Vesti – 02/03.06.2018.

Vučić: Značajno(!!) povećanje plata u javnom sektoru

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak da je maj mesec u Srbiji završen sa 8,4 milijardi dinara suficita, da će zakon o privremenom smanjenju penzija biti ukinut, kao i da će do kraja godine biti značajnog povećanja plata u javnom sektoru. Vučić je to rekao za RTS sumirajući godinu dana od kada je stupio na dužnost predsednika Republike i naznačio da je bilo planirano da u prvih pet meseci bude 37,6 milijardi dinara, a ostvaren je rezultat bolji za 400 miliona evra.
“Imaćemo značajno povećanje plata, značajan rast do kraja godine”, rekao je Vučić i dodao da je sada plata od 420 do 425 evra, a da ćemo se približiti, kao što je rekao, nivou od oko 500 evra. “E onda čekam da vidim”, dodao je, koliki će bes biti naših političkih protivnika koji nikada nisu ni mislili da trud i rad donose rezultate već samo prevare i obmana. “Ekonomija Srbije je nešto što hvale sve svetske i evropske institucije”, zaključio je predsednik Srbije.

Srbija 46. (od 175 zemalja sveta) po ugroženosti detinjstva

Srbija beleži napredak u smanjenju broja dece koja su preminula pre 5. godine života usled uzroka koji su mogli biti sprečeni u odnosu na prošlu godinu, ali je istovremeno konstatovan porast procenta dece van obrazovnog sistema, što je dovelo do pada naše zemlje za pet mesta na listi sačinjenoj prema Indeksu prekinutog detinjstva. Kako je saopštila organizacija Save the Children, prema ovogodišnjoj listi zemalja, koja rangira 175 zemalja sveta u odnosu na to gde je detinjstvo najmanje, a gde najviše ugroženo, Srbija zauzima 46. mesto.
Pozicija zemlje na listi se određuje na osnovu indeksa i znači i procenu da je u toj zemlji detinjstvo više ugroženo usled faktora kao što su loše zdravlje, neuhranjenost, isključivanje iz obrazovanja, dečiji rad, brakovi maloletnika, maloletničke trudnoće, ekstremno nasilje i smrt pre 5. godine usred uzroka, a koji su mogli biti sprečeni. Podaci o zemljama prikupljeni su, kako se navodi, većinom od UN agencija, a promene u podacima mogu biti posledica realnog pogoršavanja uslova, kada su u pitanju Sirija, Južni Sudan, Jermenija… U nekim zemljama povećanje broja dece ugrožene određenim faktorima može da bude rezultat boljeg praćenja i dostupnijih podataka koji omogućavaju bolje razumevanje uslova za decu u tim sredinama, pojašnjava se u saopštenju.
Što se Srbije tiče, dostupni podaci pokazuju veći procenat dece van obrazovnog sistema (porast sa 3,9 odsto u 2015 na 4,4 odsto u 2016, izvor UNESCO – UIS.Stat), što je dovelo do toga da je, u odnosu na prošlu godinu, Srbija na listi sačinjenoj prema Indeksu prekinutog detinjstva rangirana pet mesta niže. Kada su u pitanju zemlje u regionu, Bosna i Hercegovina nalazi se na 39. poziciji liste i u odnosu na 2017. pala je za četiri mesta. Crna Gora je takođe lošije rangirana u 2018. godini i nalazi se na 53. mestu, sedam mesta iza prošlogodišnje pozicije. Najlošije pozicionirana zemlja regiona je Albanija, koja se nalazi na 77. mestu, dok Slovenija drugi put zaredom deli prvo mesto, ove godine sa Singapurom. Hrvatska na indeksu prekinutog detinjstva zauzima 25. mesto.

Ugroženo više od pola dece na svetu

Indeks prekinutog detinjstva je izveštaj koji međunarodna organizacija Save the Children objavljuje drugu godinu za redom uoči obeležavanja Međunarodnog dana deteta, 1. juna. Save the Children upozorava da konflikti, široko rasprostranjeno siromaštvo i diskriminacija devojčica i devojaka utiču na to da je ugroženo više od pola dece na svetu, to jest preko 1,2 milijarde devojčica i dečaka. “Pozicija na listi sačinjenoj na osnovu Indeksa prekinutog detinjstva može da ukaže na neadekvatno ispunjavanje dečijih prava u našim zemljama.
U Srbiji i Crnoj Gori, navodi se, podaci o broju dece izvan obrazovnog sistema pokazuju da treba uložiti dodatne napore da obrazovanje bude dostupno za svu decu, dok za Bosnu i Hercegovinu, već drugu godinu za redom uopšte nema podataka o deci izvan školskog sistema. “Iz prakse znamo da se deca pripadnici romske manjine, te deca s poteškoćama u razvoju, najčešće susreću s preprekama u ostvarivanju pristupa školovanju, i smatramo da je ovo jedan od prioriteta koji je potrebno hitno rešavati”, ističe direktorka Save the Children za severozapadni Balkan Andrea Žeravčić.

Save the Children: Nedovoljno brz napredak

Hele Torning-Šmit, izvršna direktorka Save the Children International, kaže da se napredak beleži u nekim delovima sveta, ali se ne dešava dovoljno brzo. Alarmantno je, dodala je, i da se jaz između bogatih i siromašnih povećava. “Vlade mogu i moraju da urade više kako bi svakom detetu, bez izuzetka, obezbedile dobre uslove za rast i razvoj. Činjenica da zemlje sa sličnim nivoom prihoda postižu vrlo različite rezultate kada je u pitanju dobro stanje dece pokazuje da odgovarajuće politike, budžetiranje i politička posvećenost mogu napraviti ključne razlike”, dodala je ona. U izveštaju se navodi da je detinjstvo najviše ugroženo u zapadnim i centralnim afričkim zemljama – najlošije rangirana je Nigerija, zatim slede, Mali, Centralnoafrička Republika, Čad i Južni Sudan.

Prosečan student ima 23 godine, troši 34.000, živi s roditeljima

Prosečan student u Srbiji ima 23 godine, živi sa roditeljima, od kojih bar jedno ima fakultetsku diplomu, mesečni troškovi su mu oko 34.000 dinara, ali ne radi tokom studiranja, rezultati su Eurostudent istraživanja koje je  predstavljeno 31. maja. Koordinator istraživanja, sociolog Dragan Stanojević istakao je da su istraživanjem obuhvaćeni studenti državnih i privatnih fakulteta, te da na taj način studenti iz Srbije mogu da se porede sa kolegama iz EU. U strukturu troškova studenta od 34.000 dinara mesečno uračunati su troškovi svakodnevnog života, troškovi studija, troškovi slobodnog vremena.

Čak 96% studenata u potpunosti finansijski zavisno od roditelja!

“Što se tiče rada tokom studiranja Srbija je tu na začelju. U Srbiji ukupno 24 odsto studenata uspeva i da radi i da studira, to je najniži procenat u Evropi. U nekim zemljama je to i više od 60 odsto”, rekao je koordinator istraživanja, sociolog Dragan Stanojević. On je dodao da je razlog za to nedovoljno fleksibilni uslovi rada, jer na tržištu nema dovoljno poslova koje bi studenti mogli da rade. Ti poslovi morali bi da budu fleksibilni, sa skraćenim radnim vremenom. Sa druge strane, ni sistem visokog obrazovanja nema programe dizajnirane za studente koji rade. “Srbija spada u red zemalja u Evropi gde studenti u najvećoj meri zavise od resursa svojih roditelja – 96 odsto studenata je izjavilo da je u potpunosti finansijski zavisno od svojih roditelja”, pojasnio je Stanojević.
Istraživanje je pokazalo da oko polovine studenata živi kod svojih roditelja tokom studiranja, 40 odsto u iznajmljuje stanove, a 11 odsto živi u studentskim domovima. “To zapravo znači da su i stambeno i finansijski zavisni od svojih roditelja, jer i plaćanje iznajmljivanja stana u najvećoj meri pokrivaju njihovi roditelji”, naglasio je on.

Mere podrške studentima u Srbiji nedovoljno razvijene

Kako je rekao koordinator istraživanja, sociolog Dragan Stanojević sistemske mere podrške studentima u Srbiji su nedovoljno razvijene u poređenju sa drugim evropskim zemljama, jer je svega 11 odsto studenata stanuje u studentskim domovima, a oko četiri odsto u ukupnim prihodima studenata učestvuju sistemske pomoći – stipendije, krediti. Stanojević pojašnjava da je velika razlika zemalja EU i Srbije što se tiče sistemske pomoći studentima, te je tako u našoj zemlji za dobijanje stipendija i kredita uslov akademska izvrsnost, a ne socio-ekonomsko stanje studenata. “Dešava da ovim merama nisu targetirani oni koji imaju niži socijalni status, roditelje bez visokog obrazovanja…”, pojasnio je Stanojević.

Još uvek mala mobilnost studenata u Srbiji

Istraživanje je pokazalo i da je još uvek mala mobilnost studenata u Srbiji i da je u inostranstvu zarad učenja bilo manje od dva odsto njih. “To je prilično nizak procenat i  uglavnom kada studenti odlaze u inostranstvo ne idu na kraće aranžmane, kao što su letnje škole koje mogu da traje od par dana do par nedelja, već se odlazi na duže studijske boravke koji su najčešće jedan ili dva semestra”, naglasio je sociolog Dragan Stanojević.
Istraživanje Eurostudent sprovodi se u Evropi svake druge godine. Istraživanje Eurostudent predstavljeno je u četvrtak  na skupu o visokom obrazovanju koje je organizovao tim stručnjaka za reformu visokog obrazovanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (HERE tim) u saradnji sa Fondacijom Tempus.

Sen Lo: Zakon o finansijskoj podršci porodici – korak napred

Direktor Kancelarije Unicefa u Beogradu Mišel Sen Lo ukazao je u petak  na značaj ekonomskog osnaživanja porodica u Srbiji ocenjujući da je Zakon o finansijskoj podršci porodici koji će povećati davanja za decu korak napred. On je za RTS rekao da je veliki izazov za Srbiju niska minimalna plata, jer porodice koje žive od minimalca ne mogu da opstanu. Kada je reč o nasilju i diskriminaciji, Sen Lo tvrdi da to nisu samo pitanja za državu i institucije, već da su to pitanja koja treba da se rešavaju u porodicama i društvu.
Mišel Sen Lo je istakao da je jako važno što će deca iz siromašnih porodica imati besplatno predškolsko obrazovanje, kao i da ga brine što iznos dečjeg dodatka nije preciziran zakonom već je prepušteno ministarstvu da o tome odlučuje. Govoreći o podršci države deci ali i njihovim roditeljima on je rekao da mnogi servisi već postoje i da je na institucionalnom nivou izgrađen dobar pravni okvir. “Imamo Ombudsmana, Poverenicu za ravnopravnost, nevladine organizacije – svi oni podržavaju sistem. Ali kada govorimo recimo o diskriminaciji ili nasilju, nisu to samo pitanja za državu i institucije, to su pitanja koja treba da se rešavaju u porodicama, u društvu”, rekao je on.
Sen Lo je ocenio da koncept inkluzivnog obrazovanja teče sporo ističući da je to dugoročan proces. “Pre svega nastavnici moraju da budu svesni važnosti inkluzije, prihvatanja i tolerancije. Da kada deca odu kući, to što su naučila u školi prenesu i svojim roditeljima. Mora se promeniti obrazac ponašanja”, rekao je Sen Lo.

Sen Lo: Ekonomsko osnaživanje porodica prvi cilj

Govoreći o deci bez roditeljskog staranja, direktor Kancelarije Unicefa u Beogradu Mišel Sen Lo je kazao da svaki slučaj treba posmatrati odvojeni. Istovremeno je istakao da ekonomsko osnaživanje porodica treba da bude prvi cilj. “Na sreću, broj dece koja žive u institucionalnom okruženju se smanjuje, ali se povećava broj dece koja zavise od pomoći države. Nekako se stiče utisak da porodice ne mogu sve same da savladaju i država mora da se umeša”, rekao je Sen Lo. On je ukazao da je broj dece u institucijama i dalje zabrinjavajući i izrazio nadu da će se u narednim godinama smanjiti. “Hraniteljske porodice su bolje rešenje, ali bih još jednom naglasio da je prioritet osnaživanje primarnih porodica kako bi deca ostala u njima”, zaključio je Sen Lon.

U vršačkom muzeju održan čas istorije za srednjoškolce

U Gradskom muzeju u Vršcu, održan je javni čas istorije pod nazivom “170 godina Majske skupštine”, koji je bio namenjen srednjoškolcima. Predavanje je održala istoričarka, kustos muzeja, Ivana Ranimirov. https://www.youtube.com/watch?v=SKFZGUP_2WI

Novi Sad: Fondacija “Privrednik” stipendira i studente sa KiM

Predstavnici Fondacije “Privrednik” i sadašnji i bivši stipendisti posetili su Univerzitet u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Cilj posete je pružanje podrške i bliže upoznavanje sa stipendistima sa Kosova i Metohije, koji su od ove godine postali članovi te fondacije. https://www.youtube.com/watch?v=uTuGSUaNKfA

Renoviran vrtić u Starim Banovcima

Edukacija najmlađih je veoma važna, pogotovo kada je reč o saobraćaju. Od izuzetnog značaja je i da se mališanima obezbede adekvatni uslovi za školovanje i bezbedni objekti u kojima borave. Vrtić u Starim Banovcima, koji funkcioniše u okviru predškolske ustanove „Radost“, dobio je novo ruho. Kompletno je renoviran, kako bi se mališanima omogućio siguran i prijatan boravak u vrtiću. Uređen je i prostor ispred i oko vrtića. 
https://www.youtube.com/watch?v=uJy2u83nHCs 

Nagrade najboljim u projektu “Osnovi bezbednosti dece”

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Stefanović dr Nebojša i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović prisustvovali su u četvrtak  predaji donacije od strane gradonačelnika Sremske Mitrovice Vladimira Sanadera, načelniku PU u Sremskoj Mitrovici Đuri Mandiću.  “Ovo je i dobra prilika da se građani upoznaju sa policajcima jer koncept „policije u zajednici” nije mrtvo slovo na papiru. Ovaj koncept može zaživeti samo ako građani dobro znaju šta policija radi, ako imaju poverenje u svoju policiju, a verujem da za to imaju razloga i ako je policija aktivna u patrolama, obilascima i razgovorima sa građanima i, naravno, suzbijanju svih oblika kriminaliteta” rekao jedr Nebojša.
Dr Nebojša je potom naglasio da je u budućnosti za bezbednost zemlje veoma važna upotreba nove tehnoligije i tehnike, da policijske stanice budu modernizovane, a da sasvim normalna situacija bude da imamo video nadzor u školama, vrtićima, kao i saobraćajnicama sa softverima za prepoznavanje lica i tablica, te da policajci u najkraćem roku budu sposobni da reše ta krivična dela.
Pored ovog događaja, u Skupštini Grada Sremska Mitrovica održana je svečanost na kojoj su uručene nagrade najboljim malim autorima – osnovcima, učesnicima tradiconalnog literarno-likovnog konkursa u okviru projekta “Osnovi bezbednosti dece”.

Održana “Nedelja inovacija 2018”

“Nedelja inovacija 2018” održana  je od 29. maja do 1. juna u Naučno – tehnološkom parku Beograd. Organizovana je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Inovativni proces je dug i složen, kreće od pronalaska, do inovacije koja podrazumeva mogućnost njegove praktične primene u najrazličitijim sferama života. Koliko će taj proces biti uspešan zavisi od načina na koji će oni biti objedinjeni. Nedelja inovacija u naučno – tehnološkom parku Beograd pokušaće da ponudi najbolje modele za pronalaženje ove spone. “Mi ovde danas govorimo o inovacijama, govorimo o onome kako komercijalizovati znanje i ono što ovde možete da vidite, to je ta ekonomija zasnovana na znanju u malom. Šta to znači? Naša nauka i naš istraživački sektor svuda, po svim ocenama međunarodnim, ima izuzetan potencijal. Međutim, loše smo ocenjeni u komercijalizaciji inovacija i to je onaj deo na kome moramo da radimo mnogo svi zajedno”, rekla je Gordana Danilović Grković, direktorka Naučno – tehnološkog parka. Bajbar Altunas iz asocijacije World Bussines Angels Investment Forum kaže da su u savremenom svetu vlade te koje povezuju izumitelje, inovatore i preduzetnike. “Sve vlade u svetu sada podržavaju inovacije, ne same pronalaske. Zbog čega? Zato što razvoj ekonomije zavisi od broja inovacija koje uspete da napravite u okvirima te ekonomije. Pronalazak, sam po sebi, ne obezbeđuje nova poreska davanja, nove poslove i novu dobrobit za zajednicu, ali inovacija to donosi”, kazao je Altunas. Nedelja inovacija 2018. Okupila je  ljude iz sveta nauke, biznisa, privrede i ekonomije iz Srbije i više država regiona. https://www.youtube.com/watch?v=9UTBDYRJb9M 

Vremeplov: Studentske demonstracije 1968.

Na današnji dan 2. juna 1968. godine u Beogradu su kasno uveče započeli nemiri koji su se su narednog dana pretvorili u masovne studentske demonstracije, najveće u socijalističkoj Jugoslaviji od Drugog svetskog rata. Uzrok nezadovoljstva je bio u velikom raskoraku između – sve većeg socijalnog raslojavanja i udaljavanja od proklamovanih ideala – i zvanične propagande o “socijalnoj pravdi i vodećoj ulozi radničke klase”. Demonstracije na tragu velikih studentskih protesta održavanih tada širom Evrope, na ulicama Beograda rasturene su silom, a zatim su nastavljene unutar univerzitetskih zgrada, najviše na Filozofskom fakultetu (Kapetan Mišino zdanje). Sedmog dana protesta predsednik Josip Broz Tito obratio se javnosti podržavši, deklarativno, većinu studentskih zahteva, što je za posledicu imalo prestanak nemira. U narednom periodu nekolicina nastavnika Filozofskog fakulteta, za koje se verovalo da su inspiratori, odstranjeni su iz nastave.

Vremeplov: Srpska policija brutalno pretukla studente

Srpska policija u Beogradu je na današnji dan 2. juna 1998 presrela je i brutalno pretukla studente koji su krenuli prema zgradi vlade Srbije da izraze protest zbog novog Zakona o univerzitetu.

Vremeplov: Prva knjižara u  Novom Sadu

U Novom Sadu je na današnji dan 02. juna1790 otvorena prva knjižara. Vlasnik Emanuel Janković štampao je u svojoj štampariji i prvi katalog knjiga.

Vremeplov: Atanasije Stojković

Atanasije Stojković srpski pisac i naučnik, član ruske Carske akademije nauka, profesor i rektor univerziteta u Harkovu umro je na današnji dan  2. juna 1832  godine. Jedan je od učenih Srba koje je carska Rusija pozvala da budu profesori na tom univerzitetu, uz Gligorija Trlajića, Savu Petrovića, Đorđa Koritara. Bio je i rektor i osnivač harkovskog Učenog društva. Jedan je od nosilaca prosvetiteljstva kod Srba, uz Dositeja i Pavla Solarića, i bio je među najvećim protivnicima jezičke reforme Vuka Karadžića. U Budimu je 1801/3 (na podsticaj Dositeja Obradovića) objavio trotomno delo: “Fisika, prostim jezikom spisana za rod slaveno-serbskij”. Autor je i prvog originalnog srpskog romana: “Aristid i Natalija” na tradicijama tzv. sentimentalnih romana 18. v. iako se začecima beletristike kod Srba, smatra prerada Marmontelovog “Velizarija” Pavla Julinca (1730-1785). Po uzoru na Volterov “Kandid” napisao je: “Kandor ili otkrivanje egipetskih tain”, filozofsko poučno delo. Autor je i dela: “O vazdušnom kamenju i njihovom poreklu” – što je prva knjiga o meteoritima uopšte na svetu. U Istočnom Sibiru, gde je 30. juna 1908. godine pao meteorit i izazvao ogromna razaranja, postoji brdo visine 150 metara koje je nazvano “Stojkovićevo brdo” upravo po ovom srpskom naučniku.

Vremeplov: Đuzepe Garibaldi

Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi, vođa pokreta za ujedinjenje Italije umro je 2. juna 1882 godine. Pristupio je 1831. tajnom društvu “Mlada Italija” Đuzepa Macinija, a posle propasti ustanka u Savoji 1834. emigrirao je u Južnu Ameriku, gde se borio u Brazilu i Urugvaju. Vratio se u otadžbinu 1848. i učestvovao je u borbama protiv Austrije, 1849. u borbi za Rimsku republiku, posle čijeg pada je pošao u pomoć Veneciji sa 4.000 dobrovoljaca, ali su ga monarhisti uhapsili i oterali u progonstvo u kojem je ostao do 1854. Kada je 1859. izbio rat između Francuske i Pijemonta (Savoje) ponovo je okupio dobrovoljce. Izveo je 1860. legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu “crvenokošuljaša” zauzeo je ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno je ušao u Napulj (čime je svrgnuta lokalna dinastija Burbona i Napuljsko kraljevstvo je prestalo da postoji). Pokušao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim papske vlasti, ali je oba puta uhapšen. Učestvovao je sa svojim dobrovoljcima 1870. na strani Francuza u Francusko-pruskom ratu. Kasnije se povukao iz politike, nezadovoljan razvojem događaja u Italiji posle ujedinjenja. Društvo Srpske slovesnosti, preteča Srpske kraljevske akademije (danas SANU) izabralo ga je za člana 1864.

Vremeplov: Tarzan rođen u Međi

Na  današnji dan 02. juna 1904. bodine u banatskom selu Međa  rođen je američki olimpijski šampion i filmski glumac Džoni Vajsmiler. Prvi je uspeo preplivati 100 metara za manje od jednog minuta. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Poznatiji je, međutim, kao tumač glavne uloge u filmovima o Tarzanu.  
U nekim pisanim izvorima kao mesto rođenja spominje se Frajdorf, današnje predgrađe Temišvara, međutim brojni dokazi potvrđuju da je rodno mesto poznatog glumca u stvari banatsko selo, koje se nalazi u blizini rumunsko-srpske granice.  Džon, Johan ili Janoš kako je upisano u matičnu knjigu rođenih dete je Petera i Elizabete, oni su sinu dali ime Johan, ali je dečak zbog nasilne mađarizacije stanovništva u knjige upisan kao Janoš, priča nam penzionerka Irena Ristić koja je upoznata sa pričom o porodici Vajsmiler. Ja ne pamtim njegove roditelje, ali oni koji su ih poznavali kažu da su kratko vreme ovde živeli, a onda ubrzo i otišli za Ameriku. Tu mu je još rodna kuća – pokazuje nam gospođa Irena. -Vajsmilerovi su stara porodica iz Međe. A Džon je rođen ovde u selu 1904. godine. Sedam meseci nakon njegovog rođenja, porodica Vajsmiler se ukrcala na brod u Roterdamu i emigrirala u Ameriku a u njihovim useljeničkim dokumentima je kao mesto Džonijevog rođenja naveden Pardanj, današnja Međa priča Irena.

Vremeplov: Studentske demonstracije 1968.

U Beogradu su  3. juna 1968. godine izbile masovne studentske demonstracije, započete nemirima prethodne noći. Bili su to najveći protesti u socijalističkoj Jugoslaviji od Drugog svetskog rata. Uzrok nezadovoljstva bio je u velikom raskoraku između – sve većeg socijalnog raslojavanja i udaljavanja od proklamovanih ideala – i zvanične propagande o “socijalnoj pravdi i vodećoj ulozi radničke klase”. Demonstracije na tragu velikih studentskih protesta održavanih tada širom Evrope, na ulicama Beograda rasturene su silom, a zatim su nastavljene unutar univerzitetskih zgrada, najviše na Filozofskom fakultetu (Kapetan Mišino zdanje).
Sedmog dana protesta predsednik Josip Broz Tito obratio se javnosti podržavši, deklarativno, većinu studentskih zahteva, što je za posledicu imalo prestanak nemira. U narednom periodu nekolicina nastavnika Filozofskog fakulteta, za koje se verovalo da su inspiratori, odstranjeni su iz nastave.

Vremeplov: Kafka

Češki pisac jevrejskog porekla Franc Kafka umro je 3. juna1924 godine. Pošto za života gotovo i nije objavljivao svoje radove bio je do 1945. nepoznat. Glavninu spisa, uključujući pisma i “Dnevnike”, izdao je njegov prijatelj Maks Brod, uprkos Kafkine izričite instrukcije da budu spaljeni. Njegovo delo, najvećim delom, je prikaz apsolutne nezaštićenosti pojedinca u savremenom društvu, u kom je čovek neretko suočen sa potpuno nevidljivim i neprepoznatljivim silama i motivima. Dela: romani “Proces”, “Zamak”, “Amerika”, pripovetke “Presuda”, “Preobražaj”, “U kažnjeničkoj koloniji”, “Seoski lekar”, “Umetnik u gladovanju”.

Vremeplov: Johan Štraus Mlađi

Austrijski kompozitor, violinista i dirigent Johan Štraus Mlađi, tvorac bečke operete umro je 3. juna1899. godine. Komponovao je i valcere, polke, mazurke, marševe. Sa svojim zabavnim orkestrom nastupao je širom sveta, uključujući Beograd. Štraus je pokazivao interesovanje za srpsku muzičku baštinu i po srpskim motivima je napisao operetu “Jabuka” čijim koncertnim izvođenjem je veliki kompozitor 1894. u Beču obeležio pola veka umetničkog rada. Dela: operete “Slepi miš”, “Ciganin baron”, “Noć u Veneciji”, “Jabuka”, valceri “Na lepom plavom Dunavu”, “Priče iz bečke šume”, “Bečka krv”, “Beč, žene i pesme”.

Vremeplov: Rođen Kosta Novaković

Na današnji dan 03. juna 1886. godine rođen je srpski političar i publicista Kosta Novaković, jedan od lidera Srpske socijaldemokratske partije, kasnije član KPJ i njen predstavnik u balkanskom sekretarijatu Kominterne. Nestao je u staljinističkim čistkama 1938, a odlukom sovjetskih državnih organa 1958. posmrtno je rehabilitovan.

Udovičić pod lupom Uprave za sprečavanje pranja novca

Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija češlja poslovanje Ministarstva sporta i ministra Vanje Udovičića. Uprava će istražiti kršenje procedura i zakona u vezi sa dodeljivanjem novca fantomskom preduzeću “Evropske univerzitetske igre 2020”, ali i pranje novca, nanošenje štete budžetu i dovođenje Vlade Srbije u zabludu. Kako je Blic “otkrio”, ministar sporta Vanja Udovičić uplatio je 143 miliona dinara pomenutom preduzeću, koje je sam osnovao i sebe postavio za direktora Siniša Jasnić, koji je kasnije zbog ove afere smenjen sa funkcije predsednika Univerzitetskog sportskog saveza Srbije (USSS). Za formiranje preduzeća koje će organizovati Univerzijadu 2020. godine u Beogradu, Jasniću je bila neophodna odluka Skupštine USSS, koju nije imao jer Skupština nikada nije raspravljala o tom pitanju.Od pomenuta 143 miliona dinara, Jasnić je neverovatnih 572.000 evra navodno uplatio evropskoj univerzitetskoj sportskoj asocijaciji (EUSA) za izradu master plana, ali se te pare nigde ne pominju u finansijskom izveštaju ove organizacije, zbog čega je bilo bure i na kongresu EUSA u Madridu. Kasnije je otkriveno da je master plan u stvari izradio naš stručnjak Srđan Bošković i to za samo 30.000 evra. Zanimljivo je da su isti takav plan za istu manifestaciju Hrvati platili 120.000 evra (za dva grada), a Portugalci 80.000 evra.

“Tipičan primer pranja novca”

– U prijavi na osnovu koje je pokrenuta istraga traži se pokretanje vanredne inspekcije u Ministarstvu sporta, pored redovnog plana inspekcijskih nadzora u 2018. godini – otkriva sagovornik “Blica” i dodaje: – Navodi se i da je posredi tipičan primer pranja novca građana i da je dokazana metodologija koju su primenili rukovodioci i državni službenici, kako bi doveli u zabludu Vladu, a s ciljem da se opere novac i on prisvoji kroz sistemsko uvećanje troškova u predloženom programu Univerzitetskog sportskog saveza Srbije. Radi se, kako stoji u dokumentu koji je poslat Upravi, o klasičnom pranju novca, sa elementima međunarodne afere jer je krajnji korisnik sredstava Evropska sportska studentska asocijacija. Da i te kako u ovoj velikoj aferi ima elemenata međunarodnog pranja novca pokazuju i sledeći podaci. Iako je ministar Udovičić tvrdio da je EUSA za master plan uplaćeno 572.000 evra, tog novca nema u finansijskom izveštaju ove sportske asocijacije. Razlog zašto taj novac nije evidentiran, kako je prvo objavila EUSA, jeste to što ona “nije izradila master plan već je samo asistirala Beogradu, pa nije ni prihodovala po tom osnovu”!
Ove transakcije izazvale su sumnju i delegata Skupštine EUSA u Madridu, a nemački delegat je tražio da mu se objasni šta je to Srbija platila i gde je novac evidentiran u izveštaju. Na iznenađenje svih, generalni sekretar EUSA Slovenac Matjaž Pečovnik izneo je verziju suprotnu onome što piše u dokumentu EUSA, ali i onome što tvrdi srpski ministar sporta. Po Pečovniku, EUSA je za pomoć u izradi master plana naplatila Srbiji samo 60 odsto od 572.000 evra, a ostalo će na njihov račun leći kada se master plan uruči ministru Udovičiću!

Dokazi (koji za sada) postoje

Jedan od ključnih dokaza u aferi “Univerzijada” je iskaz Srđana Boškovića, domaćeg stručnjaka koji je izradio master plan. – Reč je o čoveku koji je za mutne radnje saznao iz “Blica”, nakon čega je došao u policiju sa advokatom i dao izjavu u kojoj tvrdi da mu je Siniša Jasnić ponudio da uradi master plan za Univerzijadu. Bošković je rekao da se dogovorio s njim da cena te usluge bude 30.000 evra i da mu taj novac bude isplaćen preko EUSA, kojoj će se novac prebaciti Jasnićeva fantomska firma. On je plan smenjenom predsedniku USSS, ali novac nije dobio, a obrazloženje je bilo da postoje tehničke prepreke koje treba do sredine maja da budu prevaziđene. Bošković tvrdi da nije imao sumnju da će mu se novac isplatiti sve dok u štampi nije pročitao šta se dešava i koja suma je u pitanju. Tada je odlučio da sve prijavi policiji, a kao dokaz za svoje tvrdnje priložio je master plan koji je uradio, ali i drugu dokumentaciju, uključujući i prepisku mejlovima sa EUSA – navodi sagovornik “Blica” iz istrage.
Inače, pored Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija, istragu protiv Udovičića i njegovog ministarstva vode i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal i Agencija za borbu protiv korupcije.

Dogovarali se o zataškavanju afere

Čelnici EUSA, Slovenci Adam Roček i Matjaž Pečovnik, imali su početkom aprila u Beogradu višesatni sastanak sa Udovičićem i Jasnićem, i to samo dan pre njihovog zvaničnog susreta sa premijerkom Anom Brnabić, na kojem je razgovarano o organizaciji Univerzijade. Slovenci su se sa Udovičićem i Jasnićem dogovarali kako da ispeglaju aferu koju je otkrio “Blic”. Istog dana ista ekipa bila je i u hotelu “Kraun plaza”, a kasnije uveče i u restoranu “Novak”, gde smo ih slikali.

Kako su muljali Udovičić i  Jasnić?

Siniša Jasnić osniva firmu “Evropske univerzitetske igre 2020” i sebe postavlja za direktora. Vanja Udovičić prebacuje 143 miliona dinara na račun Jasnićeve firme. Jasnić i Udovičić tvrde da je od tih para 572.000 evra uplaćeno EUSA za izradu master plana. Naš stručnjak Srđan Bošković otkriva policiji da je on uradio master plan za 30.000 evra. EUSA prvo tvrdi da nije izradila master plan već samo asistirala Beogradu, pa nije ni prihodovala. Nemački delegat na kongresu EUSA pita šta je Srbija platila i gde su te pare u finansijskom izveštaju. Gensek EUSA Pečovnik menja priču i kaže da je za pomoć u izradi master plana Srbiji naplaćeno 60 odsto od 572.000 evra.

Dok je otac bio  u kupovini, dečaka koji je visio sa balkona spasao “Spajdermen iz Malija”

Porodica četvorogodišnjeg dečaka koji je spasen dok je visio sa balkona zgrade u Parizu zahvalila je muškarcu iz Malija koji je izvukao dete na sigurno. – On je pravi heroj – rekla je dečakova baka o migrantu Mamuduu Gasami, koji se popeo na četvrti sprat sa spoljne strane zgrade da bi spasao dete. Otac koji je ostavio dečaka samog u stanu i otišao u kupovinu suočava se sa optužbom da nije pazio na svoje dete, navodi se u izveštajima. Gasama će dobiti francusko državljanstvo, a u Jelisejskoj palati primio ga je  predsednik Emanuel Makron, lično mu iskazao zahvalnost i dodelio mu orden za hrabrost. Dečak se pre tri sedmice preselio u Pariz kod svog oca sa ostrva Reunion, gde je živeo sa majkom i bakom. Majka i njihovo drugo dete treba da im se pridruže u junu. Majka je rekla da dečakov otac nije naviknut da se sam brine o detetu i da ga je i ranije ostavljao samog, preneo je BBC. – Ne mogu da opravdam ono što je učinio moj muž. Ljudi će reći da je to moglo da se desi svakom i da se dešavalo i drugima. Moj sin je imao sreće – rekla je ona. Francusko tužilaštvo naovodi da je otac posle kupovine odgodio odlazak kući da bi igrao igricu “pokemon gou”. Stanica BFMTV prenela je da je otac duboko potresen ovim događajem.

About the Author

admin