Vesti – 01.06.2018.

Nacionalni savet:
Ministarstvo da odluči o osporenim doktoratima

Nacionalni savet za visoko obrazovanje proslediće Ministarstvu prosvete 103 doktorske diplome, koje je ranije osporila Komisija za akreditaciju, kako bi ministarstvo odlučilo da li su validne, zaključeno je 30. maja na sednici tog tela. Generalni sekretar Saveta prof. Miodrag Popović podsetio je da je od 2001. do 2008. godine oko dvadesetak privatnih visokoškolskih ustanova izdavalo doktorske diplome, a da nisu imali rešenja Ministarstva prosvete za ispunjenost uslova za rad ni za magistarske studije.

Groznica maturske večeri

Među najvažnijim događajima u životu svakog đaka je matursko veče, kada svi žele da zablistaju. Jedno od glavnih pitanja pored toga kako položiti malu maturu ili koji fakultet upisati jeste i šta obući. Groznica maturske večeri na vrhuncu, a maturantkinje na mukama u želji da postanu kraljice večeri. Haljine za maturu su jako bitne u životu svake devojke, jer veruju da se ovo veče pamti čitavog života. Prodavačica iz jednog subotičkog butika kaže da maturanti ne gledaju na cenu, nego kupuju šta im se dopadne. “Počelo je već odavno. Košta dosta. Tu su troškovi organizovanja svečane večere, moraju biti lepo obučeni doterani. Troškovi pripremne nastave za fakultete koje će nastaviti da studiraju i tako. Dosta para, ali šta nam je to nam je, roditelji smo”, kazala je majka maturanta Brankica Tešanović.
Pored haljine i cipela, izuzetno je bitna šminka i frizura. U Subotici za šminku maturantkinje izdvajaju od 800 do 4000 dinara, a za frizuru oko 2000 dinara. Za proslavu maturske večeri u restoranu ili hotelu neophodno još izdvojiti oko 4000 dinara. “Naša ponuda je trenutno najveća što se tiče maturskih haljina, dugih i kratkih. Tako da su maturantkinje  svakodnevno prisutne u našoj radnji i imamo veliku ponudu”, rekla je prodavačica Slađana Stajić. “To je naš planirani posao za maj i juni mesec svake godine. Uvek i svake godine učestvujemo u ponudi za sve škole u ovom gradu u maturskim zabavama. Za osnovce je već u proteklih 10 godina cena 1450 dinara. U tome nudimo predjelo, glavno jelo, salatu, desert, komplet piće i komplet zabavu”, dodao je ugostitelj Živanko Petrušić.

Evropsko univerzitetsko prvenstvo u debati u Novom Sadu

Evropsko univerzitetsko prvenstvo u debati (EUPD) održaće se ove godine u Novom Sadu od 30. jula do 5. avgusta, saopštila je organizacija Otvorena komunikacija. Na vanrednoj skupštini Evropskog debatnog saveta u konkurenciji Istanbula, Pariza i Njukasla Novom Sadu ukazano poverenje da organizuje jubilarno 20. izdanje EUPD. Kako se navodi u saopštenju, debatere iz celog sveta ugostiće Visoka poslovna škola strukovnih studija iz Novog Sada i Balkansko debatno društvo. Turnir će biti realizovan u saradnji sa krovnom debatnom organizacijom debate u Srbiji – „Otvorenom Komunikacijom“ i Visokom školom za poslovu ekonomiju i preduzetništvo (PEP).
Evropsko univerzitetsko prvenstvo u debati je najprestižnije i najbrojnije takmičenje koje će okupiti više od 750 izuzetnih studenata sa najprestižnijih univerziteta u Evropi, ali i šire. Ove godine održava se 20. Jubilarno Evropsko debatno prvenstvo i čast nam je da je Evropski debatni savet ukazao poverenje Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija iz Novog Sada i Balkanskom debatnom društvu da ugosti studente iz više od 30 zemalja I sa preko 150 visokoobrazovnih institucija uključujući Univerzitete Oksford, Kembridž, Berlinski, Atisnki, Moskovski, Univerzitet Katara i mnogi drugi. Cilj ovog projekta je da promoviše debatu kao način komunikacije i razvoja kritičkog mišljenja kod mladih.

Dodeljene stipendije “Dr Zoran Đinđić”

“Molim vas, molim vas, vratite se u Srbiju, a mi ćemo dati sve od sebe da obezbedimo dobro okruženje u kojem ćete moći da radite”, istakla je premijerka Srbije Ana Brnabić obraćajući se svim dobitnicima stipendija fondacije “Dr Zoran Đinđić” i Nemačke službe za akademsku razmenu (DAAD). Dodela stipendija je upriličena u Rezidenciji nemačkog ambasadora u Beogradu Aksela Ditmana, preneo je Blic. Podrška budućim ekspertima i liderima tako stvara značajne nove mostove na kojima počiva blisko i pouzdano partnerstvo Nemačke i Srbije, istakao je nemački ambasador Ditman. Dr Simona Hajne, direktorka Nemačke službe za akademsku razmenu (DAAD) u Beogradu, navela je da je ovo prvi put da DAAD dodeljuje stipendije zajedno sa fondacijom “Dr Zoran Đinđić”. “Povezuju nas slični ciljevi, a sam Zoran je pravi primer kvalitetne razmene studenata, jer je i sam bio nemački student”, rekla je Hajne.
Fondacija “Dr Zoran Đinđić” već 15 godina učestvuje u sprovođenju programa stipendija. Cilj programa je da se mladim, kvalifikovanim ljudima obezbedi stručno usavršavanje u najpoznatijim nemačkim kompanijama u trajanju od tri do šest meseci, kako bi kasnije to znanje i iskustvo preneli i u Srbiju. Od 2004. godine više od 650 stipendista iz Srbije i regiona i 160 nemačkih kompanija učestvovalo je u razmeni, a ove godine fondacija šalje 19 srpskih studenata i mladih diplomiranih stručnjaka na praksu u Nemačku.
DAAD je ove godine podelio 59 individualnih stipendija, kako studentima sa osnovnih, tako i za master i doktorske studije i stručna usavršavanja. DAAD je najveća organizacija na svetu koja se bavi međunarodnom razmenom studenata i istraživača, a na godišnjem nivou DAAD podržava kroz individualni program stipendiranje više od 500 srpskih i nemačkih studenata/naučnika.
Pored premijerke Brnabić i ambasadora Ditmana, dodeli su prisustvovali i Ružica Đinđić, američki ambasador Kajl Skot, ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Zoran Đorđević, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, direktor SANU Vladimir Kostić, osnivač i direktor beogradskog Festivala igre Aja Jung.

Međunarodni tehnološki samit od 5. do 7. juna u Beogradu

Međunarodna konferencija “Tehnološki samit – industrija 4.0 za male i srednje organizacije” okupiće od 5. do 7. juna u Beogradu vodeće domaće i strane stručnjake, koji će pokušati da sagledaju izazove i definišu najbolji model za Srbiju koji pruža program Industrija 4.0. Treća po redu konferencija, čiji je moto ove godine “Misli globalno, deluj lokalno”, posvećena je najnovijim tehnološkim izazovima, koje najveći broj zemalja u svetu artikuliše pod nazivom Industrija 4.0.

Srpska usmena narodna baština na četiri jezika

U Vukovoj zadužbini 30. maja su predstavljene četiri knjige srpske usmene narodne baštine Vuka Stefanovića Karadžića, u prevodu na engleski, nemački, ruski i francuski jezik, koje je objavila Zadužbina sa Čigoja štampom, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja. Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević ocenio je projekat Vukove zadužbine i njenih saradnika kao ambiciozan i pažnje vredan, zahvaljujući kome su sakupljena i na četiri jezika prevedena ključna ostvarenja srpske lirske i epske poezije, narodne proze, bitne odrednice Srpskog riječnika, a u sve su uklopljeni likovni prilozi ne samo iz Vukove epohe nego i novijeg datuma.
“Vukovo delo je legitimacija našeg naroda ne samo pred drugima, koji nas nedovoljno poznaju, nego i pred nama samima, koji smo skloni zaboravu i samozanemarivanju”, rekao je Vukosavljević. “Bolje će nas, uz ova izdanja, razumeti i dobronamerni stranci nakon svih falsifikata koji su o nama, pa i o Vuku kao našem temelju, u dugom i bespoštednom propagandnom ratu protiv Srba iznošeni i dalje se poturaju”, naglasio je ministar, podvukavši da je “Vuk živa baština koju treba učiniti prisutnijom”.
Priređivač dr Boško Suvajdžić rekao je da ne postoji knjiga na srpskom odakle su ostale prevedene i da objavljena izdanja predstavljaju četiri glavna pravca Vukovog delovanja. Sve knjige imaju, kako je objasnio, iste izdanke, ali su sve različite, a njihov osnovni cilj je upoznavanje savremenog čitaoca u Evropi sa delom i trajnim vrednostima Vuka Karadžića. Knjige imaju zajedničku strukturu – predgovor, hronologiju života i rada, osnovna poetička načela, veliki izbor iz Srpskog riječnika, izbor iz žanrova kojim se Vuk bavio, njegovu prepisku sa značajnim savremenicima i recepciju Vukovog dela od strane značajnih slavista u inostranstvu i srpskih istraživača.
“Vodili smo računa da knjige budu prilagođene trenutku, da mogu da se čitaju ne samo iz perspektive naučnog istraživanja već da budu i zanimljive i pokažu koliko je Vukovo delo moderno i danas”, objasnio je Suvajdžić. On je podvukao da nam je Vuk potreban i danas, pre svega kao “racionalista među romantičarima”, kako ga je nazvao Skerlić, kao čovek koji ima kritički i samokritički duh i koji je išao ispred svog vremena i uvek se rukovodio devizom “ne da se, ali će se dati”.
Izvršna urednica izdanja doc. dr Mina Đurić skrenula je pažnju da su prvi put prevedene odrednice iz Srpskog riječnika, kao i da se iz Vukove prepiske sa savremenicima saznaju mnoge zanimljivosti iz njegov života i rada.
Recenzenti knjiga su akademik Nada Milošević-Đorđević, predsednik Vukove zadužbine Miodrag Maticki, prof. dr Petar Bunjak i dopisni član SANU Slobodan Grubačić. Prevodilac na nemački jezik je prof. Anet Đurović, na engleski Sandra Josipović, ruski Katarina Januškina, a na francuski Brižit Mladenović, s tim što se u knjigama nalaze i stari prevodi od Puškina, preko Tereze Albertine Luize fon Jakob, do Valtera Skota. Vizuelno knjige je osmislila dr Milijana Simonović, a na koricama su slike Paje Jovanovića.

Budući đaci prvaci plesali u Zrenjaninu

Po primeru uspešne manifestacije “Ples maturanata”, u Zrenjaninu su se na sličan način od zabavišta oprostili i predškolci.  U centru grada, u utorak  plesalo je oko 600 budućih đaka prvaka. https://www.youtube.com/watch?v=7nV31gPfrds

U Srbiji deca migranti uspešno uključena u školski sistem

Ulaganje u obrazovanje dece migranata ulaganje je u kvalitetnije obrazovanje za svu decu, a brojni izazovi u tom procesu najbolje se prevazilaze saradnjom svih relevantnih aktera, posebno vladinog i nevladinog sektora, jedan je od glavnih zaključaka konferencije o uključivanju dece migranata u obrazovni sistem Srbije, koja je održana u Beogradu. Zato je, složili su se učesnici, u uključivanju dece u formalno obrazovanje potrebno uvažiti potrebe populacije u tranzitu i različito iskustvo i školski “stažž” dece migranata, od kojih veliki broj nije imao pristup obrazovanju nekoliko godina, ili nikada nije išao u školu. U tom procesu, kako je ocenjeno, ključnu ulogu imaju nacionalne institucije koje najpre moraju da adaptiraju zakonodavstvo i sačine obrazovne strategije, a zatim i vode procese inkluzije dece migranata u školski sistem.
Prema oceni učesnika, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja to uspešno čini, kao i nadležne institucije u Grčkoj, dok u Hrvatskoj, kako je rečeno, postoji dobra zakonska osnova, ali i još prostora za poboljšanje samog procesa. Nevladine organizacije pružaju veoma važnu pomoć u svim fazama inkluzije, rečeno je na skupu, uz opasku da svako ulaganje u postojeće sisteme obrazovanja, programe i posebno u nastavno osoblje je dobro kao krajnji ishod ima povećanje kvaliteta obrazovanja za svu decu.
U Srbiji je početkom školske 2017/18. godine u lokalne škole uključeno 436 dece u 45 osnovnih škola, te 27 učenika u 13 srednjih škola, dok je u aprilu 2018. u osnovnim školama bilo 400, a u srednjim 27 dece migranata. Organizacija Save the Childrens za severozapadni Balkan okupila je na ovom skupu preko 60 profesionalaca iz oblasti obrazovanja iz regiona, a na konferenciji su učestvovali predstavnici Ministarstva prosvete i Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, predstavnice UNICEF-a Srbije i Grčke, kao i nevladinih organizacija iz regiona.

Bečej: Školsko dvorište pretvorili u park

Dvorište koje je poslednjih 17 godina, usled izlivanja septičkih jama, zadržavalo vodu prilikom svake kiše i počelo da tone, pretvoreno je u pravi mali park. Tim povodom, kolektiv Ekonomsko-trgovinke škole priredio je druženje u više nego prijatnom ambijentu uz zakusku koju su pripremili učenici kuvarskog smera u sopstvenoj kuhinji. „Ponosni smo i presrećni što imamo jedno od najlepših školskih dvorišta u Srbiji. Time smo potvrdili da se u našoj školi, osim znanja, neguju urednost i smisao za lepo. Sada skoro svi učenici izlaze u dvorište na odmore između časova, i ne napuštaju ga, dok su ranije išli do gradskog trga“,  kaže direktorka Gordana Kovačev. Posle totalne rekonstrukcije dvorišne školske zgrade, takozvanog salaša, rađena je rekonstrukcija dvorišta zbog problema s drenažom. Sada je taj problem saniran pa impozantnoj staroj školskoj zgradi iz 1880. godine, više ne preti opasnost od izlivanja vode u temelje.
  1. Palanka: Orkestar harmonika OŠ „S. Hristić“ pobedio u Puli

Predsednik Skupštine opštine Bačka Palanka Mita Lačanski, upriličio je svečani prijem za članove orkestra harmonika učenika Muzičke škole „Stevan Hristić“. Oni su, predvođeni dirigentom Vanjom Milaković, osvojili prvu nagradu na 43. Međunarodnom susretu harmonikaša u Puli. Pored mladih članova u Hrvatskoj je nastupio orkestar sa slobodnim programom čiji su članovu nekadašnji učenici ŠOMO „Stevan Hristić“ koji su, takođe, bačkopalanačkoj opštini, odnosno školi i sebi doneli prvo mesto. Lačanski je, između ostalog, istakao dobru saradnju lokalne samouprave i ŠOMO „Stevan Hristić“ što je potvrdila i direktorka škole Sandra Milutinović. “Naš najveći uspeh i motiv za dalji rad je taj što deca po završetku ove škole i dalje nastavljaju da se bave muzikom, a to je najbolji spoj lepog i korisnog”, rekla je Sandra Milutinović.

Završni radovi u crvenačkoj školi Vuk Karadžić

Učenici od prvog do četvrtog razreda ponovo će od 1. septembra ići u objekat Osnovne škole „Vuk Karadžić” koji se nalazi u Ulici Moše Pijade u Crvenki. U ovoj školskog zgradi sada su u toku završni radovi na adaptaciji i modernizaciji prostora. Škola, inače, ima dva objekta, pa se nastava sada odvija na adresi Trg Duška Trifunovića 7.  Direktorka ove škole Nataša Đerić kaže da je Ministarstvo prosvete obezbedilo oko 8,5 miliona dinara za nove podove u 10 učionica i u hodnicima, renoviranje toaleta na prvom i drugom spratu i za zamenu vrata i prozora. – Kada se radovi završe prvi i drugi sprat školske zgrade biće u potpunosti sređeni i preostaće jedino još i da se prizemlje uredi, gde takođe treba menjati podove. U drugoj školskoj zgradi potrebno je renovirati 14 toaleta  – kazala je direktorka navodeći da su oba objekta izgrađena pre više od 50 godina i da se slabo ulagalo u proteklom periodu. Zato će, podvukla je direktorka, ponovo konkurisati za novac na više adresa, ne bi li školske zgrade bile sasvim sređene. Lane je škola od Pokrajinskog sekretarijata za sport dobila milion dinara za novi pod u fiskulturnoj Sali, dok je lokalna samouprava obezbedila 1,2 milion dinara za ovu investiciju. U međuvremenu je u tom objektu otpala tavanica pa je iz budžeta Opštine Kula stigao novac i trenutno se stavljaju nove gipsane ploče na plafon sale.

Dečja radionica “Markove fotografije sa mora”

U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u subotu, 26. maja od 13 do 14.30 časova je održana dečja radionica “Markove fotografije sa mora”.  Reč je o fotografijama Marka Čelebonovića nastalim na obali Sredozemnog mora, u mestu Sen Trope u kom je živeo okružen porodicom i prijateljima. Atmosfera tipična za jug Francuske inspirisala ga je da naslika i pojedina dela iz kolekcije Pavla Beljanskog. Zamišljajući da smo na Azurnoj obali, po uzoru na Čelebonovića koristiće se konture za skice. One mogu biti teško uočljive, ali i vrlo jasne, kao na pastelima sa izložbe. I baš kao što je umetnik koristeći pastelne boje konturom razdvajao prostor, oblike i površine, čim se otisnemo na naše izmaštano morsko putovanje oprobaćemo se u skiciranju plave pučine i dalekog horizonta. Ulaz na radionicu bio  je besplatan.
Do 3. juna u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u toku je izložba Pasteli Marka Čelebonovića. Izborom od 23 dela prikazan je ne samo deo jednog od najvećih opusa pastela u srpskoj modernoj umetnosti, nego i pravac u kome Marko Čelebonović kao slikar intimističke poetike postaje bliži problemima realizacije slike i njene simbolike. Osim pastela, postavka u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog obuhvata i porodične fotografije umetnika koje se ovom prilikom prvi put prezentuju javnosti. Bogat prateći program izložbe uključuje tumačenja postavke, projekcije filmova, promociju nove monografije o umetniku u izdanju Galerije RIMA iz Kragujevca, kao i radionice za decu.

Jubilej Muzičke škole u Somboru

Muzička škola “Petar Konjović” u Somboru obeležava 97 godina postojanja i 10 godina od osnivanja srednje muzičke škole. Program je počeo koncertom horova i orkestara ispred zgrade Županije u Somboru. Kako je istakla Milena Despotović direktorica Muzičke škole Petar Konjović, na koncertu je bilo više od sto učesnika i publika je uživala u izvođenju. Muzička škola stecište je dece koja žele da nauče da pevaju i da sviraju iz Sombora ali i iz šireg regiona. Muzička škola rasadnik je mnogih talenata i nalazi se u vrhu muzičkog obrazovanja u Srbiji. https://www.youtube.com/watch?v=93jqWQvsoEY

Novosadski studenti osvojili četiri zlata na “Filozofijadi”

Na “Filozofijadi” u Bečićima u Crnoj Gori, ove godine najviše utisaka ostavili su studenti  Filozofskog fakulteta iz Novog Sada.  Od osam disciplina, novosadski studenti su ušli u osam finala i osvojili četiri zlata, četiri srebra i glavni pehar “Filozofijade”. https://www.youtube.com/watch?v=e2b4LzQ6gX0

Vremeplov: Abdicirao knez  Miloš

Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je, na današnji dan 01. juna 1839. godine,  u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja po preuzimanju vlasti, knez postao mlađi sin Mihailo. Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast po zbacivanju kneza Aleksandra Karađorđevića i vladao do smrti, 1860.

Vremeplov: Umro Jaša Prodanović

Srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedan od osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti umro je 01. juna  1948. godine. U kraljevini Srbiji bio ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Vlade FNRJ.

Vremeplov: Dozvola da se podigne Hilandar

Na današnji dan 01. juna 1198. godine Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu, monahu Savi, da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir Svete Gore, Hilandar.

Vremeplov: Osnovan univerzitet u Kopenhagenu

Na današnji dan 01. juna 1479. godine  osnovan univerzitet u Kopenhagenu.

Vremeplov: Smenjen Dobrica Ćosić

Predsednik  Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ, izabran u junu 1992 smenjen je na današnji dan 01. juna 1993. godine. Ta smena izazvala revolt nekoliko hiljada Beograđana ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi povređeno, uhapšeni lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni 9. jula, abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ 25. postao funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

Zakon o maloletnicima godinama se menja, ali nikako da se i promeni!

Zakon o maloletnicima (Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih i dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika) nije menjan 12 godina, a kada će biti usvojene njegove izmene i dopune na kojima različite radne grupe Ministarstva pravde rade već godinama niko sa sigurnošću ne može da kaže. Iako je primarna ideja bila da se„napiše” novi zakon, od nje se odustalo, tako da radna grupa Ministarstva pravde, formirana u februaru ove godine, sada radi na njegovim izmenama i dopunama.

Mo­bil­ne eki­pe

Na ni­vou če­ti­ri ve­li­ka re­gi­o­nal­na cen­tra (No­vi Sad, Be­o­grad, Kra­gu­je­vac i Niš) for­mi­ra­ne su po­seb­ne je­di­ni­ce za po­dr­šku de­ci žr­tva­ma i sve­do­ci­ma. One, ob­ja­šnja­va dr Iva­na Ste­va­no­vić, ima­ju i mo­bil­nu opre­mu. Po­seb­ne je­di­ni­ce ima­ju mo­guć­nost da do­đu kod žr­tve i da omo­gu­će da ma­lo­let­no li­ce ni­ka­da vi­še ne da­je is­kaz u sud­ni­ci, od­no­sno u pr­o­sto­ri­ja­ma tu­ži­la­štva.  – Naš zada­tak je da ovo, što sa­da funk­ci­o­ni­še kao pr­o­je­kat, une­se­mo u za­kon. O to­me još di­sku­tu­je­mo – ka­že dr Ivana Stevanović, član radne grupe i direktor Instituta za kriminološka istraživanja.

Usprotivila se da dekankina kuma zauzme fotelju: Čeka smenu

Šef Katedre za opštu fiziku i metodiku nastave fizike PMF-a u Novom Sadu M. S. najverovatnije će biti smenjena zbog toga što je podržala profesorku Tijanu Prodanović u izboru za direktora Departmana za fiziku. Kako saznaje “Blic”, nekoliko ljudi oko dekanke Milice Pavkov Hrvojević pokušava da iscenira kako je smena opravdana i da nađe odgovarajuće razloge da skloni pomenutu samo zato što podržava profesorku koju oni ne žele na čelu departmana. Kako je “Blic” pisao, na izborima za direktora, pored Prodanovićeve, učestvovala je venčana kuma aktuelne dekanke, Željka Cvejić, koja je, da stvar bude ozbiljnija, i inicirala smenu M. S. – U Statutu PMF-a stoji da je katedri osnovni cilj organizovanje rada naučnih delatnosti. Nikakav prekršaj u pogledu delatnosti katedre nije napravljen, jedini razlog za sklanjanje M. S. je taj što pretpostavljaju da je ona glasala za Prodanovićevu koja je bila protivkandidat Cvejićevoj – navodi izvor “Blica” sa PMF-a u Novom Sadu.

Dekanka: Nije razrešena, ali biramo novog šefa?!

Na pitanje “Blica” od pre nekoliko dana “da li je tačno da se sprema smena šefa Katedre za opštu fiziku za kojeg se sumnja da je podržao protivkandidatkinju njene kume na izboru, dekan Pavkov Hrvojević je odgovorila: – Nije tačno. Smena šefa katedre je već izglasana – važno je reći da o tome ne odlučujem ja kao dekan, nego, opet po Statutu Fakulteta, zaposleni na katedri. Ja kao dekan, ovlašćena sam samo da dam potpis na odluku katedre, koja je 27. 04. donela odluku o smeni šefa, glasovima pet za, i tri protiv, od ukupno 8 članova. Katedra, međutim, nije donela odluku o izboru novog šefa – tu sam nastupila ja kao dekan i odlučila da ne dođe do razrešenja šefa dok sama katedra ne izglasa novog šefa. Takvu odluku sam donela po diktatu savesti i na osnovu procene, da zbog sukoba unutar kolektiva, kao i zbog aktuelnog izbora direktora, ne treba da trpi ceo departman, a na koncu i fakultet star pola veka. “Blic” je došao do mejla u kojem dekanka insistira da se katedra sazove u što kraćem roku, da je sazove prof. dr M. S, obzirom da nije razrešena i da se izabere novi šef katedre. To praktično znači, da će katedra imati dva šefa, što je svojevrsni presedan.

Šarčević upoznat

Sa dešavanjima na PMF-u je upoznat i ministar prosvete Mladen Šarčević. Zaposleni na fakultetu su mu uputili pismo, ali odgovor još nisu dobili. Kako univerzitet ima autonomiju u odlučivanju, Šarčević osim osude i podrške oštećenima, neće moći ništa drugo da preduzme.

Roditeljima „nestalih beba“ ne treba odšteta, već istina

Državu ne zanima da pruži istinu roditeljima “nestalih beba”, već koriste nas roditelje kada im treba da skrenu pažnju sa drugih tema, tada nas pozovu, daju nam neku nadu, otvore stare rane, a onda kada im više nismo potrebni, kažu razlaz i platićemo vam odštetu. “Ne treba nama zakon i odšteta, već istina” – ističe u razgovoru za Danas Vesna Medić, jedna od majki koja sumnja da joj je dete nestalo iz porodilišta 1994. godine, zbog čega je učestvovala na protestima koji su se nedavno održavali pred Vladom Srbije za povlačenje i izmenu zakona o „nestalim bebama“. Vesna Medić porodila se 7. maja 1994. godine na GAK u Višegradskoj, posle blizanačke trudnoće. Iz porodilišta je, umesto sa dvoje, izašla sa jednim detetom. Za pet minuta stariju devojčicu odmah su joj rekli da je mrtvorođena, priseća se Vesna, da bi joj kasnije babica donela i pokazala oba deteta, i oba su, kako kaže Vesna, gledala, bili iste boje, i nisu plakali. Ipak, ubrzo joj je lekar rekao da je drugo dete mrtvorođeno, i da „nema šta da traži“.
U tome je morao da učestvuje državni vrh – policija, opština, porodilišta, pa i Vlada, jer nismo mogli to vi i ja da uradimo. Ta deca, ako nisu mrtva, morala su dobiti matični broj, ličnu kartu, budu upisana u školu, dešavalo se da neke majke dobiju poziv za vojsku i onda im kažu da je to greška. Pa čekajte, ako je greška, hoće li neko da odgovara za nju?“, pita se Vesna, a donekle i sama odgovara na to da ne veruje da će nadležni ispuniti obećanje koje je roditeljima dao ministar Nebojša Stefanović i da će zaživeti rad Komisije za istrage o „nestalim bebama“.
Umesto istrage, Zakon koji je Vlada predložila omogućava roditeljima da dobiju odštetu do 10.000 evra. Ipak, na usvajanje i ovakvog zakona sa kojim se roditelji ne slažu, odlaže se još od 2014. godine, što je bio rok koji je ostavljen Srbiji po presudi Evropskog suda za ljudska prava. Za Vesnu ta presuda vredi – „koliko i svi ovi moji papiri, za koje sam očigledno zakasnila“.

Udžbenička mafija: Nastavniku tablet, direktoru putovanje, …

Hrvatski i slovenački biznismeni, među kojima je i Ante Žužul – bliski prijatelj Franje Tuđmana i jedan od prvih finansijera HDZ-a, poklanjaju direktorima i nastavnicima škola tablet računare i putovanja u inostranstvo kako bi osvojili tržište udžbenika u Srbiji. Žužul je kao dugogodišnji vlasnik “BIGZ školstva” razradio u Srbiji još odavno oproban recept za osvajanje svakog tržišta – mito i korupciju. “Blic” otkriva na koji način ova izdavačka kuća, zajedno sa drugim stranim firmama, lobira u osnovnim škola širom Srbije kako bi učenici kupili baš njihove udžbenike.
– Organizuju se razni seminari pod patronatima ovih izdavačkih kuća gde se podmazuju pojedinci. Pod plaštom takozvanih didaktičkih kutija nudi se sve i svašta. Tako su u jednoj školi svi nastavnici dobili tablet računare. A pod digitalizacijom, koju uveliko propagiraju, školama se obećava opremanje učionica. Strani izdavači nude rabate i do 40 odsto od vrednosti udžbenika kako bi nastavnici lobirali za njih kod kolega. A cena udžbenika je u proseku 700 dinara – otkriva komercijalista školske prodaje koji se više od 20 godina bavi tim poslom.

Strani izdavači zarađuju na srpskim udžbenicima milione evra

Procena je da od tržišta udžbenika “BIGZ školstvo” i drugi strani izdavači zarađuje višemilionske iznose u evrima svake godine. Zato ništa ne prepuštaju slučaju. – Na primer, u jednoj školi u Moravičkom okrugu radi nastavnica koja zastupa stranog izdavača, a njen suprug u drugoj školi. Direktor te škole u kojoj je nastavnica zaposlena je, inače, predavač tog izdavača na seminarima i ima svoj seminar za direktore škola. U toj školi nema izbora udžbenika, nastavnici ne mogu da biraju, a plaše se za svoj posao i da ne dođu u sukob sa direktorom ili kolegom. Ovo je samo jedan od slučajeva, a uglavnom u svakoj većoj školi se radi po istom principu u korist izdavača – objašnjava izvor “Blica”.
Kako kaže, strani izdavači, a pogotovo “BIGZ školstvo”, počeli su da koriste i društva učitelja kako bi prisvojili celo tržište u pojedinim opštinama. – Tako je BIGZ ušao na tržište u čitavoj jednoj opštini u zapadnoj Srbiji zahvaljujući društvu učitelja toga grada. Rukovodioce ovih društava vode na druženja u okolne zemlje ili ih debelo čašćavaju. U svim slučajevima uglavnom se radi o pojedincima po školama koji su najglasniji i koji lobiraju kod kolega za određenog izdavača, a za to su naravno dobro nagrađeni – naglašava izvor “Blica”.

Šarčević: Novi Zakon o udžbenicima mora da reši problem

S druge strane, ministar prosvete Mladen Šarčević istakao je da novi Zakon o udžbenicima mora da reši ovaj problem. Kako je rekao, potrebno je da se donese pravilnik o transparentnom načinu izbora knjiga, kao i da se predvide mehanizmi za lakše otkrivanje mogućih uticaja pojedinih izdavača na nastavnike i direktore. I sam Šarčević je pored monopola apostrofirao problem mita i korupcije. – Znaću za koji dan kako su prošli izdavači u Srbiji jer se završava katalog, ko je kako biran. Tu postoji drugi problem kojim ćemo se pozabaviti za sledeću sezonu, a to je podmićivanje nastavnika od pojedinih izdavača – podvukao je Šarčević.
Podsećanja radi, Žužul je kupio BIGZ još 2007. godine za svega 400.000 evra i to tako što je bio jedini kupac na tenderu. Inače, ova izdavačka kuća trenutno ima 151 udžbenik za svih osam razreda osnovne škole u Srbiji.

Žderić: Nisam vlasnik “Novog Logosa”

Hrvatski biznismen Danijel Žderić, koji je na čelu “Novog Logosa” zajedno sa vlasnikom BIGZ-a Antom Žužulom žario i palio tržištem udžbenika u Srbiji, ističe za “Blic” da nije više u tom poslu. – Nisam vlasnik, suvlasnik niti bilo šta slično u bilo kojem preduzeću koje se bavi izdavanjem udžbenika u Hrvatskoj ili Srbiji. Već više od tri i po godine ne bavim se tim poslom i nemam pojma šta se u tom biznisu događa – kaže Žderić.

Udovičić pod novom lupom

Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija češlja poslovanje Ministarstva sporta i ministra Vanje Udovičića, saznaje “Blic”. Prema informacijama do kojih smo došli, Uprava će istražiti kršenje procedura i zakona u vezi sa dodeljivanjem novca fantomskom preduzeću “Evropske univerzitetske igre 2020”, ali i pranje novca, nanošenje štete budžetu i dovođenje Vlade Srbije u zabludu. Kako je Blic “otkrio”, ministar sporta Vanja Udovičić uplatio je 143 miliona dinara pomenutom preduzeću, koje je sam osnovao i sebe postavio za direktora Siniša Jasnić, koji je kasnije zbog ove afere smenjen sa funkcije predsednika Univerzitetskog sportskog saveza Srbije (USSS).

Obeležen Svetski dan bez duvanskog dima

Dom zdravlja “Novi Sad” juče je od 10:00 do 12:00 časova u TC “Merkator” obeležio 31. maj – Svetski dan bez duvanskog dima pod sloganom “Duvan slama srca”. Ovogodišnja tema Svetskog dana bez duvana je u skladu sa globalnim inicijativama i okolnostima čiji je cilj delovanje na epidemiju duvana i njen uticaj na javno zdravlje, posebno na umiranje i patnju miliona ljudi na svetu. Učestvovali su  Savetovalište za odvikavanje od pušenja Preventivnog centra Doma zdravlja “Novi Sad”, Institut za javno zdravlje Vojvodine i studenti osnovnih strukovnih studija Farmaceutskog fakulteta.
Duvan je drugi vodeći faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska. Globalna epidemija duvana usmrti preko 7 miliona ljudi svake godine, a od toga skoro 900 000 nepušača umre zbog izloženosti duvanskom dima. U svetu ima više od jedne milijarde pušača, od toga 80 odsto živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

About the Author

admin