica, pošto je prethodno Kongres SAD odobrio 30.000 dolara za njenu gradnju.

Strašna sudbina trinaestogodišnjakinje: Majka je napustila dok je bila beba, otac je zbog cigarete krvnički pretukao i ošišao

Ž. (38) iz okoline Beograda, osumnjičen da je pretukao svoju ćerku (13) zato što je otkrio da puši i zatim je ošišao na kratko, priznao je da je devojčicu udario nekoliko puta i makazama joj skratio kosu. On je za sada osumnjičen za nasilje u porodici, a devojčica je sklonjena u Sigurnu kuću za nezbrinutu decu u Beogradu. Očekuje se da brigu o njoj preuzmu majka ili očeva sestra, jer devojčicina majka odavno ne živi sa njom, ostavila ju je još dok je bila beba i ima novu porodicu. Slučaj ovog porodičnog nasilja otkriven je kada je devojčica, koja pohađa šesti razred, u četvrtak ujutro došla u školu.
Njen razredni starešina odmah je primetio otoke na licu i pitao je šta joj se desilo. Devojčica mu je tada detaljno ispričala šta je preživela prethodne večeri u porodičnom domu. “Razredni starešina me je odmah obavestio o onome šta mu je devojčica ispričala. Istog momenta sam sazvala naš tim za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, pa smo obavestili policiju koja je preuzela dalju istragu. Odveli smo je i na lekarski pregled i izvadili listu povreda.Ma šta da je dete uradilo ne treba ga kažnjavati batinama jer se tako ne rešava problem”,  kazala je za “Blic” direktorka škole koju pohađa devojčica i koja je o svemu obavestila nadležne instutucije da bi nasilnika udaljili od tinejdžerke. Direktorka škole je napomenula da je sada važno pomoći devojčici da trauma ne ostavi ozbiljne posledice po nju.
U školi nezvanično saznajemo da devojčica nije bila problematična, dolazila je redovno na nastavu i uspeh joj je solidan. – Nije nam poznato da puši, mada smo čuli da ju je otac pretukao zbog pikavaca u pepeljari. U školi nije pravila probleme, a nije se ni žalila da je otac maltretira – naveli su školski drugari tinejdžerke.
U naselju u kome devojčica živi sa ocem u šoku su posle saznanja da je M. Ž. uhapšen jer je krvnički pretukao svoju ćerku. M. Ž. se u to prigradsko naselje doselio odavno sa roditeljima, nakon što su prodali stan u Beogradu. Otac mu je umro, a majka se preselila jer su posle prodaje stana kupili dve kuće u okolini Beograda. – Zaista ne mogu da verujem da je to uradio. On je tu malu odnegovao, jer je majka ostavila još dok je bila beba i, koliko znam, nikada nije dolazila da je poseti. Brinuo je o devojčici, pružao joj koliko može. Nikada ga nisam video da je popio čašicu rakije, tako da sigurno nije alkoholičar koji maltretira ukućane. Radi u komunalnom preduzeću, zimi po ceo dan, a leti do 15 sati – rekao je za “Blic” jedan stariji komšija. On kaže da je razgovarao nedavno sa M. Ž. o budućnosti njegove ćerke. – Pričao je da se nada da će mala završiti osnovnu, pa i neku srednju školu, da može da se zaposli, ima svoje parče hleba – dodao je ovaj komšija.
Kako je “Blic” pisao, u prošlu sredu, 16. maja uveče, u porodičnoj kući, osumnjičeni M. Ž. je ušao u sobu ćerke na spratu i zatekao je kako puši. U pepeljeri je bilo nekoliko pikavaca. Besno ju je pozvao da siđe sa njim u prizemlje, gde ju je šamarao, a kada je devojčica pala, nastavio je da je šutira u glavi i po telu. Devojčica se teškom mukom popela do svoje sobe, a kada je otac ponovo pozvao, preplašeno i krvavo dete je sišlo a M. Ž. je uzeo makaze i ošišao joj kosu koja joj je bila do pola leđa.

Devojčice agresivnije na internetu nego dečaci

Vršnjačko nasilje je u porastu i danas ga najviše ima na društvenim mrežama, a u sajber prostoru nasilnici su češće devojčice nego dečaci. Član koordinacionog tela za sprečavanje nasilja u školama u Novom Sadu Biljana Kikić Grujić rekla je za Tanjug nakon Druge konferencije o vršnjačkom nasilju koje je organizovalo Udruženje „Drug nije meta” da su posledice vršnjačkog nasilja na društvenim mrežama dalekosežne i da deca obično nisu svesna tih posledica. Cilj im je da u virtuelnom svetu štetu koju čine drugom detetu ili grupi dece vidi što veći broj ljudi. „ Ono što je zabrinjavajuće je da je starosna granica počinilaca sve niža tako da deca već u trećem, četvrtom razredu osnovne škole vrše nasilje nad vršnjacima”, rekla je Kikić Grujić. Dodaje da većina učenika nije svesna posledica i kada im se ukaže na njih oni obično kažu „mi smo se šalili”.

Mali nasilnici: Gotovo polovina učenika izložena vršnjačkom nasilju

Iako rezultati jednog od najobimnijih Unicefovog istraživanja o nasilju u školi, sprovedenog u okviru projekta „Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu”, govore da je čak 44 odsto učenika bilo izloženo vršnjačkom nasilju, praksa pokazuje da sami đaci često ne prepoznaju nasilno ponašanje ili smatraju da je ono normalan deo školske svakodnevice.
“Kada decu pitate „da li ste bili žrtve nasilja u prethodna tri meseca” odgovoriće vam da nisu, a kada im postavite potpitanje „da li vas je neko zadirkivao, vređao ili vam otimao stvari”, najčešće odgovaraju potvrdno. I odraslima je nasilje sinonim za fizičke povrede, a ako modrica nema, skloni su da kažu „to su dečja posla”. Kao da zaboravljaju da su psihičke povrede mnogo bolnije od batina”, ocenjuje dr Dragan Popadić, profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Tomanović: U Srbiji se neguje kultura agresivne komunikacije

Dr Smiljka Tomanović, profesorka sociologije porodice na Filozofskom fakultetu, smatra da se u našoj zemlji neguje kultura agresivne komunikacije, od igranja u pesku do parlamenta. – Mene veoma zabrinjava porast netolerancije prema drugačijima. Istraživanje koje se sprovodi u deset zemalja regiona pokazalo je da kod mladih osoba, starosti od 15 do 29 godina, postoji visok stepen netolerancije prema grupama koje su različite. Tako mladi u Srbiji i Hrvatskoj pokazuju visok stepen netolerancije prema homoseksualcima, dok su mladi Slovenci netolerantni prema Romima – istakla je. – Primetno je da svuda u regionu postoji visok stepen socijalne distance prema pripadnicima ostalih balkanskih naroda, a to su mladi koji najčešće nisu bili ni rođeni za vreme građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Postoji jedna vrsta identitetskog zatvaranja u odnosu na sve koji su drugačiji: mladi u sebi nose ideju etničkog neprijatelja, koji se etiketira kao Hrvat, Bosanac ili Srbin – navela je dr Tomanović.

Prekršajni postupci protiv roditelja nasilnih učenika

Dragana Ćorić predsednica udruženja „Roditelj” i profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu je podsetila da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je stupio na snagu u oktobru prošle godine, uveo nove i drugačije sankcije i za đake i za njihove roditelje. “Ranije nije bilo dozvoljeno da se dete nasilnik premesti ni iz razreda u razred, a kamoli iz škole u školu, bez dozvole roditelja, a to je sada dozvoljeno uz odluku nastavničkog veća. Uvedena je i sankcija društveno korisnog rada za decu nasilnike, a već su pokrenuti i prekršajni postupci protiv roditelja nekih nasilnih učenika” – zaključila je Dragana Ćorić.

About the Author

admin