Vesti – 31.05.2018.

Izabrani  najuspešniji literarni i likovni radovi na konkursima NSPRV “Odgovornost za Cilj 4 kroz učešće građana: Održite obećanje”

Najbolje Ana  Marinović iz Odžaka i Aleksandra Mladenović iz Sombora

U utorak 29. 05.2017. godine, stručna komisija za likovne radove u sastavu: Sanja  Medić, nastavnica likovne kulture iz OŠ „Ivo Lola Ribar“ Sombor, Marija Milošević Paštrović, nastavnica likovne kulture iz ŠOSO sa domom „Vuk Karadžić“ Sombor i  Svetlana Lazić, nastavnica likovne kulture iz OŠ „Avram Mrazović“ Sombor donela je Odluku da se nagrade:  I nagradom Ana  Marinović učenica  II razreda Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Odžaka (mentor: prof. Slobodanka Marković“,  II nagradom Nikolina Lukić  učenica V2  OŠ „Branko Radičević“ Stapar (mentor: Slađana Dimić) i III nagradom Maksim Novaković  učenik IIIb OŠ „Ivo Lola Ribar“ Sombor  (mentor: Vesna Trbojević, učiteljica), a stučna  komisija za literarne radove u sastavu: Mira Trbović, profesorica srpskog  jezika i književnosti iz  SEŠ  Sombor i  Mila Drakulić, dipl. komparatista iz Škole  za osnovno obrazovanje odraslih Sombor donela je Odluku da se nagrade: I nagradom rad „ Održite obećanje“  Aleksandre Mladenović učenice III2, Srednje ekonomske škole Sombor (mentor: Mira Trbović, profesorica srpskog jezika i književnosti“, II nagradom rada „Svako ima pravo na obrazovanje“ Mie Gugleta  učenice IIIc OŠ „Ivo Lola Ribar“ Sombor (mentor: Zlata Jovanović, učiteljica) i III nagradom rad „Svako dete ima pravo na školovanje“ Jane Terzić učenice OŠ“ Ivo Lola Ribar“ Sombor (mentor: Svetlana Čule, profesorica srpskog  jezika i književnosti).
Sindikat se ovom prilikom zahvaljuje svim učesnicima na konkursima, jer time pomažu rešavanju problema koji je i bio tema ovogodišnje Globalne nedelje akcije za obrazovanje. Nagrade pobednicima na konkursima biće svečano uručene na svečanosti koja je planirana za 12. jun – Svetski dan borbe protiv dečijeg rada. (→Saopštenja)

Kovačević: Siniša Mali nije promovisan u doktora nauka

Predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević izjavio je za Danas da nema saznanja da će taj univerzitet formirati komisiju za preispitivanje doktorata budućeg ministra finansija Siniše Malog. Kovačević je rekao da po sadašnjim propisima takvu komisiju ne može da formira Univerzitet već samo fakultet na kojem je doktorat odbranjen. „Ne znam zašto se gospodin Mali predstavlja kao doktor kad mu doktorska diploma nije dodeljena. On nije promovisan na Univerzitetu u Beogradu u doktora nauka i neće ni biti dok se ceo slučaj ne razreši. Dok vas ne promovišu na Univerzitetu vi niste doktor nauka već samo kandidat za to“, kaže Kovačević, povodom najave premijerke Ane Brnabić da će „UB ponovo da obrazuje komisiju koja će ispitati da li je doktorat budućeg ministra finansija Siniše Malog plagiran“.
Brnabić je rekla da će to biti treća kontrola njegovog doktorata. Međutim, Kovačevič podseća da je Fakultet organizacionih nauka (na kojem je Mali odbranio doktorsku disertaciju), prethodno formirao administrativnu, a ne stručnu komisiju, te da je nakon zahteva Senata da se oformi stručna komisija taj posao zastao pošto je bilo poteškoća sa imenovanjem članova. Kovačević kaže da mu nije poznato da li je komisija na kraju formirana. Kandidatkinja za novu rektorku Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović rekla je za Danas da nema informaciju o formiranju nove komisije. Komentar rektora UB Vladimira Bumbaširevića nismo uspeli da dobijemo.

Održana ministarska konferencija u Parizu

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević 24. i 25. maja 2018. godine učestvovao je na Ministarskoj konferenciji u Parizu. Na konferenciji su učestvovali ministri obrazovanja 48 zemalja koje su uključene u Evropski prostor visokog obrazovanja – European Higher Education Area. Ministar Šarčević je bio, uz ministre obrazovanja Francuske i Bugarske, jedan od predsedavajućih i uvodničara. U obraćanju je rekao da su u Srbiji u toku reforme svih nivoa obrazovanja i da je temelj tih reformi kvalitet. “U prethodnom periodu Srbija je, u saradnji sa svojim partnerima i kroz rad Bolonja follow up grupe, intenzivno radila na definisanju reformskih procesa. Učinjeni su veliki napori da se trasira put reforme visokog obrazovanja, s obzirom na njegovu ulogu u globalnom društvu znanja i tržištu rada. Ne sme se izgubiti iz vida da se samo uvođenjem politike i prakse osiguranja kvaliteta osigurava podsticanje uzajamnog poverenja i transparentnosti, što je neophodan preduslov za međunarodnu konkurentnost i uspostavljanje dijaloga o visokom obrazovanju sa ostalim regijama sveta“, rekao je Šarčević.
Inače, Republika Srbija je sa Republikom Bugarskom kopredsedavala Grupom za praćenje Bolonjske deklaracije, koja je zadužena za standardizaciju i obezbeđivanje kvaliteta sistema visokog obrazovanja u Evropi. Upravo to telo je pripremilo nacrt zajedničkog dokumenta-komunikea, koji je usvojen na konferenciji u Parizu.
Osim ministara članica, u radu Konferencije učestvovali su i ministri država iz Azije i Afrike, koji imaju posmatrački status u okviru Evropskog prostora visokog obrazovanja. Ministri su razmatrali predloge o implementaciji bolonjskog procesa, diskutovali o budućnosti visokog obrazovanja i pitanjima obrazovne politike i saradnje. Na marginama konferencije u Parizu, ministar Šarčević imao je bilateralne razgovore sa kolegama iz Austrije, Španije, Portugalije Švajcarske, Hrvatske, Gruzije i Nigera. Na sastancima je dogovorena buduća saradnja, kako na nivou ministarstava tako i na nivou visokoškolskih ustanova.

“Večiti” i SKONUS se usaglasili: Minimum dve godine za diplomiranje

Predstavnici Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) i studenata upisanih po starim programima, usaglasili su zahteve u vezi sa produženjem roka za diplomiranje ovih studenata, saznaje Danas. Ukoliko Skupština Srbije prihvati njihov predlog, stari studenti mogu da računaju na najmanje dve godine da okončaju studije. Model, o kojem je naš list prvi pisao, predviđa da se studentima kojima je ostalo do šest ispita, rok za diplomiranje produži za dve godine, a da se za svaka naredna tri nepoložena ispita dobija dodatna godina. Stari studenti uskoro bi trebalo da predaju peticiju sa ovim zahtevom nadležnim institucijama, a iz SKONUS-a najavljuju i razgovore sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem i predstavnicima Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije. Potpredsednik SKONUS-a Vladimir Smuđa kaže za Danas da će studenti tražiti izmene Zakona o visokom obrazovanju, kako bi se unela odredba o produženju roka za diplomiranje, što znači da ovo pitanje neće biti prepušteno na volju fakultetima.
– Mi ćemo tražiti da se starim studentima omogući da svakog meseca polažu zaostale ispite, što ne znači da će svi fakulteti pristati, jer to zavisi od organizacije njihovog rada. Takođe ćemo tražiti da se ne naplaćuje obnova godine, odnosno apsolventskog staža, jer za to nema osnova. Stari studenti ne beže od toga da plaćaju svoje obaveze, ali se to odnosi na prijavu ispita. To mogu biti i neki administrativni troškovi kada ih fakulteti budu evidentirali, međutim, oni ne mogu biti skuplji od hiljadu ili dve hiljade dinara – objašnjava Smuđa, napominjući da su ova pitanja u nadležnosti fakulteta, a ne Ministarstva prosvete, ali da će i pored toga tražiti podršku Ministarstva.
Iz SKONUS-a najavljuju da će se baviti i problemom „uskih grla“ na fakultetima. Smuđa ukazuje da na mnogim fakultetima postoje ispiti na kojima je prolaznost izuzetno niska, a upravo to je razlog zašto neki studenti ne uspevaju da okončaju studije. Smuđa veruje da će, ukoliko uspeju da reše ovaj problem, studentima biti dovoljna dva roka da polože jedan ispit, što je računica kojom su se rukovodili kada su osmišljavali gore pomenuti model.

APV obezbedila sredstva za troškove prevoza učenika

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obratio se, danas, na svečanosti povodom potpisivanja ugovora sa predstavnicima 44 lokalne samouprave sa teritorije AP Vojvodine, koje su, putem konkursa, ostvarile pravo na sredstva za regresiranje prevoza učenika srednjih škola, u vrednosti od 182 miliona dinara. Predsednik Mirović izjavio je da je ovo značajan program koji Pokrajinska vlada realizuje, jer se njim, kako je naveo, šalje poruka podrške učenicima koji su odabrali školovanje izvan mesta u kojima žive. “Pokazali smo sposobnost da investiramo u obrazovanje, te da u odnosu na jačanje naših finansijskih kapaciteta za to izdavajamo sve više sredstava i to će ostati jedan od prioriteta Pokrajinske vlade”, rekao je predsednik Mirović.
Podsetio je, da je Pokrajinska vlada, za nepune dve godine izdvojila značajna sredstva za rekonstrukciju predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola u Vojvodini, te da je za tu namenu izdvojila gotovo 668 miliona dinara. “Prosečno govoreći, u skoro svakoj školskoj ustanovi u AP Vojvodini imali smo određena ulaganja”, kazao je predsednik Mirović. Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za upravu, propise, nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Mihalj Njilaš, rekao je da je ovaj konkurs samo jedan u nizu pokazatelja kontinuirane i plodonosne saradnje između lokalnih samouprava i pokrajinskih vlasti.

Upis u srednje škole: Matura nosi više bodova

Učenici koji uskoro polažu malu maturu moraće manje da se oslone na uspeh iz škole, a više na znanje pokazano na testovima, jer je od ove godine način računanja bodova za upis promenjen, tačnije vraćen na model od pre nekoliko godina. Sa svim peticama iz škole moći će da imaju maksimalnih 60 bodova, a ako odgovore tačno na sva pitanja u tri testa, obezbediće još 40, umesto prošlogodišnjih 30 poena. Testovi iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i kombinovani test sa pitanjima iz istorije, geografije, biologije, hemije i fizike, imaće po 20 zadataka, ali će jezik i matematika biti vrednovani sa maksimalnih 13, a kombinovani sa 14 poena. Uspeh ih škole računa se sabiranjem proseka iz šestog, sedmog i osmog razreda i množi sa dva.
Ministarstvo prosvete vratilo je način bodovanja kakav je bio do 2014. godine, sa namerom da znanje pokazano na testu dobije veći značaj. Kako najveći broj učenika ima petice i četvorke u dnevniku, bilo je sve teže napraviti razliku na osnovu zaključenih ocena. Učenici mogu da dobiju i bodove na osnovu nagrada na takmičenjima, koje će se takođe računati za upis u srednje škole. Prva tri mesta na međunarodnim takmičenjima nose 8, 10 i 12 bodova, a na republičkim 2, 4 i 6 poena. Za polaganje male mature prvo će se prijavljivati oni koji na nju stižu sa zakašnjenjem od nekoliko godina – vanredni učenici stariji od 17 godina, koji će se u osnovnim školama prijavljivati od danas do 8. juna. U isto vreme prijavljivaće se i kandidati iz Republike Srpske, koji bi školovanje da nastave u Srbiji. Završni ispit počinje testom iz srpskog, odnosno maternjeg jezika 18. juna u 9. časova. Drugog dana polagaće matematiku, a trećeg kombinovani test. Na svakom testu biće po 20 zadataka, a učenici će imati dva sata da ih reše. Ukoliko na pitanja odgovore ranije, moći će da izađu iz učionice, ali poslednjih 15 minuta izlazak neće biti dozvoljen.
Kada budu objavljeni rezultati i prođu rokovi za žalbu, učenici će školama predavati listu sa najviše 20 željenih obrazovnih profila. Nastavnici podsećaju đake da je važno da na listi navedu što više želja, kako se ne bi desilo da ostanu neupisani. Đaci se po školama raspoređuju tako što se ukršta njihov broj bodova sa listom želja i kompjuter to radi istovremeno za sve učenike, kako niko ne bi bio oštećen. Ako veći broj učenika, koji konkurišu u istu školu, ima jednak broj bodova, onda prednost imaju “vukovci”, oni koji sa takmičenja donose više bodova ili su na maloj maturi imali više bodova od njihovih takmaca za isto mesto u učionici.

Smeštaj u domove

Đaci mogu da konkurišu za smeštaj u učeničke domove, za šta konkurs raspisuje Ministarstvo prosvete. Širom Srbije postoji 30 ustanova za smeštaj i ishranu učenika, još 29 škola koje imaju svoje domove, a đake primaju i studentski domovi u Boru i Kosovskoj Mitrovici. Pravo na smeštaj i ishranu u domu imaju učenici koji idu u državne škole i koji su prvi put upisali određeni razred u tekućoj školskoj godini. Potrebno je i da su državljani Republike Srbije i da pohađaju školu van mesta u kome žive. Osim uspeha, kriterijumi za prijem su i materijalni status – visina porodičnih primanja i da li učenik pripada nekoj od socijalno ugroženih kategorija. 

Za stručne škole potrebno zdravstveno uverenje

Osmaci koji nameravaju da upišu srednje stručne škole u Konkursu za upis treba da provere koji su zdravstveni uslovi potrebni za željeni obrazovni profil. Za upis u gimnazije i pojedine četvorogodišnje profile stručnih škola nije potrebno lekarsko uverenje. Neka zanimanja su veoma zahtevna, pa su visoki i zdravstveni kriterijumi koje kandidat treba da ispuni. To znači da, ukoliko učenici imaju problem sa, na primer, vidom, treba da provere da li je to smetnja u obavljanju posla za koji žele da se školuju. Za upis na gotovo sve smerove srednjih stručnih škola potrebno je lekarsko uverenje, koje učenici mogu da dobiju u domu zdravlja. Učenici koji žele da upišu Železničko-tehničku školu, pregled moraju da obave u zdravstvenim ustanovama “Železnice Srbije”. Ukoliko budu primljeni u Vazduhoplovnu akademiju, na pregled će ići u Dom zdravlja Novi Beograd, u dispanzer za medicinu rada.

Finansijska pomoć srednjoškolcima: Kredit za zanatska zanimanja

Ukoliko izaberu školovanje za neko od deficitarnih zanimanja, đaci imaju pravo na korišćenje učeničkog kredita, za koji će konkurs raspisati Ministarstvo prosvete. Nacionalna služba zapošljavanja tokom leta, prema potrebama poslodavaca, određuje koja su to deficitarna zanimanja. – Ministarstvo prosvete oslobađa obaveze vraćanja kredita učenika koji se zaposlio kod poslodavca sa kojim je zaključio ugovor i ostao kod njega u radnom odnosu polovinu vremena za koliko je primao kredit – objašnjavaju u Ministarstvu prosvete. – Samo onaj ko napusti školovanje ili primi kredit ili stipendiju drugog davaoca, ima obavezu da vrati učenički kredit.
Pravo na kredit imaju učenici srednjih škola u trogodišnjem obrazovanju. Svi učenici mogu da se prijave i za učeničke stipendije. Pri rangiranju se uzima u obzir uspeh u prethodnim razredima, ali i materijalni položaj učenika. U tekućoj školskoj godini visina mesečne rate kredita ili stipendije iznosi 5.400 dinara, a Ministarstvo prosvete za ovu namenu izdvojilo je skoro 69 miliona dinara. Novac od Ministarstva učenici primaju u deset mesečnih rata, a tokom letnjeg raspusta nema isplata.

Za IT odeljenja prijavilo se 2.772 kandidata

Za upis u specijalizovana IT odeljenja u gimnazijama prijavilo se 2.772 učenika, a predviđeno je oko 1.260 mesta, kažu u Ministarstvu prosvete. Za otvaranje odeljenja učenika sa izuzetnim sposobnostima za informatiku i računarstvo prijavilo se 60 državnih gimnazija i šest privatnih gimnazija. Interesovanje malih maturanata mnogo je veće nego prošle godine, kada se za specijalizovana IT odeljenja prijavilo 556 đaka. Prijemni ispit zakazan je za 3. jun i polagaće se u 14 gimnazija širom Srbije. Na prijemnom će biti test iz matematike i zadaci srednjeg i naprednog nivoa. U Ministarstvu prosvete ranije su najavili da će u zavisnosti od rezultata prijemnog ispita, od naredne školske godine biti upisana i tri IT odeljenja na jezicima nacionalnih manjina, s obzirom na to da se za polaganje prijemnog ispita prijavilo i 76 đaka pripadnika mađarske i slovačke nacionalne manjine. Na sajtu Ministarstva prosvete objavljen je probni test matematike za učenike sa posebnim sposobnostima za informatiku i računarstvo. Tu mali maturanti mogu da se upoznaju sa tipom zadataka koji će biti na završnom ispitu.

Izabrani su najuspešniji literarni radovi na konkursu „Pismo vojniku“

Ministarstvo odbrane i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zajednički su realizovali literarni konkurs za učenike osnovnih i srednjih škola na temu „Pismo vojniku“. Ovim konkursom dat je doprinos obeležavanju stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, a u radovima učenika prevashodno su vrednovani literarni izražaj patriotskih osećanja i uvažavanje vojničke profesije. Od ukupno 127 prispelih radova, komisija je izabrala 20 najuspešnijih radova, a autori su nagrađeni vikend-boravakom u vojnom hotelu na Tari.
Posle svečanog prijema u Generalštabu Vojske Republike Srbije, učenici će 1. juna 2018. godine, u pratnji nastavnika i predstavnika Ministarstva odbrane, putovati na Taru, da bi se družili i odmarali, a domaćini su se potrudili da obezbede sadržajan program boravka. Tokom trodnevnog programa učenici iz Beograda, Niša, Užica, Kruševca, Novog Sada, Požarevca, Zrenjanina, Kraljeva i Sombora imaće priliku da započnu sa novim prijateljstvima u najlepšem ambijentu Nacionalnog parka Tara.

NIS Olimpijada iz ruskog jezika

I ovogodišnja tradicionalna NIS Olimpijada iz ruskog jezika, okupila je veliki broj đaka sedmih i osmih razreda. Takođe bio je prisutan i veliki broj srednjoškolaca, ali i studenata iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Takmičari su bili podeljeni u pet kategorija i svoje znanje su morali da pokažu kroz četiri nivoa. https://www.youtube.com/watch?v=BNVxfO7YJK4

Draža „tesno” pobedio Tita u studentskom istraživanju

Bitka između Tita i Draže u Srbiji izgleda nikada neće biti okončana. Barem kada je o merenju na skali omiljenosti reč. To pokazuje i najnovije istraživanje studenata beogradskog Fakulteta političkih nauka (FPN) u kome je u „tesnom” rezultatu 59,2 odsto njih ocenilo istorijsku ulogu Dragoljuba Mihailovića kao pozitivnu, dok isto o Josipu Brozu Titu misli 59,1 odsto ispitanih. Istraživanje „Generacije i politika”, čiji su deo ovi podaci, obavila je šestočlana ekipa studenata u okviru predmeta Metodologija političkih nauka. Rezultate ispitivanja kako različite generacije građana vide sporne političke teme u Srbiji akademci su juče predstavili u amfiteatru FPN-a. Njihova anketa obuhvatila je 1.077 ispitanika različitih generacija, od kojih 40,6 odsto živi na selu ili u varošici. Prosečna starost ispitanih je 43 godine, a 54 odsto obuhvaćenih uzorkom su žene.
Studenti su ispitivali i omiljenost Slobodana Miloševića naspram naklonosti Zoranu Đinđiću. Rezultat pokazuje da je Milošević dobio 64 odsto negativnih ocena, i to najviše od najmlađe generacije, koja ima između 18 i 25 godina (24 odsto). Pozitivan glas u najvećem broju slučajeva dali su mu najstariji ispitanici, koji imaju više od 65 godina (60 odsto). Đinđić je ukupno dobio 33 odsto negativnih glasova, a najvernija mu je bila generacija koja obuhvata aktere čuvenih petooktobarskih promena i ima između 37 i 49 godina (77 odsto). Da Ratko Mladić ima pozitivnu istorijsku ulogu misli 59 odsto ispitanih, a da je stradanje Bošnjaka u Srebrnici bio zločin, ali ne genocid, kaže njih 57 odsto. Za opredeljenje da je reč o genocidu glasalo je 21 odsto najmlađe generacije i samo sedam odsto najstarijih građana. Na pitanje ko je lider vaše generacije najmlađi ispitanici, sa 65 odsto glasova, izabrali su Aleksandra Vučića, dok je Zoran Đinđić, sa 52 odsto glasova, lider generacije koja ima između 25 i 35 godina. Za Josipa Broza Tita kao svog vođu opredelilo se 60 odsto ispitanih koji su stariji od 70 godina.

Đaci iz Novog Sada i Iriga u projektu Akademije za prirodu

U okviru projekta Akademije za prirodu, koju je organizovala Svetska organizacija za prirodu, đaci i nastavnici osnovnih škola “Đorđe Natošević” iz Novog Sada i “Dositej Obradović” iz Iriga, predstavili su nacionalni park Fruška Gora. Završni deo projekta održan je na Kaluđerskim barama u nacionalnom parku Tara. https://www.youtube.com/watch?v=aSCWqdJgj-Y

Vremeplov: Osnovano Društvo srbske slovesnosti (SANU)

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) osnovana je na današnji dan 31. maja 1842. godine. Tog dana  u Beogradu je osnovano Društvo srbske slovesnosti, posle priprema koje su započele septembra 1841. Osnivači su bili Jovan Sterija-Popović i Atanasije Nikolić. Prvi članovi Društva bili su: Dimitrije Isailović, Stefan Marković, Jovan Stejić, Dimitrije Tirol, Sima Milutinović i Isidor Stojanović. Društvo je suspendovano u januaru 1864. godine zato što je za članove izabralo Đuzepea Garibaldija, Nikolaja Černiševskog i Aleksandra Hercena. Rad Društva obnovljen je u julu 1864. pod nazivom Srbsko učeno družtvo, od novembra 1886. Kralj Milan ga preimenuje i diže na viši nivo kao Kraljevsko srbsku akademiju (od 1887. Srpska kraljevska akademija) a posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka. Naziv Srpska akademija nauka i umetnosti ustanovljen je 1960.

Vremeplov: Umro Jozef Hajdn

Austrijski kompozitor Jozef Hajdn umro je 31. maja 1809. godine. Hajdn, predstavnik “bečkih klasičara”, bio  je tri decenije kapelmajstor na dvoru mađarske magnatske porodice grofova Esterhazi. Prilikom dva boravka u Engleskoj stekao je svetsku slavu i komponovao najzrelija dela. Inspirisao se austrijskim, mađarskim, nemačkim, francuskim, ruskim folklorom. Napisao je više od 100 simfonija, komponovao je gudačke kvartete, klavirske sonate, crkvenu muziku, a prema njegovom “Carskom kvartetu” nastala je himna Austrije. Dela: simfonije “Jutro”, “Podne”, “Veče”, “Oproštajna”, “Marija Terezija”, “Oksfordska”, “Medved”, “Kokoška”, “Kraljica”, “Vojna”, “Časovnik”, gudački kvarteti “Sunčevi kvarteti”, “Ruski kvarteti”, oratorijumi “Stvaranje sveta”, “Godišnja doba”, opera “Apotekar”.

Vremeplov: Umro Tintoreto

Na današnji dan 31. maja 1594. godine umro je italijanski slikar Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka. S lakoćom je slikao kompozicije ogromnih dimenzija, koje odlikuje upotreba dramatičnih svetlosnih efekata, pri čemu je očuvao osećanje i za najmanje pojedinosti. Smatra se pretečom baroka. Radio je u rodnoj Veneciji, u kojoj su i sačuvana glavna njegova dela: “Raj” u Duždevoj palati, “Tajna večera” u crkvi San Đorđo Mađore, “Raspeće” u Skuoli di San Roko.

Vremeplov: Poginuo Stevan Sinđelić

Na današnji dan 31. maja 1809. godine poginuo je srpski nacionalni junak Stevan Sinđelić, resavski vojvoda, ispalivši iz kubure hitac u skladište municije u šancu na uzvišenju Čegar kod Niša, u jeku borbe s brojno nadmoćnim Turcima u Prvom srpskom ustanku. Eksplozija je digla šanac u vazduh, usmrtivši i branioce i 6.000 Turaka koji su upali u utvrđenje. Sinđelić se u maju 1809. sa 3.000 Resavaca pridružio ustanicima koji su nameravali da oslobode Niš. Na Čegru je bio u najisturenijem od šest srpskih šančeva i na njega je napad usmerio komandant niške tvrđave Kuršid paša, ali su ustanici odbili više turskih juriša. Pošto je uvideo da branioci, uprkos neviđenom herojstvu, ne mogu da odole turskoj sili, zapalio je skladište municije. Posle bitke paša je, da bi zastrašio Srbe, naredio da se od glava poginulih ustanika ozida kula, koja je dobila naziv Ćele-kula. Prvobitno su na njoj bile 952 lobanje, a sada je ostalo nekoliko desetina. Sinđelić je učestvovao u svim borbama u Pomoravlju od početka ustanka 1804. i istakao se u bojevima na Ivankovcu 1805, kad je za pokazanu hrabrost dobio čin vojvode, i na Deligradu 1806. pod komandom Petra Dobrnjca.

Vremeplov: Umro Radovan Bigović

Na jučerašnji dan 31. maja 2012. godine preminuo je Radovan Bigović, teolog i filozof, profesor, u dva navrata i dekan, Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

Vremeplov: Rođen Volt Vitmen

Američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti rođen je na današnji dan 31. maja 1819. Njegova zbirka pesama “Vlati trave” imala je presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio od engleskih “prerafaelista” i pokreta za “vers libre” u francuskoj poeziji.

Zaštititi decu od droge, cigareta i alkohola

Roditelji bi morali da budu upućeni u ponašanje svoje dece, jer promene mogu biti indikator zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, poručile su u “Novom danu” TV N1 Marija Milenković, predsednica psihoterapijsko-edukativnog centra “Krug”i Ljiljana Marković, koordinatorka Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju. Droga je itekako pristuna u školama, pitanje je samo koliko je primećujemo i koliko ozbiljno shvatamo kontakt dece s bilo kojom vrstom psihoaktivnih supstanci supstanci, istakla je Marija Milenković, pedagoškinja, psihoterapeutkinja i predsednica psihoterapijsko-edukativnog centra “Krug”. Dodaje i da je problem što se u društvu pod psihoaktivnim supstancama podrazumevaju samo droge, dok se konzumiranje cigareta ili alkohola ne smatra problematičnim, pa se čak i normalizuje kroz TV reklame ili sponzorstva sportskih takmičenja.
Ključ borbe protiv zloupotebe psihoaktivnih supstanci leži u porodici, kaže Milenković i savetuje da se deca već u ranom uzrastu edukuju o tome šta je dobro, a šta loše. Postoje, kako kaže, radionice koje se sprovode već u vrtićima gde se deci daju dve kutuje i u jednu ubacuju zdrave, a u drugu nezdrave naminrnice. Roditelji treba da budu upućeni u svoju decu i da kvalitetno koriste vreme koje provode sa njima, dodaje ona i upozorava da deca kada su osamljena i prepuštena sama sebi, traže podršku grupe, rade sve kako bi grupi pripadali i skrenuli pažnju na sebe.
“Razgovorom dosta toga može da se promeni. Roditelji treba i da budu upućeni u grupu vršnjaka sa kojima se dete druži”, poručuje Milenković. Povučenost ili previše agresivno ponašanje mogu biti indikator zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ali ne samo toga – moguće je da postoji i neki drugi problem, poput izloženosti vršnjačkom nasilju.

Droga je postala jeftina i lako dostupna

Gošća Novog dana bila je i Ljiljana Marković, diplomirana specijalna pedagoškinja i koordinatorka Dnevnog boravka za decu i mlade sa problemima u ponašanju. Kaže da su iskustva pokazala da je mnogo dece trpelo pritisak vršnjaka da se uključe u problematična ponašanja, pa i u korišćenje psihoaktivnih supstanci. Marković kaže da je droga postala jeftina i lako dostupna, te da odrasli nemaju potrebu da ulaze u školska dvorišta i prodaju drogu, jer je iskustvo pokazalo da uvek neko u grupi vršnjaka ima nešto. Ukazuje i na to da se među mladima napravila normalizacija korišćemnja psihoaktivnih supstanci, te da to više nije privilegija samo određenih grupa ili loša osobina određene grupe dece. Đacima pripadnici MUP-a drže predavanja o štetnosti psihoaktivnih supstanci, ali to se svodi na dva-tri predavanja za osam godina školovanja, što prema rečima Ljiljane Marković, nije dovoljno, već na prevenciji mora da se radi od ranih razreda osnovne škole.

Visina primanja i stepen obrazovanja nisu faktor

Marija Milenković kaže da zaposleni u prosveti malo znaju o tome kako treba reagovati i da im je potrebno sistemsko stručno usavršavanje. Prosvetni radnici, kako kaže, nisu tu da vrše tretman, već da prepoznaju prve signale, tako da im nije potrebna neka dubinska obuka. “U školi mogu na najranijem uzrastu da se prepoznaju rizična ponašanja koja mogu da dovodu do zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Treba preventivnim aktitnovstima da se pomogne deci, i da maksimalno uključe porodice”, poručuje Milenković.
Ljiljana Marković objašnjava da postoje rizik grupe, odnosno porodice sa lošim vaspitnim stilovima gde dete svojim ponašanjem pokazuje da ima problem. Te porodice se ne mogu svrstati u jednu grupu – npr. po stepenu obrazovanja ili visini primanja – jer su iskustva pokazala da su problem imala deca kako iz porodica sa visokoobrazovanim roditeljima, tako i iz porodica sa niskim nivoom obrazovanja. Ponašanje deteta u školskoj sredini koje odskače od proseka u negativnom smislu, može biti pokazatelj da se nešto dešava, kaže Marković i dodaje da škola u tim slučajevima mora preventivno da proveri šta se dešava. Prosvetni radnici, kako kaže, ne mogu da uđu u porodicu, ali mogu npr. da uključe dete u dodatne aktivnosti koje bi mu pomogle u promeni ponašanja.

Zavisnost kod deteta: Obavezno tražiti pomoć stručnjaka

Ukoliko se kod deteta javi zavisnost, lečenje se sprovodi na Institutu za menzalno zdravlje, gde postoji tim lekara, specijalnih pedagoga i psihologa koji rade sa celom porodicom. Tretman je prilično intenzivan, kaže Marković i objašnjava da dete u tom slučaju mora da bude 24 sata pod nadzorom i da ne sme da bude u kontaktu sa rizičnim osobama. Dodaje i da treba razbiti stigmu da je sramota tražiti pomoć stručnjaka, te da polovina roditelja smatra da je odvikavanje samo stvar jake volje, i da nije potrebna pomoć stručnjaka. Marija Milenković smatra da je to mehanizam odbrane roditelja i ističe da je suočavanje sa problemom pola rešenja. Dodaje i da se 90 odsto porodica koje su prošle stručni tretman, uspelo da se izbori sa zavisnošću kod dece.

Inicijativa za sprečavanje zloupotrebe dece ulice

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokrenulo je inicijativu za sprečavanje zloupotrebe dece ulice. Ministarstvo je svojim nalogom obavezalo centre za socijalni rad – organe starateljstva u Srbiji da u skladu sa svojim nadležnostima preduzmu mere i aktivnosti u organizovanju pomoći i podrške deci ulice, odnosno deci žrtvama nasilja i zloupotrebe koja žive i rade na ulici i bave se prosjačenjem, pranjem vetrobranskih stakala, skupljanjem sekundarnih sirovina iz kontejnera za odnošenje otpada, prodajom cveća i kasnim noćnim satima.
Kako je saopšteno iz ovog resora, svim opštinama u Srbiji je poslat nalog da u roku od 15 dana organizuju sastanak sa Policijskom upravom za grad ili policijskom stanicom u lokalnoj samoupravi na teritoriji svoje nadležnosti i komunalnom policijom, ukoliko u lokalnoj zajednici ista postoji, u cilju uspostavljanja strukturirane, celovite i kontinuirane saradnje na otkrivanju slučajeva nasilja nad decom, koja žive i rade na ulici.

U subotičkom domu preminula učenica

Učenica školskog centra “Dositej Obradović” u Subotici pronađena je u utorak ujutro mrtva u svom krevetu, u sobi školskog doma, preneo je Blic. Nepomičnu devojku (18) iz Srpskog Krstura pronašle su drugarice sa kojima je delila sobu, a sumnjivih okolnosti koje bi ukazale na eventualnu nasilnu smrt nema. Prema nezvaničnim informacijama, tinejdžerka je bila srčani bolesnik i prema proceni lekara preminula je u noći između ponedeljka i utorka, posle 23 sata. Smrt je najverovatnije nastupila kao posledica hroničnog oboljenja srca. Devojka je u Školskom centru za slušno oštećena lica sa domom učenika “Dositej Obradović” u Subotici pohađala je drugi razred srednje škole. Viši javni tužilac u Subotici doneo je naredbu kojom se određuje obdukcija tela preminule učenice da bi se utvrdio tačan uzrok njene smrti.          https://www.youtube.com/watch?v=uHW-25Txz6w

Nestala devojčica iz Novog Sada vratila se kući

Novosađanka Dajana Ćirić (14) čiji je nestanak prijavljen u utorak, vratila se juče kući, saznaja Radio – televizija Vojvodine. Dajana se juče ujutro vratila kući živa i zdrava, gde ju je sačekao otac. Kako saznajemo, Dajana je odlučila da se vrati jer je videla vest o njenom nestanku.

About the Author

admin