Vesti – 26/27.05.2018.

U prodaji konkurs za upis u srednje škole

Konkurs za upis učenika u srednju školu je u prodaji od petka 25. maja i može se kupiti u knjižarama širem Srbije po ceni od 250 dinara, ali i pouzećem, saopštio je Prosvetni pregled. U Konkursu su navedeni podaci o broju učenika po školama čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, područjima rada, obrazovnim profilima i trajanju obrazovanja. Navedena su taksativno dokumenta potrebna za upis, ali i uslovi za prijem u ustanove za smeštaj i ishranu, kao i spisak domova i škola koje nude internatske usluge. U Konkursu se mogu naći i podaci o uslovima za dobijanje učeničkih kredita i stipendija, kao i novoj mreži srednjih škola i novinama u opštem srednjem i stručnom obrazovanju i vaspitanju.
Sastavni deo Konkursa za upis u školsku 2018/ 19. godinu su i Prijava za ispit i lista želja, na čijem spisku može da bude najviše 20 obrazovnih profila – potencijalnih budućih zanimanja. Istovremeno sa Konkursom Prosvetni pregled ce objaviti i Informator sa orijentacionim brojem bodova rangiranih učenika po školama u poslednje tri školske godine. Ni Informator neće menjati cenu iz prethodnih godina – može se pazariti za 220 dinara. Izdanja se mogu kupiti u knjižarama Prosvetnog pregleda, Službenog glasnika, Zavoda za udžbenike i drugim knjižarama.

Nekima da završe fakultet dovoljne 4 godine, drugima ni 14!

Pre dve godine doneta je odluka da studenti koji su upisali studije po predbolonjskom sistemu (do 10. septembra 2005) imaju pravo da do 30. septembra 2018. završe studije po tom starom programu, ali sada je pokrenut postupak za još jedno produženje roka. Studentska konferencija univerziteta Srbije (Skonus) je, naime, ,,nakon konsultacije sa studentskim parlamentima univerziteta”, dostavila takav predlog odboru za obrazovanje republičke skupštine.
Predsednik odbora Zukorlić kojem je dostavljen zahtev studenata nije se izjašnjavao o ovom detalju sa spiskovima prijavljenih, a verujemo i da skupštinski odbor ne bi preuzimao na sebe ulogu popisivača ,,onih koji žele da nastave studije”. Mada bi oni koji eventualno budu razmatrali predlog o novom roku svakako trebalo da imaju u vidu ovu novu inicijativu o popisivanju studenata na osnovu koje bi se bar znalo koliko ,,večitih” u Srbiji zaista razmišlja o tome da uspešno okonča studije.

Zukorlić: „Veoma mali prostor za prihvatanje predloga”

Povodom ovog zahteva predstavnici studentske konferencije su razgovarali prošle srede s predsednikom odbora Muamerom Zukorlićem koji nam kaže da je u tom razgovoru izrazio uverenje da je „veoma mali prostor za prihvatanje predloga”. “Sa inicijativom Studentske konferencije biće upoznati svi članovi odbora i od njihove odluke zavisi da li ćemo je uvrstiti u dnevni red naše sednice. Ja sam u principu za to da o svemu treba raspravljati, ali odluku ipak donose članovi odbora”, primećuje Zukorlić. On ovu svoju skeptičnost prema predlogu objašnjava time da je isto skupštinsko telo 2016, kad je takav zahtev takođe bio na dnevnom redu, mnogi su tada bili za to da se rok produži samo za godinu dana, prihvatilo ovaj dvogodišnji rok, uz uslov da nema novih produženja. – Tada sam se obavezao, jer sam se zalagao za dvogodišnji rok, da ako se zahtev ponovi da ću biti na strani onih koji su protiv novog produženja. Bilo bi to već četvrto pomeranje roka, a svi oni koji su hteli da iskoriste dobru volju zakonodavca da im se da nova šansa imali su dovoljno vremena da je iskoriste – rekao nam je Zukorlić ponovo napominjući da i ovog puta konačnu reč daje odbor.

Šarčević: Ovakve inicijative (pomalo) besmislene

I ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da odluka o eventualnom novom roku ne zavisi od njega, iako ima utisak da su ovakve inicijative postale pomalo besmislene, jer više nema ni predavača za neke predmete koji su i ukinuti. Prema tome, treba imati u vidu i to s kojim problemima se suočavaju dekani fakulteta koji moraju da obezbede nastavnike za predmete kojih više nema u programima. Šarčević ipak dodaje da skupština ima pravo da promeni odredbu zakona o visokom obrazovanju (član 148) kojom je 30. septembar 2018. određen kao poslednji dan do kada „večiti studenti” mogu da dođu do diplome ,,po starom”.
“Ja neću da teram inat ni sa kim, ako skupština donese takvu odluku moje je da je sprovedem”,  kaže ministar i napominje da je 2016, kada je usvojen poslednji zahtev o produženju roka rečeno da pomažemo ogromnoj grupi studenata kojima je do diplome preostalo samo nekoliko ispita, a sad ispada da za dve godine niko nije dao ni ispit i da im treba novi termin. Na primedbu da se pretpostavlja da je reč o zaista velikom broju ljudi, Šarčević podseća da su oni fakultete upisali pre 13 i više godina i da imaju pravo da nastave studije, ali po novim programima. “Još od februara se pominje da će da pišu peticiju, a da su od februara do septembra polagali po jedan ispit mesečno – mogli su da ih polože sedam”,  primećuje ministar i ocenjuje da je periodično obnavljanje ovih zahteva i neozbiljno i neodgovorno, ali ponavlja da skupština može da donese drukčiju odluku.

Studenti: ,,Večitima” duži rok po “ekvivalentnom modelu”?

Predstavnici studenata su inače i sami svesni toga da njihove molbe gube na značaju samim tim što se svake godine, ili svake druge, ponavljaju, pa su ovog puta predložili da se ,,večitima” produži rok ,,uz obavezu da se izvrši prijava onih koji žele da nastave studije i da se prijavljenima odredi rok za završetak u skladu s brojem preostalih ispita, po ekvivalentnom modelu koji se primenjuje za studente koji su upisani nakon stupanja na snagu zakona iz 2005. godine”. Predsednik studentske konferencije Milan Savić kaže da bi odbijanje njihovog predloga značilo da njegove starije kolege moraju da se prekomanduju na studiranje po novom programu, što bi stvaralo dodatne probleme i studentima i fakultetima.

U srednju školu uđe tek svaki deseti romski đak

I ove godine, kao i prethodnih, upis u srednje škole neće biti isti za sve kandidate. Naime, Pravilnikom za upis u srednje škole propisano je da se podsticajni poeni dodeljuju osmacima romske nacionalnosti i onima koji su osnovno obrazovanje stekli po programu za odrasle. Država na ovaj način pokušava da pruži bolje startne pozicije za marginalne grupe, tradicijom uskraćene za srednje i više obrazovanje. Prema ovom pravilniku, učenici, pripadnici romske nacionalne manjine, polagaće redovno završni ispit, ali će biti drugačije bodovani. Prema propisima, broj bodova koji učenici romske nacionalnosti ostvare na osnovu uspeha iz škole i na osnovu završnog ispita, uvećava se za 30 posto od broja bodova koji im nedostaje do 100 bodova. Prema istom pravilniku, i učenici koji žive u porodici koja je korisnik novčane socijalne pomoći imaće šansu da se upišu u srednju školu pod povoljnijim uslovima: njima se broj bodova koji su ostvarili na osnovu uspeha iz škole i završnog ispita uvećava za 35 posto od broja bodova koji im nedostaje do 100 bodova. Pod sličnim uslovima upisuju se učenici romske nacionalnosti stariji od 17 godina, kao i stariji od 17 godina iz socijalno ugroženih porodica, ali kao vanredni đaci.

Upis  Roma u znaku pozitivne diskriminacije

Država je sistem podsticajnih mera za upis Roma i socijalno marginalizovanih kategorija počela 2003, ali je Pravilnik po kojem se i ove godine upisuju budući srednjoškolci donet 2016. Ovih dana pitanje pozitivne diskriminacije dospelo je u žižu javnosti, dodatno stvarajući pritisak na decu, ali i na roditelje koji smatraju da su kvote obaveznog upisa bolje rešenje i da su deca koja ne podležu podsticajnim merama, ovim propisima oštećena. Negoduju i direktori škola, jer mere često daju samo delimične rezultate: mnoga romska deca upišu se u školu samo da bi dobila potvrdu o redovnom školovanju i tako njihovi roditelji ostvarili socijalnu pomoć, kažu. I u pravu su: prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trećina Roma (33,3 posto) ima osnovno obrazovanje, a srednje obrazovanje ima 11,5 posto Roma, što znači da dve trećine romskih srednjoškolaca u nekom trenutku odustane od daljeg školovanja.
Ipak, treba reći da ove mere ne utiču na upis i školovanje dece koja su pravo na srednju školu ostvarila na redovnom kvalifikacionom ispitu, a evo i zašto: prema Drugom nacionalnom izveštaju o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, ukupno 87 posto romske populacije ima osnovno ili niže obrazovanje, a manje od 1 posto ima više i visoko obrazovanje. Kad se uzme u obzir da, prema poslednjem popisu Republičkog zavoda za statistiku, Roma u Srbiji ima 147.604, ili 2,1 posto od ukupnog broja stanovnika Srbije, jasno je da se ove podsticajne mere odnose na svega nekoliko đaka romske nacionalnosti koji stignu do kraja osmogodišnjeg školovanja.

Kod romske dece volja da završe školu, ali …

Kod najvećeg broja romske dece koja se školuju postoji volja da završe školu jer veruju da će tako doći do boljeg života, pokazao je ovaj izveštaj. Međutim, prema rečima dece, najveći problem s kojim se susreću tokom školovanja nije diskriminacija većine, već pre svega ekonomska nemogućnost njihovih roditelja da im obezbede neophodna sredstva za školovanje (knjige, nastavna sredstva, pa i adekvatnu odeću i obuću). Tome treba dodati i stambene probleme koji su takvi da ne omogućavaju primerene uslove za školovanje. Većina roditelja kao osnovni razlog neuspeha u školovanju svoje dece navodi loše životne uslove.
Za razliku od svoje dece, roditelji su uvereni da u školama postoji problem diskriminacije, ali ne zato što su Romi, već zato što su siromašni. Usled uzastopnih ponavljanja razreda i nemogućnosti praćenja nastave, znatan broj romske dece prebacivan je do nedavno u škole za „decu s posebnim obrazovnim potrebama‘‘, a glavni razlog bile su – besplatne knjige i školska oprema. Zato su ove podsticajne mere važne kao signal ohrabrenja za romske roditelje da pošalju svoju decu u redovne škole.

Obrazovanje Roma: Neumoljiva statistika

A kad smo već kod obrazovanja, statistika je neumoljiva: svaki peti Rom, naspram svakog 37 stanovnika Srbije starijeg od 14 godina, nema školu, dok preko jedne trećine Roma (34,2 posto) nema završenu osmogodišnju školu. Trećina Roma (33,3 posto) ima osnovno obrazovanje, a srednje obrazovanje ima 11,5 posto Roma, što znači da dve trećine romskih srednjoškolaca u nekom trenutku odustane od daljeg školovanja. Prema podacima iz 2011, pripremni predškolski program pohađalo je 2.334 romske dece, osnovnu školu 22.807, srednju školu 3.020, studije prvog i drugog stepena 502 i doktorske studije 10 Roma. Podaci pokazuju i da najmanje za 2.453 dece nije registrovano da pohađaju osnovnu školu te potpuno ostaju izvan sistema školovanja.

Podsticajne mere za Rome i na fakultetima

Univerzitet u Novom Sadu raspisao je konkurs za upis na osnovne i integrisane studije, prema kome upis na fakultet u okviru Programa afirmativne mere upisa studenata romske nacionalne manjine i studenata sa invaliditetom, u okviru kvota do 1 posto, može da ostvari samo student koji je položio prijemni ispit. Olakšica je u tome što mu je obezbeđeno budžetsko mesto, bez obzira na rang listu. Fakultetima je ostavljeno da odaberu hoće li konkursima odrediti broj rezervisanih mesta, pod uslovom da ne idu ispod propisanog minimuma, ili će se držati planiranog procenta.

Vukovci osnovnih škola iz Pančeva na nagradnoj ekskurziji

Vukovci osnovnih škola iz Pančeva u sredu ujutro su otputovali na nagradnu ekskurziju. To je poklon Grada za marljiv rad, a iako nisu daleko otišli, jer putovanje traje jedan dan, kažu, prijaće im pred obaveza koje ih čekaju. Sada već tradicionalno najbolji učenici po završetku osnovne škole od Grada, osim knjiga, na poklon dobijaju i jednodnevno druženje. Ove godine u obilazak Zasavice i Sremske Mitrovice krenulo je 160 đaka.
Budućim srednjoškolcima koji se ovih dana pripremaju za polaganje male mature, ova ekskurzija došla je kao predah bar na jedan dan od obaveza koje imaju. “Najbolji učenici srednjih škola biće, kao i do sada, nagrađeni novčano sa po deset hiljada dinara”, rekla je Tatjana Božić, većnica za obrazovanje. “Što se tiče učenika koji završavaju srednju školu njih nagrađujemo novčano i to ćemo organizovati u junu, pošto smo procenili da im je neophodan novac za upis na fakultete”, dodala je ona. Deca su dobila i majice koje će ih podsećati na ovo druženje i biti još jedna od uspomena na završetak osnovne škole.       https://www.youtube.com/watch?v=X_nZv1_41Kg

Ekološka moda kreirana dečjom maštom

Manifestacija „EU Zelena nedelja 2018” (EU Green Week 2018) održana  je  u OŠ „Vuk Karadžić” na Salajci, održavanjem čak 35 simultanih radionica na temu ekološke mode za učenike te i osnovnih škola „Jožef Atila” s Telepa i „Dositej Obradović” s Detelinare. Program će trajati još sutra i u petak, u telepskoj i detelinarskoj osmoletki, a time je Novi Sad jedini grad van EU koji se pridružio toj manifestaciji koja se istovremeno održava širom Starog kontinenta. „Program se sastoji iz dve interaktivne radionice i kviza, i, dok su mališani  upotrebom ekoloških materijala pokazali kako oni doživljavaju modu, u četvrtak će u OŠ „Jožef Atila” učiti o biodiverzitetu na praktičan način, a sve da bi shvatili značaj očuvanja životne sredine, a time i poboljšanja života u gradu“, pojasnila je članica Saveta MZ Salajka, koja i organizuje manifestaciju, Sara Novaković.“
Koliko su naučili, mogli su proveriti na kvizu, 25. maja, u OŠ „Dositej Obradović”, a svi su postali  pobednici jer su pokazali volju, želju i spremnost da uče, pa će dobiti i prigodne nagrade.“   

Održana novosadska verzija „EU Zelene nedelje”

Novosadsku verziju „EU Zelene nedelje” podržao je i Grad Novi Sad, a pomoćnik gradonačelnika Ivan Siler rekao je da mu je drago da iza organizacije stoji jedna mesna zajednica koja će, zajedno s osnovcima, dati doprinos očuvanju životne sredine, dok će deca koja učestvuju imati priliku da stečena znanja kasnije prenesu i vršnjacima. Oni su već juče imali priliku za nova saznanja u oblasti recikliranja pa su, na radionicama koje su sami izabrali, ukrašavali majice, naočare i obuću, pravili su šešire, nakit od slamčica. U Zelenom kutku održavala se učenička likovna kolonija, dok su učenici trećeg razreda, u maskama koje su sami izradili, posetiocima i učesnicima delili ekološke poruke.  „Polažemo mnogo na ekologiju i svaki učenik, čini mi se, vodi računa, a mnogi su mi prijavili da već pomalo utiču i na svoju okolinu, porodicu i komšije da promene loše navike“, kaže direktorka OŠ „Vuk Karadžić” Zorica Zeljković.“ Vidim i da sve više dece u školu, umesto plastičnih kesa, nose vreće od biorazgradivog materijala, a zaštita naše sredine je važna tema kojoj se stalno moramo vraćati.“

Vremeplov: Vlada Srbije postavlja rektore, dekane, UO i NO

Na današnji dan 26. maja 1998. godine Skupština Srbije je uprkos protivljenju profesora i studenata usvojila Zakon o univerzitetu kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. Ovaj zakon izazvao je nezadovoljstvo na Univerzitetu, a protesti u različitim formama trajali su praktično sve do oktobra 2000. godine. U te dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet

Vremeplov: Osnovano Udruženje književnika Srbije

“Udruženje književnika Srbije” osnovano je na današnji dan 26. maja 1905. godine. Prvobitni naziv bio je “Srpsko književničko društvo”. U prostorijama “Srpske književne zadruge” u prisustvu dvadesetjednog pisca, pod predsedništvom Milana Milićevića donesena je odluka o osnivanju Društva. Prvu upravu Srpskog književničkog društva sačinjavali su: Simo Matavulj, Jovan Skerlić, Dobrosav Ružić, Živojin Dačić i Rista Odavić, a među osnivačima su bili i Aleksandar Belić, Jovan Skerlić, Lujo Vojnović, Milovan Glišić, Nikola Vulić, Pavle Popović, Radoje Domanović, Simo Matavulj, Stanoje Stanojević. Nakon Prvog svetskog rata i nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Društvo je decembra 1920. preimenovano u “Udruženje srpskih književnika”

Vremeplov: Umro Martin Hajdeger

Na današnji dan 26. maja 1976. godine umro je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od najznačajnijih mislilaca 20. veka, profesor univerziteta u Frajburgu. Bio je zaokupljen smislom bivstvovanja i istraživanjima koja je imenovao izrazom “fundamentalna ontologija”. Veoma plodan autor. Dela: “Bivstvovanje i vreme”, “Kant i problem metafizike”, “Šta je metafizika”, “Uvod u metafiziku”, “Šta znači mišljenje”, “Šta je to filozofija”, “Niče”, “O suštini istine”, “Šumske staze”, “Kantova teza o bivstvovanju”, “Oznake na putu”.

Vremeplov: Umro Sv. Avgustin

Sveti Avgustin, prvi kenterberijski nadbiskup i osnivač hrišćanske crkve u Engleskoj umro je na današnji dan 26. maja 604. godine. Papa Grgur I poslao ga je 596. sa 40 benediktinaca da utemelji hrišćanstvo i poveže Englesku s Rimom. Godine 597. osnovao je Kenterberijsku nadbiskupiju.

Vremeplov: Rođen Aleksa Šantić

Na današnji dan 27. maja 1868. godine rođen je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama “Ostajte ovdje”, “Emina”, “Veče na školju”. Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista “Zora”, koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo “Gusle”. U vreme “aneksione krize”, izazvane 1908. austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine pobegao je u Italiju, a posle toga bio je poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti su ga hapsile kao istaknutog srpskog nacionalistu. Bio je u početku pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Pisao je i dramske tekstove i prevodio s nemačkog i češkog. Dela: drame “Hasanaginica”, “U magli”, “Anđelija”, prevod “Lirskog intermeca” Hajnriha Hajnea.

Vremeplov: Rođen Svetozar Radojčić

Srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju do 1941. i Beogradu od 1945, član Srpske akademije nauka i umetnosti rođen je 27. maja 1909 godine. Autor je niza značajnih radova iz oblasti srpske srednjovekovne umetnosti. Dela: “Portreti srpskih vladara u srednjem veku”, “Stare srpske minijature”, “Umetnički spomenici manastira Hilandara”, “Majstori starog srpskog slikarstva”, “Studije o umetnosti XIII veka”, “Ikone Srbije i Makedonije”, “Mileševa”, “Staro srpsko slikarstvo”, “Tekstovi i freske”, “Uzori i dela starih srpskih umetnika”, “Srpski psaltir”, “Geschichte der serbischen Kunst von den Anfangen bis zum Ende des Mittelalters”.

Vremeplov: Umro Dragoslav Andrić

Dragoslav Andrić, srpski književni prevodilac, pisac, leksikograf, dramaturg umro je 27. maja 2005. godine. Sa engleskog, francuskog, nemačkog i ruskog preveo oko 130 knjiga poezije, proze kao i dramskih dela. Posebno se ističu njegove antologije klasične kineske poezije, tradicionalne japanske poezije, kanadske poezije i američke humorističke poezije. Priređivač je i prevodilac “Antologije svetske poezije”, “Leksikona viceva”, “Rečnika žargona” i više šahovskih knjiga.

Vremeplov: Umro Robert Koh

Nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. umro je 27. maja 1910. Godine. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze, skinuvši veo tajne sa opake bolesti koja je kosila u 19. veku. Izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere, epidemijske bolesti koja je u srednjem veku uništavala čitave gradove, ispitivao je afričku spavaću bolest, tifus, malariju i prvi primenio lečenje kininom.

Vremeplov: Dubrovnik dobio samoupravu

Na  današnji dan 27. maja 1358. godine  hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.
Kuriozitet je da je na isti datum,  ali 1806.  godine francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.

Vremeplov: Umro Kalvin

Švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin umro  je na današnji dan 27. maja 1564. Bio je vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo “Temelji hrišćanstva” postalo je priručnik protestantske teologije.

Monopol na udžbenike

Piše: Marko Tašković, novinar*
Nažalost u Srbiji je došlo vreme da se udžbenicima više bave strani tajkuni, kontroverzni biznismeni, lovci u mutnom, batinaši sa kapuljačama nego oni kojima su te knjige namenjene – učenici. Javna je tajna, stara više od decenije da tržište udžbenika u Srbiji kontroliše bliski prijatelj Franje Tuđmana i jedan od finansijera HDz-a Ante Žužul, koji drži „BIGZ školstvo“ i samim tim čak 40 odsto knjiga za osnovce. Da zaista od malih nogu učimo od Hrvata, dokaz je izdavačka kuća „Novi Logos“, čiji je vlasnik, takođe, preduzetnik iz „ljepe njihove“ – Danijel Žderić. Procena je da samo njih dvojica zajedno sa Rokom Kvaternikom, vlanikom „Kleta“, zarađuju oko 86 miliona evra od tržišta udžbenika u Srbiji.
To je, dakle, cena slobodnog tržišta. Za hrvatske monopoliste, tržište udžbenika u Srbija je zaista, slobodno. Priča se da podmićuju direktore i nastavnike osnovnih škola, zapošljavaju minimalan broj radnika, a gotovo svaka druga knjiga koju otvori ovdašnji đak je njihova. Čak i pravila izbora kupovine i distribucije udžbenika su njihova. To najbolje znaju bivši ministar prosvete Srđan Verbić i njegov pomoćnik za visoko obrazovanje Milovan Šuvakov, koji su pokušali da se otmu kontroli pa su dobili po glavi u prenesenom i bukvalnom značenju. Verbić je pre dve godine u poslednjem trenutku morao da povuče Zakon o udžbenicima iz skupštinske procedure zbog „ogromnih pritisaka“, da bi nekoliko meseci kasnije doneo zakon koji opet favorizuje hrvatske monopoliste, a nedugo zatim je i napustio fotelju ministra. Dok su Šuvakova izudarali štanglama po glavi do dana današnjeg nepoznati napadači maskirani kapuljačama.
Nekako s proleća, ko u stihovima „Crvene jabuke“, nazire se trula ili jabuka razdora u prosveti kad god je aktuelan izbor udžbenika za osnovne škole. Tako je i ovog proleća bez obzira na to što je ministar prosvete Mladen Šarčević, slavodobitno najavio promene u ovoj oblasti sa novim tek usvojenim Zakonom o udžbenicima, koji bi, navodno, trebalo da ukloni sve manjkavosti Verbićevog pravnog akta.
Međutim, i prema najnovijem katalogu za školsku godinu 2018/19. Žužul i Žderić imaju čak 32 udžbenika samo za prvi i peti razred osnovne škole. Ostaje nada da će Žužul i Žderić, ako već nisu prekršili nijedan zakon prelistati svoje udžbenike makar iz Građanskog vaspitanja.
*Blic komentar

Obeležen 25. maj – Međunarodni dan nestale dece

Fondacija Tijana Jurić obeležila je  Međunarodni dan nestale dece u petak 25. maja, uličnom akcijom na Trgu slobode u Novom Sadu. Članovi  fondacije i volonteri, skreću pažnju na problem nestanaka dece. U polučasovnom programu koji će početi tačno u podne, učestvovaće Beogradski pantomimičari čijim će nastupom simbolično biti prikazana problematika nestanaka dece. Igora Jurić, osnivač Fondacije Tijana Jurić izneće tom prilikom najsvežije statističke podatke o broju nestale dece i odraslih lica u 2017. godini, kao i ukupan broj onih za kojima se još uvek traga. Okupljenima će se obratiti i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, kao i novinar Mašan Lekić, koji je u okviru serijala “Na mestu zločina” i „Dosije” snimio niz emisija na temu nestalih lica. Okupljeni građani moći će da daju svoj doprinos podizanju svesti o problematici nestale dece, fotografisanjem pored siluete koja simbolizuje nestala lica i postavljanjem istih na svoje profile na društvenim mrežama. Fondacija Tijana Jurić je za ovu priliku pripremila i priručnik za postupanje u situacijama nestanka deteta, sa savetima kome prijaviti nestanak, kako organizovati potragu i kako ne remetiti tok potrage.
“Izuzetno je važno da konstantno pričamo o problematici nestalih lica, naročito nestale dece. Važno je da svi kao građani pokažemo odgovornost i da se, koliko god je to moguće, uključimo u potragu za nestalima. Verujte da je svako deljenje fotografije nestalog lica na društvenim mrežama od velikog značaja. Kao organizacija koja se aktivno bavi ovom temom pune tri godine, imamo niz primera u kojima je dete pronađeno nakon apela u medijima i na društvenim mrežama, rekao je Igor Jurić.

Đaci gledali snimak abortusa

Prilikom predavanja o značaju porodice i rađanju učenici osnovne škole “Branko Radičević” u Batajnici odgledali su dokumentarni film u kojem su prikazane eksplicitne scene prekida trudnoće, piše “Politika”. Školu su pozvali i prosvetni inspektori koji će, prema saznanjima “Politike”, obaviti vanredni inspekcijski nadzor.

Pronađena tinejdžerka nestala u Pančevu

Nikolina Marjanović (17) iz Pančeva kojoj se izgubio trag 21. maja kada je istrčala iz kuće, pronađena je u sredu  i dobro je, objavio je sajt “Nestali Srbija”. Za maloletnom Nikolinom tragalo se tri dana, od kada je u ponedeljak oko 23.30 sati ishitreno izašla iz porodične kuće u Pančevu. Na sajtu Nestali – Srbija objavljen je Nikolinin profil, a objavu je  24. maja  na Fejsbuku objavio i Igor Jurić, osnivač Fondacija Tijana Jurić da “informacije kojima raspolažu ukazuju da se devojka nalazi u realnoj opasnosti”.  Na sreću, oko 16 sata na Fejsbuk stranici Nestali Srbija – Fondacija Tijana Jurić objavljene su lepe vesti. “Nikolina Marjanović (17) je pronađena i dobro je, potraga se obustavlja! Hvala za učešće u potrazi” piše u objavi.
Kako saznajemo, tinejdžerka se sama javila majci kada je videla da je za njom započeta potraga. Kako smo saznali, Nikolina je ova tri dana bila sa društvom sa kojim se ranije družila, a što njena majka nije odobravala zbog problematičnih pojedinaca. U Fondaciji Tijana Jurić kažu da su se nestala tinejdžerka i njena majka posle telefonskog razgovora danas susrele i otišle u policijsku stanicu, gde su obe dale izjave.

Profesorka mastubira od svoje 4 godine, zalaže se za otvorene veze i obožava sajber seks!

Ona je žena koja o masturbaciji govori otvoreno i ležerno kao o kupovini hleba, smatra da je 21. vek vreme seksualnih solista i da ćemo seks sve manje praktikovati uživo, a sve više online, da je u Hrvatskoj previše preljuba, a premalo otvorenih veza i da na seksualnost u Hrvatskoj malo ko u medijskom prostoru gleda sa naučne i istraživačke strane, piše “Zadarski”. Zbog svega je navedenog Marina Krleža (40), inače diplomirana književnica i filolog koja je dugi niz godina radila u prosveti, u februaru 2016. pokrenula portal za promovisanje detabuizacije i relativizacije heteroseksualnosti i biseksualnosti – Seksoteka i prva u Hrvatskoj, u svojoj kolumni Seksurbacije, pod imenom i prezimenom pisala o mnogim temama seksualne tematike koje su još uvek tabu. Na vrlo posećenom predavanju u zadarskoj Kneževoj palati u sklopu „Dana seksualnosti“ u organizaciji studenata psihologije, progovorila je o otvorenim vezama.
– Jedan je mudar čovek rekao: “Ako pet dana u nedelji jedeš srdele, za vikend će ti se jesti kavijar. Ali paradoks je da ako pet dana u nedelji jedeš kavijar, poželećeš se srdela.” Seksualno smo raznolika bića i tu bi raznolikost trebalo da možemo da realizujemo što je više moguće. Smatram da smo emotivno uglavnom monogamna bića, ali telesno poligamna, dakle ljudi nisu stvoreni samo za jednog seksualnog partnera. Po meni je prirodno da kada imaš želju za seksualnom promenom, da je i realizuješ. Često čujem žene koje kažu: Ja vidim samo svog supruga i nikad nisam poželela drugoga. Tada se zapitam koliko je ta žena iskrena prema samoj sebi – kazala je Marina Krleža na početku predavanja na kojem je, osim o otvorenim vezama, govorila i o svojim seksualnim iskustvima, istraživanjima i svemu onome što je primetila otkad piše za Seksoteku.
Ona slobodno govori i o masturbaciji, što na ovim prostorima važi za tabu temu. – Lično masturbiram od četvrte godine života, iza mene je i deset godina jako dobrog sajber seksa, znala sam da imam po sedam “sajbera” dnevno, a iskustvo mi govori da ga muškarci praktikuju više nego žene. Ženska je masturbacija tabuizirana i žene malo o njoj govore. Ja sam prva u Hrvatskoj jasno i javno rekla da masturbiram, pišem i kolumnu o tome. Ne smatram da ženske masturbacije ima manje, samo možda žene nemaju dovoljno hrabrosti izreći to naglas – kazala je Krleža.
Stingov citat “If you love somebody, set them free“ njena je definicija dobre, otvorene veze čija je baza prijateljstvo, a naglašava i to da je seks manje važan od ljubavi te, ako ljubav postoji, ne može je ugroziti potreba za više seksualnih partnera. Prisutnima na predavanju kazala je kako je otvorena veza ona „dve izgrađene osobe, sigurne u sebe i svoju seksualnost te partnerovu ljubav”.
– Zašto „da“ otvorenoj vezi? Partnera počinjete gledati drugim očima u seksualnom smislu, dopuštate mu ono što je i vama dopušteno, uživate u iskrenosti i otvorenosti koju s partnerom delite, to je veza lišena posesivnosti, istražujete sebe i svoju seksualnost… To je iskren odnos, to nije preljuba, koju ne podržavam, a uočavam da je vrlo čest obrazac ponašanja u vezama nad kojim se niko ne zgražava, dok se nad otvorenim vezama zgražamo – kazala je Krleža vrativši se ponovno vlastitom iskustvu te javno kazala da još nije uspela pronaći stalnog partnera s kojim bi mogla biti u otvorenoj vezi, sada je već dve godine solo.
– Bila sam u dve duge veze koje su trajale po šest godina. Uvek sam bila otvorena i govorila što želim, ali bio mi je dopušten jedino sajber seks, dakle dečko mi je dozvoljavao seks s drugima preko ekrana i mobitela, ali ne i uživo. Na kraju smo prekinuli vezu jer ja ne mogu živeti tako da neko upravlja mojim životom, pokoravati se društvenim konvencijama, ne želim imati seksualne odnose samo s jednom osobom, oslobođena sam i volela bih kada bi i drugi na isti način preispitivali sebe i svoju seksualnost. Poštujem i tuđe izbore, ali mislim da je naša istinska priroda da preispitujemo i istražujemo – kazala je Krleža te otkrila i da je biseksualna, što je spoznala tek u tridesetoj godini života, naglasivši da je tek taj deo seksualnosti ogroman tabu hrvatskog društva!
“Radila sam osam godina u osnovnim i srednjim školama, komunicirala i s drugim profesorima i primetila da se o biseksualnoj orijentaciji uopšte ne govori. Obrazovni nam je sistem neefikasan, nemamo zdravstveni seksualni odgoj, a decu bi postupno trebalo upoznavati sa seksualnošću jer je ona ogroman deo naših života. Pornografija im je udaljena jedan klik mišem, s njima niko ne razgovara, a već kod vrtićke dece vide se prvi znakovi istraživanja seksualnosti”,  zaključila je Krleža, piše “Zadarski”.

About the Author

admin